SRBIJA

Sinod privremeno razrešio vladiku Artemija

Vladika Artemije dobar, ali ga je prevario Simeon

Razrešenje Artemija ne menja stav SPC prema Kosovu

Priština mora da iskoreni kriminal i korupciju

Srbija u EU do 2018, ako reguliše odnose sa Kosovom

Izvodi iz matičnih knjiga važiće neograničeno

Sinod privremeno razrešio vladiku Artemija

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) u subotu je privremeno razrešio vladiku Artemija upravljanja Raško-prizrenskom eparhijom, a za administratora eparhije odredio umirovljenog episkopa Atanasija (Jevtića). Episkop bački Irinej rekao je novinarima posle sednice Sinoda da je pokrenut postupak za utvrđivanje kanonske odgovornosti vladike Artemija, jer je Sinod zaključio da je on iskazao nemoć da odgovorno upravlja eparhijom i nespremnost da izvrši odluke Sinoda i Sabora. Odluka o privremenom razrešenju vladike Artemija, koju je potpisao patrijarh Irinej, važiće do okončanja postupka za utvrđivanje kanonske odgovornosti, odnosno do Svetog arhijerejskog sabora SPC. Vladika Irinej je istakao da privremeno razrešenje nije isto što i suspenzija koja zabranjuje sveštenodejstvo, i dodao da će Artemije ostati punopravni episkop koji nije uskraćen svojih episkopskih prava, osim što ne upravlja eparhijom. Sinod je zaključio da je u finansijsko-materijalnom poslovanju Raško-prizrenske eparhije bilo "propusta i problematičnih transakcija" za koje je vladika Artemije posredno odgovoran jer je propustio da proveri odluke svojih saradnika. Sinod je odlučio da zatraži krivičnu odgovornost ljudi iz okruženja vladike Artemija. Irinej je naveo da su dve komisije Sinoda, jedna pre nekoliko dana, a druga 2006. godine, ustanovile da postoje nepravilnosti, nejasnoće, čak i zloupotrebe za koji su odgovorni "neki u eparhiji" kojima je Artemije poverio poslovanje. "Tokom niza godina vođene su rasprave i donošene odluke o raznim problemima, obnovi stradalih svetinja i crkava, posebno marta 2004. godine, o organizaciono-strukturnim pitanjima i Sinod je tražio da Artemije revidira neprimerene odluke", rekao je Irinej. Dodao je da Sinod pre nekoliko dana ponovo pozvao Artemija da izvrši odluke Sabora, ali da vladika raško-prizrenski na poziv patrijarha nije došao na sednicu Sinoda, nego se u Patrijaršiji samo pozdravio sa poglavarom SPC-a. Vladika Irinej je naveo da je Sinod tada odlučio da pošalje komisiju na čelu s vladikama crnogorsko-primorskim Amfilohijem i zahumsko-hercegovačkim Grigorijem, koji su saslušali Artemijeve argumente, dok je drugi deo komisije pregledao materijalno-finansijsko poslovanje raško-prizrenske eparhije. Irinej je rekao da je delimični uvid u materijalno-finansijsko poslovanje eparhije izvršen "uz nepristajanje" Artemija, pa je Sinod zaključio da bez privremenog razrešenja vladike raško-prizrenskog nije moguć potpun uvid u poslovanje. Episkop bački je dodao da je Artemije prisustvovao zasedanju Sinoda i da je odluku primio "kako episkop i treba da primi odluku Sinoda", i da su se na kraju rastali kao braća. "Uveren sam da će vernici, sveštenstvo i monaštvo sa olakšanjem prihvatiti odluku Sinoda", rekao je Irinej. Irinej je odbio da odgovara na pitanja novinara. Tokom zasedanja Sinoda ispred Patrijaršije se okupilo nekoliko stotina vernika, monaha i sveštenika koji podržavaju Artemija, a na ulazu u Patrijaršiju stajalo je nekoliko policajaca.

Vladika Artemije dobar, ali ga je prevario Simeon

Taj Simeon Vilovski je sa svojom mafijom crpio lagodnost, ugodnost i bogatio se od sirotinjskog hleba ... Administrator Eparhije raško-prizrenske vladika Atanasije rekao je da je razrešeni episkop Artemije "dobar, vredan i radan", ali da je dopustio da ga prevari njegov sekretar otac Simeon. Vladika Atanasije je novinarima u Prištini, gde je služio pomen ubijenim Srbima u napadu na autobus kod Podujeva pre devet godina, kazao da je vladika Artemije nažalost "zaposednut od jednog čoveka koji je opak i posesivan". "Taj Simeon Vilovski je sa svojom mafijom crpio lagodnost i ugodnost. Bogatio se od sirotinjskog hleba. To je primećeno odavno", rekao je vladika Atanasije. Dodao je da ne zna da li je vladika Artemije "zasenjen". Prema njegovim rečima, SPC je opominjala vladiku Artemija na sve što se dešava u njegovoj Eparhiji. "Još 2006. godine bio sam u delegaciji koja je sve to konstatovala. Tada je doneta odluka da se Simeon Vilovski raščini i najuri, kao i njegova banda, takozvani 'Rade neimar' (građevinska firma)", dodao je episkop Atanasije. Dodao je da će i "Rade neimar" ići na sud. Vladika je naveo da je Simeon Vilovski "pobegao" u Grčku gde se već duže vreme vodi kao grčki klirik. "Taj junak Vilovski pobegao je menjajući usput automobile", rekao je on. Vladika Atanasije je dodao da su "opljačkane i pare od narodne kuhinje", kao i da Simeon Vilovski ima kuću u Grčkoj. "Vilovski Simeon će na sud, a verovatno i u zatvor ako se vrati iz Grčke. Vilovski je bio fatalan čovek za ovu eparhiju... Sve smo to govorili Artemiju. Šta se, međutim, događalo? Da li je tako olako verovao lažima i obmanama, ne znam. Možda i danas Artemije veruje da se protiv njega vodi neka hajka", rekao je vladika Atanasije. Prema njegovim rečima, za koškanje dve grupe monaha u manastiru Gračanica odgovorni su oni lojalni vladici Artemiju. "Rekli smo vladici Artemiju da neće moći tako, jer može da dovede sebe u situaciju da bude trajno potpuno udaljen sa Kosova i Metohije što nije namera, nego je namera oslobađanje od jednog nametnutog stanja", rekao je episkop. "Moram da kažem da je sveštenstvo u ovoj eparhiji sve ove godine bilo poniženo. Pojedine grupice monaha zilota, bolje reći 'zurlota', nesavesnih ljudi, misle da čuvaju pravoslavlje. Navodno brane vladiku Artemija. Oni šire nečuvene laži da je vladika Artemije okupiran, zatvoren. Šire neistine da je navodno počela neka čistka. Upotrebljavaju komunističke pojmove",rekao je vladika Atanasije. Jedino se želi, dodao je, da se ostvari red da bi se pomoglo narodu Kosova i Metohije. Vladika Atanasije je za agenciju Beta kazao da vladika Artemije ima pravo da služi litirgije. "On može da služi, ali može samo na njemu loše da se odrazi ukoliko ne shvati da je ovo bitna promena i da će Simeon (Vilovski), ako dođe u Srbiju, biti zatvoren", rekao je episkop Atanasije. Vladika Atanasije i vikarni episkop Teodosije služili su u utorak sa sveštenstvom u delimično obnovljenoj crkvi Svetog Nikole u Prištini pomen Srbima koji su 16. februara 2001. godine stradali u bombaškom napadu na autobus "Niš ekspresa" kod sela Livadice, nedaleko od Podujeva. Vladika Atanasije je podsetio da za taj zločin, u kome je ubijeno 12 i ranjeno više od 40 ljudi, još niko nije osuđen. Kazao je i da je postojao pokušaj stranih patologa da prikriju broj stradalih Srba.

Razrešenje Artemija ne menja stav SPC prema Kosovu

Verski analitičar Živica Tucić ocenio je da odluka Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve o privremenom razrešenju vladike Artemije upravljanja Raško-prizrenskom eparhijom neće promeniti stav crkve prema Kosovu i Metohiji. "Spekulacija je da (ta) odluka Sabora može promeniti odnos SPC prema Kosovu i Metohiji", kazao je Tucić za agenciju Beta. On je podsetio na jasan, više puta ponovljen stav patrijarha Irineja "da misli na Kosovo". "Ne mislim da crkva može drugačije da postupa prema Kosovu nego što postupa, znači da joj je to pitanje uvek na umu. Ono se može, što se tiče crkve, rešavati sa državom, ne bez države, jer je to prvenstveno državno pitanje i kao što je rekao patrijarh Irinej crkva će u tome pomoći", kazao je on. Upitan da li odluka Sinoda može uticati na kosovske Srbe s obzirom na to da mnogi njihovi lideri smatraju da je vladika glavni oslonac srpske zajednice, on je rekao da ta odluka ne treba da utiče na vernike. "Narod ne bi trebalo da promeni stav, SPC je uz njega... Tom odlukom se ništa ne menja i generalni stav crkve prema Kosovu i Metohiji ili prema drugim pitanjima ostaje isti", kazao je Tucić. Dodao je da odluke Sinoda treba da prihvate svi građani i cela crkva, bez obzira što nisu poznati svi detalji koje je Sinod imao na umu kada je donosio odluku o privremenom razrešenju vladike Artemija. "Treba da imamo poverenje da je Sinod razmotrio sve", kazao je Tucić i podsetio da Sinod za sadašnjeg episkopa raško-prizrenskog nije konstatovao da nije dostojan, već je odlučio da na razmatranje da kako je upravljao eparhijom.

Priština mora da iskoreni kriminal i korupciju

Davaoci pomoći sa Zapada su sve nepoverljiviji i traže da se Kosovo više ne oslanja na međunarodnu finansijsku podršku, već da Priština preduzme odlučne korake za iskorenjivanje kriminala, korupcije i siromaštva. To piše evropski internet bilten Juraktiv (Euractiv) povodom druge godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. "Stalne napetosti između Albanaca i Srba, isto kao i širenje kriminala odvratili su strane investitore" od Kosova, navodi Juraktiv i prenosi ocenu briselskog direktora Međunarodne krizne grupe Marka Preleca da "Kosovo bez čvrstog pravnog okvira može postati trajno siromašna zemlja". U analizi se podvlači da je "Kosovo, uprkos prisustvu desetak hiljada vojnika NATO i dve hiljade policajaca, sudija i tužilaca Evropske unije i dalje središte delovanja organizovanog kriminala, kako je to utvrđeno u izveštaju Evropske komisije za 2009 godinu". Kosovo sa većinskim albanskim stanovništvom je najsiromašniji deo Evrope, dodaje Juraktiv, i navodi da se od 1999. na Kosovo slilo četiri milijarde evra međunarodne pomoći, a kosovski izvoz i sada pokriva samo deset odsto uvoza. Na Kosovu je i dalje teška ekonomska situacija i strana pomoć predstavlja 15 odsto domaćeg bruto proizvoda, a kosovski ministar finansija Ahmet Šalja kaže da će Priština zatražiti još veću stranu pomoć da popuni manjak u ovogodišnjem budžetu. U izveštaju se podvlači da "zapadne zemlje, koje se bore i sa sopstvenim finansijskim problemima, traže da Kosovo počne samo da razvija neku održivu ekonomiju". "Međunarodna pomoć će biti nastavljena, ali neće biti dovoljna da reši ekonomske probleme i pokrene istinski oporavak Kosova", rekao je italijanski ambasador u Prištini Majkl Đifoni, čiju izjavu prenosi Juraktiv. "Začarani krug zavisnosti od međunarodne pomoći mora biti prekinut", podvukao je italijanski ambasador. U izveštaju se primećuje da je u drugoj godini nezavisnosti Kosovo priznalo samo 11 zemalja, dok su to u prethodnoj godini učinile 54 zemlje sveta, od čega i 22 članice Evropske unije. Mnoge zemlje, prema ovom izveštaju, čekaju na odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u skladu s međunarodnim pravom. "I dok Kosovo slavi svoju nezavisnost, Beograd obeležava" "devetu godišnjicu albanskog terorističkog napada na autobus u blizini kosovskog sela Livadice, kod Podujeva, u kojem je ubijeno 12 Srba, a 43 ranjeno", zaključuje evropski internet bilten.

Srbija u EU do 2018, ako reguliše odnose sa Kosovom

Srbija bi u Evropsku Uniju (EU) mogla da uđe 2018. godine, ukoliko se svi potezi budu odvijali po planu, izjavio je jedan predstavnik iz Nemačke u razgovoru sa novinarima medija iz Srbije, koji je organizovala fondacija Konrad Adenauer u Beogradu. Taj predstavnik, koji je zahtevao anonimnost, rekao je da će u junu ove godine EU dati zeleno svetlo za kandidaturu Srbije, ukoliko izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bude pozitivan po Srbiju. Potom će, dodao je on, Srbiji biti dostavljen upitnik, na koji bi ona mogla da odgovori do početka 2011. godine, a u junu naredne godine Srbija bi mogla da započne pregovore i da ih okonča do septembra 2016. godine. "Zatim će biti potrebno godinu dana za ratifikaciju pristupanja Srbije EU, tako da bi Srbija mogla da postane punopravna članica ili krajem 2017. ili početkom 2018. godine", kazao je sagovornik medija iz Srbije. On je poručio da će Srbija u međuvremenu morati da radi na rešenju problema Kosova i na "regulisanju" međusobnih odnosa. "Ukoliko Srbija nastavi da ponavlja da je Kosovo deo nje, a imamo li u vidu činjenicu da je na primer Nemačka priznala nezavisnost Kosova, onda je logično da Nemačka neće želeti da ratifikuje sporazum o pristupanju Srbije Evropskoj Uniji", objasnio je predstavnik Nemačke. Prema njegovim rečima, Srbija ne mora da prizna nezavisnost Kosova, ali mora da "reguliše" taj problem, pošto EU ne želi da prima u članstvo države koje imaju neke konflikte. "Pogrešno je što srpski političari tvrde da proces pristupanja EU i pitanje Kosova nemaju veze jedno s drugim. Tu poruku ćemo preneti i predsedniku (Srbije Borisu) Tadiću, kada uskoro bude posetio Nemačku", kazao je on. On je istakao i da će pitanja organizovanog kriminala i korupcije takođe biti od velike važnosti za pristupanje Srbije EU, jer EU ne želi da ponovi "grešku" koju je načinila sa preranim prijemom Rumunije i Bugarske. Predstavnik Nemačke još je kazao da će Hrvatska najverovatnije ući u EU 2012. godine, a verovatno i Island. Naveo je da će pregovori sa Makedonijom trajati duže nego sa Srbijom, jer su problemi u toj zemlji veći. "Što se Crne Gore tiče, biće potrebno malo više vremena za regulisanje pitanja pravne države, nego što to Crna Gora zamišlja. Ali, nemamo razloga za brigu oko Crne Gore, iako ne mogu da procenim da li će ona u EU ući pre Srbije", rekao je on. Dodao je da je EU veoma zabrinuta za zbivanja u Bosni i Hercegovini i kazao da će Unija morati puno ozbiljnije da se pozabavi tim problemima, jer ne želi da njeni vojnici tamo večito ostanu. Još je ocenio da je u BiH neophodna ustavna reforma.

Izvodi iz matičnih knjiga važiće neograničeno

Izdavanje izvoda sa neograničenim rokom važenja je prva faza primene Zakona o matičnim knjigama, a sledi uspostavljanje registra građana, odnosno... Od 1. marta izvodi iz matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih važiće neograničeno, odnosno novi će biti potrebni samo u slučaju promene upisanih podataka, saopštio je u sredu ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković. "Time prestaje svaka mogućnost da organi zahtevaju od građana da uz svoje zahteve prilažu izvode iz matičnih knjiga koji nisu stariji od šest meseci, a što je do sada bila praksa", rekao je Marković na konferenciji za novinare. On je istakao da Zakon o matičnim knjigama propisuje krivičnu odgovornost ukoliko građani koriste izvod koji ne sadrži poslednje podatke koji su upisani u matičnu knjigu. Marković je istakao da izdavanje izvoda iz matičnih knjiga bez ograničenog roka važenja neće povećati cenu za dobijanje dokumenta u odnosu na sadašnje administrativne takse koje se plaćaju. On je naveo da štampanje novog izvoda košta svega 29 dinara više u odnosu na stari i da to ne bi trebalo da poveća cenu, ali da to zavisi od lokalnih samouprava. Izvodi iz matičnih knjiga, kao je istakao, sadrže osam elemenata zaštite, a bezbednost tih dokumenata je bila jedan od uslova za viznu liberalizaciju. Obrasce štampa Zavod za izradu novčanica - Narodna banka Srbije i ne mogu se naći u slobodnoj prodaji, kazao je ministar i dodao da će visokom zaštitom biti sprečene različite zloupotrebe. Marković je naveo da je novina i da se na poleđini izvoda iz matičnih knjiga, u opštinama u kojoma je u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine, mogu štampati nazivi rubrika izvoda iz matičnih knjiga i na jeziku i pismu nacionalnih manjina. Izdavanje izvoda sa neograničenim rokom važenja je prva faza primene Zakona o matičnim knjigama, a sledi uspostavljanje registra građana, odnosno elektronske baze podataka o svim građanima, kazao je Marković i istakao da će to omogućiti da građani dobiju izvod iz matične knjige u bilo kom mestu u Srbiji.