Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva

SRBIJA I CRNA GORA

Broj 1053, 19. maj 2006.

V.O.A. - OBRAD KESIĆ
Bez saglasnosti Srbije nema stabilnosti za Kosovo
Vašingtonski analitičar Obrad Kesić izjavio je da je krajnje vreme da međunarodna zajednica počne iskreno da pregovara sa Srbijom, jer jedino rešenje za stabilnost Kosova jeste ono koje prihvati i Beograd.
 
U razgovoru za "Glas Amerike" (VOA), on je rekao da uvek postoji opcija međunarodnog nametanja rešenja za Kosovo, ako strane ne uspeju da se dogovore, ali je upozorio da bi nametnuto rešenje izazvalo nestabilnost ne samo u Srbiji već i u celom regionu.

"Ako je interes da se izazove nestabilnost, onda je to pravi put. Mislim da je ipak krajnje vreme da međunarodna zajednica počne da iskreno pregovara sa Srbijom, jer jedino rešenje koje može da bude stabilno jeste ono koje prihvati i Beograd", ocenio je Kesić.

Prema njegovim rečima, optužbe za nesaradnju Srbije s Haškim tribunalom koriste se u širem kontekstu, pa i kada se radi o pregovorima o Kosovu, a takvu situaciju naročito koriste krugovi međunarodne zajednice koji su se odlučili za nezavisnost Kosova.

"Naravno, oni u međunarodnoj zajednici koji su se opredelili za nezavisnost Kosova, koriste sada argumentaciju da Srbija nije potpuno demokratska zemlja jer ne sarađuje s Hagom. Na taj način se gradi argumentacija da bi nezavisnost Kosova, i naravno Crne Gore, bili najbolje rešenje", zaključio je Kesić.
 
   
 


Izaslanik UN za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari
Ako ne bude rešenja do 2007, moramo živeti s tim
Izaslanik UN za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari izjavio je u sredu u Briselu da bi status pokrajine trebalo da bude utvrđen u sada postojećoj "sivoj zoni" između dve krajnosti, odnosno između "dogovorenog" i "nametnutog" rešenja.
 
Ahtisari je posle razgovora sa Savetom NATO i generalnim sekretarom Japom de Hop Sheferom istakao da, ako rešenje za status Kosova ne bude moglo da se nađe do 31. decembra 2006, "onda moramo da se pomirimo da živimo s tim".

Finski diplomata je najavio da će u junu biti okončani bečki i svi drugi razgovori o decentralizaciji i stvaranju bezbednih uslova za manjine, posebno Srbe, a onda će on podneti izveštaj Savetu bezbednosti UN.

"Posle toga se nadamo da ćemo moći krenuti u pregovore o samom statusu", rekao je on.

Ahtisari je najavio da će iz Brisela otputovati u Strazbur da bi razgovarao s ministrima u Savetu Evrope. Potom će 2. juna posetiti Moskvu, 3. juna Peking i kasnije i Skandinaviju.

Na pitanje da li vidi neku vezu između referenduma u Crnoj Gori i rešavanja kosovskog pitanja, Ahtisari je uzvratio da su to "odvojene stvari" i da ne veruje da referendum može imati uticaj na proces utvrđivanja statusa.

Jap de Hop Shefer je posle razgovora s Ahtisarijem rekao da je "još mnogo toga ostalo da se učini u sprovođenju standarda i decentralizaciji na Kosovu".

Generalni sekretar NATO je ponovio da kosovski Srbi treba da uđu u institucije Kosova, kao i da je u telefonskom razgovoru s predsednikom Srbije Borisom Tadićem tražio da ih Beograd u tome ohrabri. Snage NATO će, kako je najavio, posle odluke o statusu ostati na Kosovu radi zaštite manjina, pre svega Srba, kao i verskih objekata.
 
   
 


CRNA GORA - REFERENDUM
Mediji manje-više korektno izveštavali
Crnogorski mediji u referendumskoj kampanji "manje-više" su korektno izveštavali i pokazali su značajan napredak u odnosu na prethodne predizborne periode, rezultat je praćenja izveštavanja medija Asocijacije mladih novinara (AMN).
 
AMN je pratila medije od 1. do 15. maja, radi sagledavanja praćenja kampanje u elektronskim i štampanim medijima.

Izvršni direktor ANM-a Boris Darmanović je kazao da nisu primetili bilo kakav oblik restriktivnog izveštavanja, kao i da su akteri obe političke opcije dobili mogućnost da stavove prezentuju u medijima.

"AMN nije primetila, niti su nam dostavljeni primeri bilo kakvih oblika manipulacije, iznošenja netačnih navoda i činjenica. Takođe, nisu uočene značajnije greške u radu novinara koje bi favorizovale bilo koju od političkih opcija", naveo je Darmanović.

U elektronskim medijima, u delu u kojem se prenose stavovi kojima se subjekti direktno opredeljuju za ili protiv nezavisnosti, većina medija nastavila je da prenosi znatno više stavova za samostalnu Crnu Goru.

Darmanović je kazao da je uređivačka opredeljenost za neku od opcija znatno izraženija kod dela štampanih medija, nego što je to slučaj kod glavnih informativnih emisija televizijskih stanica.

"To, međutim, ne izlazi iz okvira fer i korektnog izveštavanja. Prednost suverenističkog bloka koja je vidljiva, rezultat je aktivnosti vlasti koja kroz svoje istupe promoviše nezavisnost Crne Gore", rekao je Darmanović.
 
   
 


rezervisano oko 240 letova za iseljenike
Očekuje se 20.000 glasova iz dijaspore za nezavisnost
 
Direktor američkog Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) Liza Meklejn ocenila je da bi rezultat referenduma o državnom statusu Crne Gore mogao da zavisi od glasova Crnogoraca koji žive u inostranstvu.

Ona je Glasu Amerike kazala da nije poznato koliko će iseljenika glasati na referendumu i ukazala da oni nisu obuhvaćeni ispitivanjima javnog mnjenja.

Iz Saveza crnogorskih udruženja Evrope saopšteno je da iz SAD na glasanje 21. maja dolazi oko 2.400 ljudi, a iz Evrope između 14 i 16.000. Predsednik Saveza Jovan Radonjić je za podgoričku "Republiku" kazao da je rezervisano oko 240 letova za iseljenike koji će doći u Crnu Goru da podrže opciju nezavisnosti.

Crnogorci iz dijaspore su organizovano počeli da dolaze u Crnu Goru u ponedeljak, 16. maja, a masovniji dolazak se očekuje danas, dva dana uoči izjašnjavanja.
 
   
 


Centar za slobodne izbore i demokratiju
Apel obema stranama u Crnoj Gori
Centar za monitoring i Centar za slobodne izbore i demokratiju apelovali su na oba bloka u Crnoj Gori da ne organizuju okupljanja pristalica dok se ne saopšte precizni rezultati referenduma.
 
Član Upravnog odbora CESID-a Marko Blagojević kazao je na konferenciji za novinare u Podgorici da treba razmotriti mogućnost zabrane organizovanog okupljanja u noći referenduma kako bi se izbegli eventualni incidenti i sukobi.

Blagojević i direktor CEMI-a Zlatko Vujović su saopstili da očekuju da će preliminarne rezultate izjašnjavanja na sertifikovanom uzorku od 300 biračkih mesta saopštiti oko 22 sata, sat nakon zatvaranja biračkim mesta.

Blagojević je, međutim, kazao da će u slučaju tesnog rezulata na referendumu, između 54,5 i 55,5 za opciju nezavisnosti odložiti saopštavanje podataka dok ne dobiju kompletne podatke.

Blogojević i Vujović su saopštili da bi u tom slučaju bilo krajnje neodgovorno saopštiti podatke, jer postoji mogućnost statištičke greške.

Predstavnik CESID-a je kazao da je potreban "visok nivo pribranosti" kako se ne bi desilo da oba bloka proglase pobedu i počnu slavlje pre nego što budu saopšteni tačni rezultati.

Vujović je naveo da nije stvar prestiža ko će u noći referenduma prvi saopštiti rezultate već da treba pokaziti odgovornost i ako bude potrebno sačekati pola sata kako bi se saopštili tačni podaci.

Prema Blagojevićevim rečima, najvažnije je da ishod referenduma prihvate svi, a to se može deseti samo ako proces bude doveden do kraja bez problema.

"Građani se moraju saglasiti da je ishod referenduma, ma kakav bio, rezultat volje građana", kazao je on.

Kako je saopšteno, Republička referendumska komisija je na zahtev CEMI-a odlučila da na referendumu bude važeći svaki listić na kome je jedna od opcija zaokružena tako da se sa sigurnošću može utvrditi njeno značenje.

RRK je ranije saopštila da će biti važeći samo oni listića na kojima jedna od opcija bude zaokružena krugom.
 
   
 


NARODNA BANKA SRBIJE
Za isplatu stare devizne štednje obezbeđen novac
Za isplatu obveznica stare devizne štednje, koja počinje 31. maja ove godine, iz budžeta Srbije je obezbeđeno 250 miliona evra, saopštila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
 
Do 12. maja u obveznice serije A 2006 konvertovana je devizna štednja u iznosu od oko 213 miliona evra.

Isplata obveznica je evrima ili na zahtev vlasnika u dinarskoj protivvrednosti, u gotovini ili prenosom na račun.

Vlasnicima obveznica koji su te papire stekli kupovinom novac će biti prenet 31. maja na namenske novčane račune preko Centralnog registra.

Onima koji su sa bankom sklopili ugovor o otvaranju namenskog deviznog računa, novac će 31. maja preneti banka, a ostalim vlasnicima obveznica Republike Srbije serije A 2006 isplata će se obavljati sukcesivno na šalterima banaka.

Vlasnici dospelih obveznica SRJ i kupona sa obveznica u fizičkom obliku, isplaćuju se na šalterima banaka koje su imale staru deviznu štednju, po naznačenim rokovima - kuponi dospevaju 1.jula i 28.decembra - ili se obveznice SRJ serije B mogu zameniti u obveznice RS.

Konverzija devizne štednje i isplata dospelih obveznica štedišama Jugobanke Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica je preko Nacionalne štedionice, gde se obavlja i konverzija i isplata za štediše Borske banke u stečaju.

Štediše Dafiment banke i Jugoskandika, koji do sada nisu dobili poziv za isplatu, po prijemu poziva moći će da izvrše konverziju svojih depozita u obveznice RS i da naplate, uz ovogodišnju, i sve prethodne dospele rate.

Sve informacije o konverziji i isplati obveznica građani mogu dobiti u NBS svakog radnog dana, od 9.00 do 16.00, pozivom na telefone: 011/ 32 49 179, 32 49 155, 32 49 145 i 33 45 003, ili preko Informacionog centra NBS čiji je telefon 0800 -111 -110.
 
 
   
 


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"