VIDOVDANSKA PROSLAVA U GRAČANICI I GAZIMESTANU
Kosovo će zauvek biti deo Srbije
Obraćajući se vernicima i građanima posle liturgije, vladika Artemije se posebno zahvalio patrijarhu Pavlu koji je, kako je rekao, i pored bolesti, stigao u Gračanicu i pokazao kako treba da se borimo za Kosovo i Metohiju.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica poručio je u sredu da je Gračanica "pravo mesto da se ponovi ono što svaki Srbin mora da zna - da je Kosovo bilo i da će zauvek biti deo Srbije". Premijer, koji je na Kosovo došao da bi prisustvovao tradicionalnoj proslavi Vidovdana, rekao je građanima okupljenim u porti manastira da je "danas prilika i da se sa ovog mesta objavi šta Srbija hoće". "Srbija hoće pravdu, pravo i mir i hoće da razgovara, da se dogovori, hoće kompromis i pravično rešenje za Kosovo i Metohiju", kazao je on i dodao da je "Kosovo u našem narodu druga reč za pravdu, pravo i slobodu". Koštunica je rekao i da nikada niko nije bio više u pravu i stajao na čvršćem pravnom stanovištu od onoga na kome danas stoji Srbija u raspravama o budućnosti Kosova i Metohije. Srbija je, prema rečima premijera, demokratska zemlja u kojoj sve etničke zajednice moraju, mogu biti i jesu ravnopravne i slobodne.   Patrijarh Pavle služio liturgiju u Gračanici Patrijarh srpski Pavle služio je u sredu, zajedno sa vladikama raško-prizrenskim i lipljanskim Artemijem i Teodosijem, sveštenicima ruske i poljske pravoslavne crkve, kao i raško-prizrenske eparhije, liturgiju u porti manastira Gračanice povodom Vidovdana. Liturgiji pred nekoliko stotina vernika i građana, prisustvovale su i brojne stranačke delegacije. Obraćajući se vernicima i građanima posle liturgije, vladika Artemije se posebno zahvalio patrijarhu Pavlu koji je, kako je rekao, i pored bolesti, stigao u Gračanicu i pokazao kako treba da se borimo za Kosovo i Metohiju. Vladika Artemije je rekao i da je cela Srbija jedan hram, a Kosovo njegov oltar i poručio da nema hrama bez oltara. Posle liturgije u Gračanici, služiio se spomen kosovskim junacima na Gazimestanu kod Prištine. Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici obeležavaju Vidovdan kada se daje pomen srpskim ratnicima i knezu Lazaru Hrebeljanoviću koji ih je predvodio u bici sa Turcima na Kosovu polju 1389. godine.   "Zato nas Gračanica danas podseća ne samo na to šta smo bili, nego i na ono što moramo biti zbog onog što smo bili i to ćemo biti ako budemo istrajni, neodustajni, razložni i složni", poručio je on. Premijer Srbije je poželeo okupljenim građanima da se i ubuduće proslavlja Vidovdan, "najveći i najpresudniji dan naše istorije u najsvetijim delovima naše zemlje". Koštunica je upitao i "da li ima primerenijeg mesta da se danas proslavi Vidovdan od Gračanice,o kojoj su ispevani mnogi stihovi". "Gračanica pamti Lazara i Miloša i svedoči o tome ko smo bili i kako smo nastali", rekao je on i dodao da je "istina i to da se danas ne bismo mogli pomoliti Bogu i pokloniti senima naših velikih predaka, da nas ne štite vojska i tenkovi". "Da li ima nekog mesta u Evropi u kojem se nešto slično dešava, ili se može i sme desiti?", zapitao je premijer. Koštunica je poručio da je Gračanica, međutim, "tvrđa od istine, a istina jača od svakog zla i nasilja i pobeđuje svako nasilje". Posle obraćanja, on je vladiki raško-prizrenskom Artemiju poklonio ikonu za manastir. Premijera je od jutrošnje liturgije do 13.30 u Gračanici čekalo oko hiljadu građana, među kojima su bili i trubači. Na ulazu u manastirsko dvorište dobrodošlicu mu je poželeo vladika lipljanski Teodosije, a vladika Artemije na samom ulazu u zgradu manastira. Kako je Beti rečeno u Vladi Srbije, premijer nije prisustvovao samoj liturgiji jer to nije bilo ni predviđeno, a njegov dolazak na Kosovo protekao je bez problema. Pošto je zajedno sa vladikama obišao manastirsko zdanje, Koštunica je ušao i zapalio sveću. I kada je stigao, i nakon obraćanja, premijer je bio burno pozdravljen. Vladika raško-prizrenski je uručio medalje "Majka devet Jugovića" majkama sa više dece. Ove godine dodeljeno je 37 zlatnih medalja majkama koje su rodile od petoro do devetoro dece i 185 srebrnih medalja majkama koje su rodile četvoro dece. Koštunica i ministri Velimir Ilić i Slobodan Vuksanović, kao i predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić, posle ceremonije su otišli na svečani ručak u konaku manastira Gračanica

CRNOGORSKA ZASTAVA DIGNUTA ISPRED SEDIŠTA UN
Crna Gora postala 192. članica UN
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je da članstvo u UN predstavlja korak dalje u sveukupnom razvoju Crne Gore i zahvalio je toj organizaciji na prijemu Crne Gore samo pet nedelja od izglasavanja nezavisnosti na referendumu.
Crna Gora postala je, u sredu 28. juna 2006.,192. članica Ujedinjenih nacija, pošto je Generalna skupština aklamacijom usvojila rezoluciju o njenom prijemu u članstvo. U rezoluciji koju je predstavio ambasador Austrije, kao predsedavajuće EU, Gerhard Pfancelter navodi se da je prijem Crne Gore u svetsku organizaciju prošle nedelje jednoglasnom odlukom preporučio Savet bezbednosti UN. U Rezoluciji se pozdravlja miran i demokratski način na koji je Crna Gora obnovila nezavisnost i zrelost svih aktera u tom procesu. Pošto je konstatovao da je rezolucija o prijemu Crne Gore može smatrati usvojenom, predsedvajući Generalne skuštine UN Jan Elijason pozvao je predstavnike Crne Gore da zauzmu svoje mesto u Generalnoj skuštini UN i poželo Crnoj Gori dobrodošlicu u svetsku organizaciju. Crnogorska zastava je zatim podignuta ispred sedišta Ujedinjenih nacija (UN) u Njujorku, Generalni sekretar UN Kofi Anan kazao je na svečanosti da je Crna Gora obnavljanjem nezavisnosti na demokratski način pokazala svoju političku zrelost i dodao da je crnogorski narod pokazao da je poštovanje demokratskih prava najbolji način da se ostvari politički cilj. On je istakao da je Crna Gora pokazala da se najteži problemi mogu rešiti na miran način i dodao da je Crna Gora mala po veličini, ali da će imati veliku ulogu u regionalnoj saradnji. Anan je najavio da su UN spremne da podrže Crnu Goru u suočavanju sa najvećim problemima i u oblasti regionalne saradnje. Svečanosti podizanja zastave prisustvovali su predstavnici crnogorske dijaspore u SAD-u. Crnogorski predsednik Filip Vujanović je organizovao prijem za predstavnike diplomatskog kora i međunarodnih organizacija. Svečanost je iz Njujorka direktno prenosila Televizija Crne Gore.   "Svesni smo da su pred nama sada mnogi izazovi, ali ćemo konačno, nakon dugog perioda, sami  snositi odgovornost za svoju sudbinu, valorizujući razvojne šanse svoje države", rekao je Vujanović  (dole) na Generalnoj skupštini UN u Njujorku. On je dodao da Crna Gora sa zadovoljstvom i ponosom prihvata taj izazov i odgovornost, ubeđena da će opravdati i očekivanja i obaveze. Vujanović je naveo da Crna Gora ceni ulogu UN i dodao da je kao nova članica UN, spremna da aktivno podrži napore za mirno rešavanje konflikata, i da pruži svoj doprinos humanitarnim misijama UN i misijama koje pomažu izgradnji i očuvanju mira. "Crna Gora je svesna mogućnosti koje UN pružaju malim državama koje imaju priliku da sačuvaju i zaštite svoj interes, i koje kroz članstvo u UN dobijaju šansu da promovišu svoj identitet i posebnost. U tom smislu, siguran sam da i mala država kao što je Crna Gora može, a praksa to i dokazuje, doprineti uspešnosti UN", kazao je Vujanović. Crnogorski predsednik je rekao i da je Crna Gora, poučena iskustvima iz prošlosti, duboko svesna važnosti razvijanja odnosa sa drugim državama na prijateljskim i partnerskim osnovama, poštujući njihov suverenitet i teritorijalni integritet. "Naročito želimo da dalje razvijamo tesnu saradnju sa Republikom Srbijom, ne samo u kontekstu dobrosusedske saradnje i evropskih integracija, već i u svim oblastima od zajedničkog interesa koje odražavaju našu društvenu i istorijsku povezanost", rekao je Vujanović. On je najavio da će Crna Gora kao nova članica UN poštovati sve obaveze iz Povelje UN i sve potpisane dokumente svetske organizacije, prihvaćene u okviru državne zajednice Srbija i Crna Gora. Vujanović je rekao i da Crna Gora želi da da puni doprinos borbi protiv terorizma i borbi protiv organizovanog kriminala, i najavio da će u tom u tom smislu, posebno poštovati sve konvencije UN kojima se određuju mere njihovog efikasnog suzbijanja. On je kazao i da će Crna Gora nastaviti da sprovodi i promoviše politiku punog poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda svih građana, i dodao da je njegova zemlja izuzetno ponosna na svoj multietnički i multikonfesionalni sklad. Prijem Crne Gore u UN pozdravili su predstavnici svih svetskih regiona, a predstavnik Srbije je istakao da njegovoj zemlji, koja je kao naslednica državne zajednice članica UN, drago da u toj organizaciji vidi Crnu Goru i dodao da će nastaviti dobre odnose sa Crnom Gorom jer je regionalna saradnja prioritet srpske spoljne politike. On je kazao i da je Srbija spremna da koordinira odnose sa Crnom Gorom u UN, izrazivši uverenje da će Crna Gora ispunjvati sve svoje obaveze koje prihvata prijemom u UN.

SRPKINJA U VRHU SVJETSKOG BOKSA
Jelena osvojila drugu svjetsku titulu
Jelena Mrđenović, kanadska bokserka srpskog porjekla, osvojila je drugu titulu svijetskog prvaka u ženskom boksu u lakoj kategoriji. Jelana je u petak 23 juna u Shaw Conference Centru u Edmontonu u pobedila je u meču protiv Mie "The Knockout" St. John.
Ovom pobjedom unaprjedila je svoj lični rekord, koji sada iznosi 17 pobjeda i jedan poraz. Iako je njena kategorija pero laka, ovog puta se takmičila u lakoj i za ovu priliku je morala je da se ugoji nekoliko kilograma. Na konferenciji za novinare, pred meč, rekla je da se radi o svega 2.5 kilograma, ali je istakla da se osjeća mnogo snažnije i da udara jače nego prije. U to se uvjerila i publika koja je posmatrala ovaj događaj. Mada je bije glas da sve mečeva završava nokautom, kakvi su bili poslednjih deset, kao što je i obećala, Jelena je ovaj meč boksovala do kraja i izdržala svih 10 rundi. - Uradila sam ono što sam i željela, a to je da budem strpljiva i da primjenim pritisak, ali sam iznenađena kako Mia dobro podnosi udarce. Udarala sam je jakim udarcima i znam da sam je povrjedila, ali ona je bila gorda i ponosna. Nekako se održala na nogama - rekla je Mrđenović nakon meča. Mia "The Knockout" St. John u bokserskim krugovima je veoma cjenjena sa ličnim rekordom od 43 pobjede, 7 izgubljenih (uključujući i ovaj) i dva nerješena meča. Tridesetdevetogodišnja Amerikanka meksičkog porjekla, poznata je i po tome što je pozirala za prestižni Plajboj u novembru 1999 godine, a diplomirala je psihologiju na Univerzitetu Kalifornije. Ovaj meč je ocjenila kao malo frustrirajući i dodala da se borila najbolje što je mogla. - Jelena me podseeća na mene kad sam počinjala karijeru. Ona će daleko dogurati u ovom sportu. Želim joj sve najbolje - zavšila je Mia. Obe bokserke isto veče su proslavile rođendan. Mrđenović je napunila 24, a Mia 39. Iako velika razlika u godinama nije bila toliko vidljiva. Jelena je, kao i do sada, imala veliku podršku srpske zajednice, koji su je i ovog puta bodrili na ringu.
Aleksandra Ković-Bodiroza

MUNDIJAL
Lep ili efikasan fudbal?
Fudbaleri Brazila ušli su četvrtfinala sa stoprocentnim učinkom, ali im mnogi zameraju da ne igraju dovoljno lep fudbal, kakav su ranije brazilske selekcije igrale.
Fudbaleri Brazila došli su do četvrtfinala Svetskog prvenstva u Nemačkoj sa stoprocentnim učinkom, ali im mnogi zameraju da ne igraju dovoljno lep fudbal kakav su ranije brazilske selekcije igrale. Mnogi su navikli da porede igru brazilskih fudbalera sa sambom, čuvenim brazilskim plesom. Fudbaleri iz te južnoameričke zemlje poznati su ne samo po pet titula sa svetskih prvenstva nego i po tom specifičnom stilu igranja. "Kultura u Brazilu je masovna. Imamo kapoeru, sambu, a iste te pokrete naćićete i u našem fudbalu", kazao je fudbaler sredine terena Žilberto Silva. Selektoru Brazilaca Luizu Albertu Pareiri sada se zamera da je previše koncentrisan na rezultat a premalo na lepotu same igre. "Istorija ne pamti ko je lepo igrao nego ko je šampion. Volimo da igramo lepo i, ako budemo mogli, igraćemo tako", izjavio je Pareira. Slično misli i odbrambeni fudbaler reprezentacije i igrač sa najdužim stažom u timu Kafu. "Lepo igrati je više stvar subjektivnog mišljenja", smatra Kafu. Brazilci su ipak uspeli da ostvare u kontinuitetu 11 pobeda na svetskim prvenstvima od 2002. što je rekord svih vremena. Tostao, jedan od članova čuvene generacije koja je osvojila Svetsko prvenstvo 1970. za koju mnogi misle da je najbolja svih vremena i da su tvorci "umetnosti fudbala", kaže da je mnogo važnije učestvovati na svetskom prvenstvu nego sam rezultat. "Stvari koje su dobro urađene a da nisu u isto vreme lepe, jednostavno ne postoje. Obično talentovaniji tim pobeđuje. Ne možete odvojiti umetnost fudbala od same efikasnosti, igrači koji ne mogu u isto vreme da budu efikasni i umetnici nisu veliki igrači", kazao je Tostao. On smatra da je do sada bilo individualno lepih poteza, ali da tim nije još uvek prikazao lep fudbal. "Najbolje momente imali su oni koji nisu velike zvezde. Niko od brazilskih igrača nije pružio svoj maksimum. Ali, kako su utakmice takmičarske, veoma je teško igračima da poka--žu sve svoje kvalitete", smatra Tostao. Pareira na to odgovara da svi igraju na rezultat i da ne vidi da bilo ko igra drugačije. "Osvojili smo pet svetskih šampionata a želimo i šesti".

HUMANITARNE ORGANIZACIJE FINANSIRAJU TERORISTE
Istraga o finansiranju terorističkih aktivnosti u BiH
Tužilaštvo BiH istražuje navode o učešću humanitarne organizacije "Organizacija preporoda islamske tradicije Kuvajt" u finansiranju terorističkih aktivnosti.
Tužilaštvo BiH istražuje navode o učešću humanitarne organizacije "Organizacija preporoda islamske tradicije Kuvajt" u finansiranju terorističkih aktivnosti, pišu danas banjalučke "Nezavisne novine" pozivajući se na izjavu neimenovanog sagovornika iz Tužilaštva BiH. Ta organizacija povezana je sa udruženjem sličnog naziva, na engleskom jeziku "Revival of islamic heritage society Kunjait", koje se nalazi na UN-ovoj listi organizacija koje pripadaju ili sarađuju sa Al Kaidom, pišu "Nezavisne novine". Prema dosadašnjoj istrazi, na račun "Organizacije preporoda islamske tradicije Kuvajt" u više navrata je "Revival of islamic heritage society Kunjait" uplaćivala veće sume novca. "Od 1. januara 2002. do 31. decembra 2005. godine na račun ove organizacije u 'Folksbanci' uplaćeno je skoro 12 miliona konvertibilnih maraka. U istom periodu, na račun organizacije u Privrednoj banci Sarajevo uplaćeno je oko 17 miliona KM", piše list. U tekstu se dalje navodi da su rezultati istrage finansijskih inspektora pokazali da ta humanitarna organizacija nije evidentirala rashode, odnosno nije vodila knjigovodstvene knjige, niti je objavljivala godišnje završne račune. "Postoje saznanja da je ova organizacija blisko sarađivala s nekolicinom humanitarnih organizacija, koje su zbog sumnje da finansiraju terorizam prošlih godina zatvorene u BiH", rekao je izvor "Nezavisnih novina". Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić nije želeo da komentariše navode o toj istrazi. "Pravilo je da istrage, a pogotovo one vrlo osetljive, nikada ne komentirišemo", rekao je Grubešić. Prema osnivačkoj dokumentaciji, osoba ovlašćena za zastupanje i predstavljanje "Organizacija preporoda islamske tradicije Kuvajt" je Othman Al Hajdar, koji ima i ličnu kartu Bosne i Hercegovine. Organizacija je u nekoliko navrata preregistrovana, a menjala je adrese i ima kancelarije u Sarajevu, Zenici, Travniku i Ključu.

DORA AWARDS - 5 OSKARA ZA PREDSTAVU “POSLEDNjI DANI JUDE ISKARIOTSKOG”
Zorana Kid primila nagradu “Dora“
Predstava "Poslednji dani Jude Iskariotskog" dobitinik je pet pozorišnih kanadskih oskara “Dora Awards” za 2006 godine - za produkciju, režiju, za najbolju žensku i najbolju mušku ulogu i za osvetljenje...
Zorana Kid (na slici dole) je nagrađena kao najbolji producent godine, a u predstavi je takođe tumačila ulogu Marije Magdalene. "To je najveći broj Dora u našoj nominovanoj kategoriji", priča nam Zorana, neposredno nakon dodele nagrade, izuzetno srećna zbog velikog uspeha ove predstave. "Poslednji dani Jude Iskariotskog je izvedena kao kanadska premijera komada mladog američkog pisca Stephen Adly Guirgis-a. Komad je premijerno izveden u Njujorku i odmah posle toga u Torontu u produkciji mog BirdLand teatra. Komad me je privukao zbog provokativne religiozne ali modernizovano prikazane teme, da li je Juda kriv za ono što je uradio Isusu i koliko smo mi kao ljudi u stanju da praštamo. Juda će se prikazati ponovo u maju 2007. U međuvremenu spremamo još dve predstave za november 2006 ali još čekamo na autorska prava tako da ne mogu da potvrdim naslove. Takođe radimo na novom komadu, sa našim mladim piscem Ognenom Georgievskim sa kojim planiramo da gostujemo i u Srbiji,", specijalno za "Novine Toronto" rekla je Zorana Kid. Dr. Zorana Janković Kid je upravnik i osnivač BirdLand Teatra u Torontu gde radi kao Artistic Producer i glumica. Zorana je jedini umetnik srpskog porekla koja je uključena u enciklopediju Kanadskog pozorišta. Ove godine jedna od najmlađih u knjizi "Njho is Njho of Canadians" u izdanju University of Toronto Press. Pažnju kanadske javnosti, kanadska glumica srpskog porekla, prvi put je privukla 1994 godine igrajući ulogu Leis u Predstavi "Bašta rajskih užitaka" Fernanda Arabala na sceni uglednog The Canadian Stage Teatra u Torontu. U septembru 2004 godine Zorana je odigrala glavnu ulogu u komadu "Frenki i Džoni" američkog pisca Terensa Meknalija na sceni trećeg najvećeg pozorišta u Torontu "Džejn Malet" (Jane Mallett) . Predstava je reklamirana brodvejskom marketinškom kampanjom uključujući “bilborde” po čitavom Torontu. Predstava je doživela nezapamćen uspeh kako kod publike tako i u finansijskom i komercijalnom smislu. Zorana Kid je tumačila ulogu Frenki koju su pre nje tumačile velike američke glumice uključujući Mišel Fajfer, Keti Bejts, Idi Falko (iz serije Sopranos), Rozi Perez i Lori Metkaf (iz serije Rozan). Neke od većih uloga u Zoraninoj karijeri su: Lea Felt u komadu "Pad niz planinu Morgan" Artura Milera, Mis Kats u komadu "Ludnica" Harolda Pintera, Rozalinda u "Kako vam drago" Šekspira, Lejdi En u "Ričardu III" Šekspira i Gonerilu u "Kralju Liru" takođe Šekspira i Polinku u komadu "Svetla soba zvana dan" od Tonija Kusnera. Zorana je studirala glumu u Njujorku u školi New Actors Workshop, gde predaje i reditelj Majk Nikols (Diplomac, Kvaka 22), i u Londonu na Kraljevskoj Akademiji dramskih umetnosti. 2002 doktorirala je na Univerzitetu u Torontu na grupi za pozorište sa temom iz američkog pozorišta ranog 20-og veka. Trenutno je vanredni profesor na istom univerzitetu gde predaje američki naučno fantasticni film. U Aprilu 2005 igrala je ulogu Roz u komadu "Skupljači vune" u Njujorku. Takođe igra i na filmu, krajem 2004 snimila je film "Nora" modernizovane verzije komada Henrika Ibsena. U filmu "Nora" Zorana tumači naslovnu ulogu. U aprilu 2005 završilaje snimanje filma "Neil" u režiji mladog reditelja našeg porekla Borisa Mojskovskog, na slici desno, po scenariju Ognena Georgievskog. Film je prikazan na internacionalnom filmskom festivalu u Montrealu 2005 godine i uskoro se očekuje prikazivanje na kanadskoj televiziji.
N.T.

VRHOVNI SUD SAD
Buš prekoračio ovlašćenja u Gvantanamu
Vrhovni sud SAD presudio je da je predsednik Džordž Buš prekoračio svoja ovlašćenja kada je naredio vojna suđenja za ratne zločine zatvorenicima u Gvantanamu, prenele su agencije.
Presudu je potpisao sudija Džon Pol Stivens, koji je naveo da su takva suđenja nelegalna prema američkim zakonima i Ženevskoj konvenciji. U fokusu suda je bio slučaj Salima Ahmeda Hamdana, Jemenca koji je radio kao telohranitelj i vozač Osame bin Ladena. Hamdan (36) je proveo četiri godine u američkom zatvoru Gvantanamo na Kubi, a tereti se samo po jednoj stavki optužnice, da je kovao zaveru protiv građana SAD u periodu od 1996. do novembra 2001. godine. "Zaključili smo da vojna komisija, koja je sastavljena kako bi sudila (Slimu Ahmedu), nema ovlašćenja za taj proces jer njena stuktura i procedura krše međunarodne sporazume o tretiranju ratnih zarobljenika, kao i vojnih zakona SAD", naveo je u obrazloženju sudija Stivens, prenela je agencija Rojters. Portparol Bele kuće Toni Snou nije želeo odmah da komentariše presudu. "Nemamo nikakav komentar dok ne pročitamo odluku, ali kada je pročitamo daćemo komentar", rekao je Snou. Pre dve godine, sud je odbacio Bušove tvrdnje da ima nadležnost za hvatanje i zatvaranje osumnjičenih za terorizam, i tako im onemogućio pristup sudu ili advokatima. SAD su već neko vreme na udaru svetske kritike zbog zatvora Gvantanamo na Kubi, gde se nalaze osumnjičeni za terorizam. Više stotina ljudi osumnjičenih za terorizam i veze sa Al Kaidom i talibanima, uključujući i tinejdžere, koje su zarobili američki vojnici, tajno su prebacivani u Gvantanamo od 2002. godine. Ranije ovog meseca, trojica zatvorenika počinila su samoubistva, što je pojačalo kritike i pozive da se zatvor u Gvantanamu zatvori.

NAJVEĆI IZVOZNIK PUŠAKA U SVETU SU SAD, ITALIJA, NEMAČKA...
Svetska trgovina smrću
Od Afrike do Bosne, pa nazad u Afriku i na Bliski istok, često tajnovitim putevima, puške i meci idu za ratove u svetu...
U središtu te više milijardi dolara vredne trgovine ljudi su bez lica, koje su 1950-tih i 1960-tih godina prošlog veka SAD i tadašnji SSSR koristili da naoružaju svoje saveznike. "Danas ručno oružje nije jevtino kao što je bilo krajem 1990-tih, delom i zbog toga što je poplava iz arsenala nekadašnjeg istočnog bloka presušila", kaže jedan evropski trgovac oružjem. "Ipak, još ima puno oružja naokolo, posebno 'kalašnjkova' - sve zemlje bivšeg istočnog bloka imaju višak novih i, naravno, puno korišćenih", dodaje on za Rojters. Krah SSSR-a 1991. godine nije "oslobodio" samo gomilu jevtinog oružja, nego i ogromne avione potrebne da se ono preveze do ratnih zona u Africi, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku. I tako, od džungli Konga do opasnih ulica Bagdada i favela kojima vladaju trgovci drogom u Rio de Žanejru, nelegalno nabavljeno oružje širi teror, doprinosi siromaštvu i koči ekonomski razvoj. Zato su, pred sastanak UN od 26. juna do 7. jula posvećen tom "sektoru" svetske trgovine, sve glasniji pozivi za donošenje oštrijih propisa o trgovini koja je kako-tako regulisana samo u manje od 40 zemalja. Trgovinu oružjem uglavnom vode pojedinci sa lap-topovima, mobilnim telefonima, avio-kartama i "paravan" kompanijama koji putuju svetom, navodi ekspert za trgovinu ručnim oružjem Brajan Vud (Brian Wood). Međunarodna mreža za akciju za ručno oružje (IANSA), grupa agencija koja uključuje Amnesti internešenel i Oksfam (Oxfam), vrednost svetske trgovine puškama procenjuje na oko četiri milijarde dolara godišnje, od čega je četvrtina po svoj prilici nelegalna. Cene pušaka variraju - novi "kalašnjkov" sa tri magazina može se nabaviti za 350-400 dolara, ali i za desetinu te sume u područjima zahvaćenim ratnim operacijama u Africi. A kada pušaka ima, one se i upotrebljavaju. Tada su tu i žrtve, ali to nisu, kao što se obično misli, žene i deca, već uglavnom mlađi muškarci koji su i postradali i napadači, pokazuju podaci IANSA, agencije koja se zalaže za uspostavljanje globalnih standarda za regulisanje međunarodnog transfera oružja. U svetu ima 640 miliona pušaka i još osam miliona novih svake godine proizvede 1.200 kompanija iz 92 zemlje. Proizvede se i 10-14 milijardi metaka, dovoljno da se ubiju svi ljudi na planeti. Vud je opisao i jedan od puteva oružja - sa izbijanjem građanskog rata u Bosni, tu se slilo oružje iz Libana, gde su borbe oslabile. Nakon rata, oko 200.000 pušaka prebačeno je, u ime američkog ministarstva odbrane, u Irak, za novu armiju, pri čemu je barem jedna isporuka završila, najverovatnije, u rukama pobunjenika. Najveći izvoznik pušaka u svetu su, prema IANSA, SAD, a slede Italija, Brazil, Nemačka, Belgija, Rusija, Kina, Britanija, Austrija i Japan. Ali, tu je i ogromna siva zona sa brojnim posrednicima i podugovaračima koje je teško kontrolisati. Tu je i Kina koja insistira da joj ne treba kontrola jer joj je cela proizvodnja namenjena domaćem tržištu. Međutim, ta zemlja ima licencnu produkciju u nekim državama, poput Zimbabvea, i puške iz tih fabrika prodaju se širom Afrike. IANSA u poslednjem izveštaju navodi da u svetu dnevno od puške strada 1.000 ljudi pri čemu je 560 usmrćenja povezano sa kriminalom, 250 sa ratom, 140 su samoubistva a 50 nesrećni slučajevi ili nerazjašnjena ubistva. Na svakog ubijenog, troje ljudi biva ranjeno puščanim zrnom.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"