REGION

Dodik nazvao Gregorijana lažovom

Nepotrebno da se visoki predstavnik stavlja iznad zakona

Karadžić traži dokaze o švercu oružja

Postoji plan za povlačenje Đukanovića

Inaugurasan novi predsednik Hrvatske, Ivo Josipović

EU opredeljena da pomogne BiH

Ešton je obmanuta da RS priprema secesiju

Dodik nazvao Gregorijana lažovom

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik u sredu je zamenika visokog predstavnika u BiH Rafija Gregorijana nazvao "lažovom", a njegove tvrdnje u vezi sa snabdevanjem strujom distrikta Brčko "nebulozama". "Gregorijan laže. On je patološki lažov", kazao je Dodik novinarima, komentarišući Gregorijanovu tvrdnju da je Elektroprivreda RS stanovnicima Brčkog struju naplaćivala po višim cenama nego stanovnicima RS i da mu je to priznala i direktorka te kompanije Branislava Milekić. Dodik je "potpunim nebulozama" nazvao Gregorijanove tvrdnje da je struja iz RS za Brčko skuplja od one koja dolazi iz Federacije BiH, dodajući da je logično pitanje zašto se onda distrikt ne snabdeva strujom iz Federacije BiH. On je istakao da je "RS bila primorana i da je od nje traženo, još dok je gradonačelnik Brčkog bio Mirsad Đapo, da nastavi isporuku električne energije zašto što je bila jeftinija od struje iz Federacije BiH". Prema njegovim rečima, taj ugovor se obnavljao svake godine, bez ikakvih pritisaka iz RS. "Zato Gregorijan laže kada kaže da je Brčko vazal RS. Ne može nikako Đapo biti vazal RS. Kojoj je to budali palo na pamet da može tako nešto da uradi", naveo je Dodik. Premijer RS ocenio je da Gregorijan ne bira sredstva da "nanese zlo RS", dodajući da je taj američki diplomata "prošlost i da polako odlazi" iz BiH. Još je kazao da "nije dovoljno da budete član neke obaveštajne organizacije pa da mislite da vas se svi boje", poručujući da se on "ne boji Gregorijana i njegovih laži". "To smo pokazali u poslednje vreme", dodao je Dodik. Osim što je prvi zamenik visokog predstavnika, Rafi Gregorijan je i međunarodni supervizor za distrikt Brčko.

Nepotrebno da se visoki predstavnik stavlja iznad zakona

Zamenik predsednika Državne dume Rusije Aleksandar Babakov izjavio je u sredu u Banjaluci da je nepotrebno da se visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH stavlja iznad zakona ukoliko to nije predviđeno Dejtonskim sporazumom. Babakov je novinarima rekao da se Rusija zalaže za očuvanje i poštovanje Dejtonskog sporazuma, kao i za unapređenje privredne saradnje sa BiH. Delegacija ruske Državne dume u Banjaluci se sastala sa najviših zvaničnicima RS. Premijer RS Milorad Dodik rekao je posle sastanka da BiH i RS treba ozbiljno da razmotre novi bezbednosni koncept koji promoviše Rusija. "BiH i RS imaju pravo da razmotre alternativne bezbednosne koncepte. Kao što se razgovara o NATO savezu, može se razgovarati i o nekim drugim inicijativama", kazao je Dodik. On je rekao da je ruskim parlamentarcima preneo stav da su mnogi uslovi, koje je EU postavila pred BiH na putu evropskih integracija, "u pravilu odražavali interese Bošnjaka i da se zbog toga stvarala klima koja nije doprinela političkoj stabilizaciji BiH". Premijer RS je ponovio da evropski put BiH nije sporan, ali uz uvažavanje ustavno-pravnog koncepta RS i bez mogućnosti centralizacije funkcija u BiH. "Ako se u tom okviru možemo kretati ka Evropi, bićemo sretni i zadovoljni. Ako ne, mi nismo spremni da ustavno-pravni kapacitet RS dovedemo u pitanje zbog nekog drugog pitanja šireg značaja", istakao je Dodik. On je najavio intezivniju saradnju RS i Rusije u oblasti energetike i na izgradnji gasovoda kroz RS. Ruski parlamentarci naveli su da je Rusija zainteresovana za izgradnju hidroelektrana u RS.

Karadžić traži dokaze o švercu oružja

Optuženi Radovan Karadžić u ponedeljak je ponovo od Haškog tribunala zatražio da obaveže Nemačku, Francusku, Hrvatsku i Iran da mu dostave dokumente o naoružavanju bosanskih Muslimana od 1992. do 1995. i uzrocima eksplozija na pijaci Markale. Predstavnici tih država odgovorili su da te dokumente nemaju ili da ih ne mogu obelodaniti zbog nacionalne bezbednosti. Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH. Karadžić je u sudnici potvrdio da je on, zajedno sa vrhom Vojske Republike Srpske, u leto 1995. doneo odluku o napadu na Srebrenicu. Za zločine počinjene u BiH rekao je da ih "nisu naredili komandanti, naredio ih je bes". Tokom rasprave, u kojoj su učestvovali predstavnici navedenih država, Karadžić je tvrdio da su te zemlje i SAD - uz "saučesništvo" međunarodnih snaga i humanitarnih organizacija - bile umešane u organizovano snabdevanje oružjem Armije BiH, kojim je kršen embargo UN. Na primedbu nemačkog ambasadora Tomasa Lojfera da traženi dokumenti "nisu relevantni" za optužnicu, Karadžić je uzvratio da su dokumenti vrlo bitni zato što će "pokazati da su zemlje UN kršile embargo na oružje i da je narušena neutralnost UN" time što je Unprofor podržavao jednu zaraćenu stranu. "Odbrana će osporavati da su uniformisani i naoružani pripadnici međunarodnih snaga mogli biti taoci, zato što su njihovi komandanti istovremeno komandovali i vazdušnim napadima na Srbe", kazao je Karadžić, dodajući, međutim, da "uzimanje talaca nije bilo naređeno od države, nego spontano, u panici". Nemačka je odbijanje da dostavi dokumente zasnovala na razlozima nacionalne bezbednosti, ali i na oceni, kako je rekao ambasador Lojfer, da se "ne treba vraćati na političke 1991-95, jer bi tada ovo bila politička vežba, a ne suđenje i Tribunalu". Sugerišući da je oružje iz Nemačke i američke baze u Ramštajnu bilo dostavljano muslimanskim snagama u Srebrenici, Karadžić je naglasio da "to ne može biti bez značaja" u svetlu optužnice koja mu na teret stavlja genocid u toj enklavi. Tužilac Alan Tiger je tokom rasprave naznačio da prihvata da Srebrenica nije bila demilitarizovana, da je Armija BiH iz enklave napadala srpske snage i okolna sela, da je u zaštićenu zonu UN švercovano oružje i da su snage ABiH u Srebrenici bile legitimna vojna meta. Zahvaljujući tužilaštvu na "tom priznanju", Karadžić je kazao da bi se na osnovu njega moglo zaključiti da je njegova "odluka i odluka Vojske Republike Srpske o napadu na Srebrenicu legitimna i da ne treba da bude u optužnici, a jeste". "Potpuno je jasno da mi nismo hteli da uđemo u Srebrenicu, nego samo da muslimanske snage vratimo tamo i sprečimo dalje napade iz enklave", rekao je optuženi. Prema Karadžiću, Nemačka bi "morala imati" i prepise njegovih presretnutih telefonskih razgovora, koji bi mu, kako je napomenuo, na suđenju išli u korist. Francuski zastupnik Žan-Luj Floran izjavio je da je Francuska pronašla i optuženom dostavila jedan traženi dokument, a da materijale o delovanju svojih službi tokom rata u BiH ne može obelodaniti iz razloga nacionalne bezbednosti. Podsećajući da je Francuska imala značajne snage u BiH, naročito Sarajevu, Karadžić je sugerisao da su u njihovom sastavu bili i "timovi za snajpersko delovanje, ubistva i eliminisanje snajperista". "Francuska ima dokaze da su muslimanske vlasti ubijale svoje ljude i snajperima i eksplozivom da bi okrivile Srbe", tvrdio je optuženi, napominjući da su francuski istražitelji bili prvi na mestu eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale. Ambasador Hrvatske Joško Paro izjavio je da je vlada u Zagrebu dostavila Karadžiću 15 dokumenata i da "ostaje spremna" da udovolji dodatnim zahtevima odbrane, ako oni budu preciznije sročeni. Karadžić je uzvratio da je "Hrvatska bila filter i prolazna stanica za oružje" koje je iz Irana i drugih zemalja dostavljano Armiji BiH od 1992. do 1994. godine. "Oni znaju za sve, jer je išlo preko njih, a i uzimali su trećinu oružja za sebe", rekao je on. Precizirao je da traži dokumente o boravku hrvatskog premijera Nikice Valdentića u Iranu 1994. i uzvratnoj poseti Zagrebu iranskog predsednika Ali Akbara Velajatija, tokom kojih su, kako je tvrdio, ugovarane isporuke oružja. Karadžić, takođe, traži da mu Hrvatska dostavi dokumente o više susreta tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana sa američkim zvaničnicima Ričardom Holbrukom, Piterom Galbrajtom i drugima. Predstavnik Irana Ali Mokberolsafa izjavio je da je vlada u Teheranu pretražila svoje arhive, ali da nije našla nijedan dokument koji Karadžić traži. Optuženi je tvrdio da su se tokom rata u BiH "Iran i SAD složili u poslu kršenja embarga UN" i da su mu dokumenti koje je trazio neophodni za pobijanje navoda optužnice. "Tovari i tovari oružja iz Irana nisu mogli doći bez saučesnistva značajnih država, SAD, Hrvatske i drugih. Neka Tribunal obaveže visoke zvaničnike tih država da pod zakletvom kažu da dokumenata o tome nema... Jer, to je odredilo i naše ponašanje, i trajanje rata i zločine koje nisu naredili komandanti, naredio ih je bes", kazao je Karadžić. Raspravi o Karadžićevom zahtevu, kojim je obuhvaćena i Bosna i Hercegovina, predstavnici vlasti u Sarajevu nisu prisustvovali zbog čega je sudsko veće izrazilo "razočaranje". Odluku o zahtevu Karadžića, sudsko veće će doneti naknadno. Nastavak suđenja Karadžiću pred Haškim tribunalom zakazan je za 1. mart, kada bi optuženi, koji se zastupa sam, trebalo da održi uvodnu reč odbrane.

Postoji plan za povlačenje Đukanovića

Podgorički list "Vijesti" tvrdi da postoji "konkretan plan" za povlačenje Mila Đukanovića sa političkih funkcija. Pozivajući se na neimenovane "diplomatske izvore", list piše da je takav plan Đukanoviću "prezentovan" još početkom prošle jeseni, "u razgovoru sa jednim visokorangiranim zapadnim diplomatom". Đukanović se tada, pišu "Vijesti", suočio sa "izričitim zahtevom" da Crna Gora "počne ozbiljnije i efektnije da vodi borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala". Đukanović navodno i sam želi da ode sa političkih funkcija, da ne bi morao da odlučuje o hapšenju ljudi iz svoje okoline, tim pre što je poznat po tome da "ne okreće leđa ljudima koji su ga na bilo koji način zadužili", piše list.

Ivo Josipović novi predsednik Hrvatske

Novi predsednik Hrvatske Ivo Josipović istakao je juče u inauguracionom govoru da je za Hrvatsku od strateškog značaja razvoj dobrosusedskih odnosa sa državama regiona. "Miroljubiva politika nema alternativu, a sadašnja generacija političara nema pravo da probleme ostavlja generacijama koje dolaze", izjavio je Josipović pred stranim predstavnicima, državnim vrhom Hrvatske i brojnim građanima koji su pratili ceremoniju polaganja predsedničke zakletve na Markovom trgu u Zagrebu. Josipović je naglasio da će dobra saradnja sa susedima biti prioritet njegove spoljne politike. Istakao je da je potrebno rešiti sva sporna potanja sa susedima, navodeći da je neophodno otkrivanje sudbine nestalih, povratak kulturnog blaga otetog u proteklom ratu, ali i povratak svih izbeglih i raseljenih osoba. Dodao je da je fokus spoljne politike na Evropu i region podrazumeva i svest da Hrvatska treba da ima prijatelje u celom svetu. U inauguracionom govoru Josipović je izrazio uverenje da je Hrvatska na kraju svog puta prema Evropskoj uniju, ali i istakao da je "EU i izazov da se očuva vlastiti nacionalni identitet". Josipović je ukazao i na važnost nacionalnih manjina koje su, kako je rekao, spona između Hrvatske i njihovih matičnih država. Naveo je da Hrvatska mora da bude dom demokratije i ljudskih prava, ali i zemlja verskih sloboda. Verovanje ili neverovanje pravo je svakog građanina. Svaka diskriminacija je nedopustiva i lično ću joj kao predsednik Republike biti prepreka, izjavio je Josipović. U inauguracionom govoru, Josipović je podvukao da su "domovinski rat i hrvatski antifasizam dva stuba hrvatske državnosti čije će vrednosti uvek poštovati". Građanima je poručio da budu hrabri u borbi za pravednije društvo, obećavši da će biti predvodnik u borbi za pravdu i pravednost. Rekao je da se zalaže za pravednost koja "ne pravi izuzetke i domoljublje koje ne počiva na ličnom interesu, koje ne ostaje samo na rečima, već koje se potvrđuje delima". Treći po redu predsednik Hrvatske od njene samostalnosti rekao je da će insistirati na sistemu u kojem će biti "kristalno jasno da se korupcija i kriminal ne isplate", te da će se boriti protiv korupcije i kriminala, "tog karcinoma zdravog, pravednog i naprednog društva". Dodao je da u toj borbi želi saradnju sa Vladom, ali i ostalim državnim institucijama, navodeći da su korupcija i kriminal neki od razloga za sadašnju ekonomsku krizu u zemlji. U svom govoru Jospipović se zahvalio odlazećem predsedniku Stjepanu Mesiću koji je u deset godina mandata, kako je rekao, doprineo razvoju hrvatske demokratije. Naveo je i da se "seća i prvog hrvatskog predsednika, Franje Tuđmana, pod čijim je vođstvom Hrvatska izborila svoju nezavisnost". Posle završetka svečanosti koja je trajala oko 45 minuta, Josipović je primao čestitke zvanica. Inauguraciji je prisustvovalo oko 1.000 zvanica iz Hrvatske i inostranstva među kojima su bili predsednici deset država, uključujući sve iz regiona. Na ceremoniji, medutim, nije bilo predstavnika Srbije zbog dolaska predsednika Kosova Fatmira Sejdijua.

EU opredeljena da pomogne BiH

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je juče u Sarajevu da tokom svog petogodišnjeg mandata namerava da pokaže jasnu opredeljenost EU da podrži BiH na putu ka evropskim integracijama. Ešton je na koferenciji za novinare u Sarajevu rekla da BiH mora još mnogo toga da učini na putu ka EU. Ona je istakla da je svoju balkansku turneju počela posetom BiH, kako bi dokazala opredeljenost EU da pomogne BIH na njenom putu ka EU, ali i zbog poštovanja prema zemlji, koju vidi u EU "jednog dana". Evropska predstavnica nije dozvolila novinarima da joj postavljaju pitanja, a na kratkoj konferenciji za novinare je rekla da je imala želju da se u Sarajevu sastane i sa mladima, učenicima, predstavnicima civilnog društva, a ne samo sa političarima. Ešton je posetila Prvu gimnaziju u Sarajevu, a sa učenicima je razgovarala o njihovoj viziji budućnosti BiH. Izrazila je zadovoljstvo poimanjem mladih o nužnosti napredovanja zemlje i dodala da ne brine za BiH "ako je njena budućnost na tako mladim i obrazovanim ljudima sa kojima je razgovarala". Evropska predstavnica se u Sarajevu iza zatvorenih vrata sastala sa predsedavajućim Saveta ministara BIH, članovima Predsedništva BiH i entitetskim premijerima Miloradom Dodikom i Mustafom Mujezinovićem. "Bosna i Hercegovina je jedna zemlja s različitim zajednicama, a budućnost ove zemlje je u EU", kazala je Ešton nakon susreta sa Špirićem. Ona je ocenila da je u BiH ostvaren napredak, naprimer u ispunjavanju uslova iz Mape puta za liberalizaciju viznog režima. Kada su u pitanju ustavne promene, Ešton je rekla da su one potrebne za dalje približavanje EU.

Ešton je obmanuta da RS priprema secesiju

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je nakon susreta sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton da u BiH funkcionišu sve institucije i da je nezadovoljstvo namerno kreirano da bi se postigli neki ciljevi određenih političkih grupa ili institucija. "Treba prihvatiti realne informacije, a ne one koje se spekulativno plasiraju kako bi se napravio problem funkcionisanja same BiH", rekao je Dodik novinarima i izrazio zadovoljstvo što je od evropske predstavnice "čuo da za viznu liberalizaciju BiH neće biti dodatnih uslova". Ešton je po dolasku u Sarajevo izrazila zabrinutost zbog političke situacije u BiH i istakla da "EU i međunarodni partneri nikada neće prihvatiti raspad BiH". Prema njegovim rečima, ljudi koji šalju informacije iz BiH, koje su stigle do Eštonove, "potpuno su tendenciozni". "Njoj i javnosti su podvalili takvu tvrdnju. Ja sam u nekoliko istupa jasno rekao da na našem dnevnom redu sada nije referendum o secesiji i odvajanju, već o odbrani naše dejtonske pozicije i suprostavljanju visokom predstavniku da nelegalno donosi zakone. To je jednino čime se mi bavimo u ovom trenutku i time ćemo se nastaviti baviti", rekao je Dodik novinarima. On takođe tvrdi da je "neko vešto uspeo da predstavi situaciju u BiH lošom, što nije tačno". Govoreći o popisu državne imovine u BiH koji je sačinila Kancelarija visokog predstavnika (OHR), Dodik je poručio da će RS zatražiti da se znatan deo državne imovine "skine" s te liste, navodeći da taj posao nije urađen odgovorno i transparetno. "Na spisku OHR-a je 80 posto imovine koja se nalazi na prostoru RS, što govori da taj posao nije urađen transparentno i odgovorno, zbog čega će RS zatražiti da se veći deo skine sa te liste", kazao je premijer RS. On je optužio predstavnike Federacije BiH da su izmanipulisali OHR-ovu komisiju za popis, "dajući joj samo podatke koje su hteli, dok su od RS traženi svi spiskovi o državnoj imovini". "Tako se na spisku kao imovina BiH navode i nacionalni parkovi 'Kozara' i 'Sutjeska', ali ne i neka druga imovina, za koju bi bilo logično da je popisana. Na spisku nema vile Josipa Broza Tita u Bugojnu kojom je upravljao Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. I mi sada treba da verujemo u njihovu objektivnost, da su fer i da imaju dobre namere", naglasio je Dodik. Govoreći o viznoj liberalizaciji za BiH, premijer RS je ocenio da samo ispunjavanje postavljenih uslova može biti razlog da zemlja dođe na belu Šengen listu, upozoravajući da će neodobravanje bezviznog režima u julu biti znak da BiH vladaju nevladine organizacije. Dodik je izneo kritike na račun stava pojedinih nevladinih organizacija, prenetog predstavnicima Evropskog parlamenta tokom njihove posete Sarajevu, da bi odluku o viznoj liberalizaciji, ako stupi na snagu u jeku predizborne kampanje u septembru, pojedine političke partije mogle iskoristiti za vlastitu promociju. Premijer RS je posebno napao Transparensi internešenel BiH, optužujući tu nevladinu organizaciju da takvim stavom "traži dalji pritvor za građane, kao i da njihove izjave govore o njihovoj ostrašćenosti i želji da modifikuju odnose u BiH".