Broj 1050, 28. april 2006.
| PRAG |
| Goran Paskaljević predsedava žirijem u
Karlovim Varima |
Reditelj Goran Paskaljević (na slici dole)
predsedavaće glavnim žirijem za nagrade u takmičarskoj selekciji
međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima od 30. juna do 8. jula.
|
"Paskaljević je završio FAMU (praška akademija
umetnosti) i zajedno s Emirom Kusturicom jedan je od najuspešnijih praških
đaka i najistaknutijih evropskih režisera kraja XX veka", objasnila je izbor
programska direktorka festivala Eva Zaoralova.
 Glavna
takmičarska selekcija koju bira Zaoralova još uvek nije u potpunosti
koncipirana, kao ni preostale dve - "Na Istok od Zapada", u kojoj se
predstavljaju istočnoevropske kinematografije i takmičarska selekcija
dokumentaraca.
Festival nije kompletirao ni spisak zvezda koje svake godine daju poznatoj
češkoj banji holivudski sjaj, ali izvestan je ovogodišnji novitet, selekcija
"Sandans" u Karlovim Varima.
Duhovni otac tog festivala američkog nezvisnog filma Robert Redford prvi put
u Evropu na jednu smotru šalje čitavu kolekciju nezavisnih ostvarenja
nagrađenih na festivalu "Sandans" u SAD.
U tradicionalnoj karlovarskoj selekciji "Horizonti", namenjenoj novim
filmovima koji su osvajali nagrade na drugim prestižnim svetskim filmskim
festivalima, češka publika imaće priliku da premijerno vidi film "Grbavica"
Jasmile Žbanić.
Poznata je i festivalska nagrada za doprinos svetskoj kinematografiji, koja
je ove godine dodeljena ceškom reditelju Janu Njemecu. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Pekićev fond raspisao konkurs za književne
stipendije |
Fond "Borislav Pekić" iz Beograda saopštio je
danas da je raspisao konkurs za dve književne stipendije ovog fonda za 2006.
godinu koje se dodeljuju za prozna dela u pripremi.
|
Ta dela će odrediti žiri u sastavu: Ljiljana
Pekić, akademik Predrag Palavestra, književnik Mileta Prodanović, književnik
Vladislava Gordić-Petković i književnik Gojko Božović.
Kandidati za stipendiju treba da prilože sinopsis projekta i bibibliografiju.
Na konkursu, koji je otvoren do 20. maja ove godine, mogu učestvovati pisci
srpskog jezičkog područja rođeni posle 1965. godine.
Prijave treba slati na adresu: Srpski PEN Centar, za Fond "Borislav Pekić",
Milutina Bojića 4, 11000 Beograd.
Stipendija "Borislav Pekić" je jedina književna stipendija u Srbiji i Crnoj
Gori, navodi se u saopštenju Fonda i dodaje da će stipendija ove godine biti
dodeljena po trinaesti put.
 Borislav
Pekić (1930-1992) je jedan od najvećih srpskih pisaca 20. veka. Rođen je
u Podgorici, a sve do emigriranja u London, 1971. godine, živeo je u
Beogradu.
Pre no što je objavio svoj prvi roman "Vreme čuda" (1965), napisao je više
od 20 scenarija za jugoslovenske filmove. Sledeći roman "Hodočašće Arsenija
Njegovana" (1970) doneo mu je NIN-ovu nagradu.
Posle odlaska u London, u Jugoslaviji je ponovo objavljivan tek od 1975.
godine.
Za života je još objavio romane "Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana", "Kako
upokojiti Vampira", "Odbrana i poslednji dani", višetomno "Zlatno runo", "Besnilo",
"1999", "Atlantida", "Godine koje su pojeli skakavci", kao i zbirku priča
"Novi Jerusalim".
Za "Zlatno runo" dobio je Njegoševu nagradu, a čitaoci su izglasali "Besnilo"
i "Godine koje su pojeli skakavci" za najbolje jugoslovenske romane
objavljene tokom 80-tih godina. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD -
Dragan Kojadinović: |
| Na jesen tri ključna zakona o kulturi |
Ministar kulture Dragan Kojadinović (na
slici dole) najavio je da će do oktobra ili novembra biti usvojena tri
ključna zakona iz oblasti kulture, a da će "vrlo brzo" biti saopšten i
sastav Nacionalnog saveta za kulturu.
|
Kojadinović je najavio da će od 50 miliona
evra koje je sektor kulture nedavno dobio iz fonda za privatizaciju, 25
miliona otići na rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu.
 Prema
njegovim rečima, sada su "u proceduri opšti zakon o kulturi, zakon o zaštiti
kulturnih dobara i zakon o kinematografiji", na čije su tekstove "uglavnom
stigla pozitivna mišljenja", a još se očekuje stav Ministarstva finansija
Srbije.
Kojadinović je istakao da Ministarstvo finansija u tekstu zakona o
kinematografiji treba da definiše odredbe o taks kreditu, što bi trebalo da
bude "dobra podloga za strane producente da snimaju filmove" u Srbiji.
On je podsetio da Ministarstvo kulture od prošle godine sa znatnom sumom
novca sufinansira domaće filmove, i pomaže izradu scenarija preko nedavno
završenog konkursa Filmskog centra Srbije.
"Osnovni problem našeg filma i filmske industrije su nedovoljno dobri
tekstovi", ocenio je ministar kulture Srbije.
Ministarstvo je prošle godine sa oko tri miliona evra finansiralo produkciju
27 igranih i 10 dokumentarnih filmova a ove godine će sa dodatnih milion i
po evra pomoći još 15 igranih i desetak kratkih filmova.
"Svesno smo išli na kvantitet iz raznih razloga, objektivnih pre svega,
svesni da će taj kvantitet dati i kvalitet", rekao je Kojadinović.
On je najavio prezentaciju srpskog filma na festivalu u Kanu, kao i 100.
sednicu "Eurimaža", fonda Saveta Evrope za pomoć evropskom filmu, koja će se
od 7. do 9. maja održati u Beogradu i okupiti oko 70 predstavnika evropskih
kinematografija.
"Budžet i za jedno i za drugo je oko devet miliona dinara i mislim da je to
najbolja investicija za ceo taj posao koji se zove filmska industrija",
rekao je Kojadinović.
Na pitanje o sve češćoj pojavi hrvatskih prevoda u srpskim bioskopima, na
srpskim televizijama i na licencnim DVD-jevima, Kojadinović je rekao da će
"vrlo brzo biti saopšten sastav Nacionalnog saveta za kulturu, regulatornog,
savetodavnog tela, koje treba direktnije da prati celu kulturnu scenu i da
je određuje."
Prema njegovim rečima, to "neće biti neka nova akademija umetnosti" sa
vrhunskim autoritetima, već će se tu naći i ljudi u mlađem životnom dobu,
"operativniji od onih koji to možda više nisu."
"Potom treba da uradimo detaljnu analizu naše kulturne scene i našeg ukupnog
kulturnog stvaralaštva, da vidimo pre svega gde smo da bi smo znali koji su
dalji pravci razvoja", rekao je Kojadinović i ocenio da "posebna pažnja mora
da se posveti zaštiti" srpskog pisma i jezika.
"Ono što zovemo u globalu amerikanizacijom, odnosno taj strahovit uticaj
stranih kultura preko masovnih medija je veoma pogubno i za našu kulturu,
kao kulturu malog naroda", ocenio je Kojadinović.
On je takođe rekao da se "vrlo često čuje" da Vlada Srbije i Ministarstvo
kulture nemaju jasno definisanu kulturnu politiku i ocenio da "naša kulturna
politika postoji, pre svega kroz programe čiji su nosioci republičke
institucije kulture" kao što su Narodna biblioteka Srbije i Narodno
pozorište u Beogradu.
"Kroz te programe koje finansira vlada preko svog budžeta praktično je vrlo
jasno određena ta nacionalna kulturna politika", ocenio je Kojadinović.
Takođe je rekao da je protiv "administriranja" pri kreiranju kulturne
politike i ocenio da bi po ukupnu kulturnu politiku Srbije bilo
"najpogubnije" da ona bude kreirana "od ministra do ministra i od izbora do
izbora".
Kojadinovića je rekao da je potrebno odrediti koji tekući a koji budući
projekti mogu da dobiju deo finansijskog "kolača" od 50 miliona evra,
namenjenih srpskoj kulturi iz fonda za privatizaciju.
U tom smislu, Kojadinović je najavio je da će posle prvomajskih praznika
razgovarati sa sekretarom grada Beograda za kulturu Darijanom Mihajlovićem i
njegovim saradnicima o tome koji će projekti iz Beograda dobiti prioritet.
"Takođe imamo velike planove za mnoge institucije kulture, pre svega objekte
koji se nalaze po celoj Srbiji i jednostavno želimo da ovaj novac mnogo više
investiramo nego da ga trošimo. Tako da je neka vrsta konkursa otvorena i
videćemo šta je realno, a potom ćemo napraviti listu prioriteta", kazao je
Kojadinović.
Ocenivši da je u velikim gradovima kao što je Beograd "previše kulturnih
manifestacija" i "rasipanja novca", Kojadinović je rekao da očekuje da će
"tržišni principi sve više uzimati maha i na kulturnoj sceni".
"Naravno da postoji dobar deo kulturnog stvaralaštva koji ne može da bude
okrenut pukoj komercijali, ali sve manje će biti zahvatanja iz budžeta, a
sve više će se odgovarati realnim i stvarnim potrebama građana koji žele da
konzumiraju te umetničke sadržaje", rekao je ministar kulture. |
| |
| |
|
| |
| LOS ANĐELES |
| Vigo Mortensen ponovo u filmu Dejvida
Kronenberga |
| |
 Američki
glumac Vigo Mortensen ponovo će raditi s kanadskim režiserom Dejvidom
Kronenbergom s kojim je snimio "Nasilničku prošlost", piše "Varajeti".
Mortensen (47), poznat i po trilogiji "Gospodar prstenova" Pitera Džeksona,
biće lik umešan u osvetničku akciju ruske mafije i pokušaje jedne bolničarke
da reši misteriju smrti prostitutke koja je umrla na porođaju.
Producent filma je Fokus fičers, filijala studija Universal, koji je
finansirao "Planinu Broukbek".
Novi Kronenbergov film će se zvati "Eastern Promises". Među njegovim ranijim
filmovima najpoznatiji su "Muva" i "Sudar". |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Akademik Ljubomir Simović dobitnik nagrade
Mića Popović |
| |
Književnik i akademik Ljubomir Simović
(na slici) ovogodišnji je dobitnik nagrade "Mića Popović" za svoje dramsko i
pesničko delo, saopštio je savet za dodelu tog priznanja.
 Priznanje
će laureatu biti uručeno 12. juna, na dan rođenja slikara, književnika,
pozorišnog i filmskog reditelja Miće Popovića, u beogradskoj galeriji "Haos",
navodi se u saopštenju.
Fond za afirmaciju stvaralaštva "Mića Popović" dodeljuje istoimenu nagradu
pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Stari grad.
Ljubomir Simović rođen je 1935. godine u Užicu. Objavio je pesničke knjige:
"Slovenske elegije", "Veseli grobovi", "Poslednja zemlja", "Šlemovi", "Uoči
trećih petlova", "Subota", "Vidik na dve vode", "Um za morem", "Istočnice",
"Ljuska od jajeta" i druge.
Autor je drama: "Hasanaginica", "Čudo u Šarganu", "Putujuće pozorište
Šopalović", "Boj na Kosovu", koje su izvođene na mnogim scenama u Srbiji i
Crnoj Gori, ali i u inostranstvu.
Prevodi Simovićevih pesama i drama štampani su u mnogim inostranim
antologijama i zbornicima, u književnim i pozorišnim časopisima, kao i u
posebnim knjigama.
Dobitnik je više prestižnih književnih i pozorišnih nagrada, među kojima su:
Zmajeva nagrada (1973), Oktobarska nagrada (1989), Zlatni krst kneza Lazara
(1992), Žička hrisovulja (1995), Račanska i Velika bazjaška povelja (1999) i
druge.
Sterijina nagrada za najbolji dramski tekst dodeljena mu je tri puta: za
"Hasanaginicu" 1975. godine, za "Putujuće pozorište Šopalović 1986. i za
"Čudo u Šarganu" 1993. godine.
Godine 1988. Simović je izabran za dopisnog, a 1994. godine za redovnog
člana Srpske akademije nauka i umetnosti. |
| |
| |
|
| |
| LOS ANĐELES |
| Sen-Trope i Los Anđeles najseksi gradovi |
| |
 Letovalište
Sen-Trope na jugu Francuske je "najseksi grad u inostranstvu", po oceni
jednog američkog proizvođača veša, koji je spisak na taj način privlačnih
gradova objavio kako bi privukao pažnju na svoju novu kolekciju.
Za "američki najseksi grad" proglašen je Los Anđeles, ruska teniserka Marija
Šarapova je najpoželjnija sportiskinja, a pevačica libanskog porekla Šakira,
tu titulu je dobila za svet muzike.
"Najseksi video spot" je onaj u kojem se plava starleta Džesika Simpson,
obučena u lascivan kupaći kostim, vrti oko automobila prekrivenog penom.
Na listi proizvođača donjeg veša, čiji je cilj da "veliča ono što je seksi u
nama", nalaze se i "Ferari 430" i čokolada, u kategoriji automobila i
prehrambenih proizvoda. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Međunarodna klavirska nedelja u Beogradu |
| |
Međunarodna klavirska nedelja, muzički
festival u organizaciji fondacije "SOS Talents", biće održan od 4. do 9.
maja ove godine u Beogradu, po koncertnim salama Kolarčeve zadužbine,
Beogradske filharmonije, i u Skupštini grada.
Na festivalu će svirati ugledni francuski pijanista kiparskog porekla
Kiprijan Kacaris, kao i gruzijska pijanistkinja Eliso Bolkvadže, dobitnica
najviših međunarodnih nagrada kao što Viana di Mota, Van Klajburn i Dablin,
saopštili su organizatori.
Kacaris će održati koncert 4. maja u Kolarčevoj zadužbini, a na istom mestu
8. maja nastupiće i Eliso Bolkvadže, koja je nekada bila stipendistkinja
Fondacije SOS Talents, navela je koordinator projekta Ana Kotevska u
materijalu koji je prosleđen novinskoj agenciji Beta.
U svečanoj sali Skupštine Beograda 5. maja će svirati Jana Vasiljeva, dok će
u Sali beogradske filharmonije 6. i 7. maja nastupiti Tamara Beraja odnosno
Timur Šarbaku. Ulaz na sve koncerte je slobodan.
Poslednjeg dana festivala, takođe u sali Filharmonije, biće održan završni
koncert stipendista fondacije SOS Talents, koja pomaže i promoviše mlade
pijanističke talente iz zemalja koje imaju dobre klavirske škole, ali i
ekonomske teškoće.
Stipendiju Fondacije prima 12 mladih talenata, starih od 12 do 21 godine,
koju dolaze iz Rusije, Švajcarske, Belorusije, Gruzije i Srbije i Crne Gore.
Među stipendistima je i Sofija Nedić (13) iz muzičke škole "Josip Slavenski"
u Beogradu.
Praksa Fondacije "SOS Talents" je da ugledni pijanisti poput Kiprijana
Kacarisa i Eliso Bolkvadže pružaju podršku mladim talentima - svojim
prisustvom i učešćem na koncertima.
Osnivač Fondacije je Mišel Sonji, pijanista, pedagog i kompozitor iz Pariza,
koji važi za metodološkog inovatora. Takođe je osnivač akademije koja nosi
njegovo ime i deluje u Ženevi i Parizu. Organizator je niza festivala u
Francuskoj, Švajcarskoj, Austriji i Gruziji.
Pokrovitelj Međunarodne klavirske nedelje je Francuski kulturni centar iz
Beograda, izvršni producent je koncertna agencija "Jugokoncert" a partner u
organizaciji - muzička škola "Josip Slavenski". |
| |
| |
|
| |
| NjUJORK |
| Trajbeka festival otvorio film o 11.
septembru 2001. |
| |
Projekcijom filma "United 93", o putnicima
koji su sprečili otmičare da 11. septembra 2001. avionom napadnu Vašington i
naterali ih da letelicu sruše u Pensilvaniji, u Njujorku je u utorak uveče
otvoren festival Trajbeka, javile su svetske agencije.
To je prvi film o događajima 11. septembra u kojima je poginulo oko 3.000
ljudi koji je prikazan u SAD.
Ostvarenje "United 93", čiji naslov asocira na broj leta aviokompanije, u
režiji Britanca Pola Gringrasa, u bioskopske sale stiže 28. aprila.
Trajbeka festival osnovali su glumac Robert de Niro i njegova koleginica,
producent Džejn Rozental, s namerom da ožive biznis na donjem Menhetnu,
teško stradalom u terorističkim napadima.
Do kraja festivala, 6. maja, biće prikazana i dva dokumentarca posvećena tim
napadima. Prvi je "Saint of 9/11" o životu sveštenika vatrogasne brigade
koji je stradao prilikom rušenja kula bliznakinja Svetskog trgovinskog
centra u Njujorku.
Drugi, pod nazivom "The Heart of Steel", govori o grupi dobrovoljaca koji su
pomagali spasiocima u ruševinama centra. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Dokumentarna serija Tito - Crveno i crno na
RTS-u |
| |
Dokumentarna video serija "Tito - Crveno i
crno", u šest epizoda od po 60 minuta, biće premijerno emitovana na Prvom
programu Radio-televizije Srbije (RTS) počev od 4. maja.
Autori serije su: Slavoljub Đukić, Radivoj Cvetićanin, Predrag J. Marković,
Stevan Jovičić, Luka Spajić i Mića Milošević, koji je, ujedno i reditelj i
scenarista, saopšteno je iz RTS-a.
Serija obuhvata razdoblje od zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 1943. godine do
sahrane kultnog vođe nekadašnje Jugoslavije u Beogradu 1980. godine.
"Bez akademskih konvencija i aspiracija, suočena samo s nasleđenom
apologetski snimljenom građom s jedne i totalno zatamnjenim pogledom s druge
strane, ova serija preuzima sažetu dramaturgiju leksikona, a prebrisane
oponentske slike i glasove evocira tekstuelnim iskazima". ističu njeni
autori.
Prve tri epizode, "Boljševički eksperiment", "Titoizam - Staljinizam" i "Zapadni
kišobran", biće prikazane 4, 5. i 6. maja na Prvom programu RTS-a, dok su
preostale tri epizode u fazi postprodukcije. |
| |
| |
|
| |
| PARIZ |
| Dejvid Kronenberg dobitnik nagrade Zlatne
kočije |
| |
Kanadski režiser Dejvid Kronenberg ovogodišnji
je dobitnik nagrade Zlatne kočije, koju Francusko udruženje filmskih
režisera dodeljuje tokom međunarodnog filmskog festivala u Kanu.
 Priznanje
će Kronenbergu biti uručeno 18. maja, na otvaranju paralelne kanske
selekcije Petnaest dana reditelja.
Zlatna kočija, koja se dodeljuje od 2002, priznanje je kojim režiseri svoje
kolege nagrađuju za inovativnost, hrabrost i doslednost u režiji i
produkciji.
Među ranijim dobitnicima su Amerikanac Klint Istvud i Italijan Nani Moreti.
Ovogodišnji Kanski festival održaće se od 17. do 28. maja. |
| |
| |
|
| |
| NOVI SAD |
| Potvrđen nastup grupe Kalt i Bilija Ajdola na
Egzitu |
| |
Britanska hard rok grupa "Kalt" izuzetno
popularna tokom 80-tih godina, kao i superzvezda te decenije, Bili Ajdol
nastupiće na ovogodišnjem festivalu "Egzit" u Novom Sadu koji će se održati
od 6. do 9. jula, potvrđeno je danas na konferenciji za novinare u Beogradu.
 "Kalt"
predvođen pevačem Janom Estberijem (Ian Astbury) sviraće na glavnoj bini, na
kraju prve festivalske večeri, posle koncerata švedske grupe "Kardigans" i
škotskog benda "Franc Ferdinand", rekao je Dragan Ambrozić, muzički selektor
glavne "Egzitove" bine.
Bili Ajdol je posle 12-godišnje pauze objavio novi album "Devil's
Playground" i sviraće na glavnoj bini 8. jula u tandemu sa Stivom Stivensom,
gitaristom koji se proslavio svirajući zajedno s njim tokom 80-tih godina,
kazao je Ambrozić.
Istog dana će svirati i finska grupa "Him" koja će, prema Ambrozićevim
rečima, izaći sa Ajdolom na zajednički bis.
Publika će 7. jula na glavnoj bini moći da vidi hip-hop atrakciju "Kelis",
kao i Morisija (Morrišey), pevača nekadašnje grupe "Smits", a poslednjeg
festivalskog dana, 9. jula, očekuje je audiovizuelni spektakl elektropop
dueta "Pet šop bojs".
"Egzit" će, prema rečima organizatora, dobiti novu binu - "Vorld mjuzik
stejdž" na mestu nekadašnje bine za bluz i džez.
"Egzitov" direktor marketinga Miloš Ignjatović najavio je "Dens arenu" ove
godine sastavljenu od tri plesne bine na kojoj će nastupiti svetski poznati
di-džejevi (Đ) kao što su Erik Pridic i Dejvid Geta.
On je takođe najavio "Egzitove" žurke u zemljama bivše Jugoslavije sa ciljem
privlačenja nove publike. Prva od pet žurki biće održana u Zagrebu, u subotu
27. maja, a one će se potom, u razmacima od nedelju dana, održati u
Ljubljani, Banja Luci, Sarajevu i Skoplju. Posetioci će moći da kupe karte
za "Egzit" sa 50 odsto popusta.
Visoki zvaničnik festivala Bojan Bošković je rekao da se ove godine očekuje
između 170.000 i 190.000 posetilaca, od čega trećina iz zemalja nekadašnje
SFRJ i "pravog" inostranstva. Prema njegovim rečima, samo u Velikoj
Britaniji prodato je 1.700 ulaznica.
Organizatori su rekli da su u Novom Sadu u teriminima festivala svi hotelski
kapaciteti već zauzeti, pa posetiocima ostaju privatni smeštaj i boravak u
festivalskom kampu sa 8.000 mesta, u kojem je rezervacija već počela.
Prodaja karata za "Egzit" u zemljama regiona počeće 8. maja a u Beogradu 1.
juna.
Miloš Ignjatović je za kraj godine najavio pokretanje još jednog festivala,
orijentisanog na elektronsku muziku, koji bi okupio "sva najjača imena" tog
pravca. On međutim nije rekao više detalja o toj manifestaciji. |
| |
| |
|
| |
| TOKIO |
| Orden Vuka Karadžića japanskom prevodiocu
Kazuu Tanaki |
| |
Ambasador SCG u Japanu Predrag Filipov uručio
je u diplomatskom predstavništvu SCG u Tokiju Orden Vuka Karadžića drugog
stepena istaknutom prevodiocu srpsko-crnogorske književnosti, profesoru
Kazuu Tanaki.
Pred brojnim uglednim gostima, članovima parlamenta, predstavnicima
političkog i kulturnog života Japana, Filipov je istakao da je Tanaka svojim
životnim delom "izgradio trajan most između prijateljskih naroda Srbije i
Crne Gore i Japana", saopšteno je iz ambasade SCG u Japanu.
Tanaku je odlikovao predsednik Državne zajednice SCG Svetozar Marović za "izuzetne
zasluge u upoznavanju i zbližavanju jezika i kultura SCG i Japana, kao i za
doprinos u predstavljanju srpske i crnogorske književnosti japanskoj
kulturnoj i naučnoj javnosti".
Prevodilački opus profesora Tanake obuhvata dela velikana srpsko-crnogorske
književnosti, među kojima posebno mesto zauzimaju: "Gorski vijenac" Petra
Petrovića Njegoša, dela nobelovca Ive Andrića, kao i dela Vuka Stefanovića
Karadžića, Branimira Šćepanovića, Vojislava Đurića i drugih autora. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Ciklus vestern filmova s Gojkom Mitićem u
muzeju kinoteke |
| |
Retrospektiva najvećeg srpskog međunarodnog
heroja vestern filmova Gojka Mitića (na slici dole kao indijanac)
počećla je u utorak u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.
 Ciklus
je otvoren filmom "Apači" iz 1974. godine, u režiji Godfrida Koldica, a na
programu je i film "Braća po krvi" iz 1975. godine, u režiji Vernera Valrota,
najavljeno je iz Jugoslovenske kinoteke.
Do 30. marta posetioci kinoteke biće u prilici da pogledaju 11 filmova s
Gojkom Mitićem u nekoj od glavnih uloga, a ciklus je organizovan u saradnji
s Gete institutom u Beogradu i partnerima iz Nemačke, naslednicima
produkcijske kuće DEFA.
Na programu će biti i filmovi: "Velika zmija" (1967) Riharda Grosopa, "Osekola"
(1971) i "Skaut" (1983) Konrada Pecolda, "U klancu kondora" (1978) Klausa
Doberkea, "Sinovi velike medvedice" (1966) Jozefa Maha i "Tragom sokola"
(1968) Godfrida Koldica.
Ciklus će biti zatvoren filmovima: "Veliki poglavica" iz 1972. godine, u
režiji Hansa Kracerta, "Blago indijanskog rezervata" iz 1970. godine, u
režiji Konrada Pecolda i "Vođa apača" iz 1974. godine, u režiji Godfrida
Koldica.
Ulaz na projekcije je besplatan, dodaje se u saopštenju. |
| |
| |
|
| |
| NOVI SAD |
| Dani Endija Vorhola u Novom Sadu |
| |
Novosadski Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno
oko" organizuje u saradnji s galerijom "Bel Art" i pod pokroviteljstvom
Grada Novog Sada, izložbu radova Endija Vorhola, od 25. aprila do 15. maja.
 Tokom
manifestacije "Dani Endija Vorhola u Novom Sadu", pored izložbe radova
američkog umetnika biće organizovani i prateći sadržaji koji će na najbolji
način približiti Vorholovo stvaralaštvo Novosađanima, saopštili su
organizatori.
Navodi se da će zbog velikog broja eksponata izložba biti postavljena na dva
mesta u gradu.
Izložba će biti otvorena sutra u 18.00, postavkom mejlart (mailart) radova
iz zbirke Muzeja savremene umetnosti iz slovačkog grada Medžilaborce.
U Muzeju će biti postavka "Jedna moguća reminisceencija: Vorhol", a u
Kulturnom centru Novog Sada biće prikazan film "Absolut Vorhola". |
| |
| |
|
| |
| NIŠ |
| Nišvil džez festival od 10. do 13. avgusta |
| |
Internacionalni Nišvil džez festival održaće
se od 10. do 13. avgusta na niškoj letnjoj pozornici, odlučio je Savet tog
festivala.
Savet je odlučio da promeni termin festivala koji se do sada održavao u
decembru ili januaru u Klubu Vojske SCG u Nišu, zbog velikog interesovanja
koje prevazilazi kapacitet sale Kluba vojske SCG, saopštio je predsednik
Saveta festivala Vladimir Stamenković.
Direktor festivala Ivan Blagojević rekao je agenciji Beta da je poslednji
22. Nišvil festival pokazao da interesovanje publike prevazilazi kapacitet
sale Kluba VSCG, a da je niška Letnja pozornica u Tvrđavi jedna od najboljih
otvorenih koncertnih prostora u ovom delu Evrope.
Poslednji festival okupio je u Nišu više od 200 učesnika iz 20 zemalja. |
| |
| |
|
| |
| PARIZ |
| Tom Kruz ostavio novinare da čekaju |
| |
Američki glumac Tom Kruz nije se u sredu
pojavio na zakazanoj konferenciji za novinare u Parizu, odlučivši se radije
za šetnju po gradu sa svojom decom, saopštili su organizatori.
 Desetine
novinara i snimatelja uzalud su čekali Kruza u pariskom Ricu, na
konferenciji za novinare zakazanoj povodom promocije filma "Nemoguća misija
3", javile su agencije.
"Tom je odlučio da (umesto toga) obiđe Pariz sa svojom decom" Izabelom i
Konorom, koje je usvojio u braku sa Nikol Kidman, rekla je predstavnica za
štampu.
Njegova verenica Kejti Holms i nedelju dana stara ćerka Suri ostale su u
SAD, dok je Kruz otputovao u Evropu radi promocije svoje uloge super agenta
Itana Hanta.
Na konferenciji za novinare, režiser filma Džej-Džej Ejbrams šaljivo je
upitao glumicu Mišel Monagan kako se osećala dok se na snimanju ljubila se
sa Kruzom znajući da je prisutna i Kejti Holms.
Na njegovo pitanje da li se neprijatno osećala, glumica je odgovorila: "Nikako".
"Uopšteno gledano, ljubljenje sa Tomom Kruzom je, znate... iskustvo za ceo
život. Lično ga preporučujem svakome... Rekla sam Kejti: 'Razumem zašto ga
držiš uz sebe'", kazala je Mišel Monagan.
|
| |
| |
|
| |
| PARIZ |
| Kira Najtli novo lice Šanela |
| |
Britanska glumica Kira Najtli novo je lice
modne kuće "Šanel", za koju će reklamirati parfem "Koko madmoazel",
saopštila je ta kompanija.
 Glumica
je u toj ulozi nasledila manekenku Kejt Mos (Kate Moss), koja je u septembru
prošle godine uhvaćena kako uzima kokain i sa kojom ugovor, koji je trajao
do oktobra 2005, nije produžen.
Kiru Najtli odabrao je umetnički direktor "Šanela" Žak Ele, kao lice koje "oslikava
smelost i modernu notu ikone Šanelovih parfema, 'Koko madmoazel'".
"Kira Najtli umela je istovremeno da iskaže svoju snagu i nezavisnost, uz
malo drskosti, baš kao i sama gospođica Šanel. Njen neverovatan karakter i
moć zavođenja čine je savršenom otelovljenjem žene 'Koko madmoazel'", navodi
se u obrazloženju "Šanela".
Publika britansku glumicu, pored ostalog, poznaje iz filma "Pirati sa Kariba",
u kojem joj je partner bio Džoni Dep. |
| |
| |
|
| |
| NjUJORK |
| Mjuzikl po filmu Prav(n)a plavuša |
| |
Mjuzikl "Prav(n)a plavuša", zasnovan na hit
filmu u kojem je igrala Ris Viderspun, po romanu Amande Braun, biće
postavljen na Brodveju, u Njujorku, aprila 2007.
To je priča o odlučnoj mladoj ženi koja, kad je ostavi momak, odlazi na
Harvard da studira prava, kako bi ga ponovo osvojila. Glumačka podela nije
saopštena, a šou će biti režijski debi na Brodveju Džerija Mičela, koji je
2005. dobio nagradu Toni za koreografiju nove produkcije "Kaveza za ludake".
Mičel, koji je radio koreografiju i za "Lak za kosu", biće autor
koreografije i za "Prav(n)u plavušu".
"Priča mi se dopada", izjavio je. "Tako je pozitivna, posebno za devojke
koje veruju u sebe".
Pre premijere na Brodveju 26. aprila 2007, mjuzikl će se pet nedelje,
početkom iduće godine, prikazivati u San Francisku. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Koncerti grupa Veliki prezir, Kanda Kodža i
Nebojša, Obojeni program, Mara... |
| |
Beogradska publika ima priliku da prisustvuje
koncertima nekoliko poznatih domaćih grupa u Studentskom kulturnom centru (SKC),
gde će sinoć je nastupito “Obojeni program” iz Novog Sada i danas nastupa
“Veliki prezir”, dok će u Domu omladine Beograda (DOB) nastupaju “Kanda
Kodža i Nebojša” (KKN), (na slici) i američka grupa “Mara” (Marah).
 “Obojeni
program” imao je klupski nastup u SKC-u, uz podršku DJ tima Odličnog hrčka,
dok će “Veliki prezir” nastupiti u Velikoj Sali, na koncertu na kojem će
predstaviti album “Ruka bez povratka”, u izdanju B92, rađen poslednje dve
godine u studiju benda Kombinat Rekord. Prvi radijski singl sa te ploče je
“Gubi me sudbina”, dok je video spot urađen za pesmu “Konj”, u režiji
Miodraga Kolarića.
Pored Kolarića i Roberta Telcera, ritam sekciju benda čine bubnjar Robert
Radić i basista Dušan Ševarlić, dok se kao gosti pojavljuju Dejan Vučetić (sinti)
i Draga Antov.
“Veliki prezir” je pre dve godine objavio, takođe u izdanju B92, i album “Brazde”,
koji je označio njihov povratak na muzičku scenu posle gotovo petogodišnje
pauze.
Prvi album benda, pod nazivom “Veliki prezir”, pojavio se na jesen 1996.
godine, a pored pesme "Samo tebe znam", koja je još pre objavljivanja
postala hit, izdvojili su se i singlovi "Ne znam" i "Dobro je". Drugi album
"1, 2, 3, 4" pojavio se na tržištu krajem 1997, kada se bendu priključio i
Draga Antov.
Karte za predstojeći koncert “Velikog prezira” u SKC-u koštaju u pretprodaji
500 dinara, a podrška biće Zoran Panjković i Tomislav Grujić.
Grupa KKN, koja je prošle godine u maju objavila album “Prekidi stvarnosti”,
u izdanju PGP RTS-a, održaće sutra koncert u Velikoj sali DOB-a, na kojem će
kao gosti nastupiti Elektrolasta & Manisent i Mentalnost.
Album “Prekidi stvarnosti” sniman je i produciran u studiju Del Arno Benda,
a koproducenti su bili Vladan Matić i članovi KKN.
Grupa KKN (www.kandakodžainebojsa.com) osnovana je 1991. godine, ali je
ozbiljniji rad počela nakon povratka pevača Olivera Nektarijevića iz SAD u
leto 1993. Narednih godina postali su jedna od najatraktivnijih beogradskih
grupa, pre svega zbog sjajnih koncerata, što je zabeleženo i na prvom albumu
“Guarda Toma!” (Metropolis, 1996), na kojem su bile i studijske numere
“Priroda” i “Put za Tunu”.
U leto 1996. KKN je napustio gistarista Rastko Lupulović, u to vreme i
perspektivan glumac, koji se povukao iz javnog života i zamonašio u
manastiru Dečani. Na njegovo mesto došao je Ivan Topisirović (Fake Madonna’s
Undernjear, Superstar), dugogodišnji prijatelj grupe.
KKN u novoj postavi menja muzički izraz u pravcu regea i objavljuje drugi, u
potpunosti studijski album “Igračka plačka” (B92, 1998). Ubrzo je došlo do
nove personalne promene, pošto je bubnjar Stevan Dimitrijević napustio bend,
pa na njegvo mesto dolazi Vladan Rajović (ex Superstar), koji je svirao i na
sledećem CD-u “Become” (Free B92, 2000).
Krajem 1999. Rajović je otišao u vojsku, a za potrebe promocije albuma
zamenjivao ga je Dejan Utvar (Organja, Pozorište šešira/Lira Vega, Kazna za
uši, Del Arno Band, Eyesburn, Partibrejkers). U tom sastavu KKN su se 2001.
godine povukli sa scene, ali su se, nakon pauze, ponovo okupili.
Posle gotovo dve godine rada i dvadesetak koncerata u Srbiji, u maju 2005.
objavili su album “Prekidi stvarnosti”.
U DOB-u će večeras nastupiti američka grupa “Mara” (
www.marah-usa.com ), koja svira
mešavinu panka i kantrija, rock en rola i soula. Bend ima za sobom pet
studijskih albuma i više od hiljadu koncerata. Poslednji album "If You
Didn't Laugh, You'd Cry" ugledni časopis Mojo nedavno je ocenio kao najbolji
do sada album tog benda. |
| |
| |
|
| |
|
 |
