KANADA

Prioriteti vlade osnaživanje privrede i otvaranje novih radnih mesta

Približava se kraj mandata Mišel Žan?

Rekordan broj medalja za kanadske sportiste

Nagrada Teri Foks uručena Džoani Rošet i Petri Majdić

Traži se promena teksta himne

Vlada SAD-a najavila veće takse za pasoše

Uprkos problemima, Tojoti raste prodaja

Sedam gledalaca zatražilo azil

Prioriteti vlade osnaživanje privrede i otvaranje novih radnih mesta

Ovonedeljni Krunski govor, koji je označio početak trećeg zasedanja Parlamenta, potvrdio je da su osnaživanje privrede i otvaranje novih radnih mesta najvažniji prioriteti federalne vlade, uz održavanje koraka sa svetom. Posebno je značajan segment govora u kome se insistira na produktivnosti i inovacijama, jer su to oblasti u kojima Kanada zaostaje u poređenju sa većinom ostalih industrijalizovanih zemalja. Vladin plan je da se obezbedi podrška za usavršavanje i studiranje, jer uspeh nacionalne privrede zavisi od stručne i obrazovane radne snage, kao i da se podstiče razvoj nauke i tehnologije. Primetno je da se insistira na otvaranju novih mogućnosti za značajnija strana ulaganja, posebno u satelitskom i telekomunikacionom sektoru što, po prvim komentarima, može doprineti odlivu mozgova u SAD. Podsticanje slobodne trgovine, posebno sa Evropskom unijom i Južnom Korejom, takođe je označeno kao jedan od zadataka u narednom periodu, ponovo sa ciljem osnaživanja privrede. Smanjenje rekordno visokog deficita planirano je samo kroz ograničavanje troškova, od zamrzavanja plata svih vladinih funkcionera, od premijera, preko ministara do poslanika i senatora, pa sve do značajnog ograničavanja operativnih budžeta ministarstava, ali bez povećanja poreskih obaveza građana i iniciranja novih programa. Vlada ostaje dosledna ostvarivanju dvogodišnjeg stimulativnog privrednog akcionog programa, koji bi trebalo da traje do marta 2011. godine. Federalni program Osvoji podijum, koji je bio namenjen podsticanju sportista za postizanje vrhunskih olimpijskih rezultata, biće nastavljen, kako bi se ne bi prekidao niz svetski vrednih uspeha kanadskih sportista. Krunski govor najavljuje i korake u osnaživanju zakonodavstva za očuvanje autorskih prava i intelektualne svojine, izdavanju biometrijskog pasoša i stvaranje nacionalne strategije za zaštitu dece od povređivanja. Značajan deo Krunskog govora bavi se pitanjima vezanim za kriminal i bezbednost. U tu svrhu za policiju će biti obezbeđena najsavremenija oprema. Programi za starosedeoce, klimatske promene i penzijske reforme nisu dobili značajnije mesto u Krunskom govoru, čime je naznačeno da ta pitanja nisu među prioritetima vlade za naredni period. Opozicija u prvim komentarima zamera da je Krunski govor zasnovan na istim tačkama koje konzervativci zagovaraju od kako su na vlasti. Lider liberala Majkl Ignatief kaže da je suština u ograničenjima, koja će biti mnogo jasnija kada budu dostupni konkretniji podaci o finansijama iz budžeta. On je dodao da nema ništa protiv da mu plata bude zamrznuta, ali da to nije potez koji treba da karakteriše redukciju deficita. Sličan stav ima i lider NDP-a Džek Lejton, koji smatra da u Krunskom govoru nema sveobuhvatne strategije koja bi garantovala da će neki od ciljeva biti i ostvareni.

Približava se kraj mandata Mišel Žan?

Upućeni tvrde da bi generalna guvernerka Mišel Žan mogla ostati na toj funkciji samo do 1. jula, što je nezvaničan kraj njenog petogodišnjeg mandata. Ukoliko je to tačno, onda bi ovaj Krunski govor mogao biti ujedno i njen poslednji. Poznato je da su odnosi između premijera Stivena Harpera i guvernerke Žan varirali od dobrih do hladnih. Pri tom se zna da su se njihova deca povremeno igrala zajedno, da su se gospođe Harper i Žan šetale zajedno Gatinoom, a Harper, po nekim verzijama, bio očaran guvernerkom. Verovatno je da u osnovi njihovih neslaganja leži činjenica da je Mišel Žan postavljena za generalnu guvernerku na predlog Harperovog prethodnika na čelu vlade, liberala Pola Martina. Posle katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio Haiti, guvernerka Žan bila je duboko i iskreno zahvalna premijeru Harperu za brzo i efikasnu koordinaciju pri upućivanju kanadske pomoći njenoj rodnoj zemlji. Ime potencijalnog naslednika Mišel Žan na mestu generalnog guvernera, ostaće tajna bar još nekoliko meseci.

Rekordan broj medalja za kanadske sportiste

Zimske olimpijske igre u Vankuveru završene su za Kanađane na najlepši mogući način - osvajanjem zlatne medalje u nacionalnom sportu broj jedan, hokeju. Poseban sjaj medalji daje i to što je osvojena u dramatičnom meču sa ekipom SAD, a gol odluke mladog Sidnija Krozbija, zaista se može nazvati zlatnim. Zlato u hokeju bilo je četrnaesto najsjajnije odličje za kanadske sportiste, što je više nego što je ijedna nacionalna selekcija zemalja učesnica i više nego što je ijedna zemlja domaćin do sada osvojila na Igrama. Od prve, inspirativne medalje Aleksa Bilodoa, pa do najvećeg uspeha u hokeju, o kome će, po rečima Džona Furlonga, pričati generacije, kanadski sportisti osvajali su medalje vođeni svojom i nacionalnom željom za uspehom. Kada se računa ukupan broj medalja, Amerikanci su prvi sa 37, a na drugom mestu je Nemačka sa 30, a Kanada je treća sa svojih 27 odličja. Ruski sportisti su, ovog puta, podbacili osvojivši svega 15 medalja, najmanje u istoriji njihovog učešća na ovoj manifestaciji, što je navelo njihovo predsednika Dmitrija Medvedeva da zatraži odgovornost vodećih ljudi iz sporta. Pojedinačno, najuspešnija takmičarka bila je Norvežanka Marit Bjorgen, koja je za skijaško trčanje osvojila tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju, a njen kolega iz reprezentacije, Peter Nortug drži primat u muškoj konkurenciji, sa četiri medalje, dve zlatne i po jednom srebrnom i bronzanom. Ove Igre ostaće upamćene i medaljama za dve izuzetne sportistkinje, Kanađanku Džoani Rošet i Slovenku Petru Majdić, koje su se takmičile i ostvarile veliki uspeh uprkos ogromnom ličnom emotivnom i fizičkom bolu. Takođe, ostaće zabeleženo da su na vankuverskoj Olimpijadi, po prvi put, starosedeoci priznati kao zvanični partneri. Premijer Stiven Harper, ponet pohvalama na račun izvanredne organizacije upravo završene Olimpijade u Vankuveru, kao i velikim uspehom kanadskih sportista, veruje da će se u budućnosti pominjati da su upravo ove Igre podstakle značajnu promenu zemlje na bolje. On smatra da je, posle najboljih ZOI koje je svet ikada video, uloga Kanade na svetskoj sceni postala veća i da će tako nastaviti da bude i nadalje. Džon Furlong, predsednik Organizacionog komiteta, na zatvaranju je primetio da su nam Igre donele bolji osećaj prema sebi samima. Smatra se da treba što pre iskoristiti sve dobro što su ove Igre podstakle, a posebno nacionalni ponos i patriotizam, ukoliko želimo da se ta osećanja zadrže. Mnogi veruju da je jedinstvo primetno veće, što potvrđuju i ankete. U jednoj od njih, sprovedenoj ovih dana, građani su izrazili skoro jednoglasno zadovoljstvo onim što su sportisti postigli. Kako tvrdi Dag Anderson, potpredsednik Haris-Desime, on ne pamti kada je ovoliko Kanađana u istom trenutku imalo isti, pozitivan stav po nekom pitanju. Sasvim sigurno je da su osvojene medalje doprinele tome, ali i osećanje zadovoljstva dobro obavljenim poslom domaćina, pre svega zahvaljujući 'pokazanom gostoprimstvu, toplini i jedinstvenom i radosnom slavljenja duha olimpizma', kako je primetio predsednik MOK-a Žak Rog. Srećna kravata Majka Bebkoka postala hit Srećna kravata Majka Bebkoka, selektora kanadske hokejaške reprezentacije, postala je apsolutni hit posle osvajanja zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Vankuveru. Bebkok odavno govori da mu crvena svilena kravata, sa dijagonalnim prugama i amblemima Univerziteta Mekgil, donosi sreću, a sada i mnogi drugi žele da provere da li i kod njih ima isti efekat. Uzgred, Bebkok je nije nosio na prethodnoj utakmici sa Amerikom, kada je kanadska reprezentacija izgubila sa 5:3. U univerzitetskoj knjižari koja, uz ostale stvari sa znakom Mekgila, prodaje i kravate kažu da su u ponedeljak prodali devedeset kravata u roku od svega nekoliko sati, dok su ranije mesečno prodavali tek po dve.

Nagrada Teri Foks uručena Džoani Rošet i Petri Majdić

Na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru po prvi put dodeljena je nagrada Teri Foks, čiji je cilj da se posebno nagradi učesnik Olimpijade koji svojim nastupom oličava vrednosti koje su krasile Terija - odlučnost i skromnost uprkos svim preprekama na koje nailaze. Nagradu, koja je dobila ime po hrabrom momku sportskog duha, Teriju Foksu, koji je pre trideset godina trčao Maraton nade kroz zemlju, sa protezom jer mu je pre toga zbog raka amputirana noga, zajednički su osmislili porodica Foks i predstavnici VANOK-a. Prve dobitnice ovog svojevrsnog priznanja za izuzetnu snagu volje, upornost i rešenost su dve devojke, kanadska klizačica Džoani Rošet i slovenačka skijašica Petra Majdić, koje su do olimpijskih odličja stigle prevlađujući ogroman emotivni i fizički bol. U obrazloženju, predsednik VANOK-a Džon Furlong je istakao da su žalost, odlučnost i gracioznost Džoani Rošet dirnule svakoga u srce. Ona je svima izmamila suzu kada se pojavila na ledu, samo par dana nakon majčine iznenadne smrti, ali još i više kada je svojim izuzetnim i nadahnutim nastupom došla do bronzane medalje. Slovenačka kros skijašica Petra Majdić, 30, pak, uspela je da se na Olimpijadi domogne takođe bronzanog odličja, u trci na 5.000 metara, uprkos tome što je na treningu polomila četiri rebra i povredila pluća i što je do cilja stigla samo zahvaljujući lekovima protiv bolova. Furlong je naglasio da je Majdićeva trpela bol zarad višeg cilja, jer je želela da ispuni očekivanja svoje zemlje i porodice i osvoji prvu medalju za Sloveniju na Igrama. U žiriju za dodelu nagrade bili su brat Terija Foksa, Darel, novinar Brajan Vilijems, član Saveta VANOK-a Šarmejn Kruks i nekadašnja veslačica Triša Smit. Nagrada je napravljena od nikla i drveta, sličnog oblika kao i medalje, sa Terijevom rečenicom: "Želim da dam primer koji nikada neće biti zaboravljen", na engleskom i francuskom jeziku.

Traži se promena teksta himne

Nakon što je premijer Stiven Harper dobio zamerke građana na pojedine delove teksta himne, vladajući konzervativci će zatražiti od Parlamenta da odobri izmene originalnih reči. Ono što buni deo ženske populacije je stih "True patriot love in all thy sons command", gde one ne nalaze potvrdu svog roda. Interesantno je da u kabinetu premijera Harpera čak insistiraju da u originalnoj verziji teksta stoji "True patriot love thou dost in us command". Treba reći da su na tekst himne mnogo počeli da obraćaju više pažnje upravo ovih olimpijskih dana, kada se najsvečanija državna pesma mogla čuti mnogo češće nego obično, svaki put kada su Kanađani osvajali zlatnu medalju. Lider liberala Majkl Ignatief nema ništa protiv izmene koji će tekst učiniti ravnopravnijim, ali smatra da je mnogo bitnije da vlada preduzme potrebne korake ka poboljšanju statusa žene. Tekst himne napisao je na francuskom 1908. godine pesnik i sudija ser Adolf-Bazil Rutijer, a englesku verziju uradio je Robert Stenli Vir, dve godine kasnije. Prevod je dva puta usklađivan, poslednji put 1980. godine, kada je i zvanično postao tekst himne. Francuska verzija teksta nije se menjala.

Vlada SAD-a najavila veće takse za pasoše

Turističke poslenike u Torontu i Nijagarinim vodopadima, ali i u ostalim delovima zemlje, veoma je zabrinula vest da američka vlada planira da sredinom marta poveća takse za vađenje pasoša za 35 odsto. Obrazloženje vlade je da je skupo ispunjavanje svih tehnoloških zahteva koje je potrebno ispoštovati pri izdavanju pasoša, kao i povećan broj zahteva. Ako se zna da je od juna prošle godine moguće preći američko-kanadsku granicu jedino uz pasoš, koji po nekim proračunima ima svega svaki treći Amerikanac, jasno je da će ova odluka dodatno uticati na broj američkih turista spremnih da odmor ili vikend provedu u Kanadi. U turizmu se već osećaju posledice teških ekonomskih prilika i pada vrednosti američkog u odnosu na kanadski dolar, pa je razumljivo što se strahuje da neće biti onoliko posetilaca iz SAD koliko se računalo. Pogađa, takođe, što se uvođenje ove mere poklapa sa pojačanim interesovanjem za Kanadu koje, iako podstaknuto Zimskim oli-mpijskim igrama u Vankuveru, najverovanije neće biti materijalizovano u meri u kojoj se očekivalo. Primera radi, četvoročlana porodica koja bi želela da dođe u Kanadu, moraće pre svega da plati oko 500 dolara za pasoše, što nikako nije zanemarljiv iznos koji treba računati, uz ostale troškove letovanja. Inače, iz godine u godinu primetan je pad broja američkih turista, kao i iznosa koji troše na putovanjima po Kanadi. Veruje se da ova odluka neće nepovoljno da se odrazi na poslovne kontakte i putovanja između dve zemlje.

Uprkos problemima, Tojoti raste prodaja

Uprkos povlačenju oko 8,5 miliona automobila sa svetskog tržišta, reklamacija, priznavanja fabričkih grešaka u brojnim modelima svojih automobila, Tojota Kanada je ovog februara, u odnosu na isti mesec prošle godine, povećala prodaju za 25 odsto. Prodato je 12.693 automobila, od čega su 902 luksuzni model leksus. Poređenja radi, u SAD je prodaja pala za devet odsto. Joiči Tomihara, predsednik Tojota Kanada, zahvalio se kupcima što i dalje veruju da su njihovi automobili pouzdani, sigurni i ekonomični. Podaci o povećanju ukupne prodaje za 25 odsto i ukupnoj cifri od nešto preko sto hiljada automobila, ukazuju na to koliko je prošle godine tržište bilo pogođeno krizom, ali i daje nadu da su teška vremena zaista iza nas. Najveći rast prodaje zabeležio je Folksvagen, za neverovatnih 63,6 odsto, potom Ford sa 51,1, veliki rast ostvarili su i Audi i Kia, sa 38,1 odnosno 35,1, dok je Nisan pao za 6,6 odsto.

Sedam gledalaca zatražilo azil

Posle završetka ovih 21. ZOI u Vankuveru, do sada je sedmoro gledalaca poželelo je da ostane u Kanadi, pa su zatražili azil. Samo jedna osoba je iz zemlje za čije državljane je potrebna viza, a iako se obično takvi podaci ne saopštavaju, saznaje se da su u pitanju japanski, ruski i mađarski državljani. Advokat za imigrante Ričard Karklend kaže da oni mogu, dok čekaju na rešenje svojih molbi, da rade u Kanadi, dobijaju besplatno zdravstveno osiguranje i socijalnu pomoć, a njihova deca mogu ovde da idu u školu. Čekanje na rešenje može da traje do dve godine, a u slučaju da je negativno, dobijaju besplatne avionske karte za povratak u svoju domovinu. Takođe je rečeno da su među njima ima i Roma, koji se računaju za osobe koje lako menjaju svoje mišljenje i mesto boravka. Karklend kaže da se izuzetno malo njih pojavi na saslušanjima, svega tri odsto. Za sada nije poznato da je ijedan sportista učesnik Igara, kao ni sportski funkcioner, podneo zahtev za dobijanje izbegličkog statusa u Kanadi.