Samit G-8 u Sankt Peterburgu
Prvi nastup premijera Harpera na svetskoj sceni
Premijer Stiven Harper će tokom ovog vikenda učestovati na samitu G-8 u Sankt Peterburgu. Lideri najrazvijenijih zemalja sveta planirali su da bave energeticima ali će se, povodom najnovijih bombaških napada u Indiji, ponajviše baviti terorizmom i drugim pretnjama po bezbednost u svetu.   Ovo će biti prvi put da se Harper kao premijer pojavljuje na svetskoj političkoj sceni. Na putu za Rusiju, Harper će se sastati u Londonu sa britanskim premijerom Tonijem Blerom, a potom će, sa suprugom Lorin, otići na prijem kod kraljice Elizabete II. Očekuje se da će Harper tokom samita razgovarati u četiri oka sa predsednikom Bušom, ali i sa liderima ostalih zemalja učesnica. Na povratku u Kanadu, Harper će otići u Francusku, gde će posetiti spomenik Vimi Ridž u blizini Lila. Planirano je takođe da se sastane sa predsednikom Širakom. Grupu osam čine Kanada, Francuska, Nemačka, SAD, Japan, Velika Britanija, Rusija i Italija. Rusija, koja se Grupi pridružila tek pre osam godina, po prvi put je domaćin ovakvog skupa. Ističe se da će se lideri baviti gorućim svetskim temama, zbog trenutno veoma aktuelnih problema oko nuklearnih bombi u Severnoj Koreji i Iranu, kao i zbog bombaškog napada na prepun voz u Mumbaiju, Indija.

Čak Git pušten iz zatvora uz kauciju
Čak Git je pušten iz zatvora uz kauciju od 20 hiljada dolara, po sudijskoj odluci da on ne predstavlja opasnost po društvo dok čeka da se usvoji njegova žalba na kaznu koju je dobio. Git je vodio federalni sponzorski program devedesetih godina prošlog veka i juna je osuđen na 42 meseca zatvora zato što je federalnu vladu oštetio za oko 1,5 miliona dolara. On će morati da vrati pasoš, bude u svom stanu i zabranjen mu je svaki kontakt sa Žanom Broltom, svojevremeno zaduženom za marketing i takođe osuđenom za malverzacije, i još nekim osobama umešanim u istu aferu.

Toronto star saznaje
RCMP imala svog agenta u muslimanskoj terorističkoj organizaciji
Kako saznaje Toronto star, Kraljevska kanadska policija (RCMP) je imala svog agenta u muslimanskoj terorističkoj organizaciji koja je planirala napade po Kanadi. Radi se o priznatom članu muslimanske zajednice u Kanadi, koji je radio za obaveštajnu službu, a potom prešao u RCMP i postao njihov agent kada je započela istraga o toj organizaciji. Identitet ovog agenta mora ostati nepoznat javnosti. Izvori, ipak, govore da ne samo Muslimani, već i neki od optuženih, znaju ko je on. Njegovo svedočenje na sudu se tek očekuje. Toronto star je prošlog meseca objavio da je još jedan agent bio uključen u slučaj i da je navodno učestvovao u isporuci tri tone amonijum nitrata. Po policijskim saznanjima, sedmorica osumnjičenih su umešani u pravljenje bombi od đubriva, kako bi se napali ciljevi u južnom delu provincije.

Policajci u Torontu nosiće bedževe sa imenom
Svi policajci u Torontu moraće od početka naredne godine da nose bedževe sa svojim imenom, odlučio je jednoglasno Savet policijske službe najvećeg kanadskog grada. Šef Službe Bil Bler će ovu odluku sprovesti u delo do 31. decembra 2006. godine. Na bedžu bi trebalo da stoji prvo slovo imena i prezime i da to bude sastavni deo uniforme. Ova ideja ima brojne pobornike i protivnike. Zagovornici napominju da pripadnici mnogih drugih policijskih službi u Kanadi i SAD-u takođe nose takve bedževe i da to daje humaniji imidž policajcima. Oni veruju da to može biti od pomoći posebno kod stvaranja bolje komunikacije sa građanima, ali i kod sprečavanja rasnog podvajanja i korupcije. U sindikatu policajaca, pak, tvrde da bedž sa imenom može ugroziti bezbednost policajaca i njihovih porodica. Ova tvrdnja je opovrgnuta jednim internim istraživanjem, koje je pokazalo da ipak ne postoji direktna povezanost između bezbednosti i imena. Bez obzira na sve, predstavnici sindikata nameravaju da od Ontarijskog saveta za radne odnose dobiju odobrenje da bedž ne bude obavezan. Šef policije Bler je predlagao da svako odluči da li će nositi bedž ili ne, međutim, Savet je zauzeo stav da ovo pitanje mora biti rešeno uniformno za sve. Interesantno je da je većina građana u jednoj anketi podržala mogućnost da bi svaki policajac sam za sebe trebalo da izaberu hoće li nositi bedž ili neće. Savet je odobrio i iznos od 142 hiljade dolara za kupovinu metalnih pločica zlatne boje i za graviranje imena policajaca.

Najviše Meksikanaca podnosi molbu za azil
Prošle godine su Meksikanci bili najzainteresovaniji za dobijanje političkog azila u Kanadi. Preko 3.500 je podnelo zahtev, a najveći broj njih je kao razlog naveo neki oblik progona ili zlostavljanja. Ipak, među onima koji su dobili status izbeglice ima najviše Kolumbijaca i Kineza. Napominje se da se ne prati koji se zahtevi odobravaju i zašto, ali je više nego jasno da ih veliki broj ljudi podnosi u suštini da bi sebi i porodici obezbedio bolje uslove života i rada. Upućeni kažu da su osobe kojima bi zaštita bila najpotrebnija u stvari najmanje upućene u mogućnosti odlaska iz zemlje i najčešće nemaju ni novac potreban za to. Primena američko-kanadskog sporazuma o sigurnoj trećoj zemlji ograničio je mogućnost nekima, poput Kolumbijaca, da dobiju izbeglički status. Za razliku od njih, Meksikanci mogu u Kanadu da dođu avionom, bez vize, i to se od pre nekoliko godina pročulo po Meksiku.

Siti TV otkupljuje CHUM
Siti TV (CTV), vlasnik Glob end mejla, dao je ponudu za otkup medijske kompanije CHUM za 1,7 milijardi dolara. Ovu vest je preneo Bel Globmedija. Ponuda se poklapa sa najnovijim finansijskim izveštajem o poslovanju CHUM-a i najavama o otpuštanju 281 zaposlenog u TV stanicama širom zemlje. Kako tvrde, do otpuštanja će doći da bi se težište informacija prebacilo na servis za gledaoce sa lokalnog područja. Predstavnici medija i ostali protivnici medijske koncentracije upućuju oštre komentare zbog otpuštanja toliko zaposlenih, ali i zbog mogućih posledica koje ovaj transfer može imati na izvor i izbor vesti u kanadskim medijima. Međutim, predsednik Bel Globmedija Ivan Fekan insistira da će i CTV i CHUM ostati nezavisni. CHUM obuhvata 33 radio stanice i 12 lokalnih TV stanica, pod firmom cititv kanala, kao i 21 kanal u koje spadaju MuchMusic, Space i Bravo.

Zaposleni pretraživali objekat u potrazi za bombom
Nadležni u Vol martu, koji se nalazi na oko šezdesetak kilometara os Montreala, kažu da su zaposleni samo pomagali policiji i da nisu bili direktno ugroženi, kada su pretraživali objekat u potrazi za bombom. Prošlog četvrtka je bilo dojavljeno da je u tom objektu postavljena bomba, te su zaposleni bili zamoljeni da pomognu da se ona pronađe. Jedna službenica je bila veoma uzrujana zbog čitavog incidenta pa je sve ispričala majci, koja se zatim požalila menadžeru objekta i medijima. Kako se tvrdi, niko nije bio primoran da pretražuje. Portparol kompanije Janik Dišen je istakao da nikada nije postojala namera da se bilo ko od zaposlenih dovede u bilo kakvu opasnost. Ne bi bilo nikakvih problema da je neko od zaposlenih samo rekao da ne želi da učestvuje u pretraživanju objekta. Zaposlenima je rečeno da pregledaju objekat na predlog policije, koja je zamolila da se utvrdi da li postoji neki sumnjivi predmet. Da je bilo šta sumnjivo bilo primećeno, policija bi svakako došla da interveniše.

Požar često izaziva cigareta pred spavanje
Sa svih strana bombardovani smo člancima o štetnosti duvana, pušače proteruju sa svih mogućih i nemogućih mesta, ali neke navike je izuzetno teško promeniti. Svako ko je pušač ili je to nekada bio, zna da postoji nekoliko cigareta tokom dana koje doprinose da užitak bude zaokružen.
Jedna od njih je, svakako, ona koju se popuši u krevetu. Brojni stručnjaci kažu da je ona veoma opasna, ne samo neposredno ili posredno po zdravlje, već je treba sasvim ozbiljno shvatiti i kao pretnju po život. Opasnost od požara izazvanog pušenjem u krevetu, kada smo pospani ili pod uticajem alkohola, nikako se ne sme zanemariti i na to ukazuju brojni pokazatelji, a podsećaju vatrogasci. Statističari su takođe dotakli ovo polje, ispitujući navike odraslih pušača sa ovih prostora u studiji čiji su rezultati objavljeni početkom ove nedelje. Skoro svaki peti pušač svakodnevno puši u krevetu, a još toliko kaže da je to navika koju upražnjavaju makar jednom nedeljno. Neverovatno je da je svaki četvrti ispitanik priznao da je, u poslednjih godinu dana, bar jednom zadremao pušeći u krevetu, na sofi ili u stolici. U deset posto slučajeva to se dogodilo više puta. Emil Terijen, predsednik Saveta za bezbednost, uopšte nije iznenađen ovim podacima. On upozorava da svake godine od požara strada 400 Kanađana, a po njegovom mišljenja u prevelikom broju slučajeva uzrok je upaljena cigareta. Leti se ovaj rizik povećava, pa on koristi priliku da još jednom preporuči svima da strogo povedu računa o tome. Među ostalim statističkim podacima o pušačima izdvaja se da najveći broj stalnih pušača puši prosečno skoro 16 cigareta sa oznakom lajt ili majld, što lekari smatraju za zavaravanje. U Ontariju živi najviše osoba koje nikada nisu pušile - tri od pet, dok u Kvebeku to važi tek za dve od pet osoba. U svakom šestom domaćinstvu postoji makar po jedan stalni ili povremeni pušač. Cigarete se kupuju uglavnom u obližnjoj bakalnici, na benzinskoj pumpi i u supermarketu, ukoliko se radi o legalnoj kupovini. Svaki treći pušač je kupio neke za koje je važio popust, sedamnaest odsto je kupilo cigarete iz nekog rezervata Prvih naroda, svaki deseti je pokušao da se snađe van svoje provincije, a tri odsto se okrenulo švercerima. Što se tiče maloletnika, oni se snalaze na razne načine. Više od polovine cigarete nabavlja preko svojih starijih rođaka ili prijatelja, od kojih uzimaju, kupuju ili dobijaju cigarete. Ostali ipak uspevaju da kupe sami cigarete na nekim mestima, trećina čak u obližnjoj bakalnici.

Rezervista Entoni Boneka stradao u Avganistanu
U Avganistanu je okončan još jedan mladi život. U borbi sa Talibanima, u blizini Kandahara, u nedelju je poginuo 21-godišnji Entoni Boneka, rezervista iz Tander Beja, Ontario.
Ovo je bila njegov drugi boravak u avganistanskoj misiji. Trebalo je da se vrati kući za tri nedelje i, po navodima njegove devojke i još nekih članova porodice, jedva čekao da dođe taj dan. Pošto je bilo nekih oprečnih komentara o njegovoj fizičkoj i psihičkoj pripremljenosti za zadatke koje je imao u Avganistanu, oglasili su se porodica i ministar odbrane Gordon O'Konor. Porodica, moleći javnost za poštovanje i razumevanje njihove prevelike tuge, demantuje da je mladić imao bilo kakve dileme oko učešća u akcijama u Avganistanu. U njihovom saopštenju stoji da on je želeo da ode u Avgansiatn i da se pripremao za to. Ministar O'Konor, sa svoje strane, naglašava da svi pripadnici kanadskih trupa u Avganistanu imaju isti tretman, bez obzira da li se radi o vojnicima ili rezervistima. Rezervisti, koji čine između 10 i 15 odsto kanadskih snaga, prolaze kroz istovetnu obuku i nose istu zaštitnu opremu. Potpukovnik Kris Lemej, koji je vodio obuku jedinice kojoj je pripadao i Boneka, kaže da su svi prošli kroz veoma specifičan trening u okviru višemesečnog programa u sedam faza.

Harperu francuski jezik pomaže da bolje organizuje svoje misli
Premijer Stiven Harper je ove nedelje u Kalgariju rekao da mu pričanje na francuskom jeziku pomaže da bolje organizuje ono što ima da kaže. Kako je objasnio, činjenica da francuski ne govori onako tečno kao engleski tera ga da bolje razmisli o onome što treba da kaže i o načinu na koji će to reći, te mu stoga odgovaranje na francuskom pomaže na pres konferencijama. Premijer je dodao i da on kao anglofon mora da pokaže i ostalima u zemlji da je on takođe i njihov premijer i, kako se čini, to oni znaju da cene. On je podsetio da je francuski praktično prvi jezik kojim se govorilo u Kanadi i da se ne sme zaboraviti da je u osnovi reč Kanađanin podrazumevala osobe koje su u Severnoj Americi govorile tim jezikom. Premijer Harper je rekao da nema potrebe da se strahuje zbog nedavne izjave kvebečkog premijera Žana Šaresta da ta provincija ima finansijske osnove da bude nezavisna. On potencira da je činjenica da su i Kvebek i čitava zemlja svesni da će im sa ekonomske strane biti bolje ukoliko ostanu zajedno. Upitan da se osvrne na to što ga je američki predsednik Buš na nedavnoj konferenciji za štampu u Vašingtonu oslovio sa 'Stiv', premijer Harper je kroz smeh rekao da će Buš sigurno dobiti pismo od njegove majke, kojoj se to ime ne sviđa. On je takođe primetio i da su ga, čak i oni koji kažu da ga vole, oslovljavali i mnogo ružnijim imenima. Harper je istakao da je izuzetno važno očuvati dobre odnose sa SAD-om, koju je nazvao 'najboljim prijateljem Kanade'.

Kanalizacija u Viktoriji zagađuje okean
Okrugli sto naučnika iz Severne Amerike saopštio je da Viktorija ne bi trebalo da nastavi da ispušta svoju kanalizaciju u okean. Ovo turističko mesto koje, između ostalog, ima imidž mesta okrenutog zaštiti životne sredine, svakodnevno u okean izbacuje 129 miliona litara kanalizacionog otpada. Iako mnogi veruju da se ovaj otpad veoma uspešno razgrađuje u okeanu, zagovornici zaštite životne sredine tvrde da ovolika količina sigurno remeti ravnotežu u ekosistemu i, samim tim, posredno ugrožava zdravlje ljudi. O pitanju kanalizacije u Viktoriji je počelo ozbiljnije da se govori prošle godine kada je ona proglašena za najvećeg zagađivača u svojoj oblasti. Tada je okupljena grupa od sedam naučnika iz Oregona, San Dijega, Vašingtona, Voterlua, Alberte i predstavnika kanadske i američke vlade. Oni su i došli do zaključka da bi trebalo da se prekine sa nekontrolisanim ispuštanjem kanalizacionog otpada. Gradonačelnik Viktorije Alan Leve je rekao da će sada lokalna uprava ispitati koliko bi koštalo uvođenje prečišćavanja otpada. Federalna vlada obećala je da će pokriti trećinu troškova, dok bi ostatak trebalo da ide na teret grada i provincije.

Kanadski prosek dvanaest dana, u Torontu dve nedelje godišnje
Statistička služba je iznela podatke o vremenu koje provedemo u putovanju na posao i vraćajući se sa njega. Oni kažu da prosečan Kanađanin u prevozu provede dvanaest dana, ili jedan sat dnevno. Na vrhu liste su žitelji GTA provode prosečno po 79 minuta dnevno, a u prvih pet se nalaze još i građani Montreala (76 minuta), Vankuvera (67), Otave-Gatino (65) i Kalgarija (66). Svakako da treba pomenuti da je u Vankuveru čak smanjeno vreme putovanja od 1992. godine, sa 70 minuta na 67. Kada se minuti pretvore u dane, ispada da prosečan stanovnik Toronta prevozeći se automobilom na posao, u kolima provede pune dve nedelje, a ako koristi gradski prevoz onda je to nedelju dana duže. U odnosu na prethodna istraživanja, vidi se da se dnevno vozimo 11 minuta duže nego 1992. godine i tri minuta nego 1998. godine. Poređenja radi, treba reći da prosečan Njujorčanin provede dnevno 76 minuta, a stanovnik Los Anđelesa 58 minuta. Zabrinjava što stručnjaci sumnjaju da u skorijoj budućnosti situacija može da se izmeni na bolje. Baher Abdulhaj, šef istraživačkog tima za inteligentne saobraćajne sisteme na Univerzitetu Toronto, veruje da se ovde provodi više vremena u svakodnevnom putovanju na posao nego bilo gde drugde u svetu.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"