Nema pušenja u Ontariju i Kvebeku
Za prekršioce samo opomene u danima prilagođavanja
Ontario i Kvebek od srede su se pridružili spisku provincija bez duvanskog dima, pored Nju Brunsvika, Njufaundlenda, Saskačuana i Manitobe. Trenutak početka primene zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama u Ontariju, mnogi vlasnici lokala obeležili su posebnim programima. Gašenje poslednje dozvoljene cigarete gotovo da je dobio prizvuk istorijskog događaja na pojedinim mestima, ali se veruje da se, kao i u mnogo raznih prilika do sada, oko svega pravi mnogo veća halabuka nego što je potrebno i da će sve proteći mnogo bezbolnije nego što se predviđa.
Provincijski Parlament je ovaj dan proglasio za Dan sećanja na Hider Krouv, kelnericu, vatrenu protivnicu pušenja, koja je prošlog meseca umrla od raka pluća. Ona nikada u životu nije zapalila cigaretu, ali je na svom radnom mestu 40 godina bila izložena duvanskom dimu. Povodom stupanja na snagu ovog zakona, nadležni najavljuju da će u prvo vreme restoranima i barovima upućivati samo opomene ukoliko budu kršili ovaj zakon. Ministar za promociju zdravlja Džim Votson je istakao da je razumno dati određeni 'grejs' period u kojem će građani imati priliku da se prilagode, mada je izrazio nadu da će ogromna većina odmah postupati u skladu sa novim propisima. U Ontariju puši tek svaki peti stanovnik. Zakon je stupio na snagu 31. maja, tačno u ponoć. Po njemu, zabranjuje se pušenje u najvećem broju zatvorenih javnih mesta, u koja spadaju i vozila kompanija, restorani sa pokrivenim baštama i privatne kuće u koje dolazi medicinsko osoblje da bi negovalo bolesnika. Više nije dozvoljeno pušenje u posebnim pušionicama u restoranima i barovima, ali postojanje takvih prostorija je i dalje moguće u staračkim domovima za korisnike koji su u stanju sami da puše. Zakon pooštrava zabranu prodaje duvana maloletnicima, sprečava promociju duvanskih proizvoda na lokacijama za zabavu, zabranjuje pušenje u motelima, hotelima ili krčmama, osim u sobama u kojima određenim za to, i u zajedničkim prostorijama stambenih zgrada. Pušenje je najstrože zabranjeno u državnim i privatnim školama i na svim njihovim terenima, kao i u krugu od devet metara od svakog ulaza u zdravstveni objekat. Svako reklamiranje duvanskih proizvoda i njihovo izlaganje zabranjeno je, takođe, od 31. maja. Iako se ovih dana očekuju detalji u vezi sa kaznama za nepoštovanje zakona, zna se da će fizička lica moći da očekuju kazne do pet hiljada dolara, dok za korporacije nije određen maksimum. Interesantno je da u Kvebeku, gde je sličan zakon počeo da važi istog dana kad i u Ontariju, nisu bili voljni da ostave prelazni period za prilagođavanje građana. Tamošnji ministar zdravlja Filip Kilar pripremio je tim od 75 inspektora koji će voditi računa da se zakon poštuje. Kazna za vlasnike restorana i barova je 400 dolara, ukoliko se radi o prvom prekršaju, s tim da dodatnih 300 može biti naplaćeno ako zaposleni ometaju rad inspektora.

Rešena misterija
Pronađeno telo kanadskog diplomate Miskela
Telo kanadskog diplomate misteriozno nestalog pre tri meseca tokom putovanja po Italiji, pronađeno je u Napulju. Telo Luisa Bruka Miskela pronašao je u slivniku radnik koji je radio na opravci gradske kanalizacije.
Miskel, ataše kanadske ambasade u Beču, poslednji put bio je viđen na železničkoj stanici u Napulju. On je tu stigao početkom marta iz Londona i otada mu se gubi svaki trag. Postoje neka nagađanja zašto je uopšte došao u Italiju, ali nijedno nije potvrđeno. Italijanske vlasti pronašle su jednu Miskelovu kreditinu karticu kod jednog Nigerijca iz Napulja koji je njome pokušao da kupi voznu kartu. On tvrdi da je karticu našao na podu železničke stanice, te nije sprovedena nikakva dodatno ispitivanje. U rasvetljavanju smrti kanadskog diplomate italijanskoj policiji pomažu Interpol i RCMP.

Neraščišćen dug prema mafijiuzrok ubistva bračnog para Janiero?
Meksička policija još uvek nije otkrila motiv, kao ni počinioca ubistva bračnog para Janiero. Njihova dosadašnja istraga ukazuje da bi zločin mogao biti povezan sa neraščišćenim dugom prema mafiji. Naime, po nekim saznanjima, prijatelj bračnog para Janiero je pozajmio 350 hiljada dolara od osobe povezane sa mafijom i, pošto dug nije vraćen, oni su stradali u znak odmazde. Advokat porodice Edi Grinspen ovu pretpostavku meksičke policije smatra apsurdnom.

Ideja sa berze
Lopovi skidali bakarne ploče sa crkvenog krova
Priča koja sledi potvrđuje da ljudi nekada zaista ne biraju sredstva da zarade novac. Sve se dešava u Kvebek Sitiju, na četiri crkvena objekta.
'Preduzimljivi' lopovi su, kada su ustanovili da je cena bakru poprilično porasla, došli na ideju da se domognu ovog metala skidanjem ploča sa crkava u Kvebek Sitiju. Radili su vredno tri noći za redom, pre nego što ih je policija prekinula u poslu. Popravka štete koju su naneli crkvama iznosi između 35 i 50 hiljada dolara. Zvaničnici kažu da ova pojava, na sreću, nije uzela maha.

Novine u Amber programu
Obaveštenja o nestaloj deci ubuduće i preko mobilnih telefona
Ontarijska vlada i policija su, zajedno sa kompanijom Bel Kanada najavili novine u Amber programu za alarmiranje javnosti u slučaju nestanka deteta ili kada se veruje da dete može biti u opasnosti. Obaveštenja koja su do sada bila objavljivana na znakovima pored puta, lutrijskim kioscima i u medijima, ubuduće će ići u vidu tekstualnih e-mejl poruka, tako da će biti dostupna putem BlackBerry-ja i mobilnih telefona. Provincijski ministar za javnu bezbednost Monti Kvinter veruje da će proširenje programa biti dodatno sredstvo za što lakše lociranje kidnapovanog deteta i da će, stoga, puno značiti kod sprečavanja mogućih nepoželjnih posledica bilo koje vrste maltretiranja. On je pomenuo i da bi ovaj prošireni sistem mogao da se koristi za masovnu komunikaciju i u slučaju pandemije. Ovaj alarm dobio je ime po američkoj devetogodišnjoj devojčici Amber Hagerman, koja je pre deset godina brutalno kidnapovana i ubijena. U Ontariju on je na snazi tri godine, počevši od januara 2003. godine. Objava se daje na predlog predstavnika zakona i veoma retko, samo u izuzetnim slučajevima, može se desiti da se potraga raspiše ako jedan od roditelja odvede dete. Do sada je ova objava u provinciji raspisana jedanaest puta. Sedmoro dece je pronađeno živo i zdravo, za jednim detetom se još uvek traga, dok jsu u tri slučaja, nažalost, deca pronađena mrtva.

Ontario bez duvanskog dima
Potrebna drugačija reklama za turiste
Ontario je od prvog juna postao provincija bez duvanskog dima. Zbog toga se može desiti da neki potencijalni turisti odustanu od dolaska ovde, ali sa druge strane treba učiniti sve da nepušači budu svesni da će ovde biti maksimalno ispoštovani. Ovo se posebno odnosi na turiste iz SAD-a. Pogranični gradovi su zatražili od provincije da im pomogne u finansiranju nove turističke propagande, čija su ciljna grupa nepušači. Gradonačelnik Vinzora Edi Frensis naglašava da sredine poput njegove nemaju dovoljno sredstava da sami to urade. On ističe da nema ništa protiv zabrane pušenja, naprotiv, ali da turistima treba jasno istaći sve prednosti zdravog okruženja. Neki podaci pokazuju da će ovaj grad izgubiti preko dve stotine miliona dolara godišnjeg prihoda od turizma i skoro tri hiljade radnih mesta zbog novih propisa o zabrani pušenja u restoranima, barovima, a posebno u kazinima, koji su gostima najinteresantniji.

Harperov reformatorski program
Zacrtani datumi federalnih izbora i ograničavanje mandata za senatore
Premijer Stiven Harper započeo je sprovođenje svog reformatorskog programa. Prve promene donose zacrtane datume federalnih izbora i ograničavanje mandata senatorima na osam godina.
Zakon o federalnim izborima predstavljen je u utorak i po njemu bi se ubuduće na biračka mesta izlazilo svake četvrte godine, trećeg ponedeljka u oktobru, s tim da bi prvi izbori bili 19. oktobra 2009. godine. Izuzetak bi svakako mogao biti u slučaju obaranja manjinske vlade, kada bi se četvorogodišnji period računao od ranijih izbora. Kako se naglašava, cilj unapred ugovorenog termina za federalne izbore je da se spreči da vladajući premijer raspiše izbore po svom nahođenju, odnosno po sopstvenoj proceni da je situacija povoljna za njega i njegovu stranku. Od provincija, za sada Britanska Kolumbija, Njufaundlend i Labrador i Ontario imaju zakonom regulisane fiksirane termine izbora. Liberali nameravaju da se usprotive ovom predlogu ne zato što su principijelno protiv ovakvog koncepta, već zato što smatraju da je ovaj predlog 'labav'. Demokrate, koje se dugo zalažu za fiksirani datum za održavanje izbora, najverovatnije će pokušati da se izbore za značajnije reforme, dok u Bloku Kvebekva imaju primedbe na predložene izmene vezane za Senat. Drugi predlog, u stvari ustavni amandman o ograničavanju mandata senatora na osam godina, po oceni konzervativne vlade, predstavlja skroman prvi korak ka demokratizaciji Gornjeg doma. Izmena će biti potvrđena ukoliko Parlament da zeleno svetlo, i neće se odnositi na sadašnje senatore. Oni će moći da učestvuju u radu senata do svoje 75. godine, a tek će novonaimenovanima mandati biti ograničeni. Vlada očekuje da će ovaj njen predlog biti usvojen brzo i bez posebnih problema, iako liberali insistiraju da bi i provincije trebalo da ga odobre.

Iz bezbednosnih razloga
Mišel Žan preporučeno da ne ide u Avganistan
Generalna guvernerka i glavnokomandujući oružanih snaga Mišel Žan već je dva puta tražila zeleno svetlo da otputuje u Avganistan i poseti kanadske vojnike u Kandaharu i humanitarce u obližnjem provincijskom kampu, ali je oba puta njen zahtev odbijen.
Kako saznaje Kanadijen Pres, glavni razlog za to je nedovoljna bezbednost. Pored toga, rečeno joj je da bi njena poseta mogla da ugrozi vojne operacije. No, zna se da je u isto vreme odobrena poseta visokih zvaničnika, premijera Stivena Harpera, ministra odbrane Gordona O'Konora i inostranih poslova Pitera MkKeja. Želju gospođe Žan pozdravio je šef štaba odbrane general Rik Hilijer, mada je upozorio da trenutak nije najpovoljniji. Prethodna guvernerka Edrijen Klarkson bila je u poseti kanadskim trupama angažovanim u Avganistanu za Novu 2005. godinu, ali vojnici su bili stacionirani u bezbednijoj bazi u glavnom gradu Kabulu. Protesti u nekoliko velikih gradova Traži se legalizacija statusa svih ilegalnih radnika U nekoliko kanadskih gradova proteklog vikenda održani su protesti zbog deportacija ilegalnih radnika. Demonstranti su se okupili u Torontu, Vankuveru, Otavi, Montrealu i Frederiksonu i, apelujući da se prestane sa deportacijom, pritvaranjem i hapšenjem na javnim mestima, zahtevali od federalne vlade da svim ilegalnim radnicima odmah da dozvolu stalnog boravka ili status lendid imigranta. Po nekim procenama, veruje se da u zemlji ima čak oko pola miliona, a samo u Torontu oko 80 hiljada radnika koji su ovde bez ikakvih dokumenata. Demonstranti su, nazvavši imigracionu politiku Harperovog stila neprihvatljivom, zatražili od vlade da momentalno prestane sa deportacijama i da odmah otpočne sprovođenje regulacionog programa koji sagledava potrebe svakog pojedinca. U maršu su učestvovali i članovi porodice Lizano-Sosa, čiju decu su vlasti uhapsile u školi. Taj potez nadležnih izazvao je ogromno negodovanje u javnosti. Predstavnici federalne opozicije takođe su već počeli da vrše pritisak na vladu. Parlamentarni predstavnici Vrzešnjevski i Silva, iz Liberalne stranke i Olivija Čau, iz NDP-a, pridružili su se demonstrantima u Torontu.

Zasad samo inicijativa
Bez mirisa i dezodoransa u svim javnim institucijama u Otava Sitiju
Gradski političari u Otava Sitiju započeće ove nedelje raspravu o zabrani upotrebe mirisa svih vrsta na javnim mestima. Po predlogu koji je dao gradski komitet za životnu sredinu, trebalo bi da građani prvo dobrovoljno prestaju da upotrebljavaju mirise, dezodoranse, mirisne sapune, vlažne maramice i slično, da bi kasnije to preraslo u obavezu koja bi važila u svim institucijama, javnom prevozu i sportskim i gradskim centrima. Treća, za sada veoma kontroverzna, faza bilo bi zabranjivanje mirisa na svim javnim mestima, restoranima, tržnim centrima, i slično.
Zagovornici ove ideje potenciraju da je sve više ljudi alergično na hemikalije koje se upotrebljavaju u mirisima, i da te hemikalije izazivaju napade astme. Stoga, oni naglašavaju da je u interesu zdravlja da se prestane sa njihovom upotrebom. Za sada ne postoji rok do koga bi trebalo početi sa sprovođenjem ovog programa, ali ni sredstva neophodna za njega. Veruje se da bi reklamiranje ove kampanje koštalo relativno malo u poređenju sa pozitivnim efektima koji bi se mogli dobiti. Zvaničnici, naime, citiraju navode pojedinih referentnih studija - da u Kanadi ima preko 2,5 miliona osoba sa astmom i da kod preko dve trećine osoba uzrok astmatičnog napada može biti neki miris. Zakon o zabrani korišćenja mirisa do sada nigde u Kanadi nije stupio na snagu, ali se takve kampanje sprovode u Novoj Skotiji i gradu Halifaksu. Pojedine institucije, poput univerziteta u Torontu i Kalgariju, neke federalne institucije u Otavi i Opšta bolnica u Kingston usvojile su programe koji podstiču ljude da u manjoj meri koriste mirise.

Na vest o katastrofalnom zemljotresu
Kanađani počeli sa pružanjem pomoći
Na vest o katastrofalnom zemljotresu koji je pogodipoblast Bantul u Indoneziji, Kanađani su, kao i u mnogo prilika do sada, odmah počeli da prikupljaju pomoć.
Predstavnici Crvenog krsta nalaze se na licu mesta i pomažu u otklanjanju posledica zemljotresa. Pored njih, u Indoneziju je otišla i ekipa Global medika, koji će postaviti postrojenje za prečišćavanje vode i pomagati u zbrinjavanju povređenih u poljskoj bolnici koju nose sa sobom. U pružanju pomoći pridružila se i Međunarodna fondacija za razvoj i pomoć, koja radi u skladu sa islamskim principima ljudskog dostojanstva, samostalnosti i socijalne pravde. Oni veruju da će uspeti da prikupe novčanu pomoć u iznosu od milion dolara. U zemljotresu jačine 6,3 stepena stradalo je preko šest hiljada ljudi, a veruje se da je preko 200 hiljada ostalo bez krova nad glavom. Dodatna opasnost preti od erupcije vulkana koji je već počeo da pokazuje znake aktivnosti.

Taksa kao prepreka
U Ontariju ne prijavljuju svako novorođenče
Nedavno sačinjen izveštaj Kanadskog sistema za perinatalno praćenje ukazuje da se u Ontariju ne prijavljuju sva novorođena deca. Procenjuje se da se radi o oko dve stotine beba godišnje, ali to su su samo nagađanja pošto nema pouzdanih podataka. Povod za to je najčešće nedostatak novca - Ontario je, naime jedina provincija u kojoj je dozvoljeno opštinama da same odrede koliko će naplatiti upisivanje dece u matične knjige. Naplaćuje se između 25 i 35 dolara, a nakon toga, dobijanje izvoda košta dodatnih 25 dolara.
Stručnjaci upozoravaju da zbog nepouzdane evidencije o broju novorođenčadi i, eventualno, njihove smrti, mnogi podaci vezani za priraštaj i praćenje zdravlja novorođenih gube na značaju jer ne daju pravu sliku stanja. Iz toga, kao posledica sledi da se ne može sprovoditi ni odgovarajuća i pravovremena zdravstvena briga i zaštita novorođenčadi. Skreće se pažnja da su neregistrovane bebe najčešće iz najrizičnije grupe. U najvećem broju slučajeva tu se radi o majkama-maloletnicama, iz siromašnih ili imigrantskih porodica, bebe su rođene prevremeno ili imaju neke nedostatke, i dešava se da umru ubrzo po rođenju. Ukoliko porođaj nije registrovan, najčešće se ne registruje ni smrt novorođenčeta. Ova grupa je uputila zahtev ministarstvu za vladine službe da ukine taksu za upis novorođenčadi, ali odgovora još nema. Sekretar ministra Gerija Filipsa je napomenuo da se trenutno traži rešenje, ali je primetio da ni jedan sistem, čak i bez naplaćivanja taksi, ne uspeva da registruje svakoga. Dr Arne Olson, neonatolog pri bolnici Mont Sinaj i član grupe, kaže da je naplaćivanje taksi neustavno i da se kosi sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta. On potencira da je pravo svakog deteta da bude upisano, jer jedino tako se zna da postojite.

Kako u SAD kad poČnu da traŽe pasoŠ
Novi propisi neće stimulisati turizam
Prošle nedelje je urađena anketa na temu odlaska u SAD kada na snagu stupe novi propisi o obaveznom pasošu kod prelaženja granice. Za najveći broj građana novi propisi ne deluju stimulativno. Sedamnaest odsto anketiranih građana tvrdi da više neće putovati prema jugu, dok trećina nagoveštava da će putovati ređe nego do sada. Dve petine građana neće ništa promeniti u svom odnosu prema putovanjima u SAD i najverovatnije će tamo odlaziti kao i do sada. Glavni razlog je što nešto iznad polovine građana nije voljno da obezbedi potrebna dokumenta koja traže južni susedi. Istraživanje Leger Marketinga pokazuje da čak tri četvrtine građana smatra da bi Kanada trebalo da uvede recipročne propise za američke građane, dok su ostali protiv toga. Interesantno je da više od polovine građana ne veruje da će novi propisi doprineti povećanju bezbednosti ni u našoj zemlji, ni u SAD-u. Otprilike podjednak broj, nešto iznad dve petine, se nada će nivo bezbednosti ipak biti povećan u dve zemlje.

O pasoŠima u Gimliju
Kanada će nastaviti da ubeđuje SAD da odustane od uvođenja pasoša
Domaćin susreta severnoameričkih lidera, premijer Manitobe Geri Duer smatra da bi uvođenje pasoša za pogranični promet između Kanade i SAD-a bilo ravno privrednom samoubistvu. On veruje da bi to mnogo nepovoljnije uticalo na odnose dve zemlje nego svi trgovinski sukobi koji su ikada postojali. Kao veoma ilistrativni primer je naveo problem oko drvne građe koji je pogodio samo specifičan sektor, dok bi pitanje pasoša pogodilo sve koji putuju iz jedne zemlje u drugu. Slične stavove imali su i drugi premijeri. Premijer Stiven Harper, koji se pridružio liderima u sredu, za večerom posle sastanka, istakao je da će Kanada nastaviti da se priprema za uvođenje pasoša, ali da će u isto vreme činiti sve da ubedi američku stranu da odustane od te ideje ili da bar odloži njeno uvođenje. Po američkom zakonu, donetom zbog povećanog straha od terorizma, svako ko ulazi u SAD, uključujući i američke državljane, moraće od 1. januara 2008. godine na granici da pokaže pasoš. Samit lidera nekoliko provincija, zapadnih američkih i meksičkih država i ambasadora održan je u Gimliju, Manitoba. Domaćin Duer je ovaj skup okarakterisao kao priliku za efikasnu i korisnu razmenu mišljenja o konkretnim pitanjima vezanim pre svega za trgovinsku razmenu.

Stazom slavnih do pasoŠa
Čuveni pevač želi kanadsko državljanstvo
Čuveni pevač Robert Gule, 72, izjavio je da već odavno želi da dobije kanadsko državljanstvo, jer se oseća Kanađaninom. On naglašava da je u Alberti, a potom u Torontu, proveo 17 godina koje su ga formirale kao ličnost. On je i svoju bogatu karijeru praktično započeo u Kanadi, a najveće zasluge za to pripisuje svom nastavniku pevanja u Edmontonu, koji ga je naučio kako da peva. Gule se nada da će uspeti da ostvari svoj naum prilikom sledećeg dolaska u Toronto. On 3. juna treba da bude uvršćen u kanadsku Stazu slavnih, zajedno sa glumcima Brendanom Frejzerom i Pamelom Anderson i pevačem Žan Arden. Njegov prijatelj, senator iz Alberte Tomi Benks koji radi na tome da Gule dobije kanadsko državljanstvo, kaže da je najveći problem to što Gule nije rođen u Kanadi. On veruje da bi, pošto se radi o slavnoj ličnosti, postupak za dobijanje državljanstva mogao da bude pojednostavljen.

Planiranje za pandemiju
Univerzitetske klinike obezbeđuju tamiflu za svoje radnike
Grupa od dvanaest najvećih i najznačajnijih kanadskih univerzitetskih klinika donela je odluku o nabavci antiviralnog leka tamiflu u količinama dovoljnim za zaštitu svih zaposlenih u njima.
Odmah su se čule zamerke da je ova odluka u suprotnosti sa važećim stavom koji zagovara da se zalihe tamiflua koriste za lečenje već obolelih, a ne za prevenciju, odnosno profilaksu. Međutim, portparol grupe klinika dr Majkl Gardam naglašava da se ovde radi pre svega o etičkom pitanju, odnosno o potrebi da bolnice budu spremne da se brinu o obolelima ukoliko dođe do pandemije. On kaže da je naručeno dovoljno leka za 56 dana, koliko se procenjuje da bi mogao da traje prvi nalet bolesti. Veruje se da će kanadski proizvođač GladžoSmithKline uspeti da pripremi vakcine za drugi talas bolesti. Vrednost porudžbenice je 7,2 miliona dolara. Proizvođač tamiflua, švajcarska komapnija Roš izvestila je da će isporuka početi u decembru, i da će trajati do marta. Kompanija se takođe obavezala da će svi lekovi imati rok trajanja od najmanje 4,75 godina.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"