SVET

Belgija će odbiti sve azilante iz Makedonije i Srbije

Terska ergela Arapa ponovo na konju

U Faludži sve više dece sa urođenim manama

UN uoči Osmog marta osudio nasilje nad ženama

Makedonski građani izmanipulisani u zahtevima za azil

Zemljotres u Tajvanu jačine 6,4 stepena

Rumunija bi mogla da postane veliko skladište droge

Belgija će odbiti sve azilante iz Makedonije i Srbije

Belgijske vlasti su upozorile da stotine ljudi albanske narodnosti koji iz Makedonije, s juga Srbije i, znatno manje, s Kosova dolaze u Brisel u očekivanju da dobiju azil, smeštaj i finansijsku pomoć, praktično nemaju nikakvog prava na to. Ti ljudi koji u Belgiju dolaza s urednim biometrijskim pasošima, koje često bacaju odmah potom, biće vraćeni u zemlje porekla, na temelju sporazuma o readmisiji koji su Makedonija i Srbija potpisale sa članicama "Šengenskog prostora" Evropske unije. Belgijski premijer Iv Leterm koji će radi hitnog rešavanja tog problema otputovati 8. marta u Prištinu i Skoplje, uputio je komesaru za unutrašnje poslove EU Sesiliji Malmstrem pismo sa zahtevom da se "ograniče pogubne posledice ukidanja viza Evropske unije" za državljane Makedonije, Srbije i Crne Gore od 19. decembra 2009. Leterm koji u petak o tome u Briselu namerava da razgovara i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, takođe je ukazao komesarki Malmstrem da "navala" građana iz Makedonije, Srbije i sa Kosova koji traže azil, stavlja belgijske vlasti pred "ogromne teškoće sa smeštajem". Belgijski premijer je predočio i da "naše vlasti sumnjaju da se iza te nagle navale (azilanata) kriju prave organizovane mreže". Direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel treba da otputuje za Beograd da bi sa vlastima Srbije razmotrio kako rešiti taj problem koji može dovesti u pitanje nedavno ukidanje viza za putovanje državljana Srbije i Makedonije u EU bez viza. U četvrtak su belgijski zvaničnici upozorili i ministra spoljnih poslova Albanije Ljuljzima Bašu da se Tirana koja takođe traži ukidanje viza EU, mora u potpunosti pobrinuti da, u slučaju da vize budu ukinute za državljane Albanije, to ne zloupotrebe mreže prevaranata. Ti prevaranti ljudima albanske narodnosti sa severa Makedonije, sa juga Srbije i delom sa Kosova obećavaju azil, smeštaj i finansijsku pomoć u Belgiji. Belgijski državni sekretar za imigraciju Melkior Vatle je, prema listu "Soar" obavestio Parlament da će biti učinjeno sve da se s vlastima u Skoplju, Prištini i u Beogradu "nađe rešenje problema naglog priliva žitelja Makedonije, Srbije i Kosova albanskog porekla". U suštini, zloupotreba slobodnog režima viza i posebno činjenica da navodni azilanti po dolasku bacaju biometrijske pasoše, mogla bi dovesti do preispitivanje odluke EU o ukidanju viza za Srbiju i Makedoniju, budući da Evropska komisija i članice EU u prva dva meseca pomno prate kako se sprovodi taj novouvedeni režim. Funkcioner Ureda za izbeglice Vlade Belgije Dominik Ernu je izjavila agenciji Beta da lica sa severa Makedonije i juga Srbije autobusima dolaze pravo pred taj ured u Briselu, na osnovu lažnih informacija da će odmah dobiti smeštaj i novac. Neka od tih lica su prenela novinarima da im je rečeno da azil traže na temelju tvrdnje da su u Makedoniji i Srbiji ugnjetavana po etničkoj osnovi. Dragan Blagojević Brisel

Terska ergela Arapa ponovo na konju

Kada je Nikita Hruščov 1963, kao generalni sekretar CK KPSS posetio Egipat i odatle dovezao arapskog konja Asuana, nije ni slutio da će učiniti ogroman doprinos razvoju te punokrvne rase konja. Tadašnji predsednik Egipta, Gamal Abdel Naser želeo je da pokaže Hruščovu najbolje što ima, pa i ergelu. Iako nije bio poznavalac konja, Hrščov se zaustavio ispred jednog i rekao: "Kakav divan konj! Mogli biste da mi ga poklonite". Naser nije imao kud, i poklonio mu je ždrepca, koji je vremenom postao slavan. Mermerni spomenik Asuanu stoji u Terskoj ergeli arapskih konja u ruskom južnom Stavropoljskom kraju, gde je proživeo ostatak života. Asuan je bio jedini konj koji je imao čast da bude sahranjen na teritoriji ergele. Dao je 350 ždrebaca i kobila, od kojih su više od 100 bili pobednici raznih takmičenja, što je sjajan rezultat, kaže direktor ergele Dmitrij Tolmačov. Tolmačov je postavljen na tu funkciju pre dve godine, u pokušaju dvojice novih vlasnika da čuvenu rusku ergelu izvuku iz krize. Perestrojka i devedesete godine gotovo su uništile ovo strateško preduzeće osnovano još pre 120 godina. Tada je grof Stroganov, veliki ljubitelj konja, želeći da stvori ergelu upravo arapskih konja obišao pola Rusije, ne bi li našao prikladno mesto za njih. Zaustavio se upravo tu, ispod Zmijinog brda, u blizini Petigorska, jer dolina, opasana sa pet brda, ima posebnu klimu koja je omogućila konjima da se aklimatizuju. Ergela je pretrpela teške godine u vreme Oktobarske revolucije, ali joj je nova, socijalistička vlast našla novu funkciju - proizvodnju konja za potrebe Crvene armije. Tako je Maršal Žukov jahao upravo njihovog konja, Simboli. A 1949, ergela je dobila visoki sovjetski orden za uzgoj nove podvrste arapskih konja, terske. Od tada se ergela bavi samo uzgajanjem čistokrvnih arapskih konja, čijih potomaka ima u 45 zemalja sveta. Pravi procvat ergela je doživela 70-ih i 80-ih godina, kada su se svake godine tu održavale međunarodne aukcije, a konji odlazili u Ameriku i Evropu i tamo postajali šampioni. Tada se i pojavio termin "ruski Arapin". Tako je 1981. godine prodat ždrebac Peleng za rekordnih dva miliona 350 hiljada dolara. Taj rekord ni do sada nije oboren, kaže Tolmačov. Ali, tragedija u Černobilju, a potom i rat u Čečeniji zaustavili su strane goste, a godine Perestrojke i devedesete godine dovele su skoro do uništenja ergele. "Kad sam došao pre dve godine na ovo mesto, zatekao sam mršave konje i prazne hangare za hranu. Kamion za prevoz konja bio je star 30-ak godina, a konji u njemu samo što i sami nisu trčali po asfaltu. Ali, prvo što je moralo da se uradi bilo je da se konji nahrane i dovedu u normalno stanje. Sreća je da je sačuvan genetski fond", navodi Tolmačov. Akcionari, i sami ljubitelji konja, počeli su da ulažu sredstva, te je ergela počela da se uzdiže. Konji su ponovo krenuli na takmičenja po svetu, a pojavili su se i strani kupci. Danas u ergeli ima oko 400 grla, oko 80 odsto konja za šou, i oko 20 odsto preponaša, koji već osvajaju nagrade. Prošle godine ergela je uspela da proda 76 grla, u proseku za četiri-pet hiljada dolara. Ove godine im je plan da udvostruče prodaju. Najambiciozniji cilj je, po rečima Tolmačova, da tokom narednih šest-sedam godina izvedu grlo koje će pobediti na svetskom šamionatu, a koje bi se uzgajalo upravo u Terskoj ergeli. Za pravu međunarodnu aukciju je još rano, jer ona zahteva ekskluzivne prateće objekte za bogate kupce, ali, kaže Tolmačov, pokušaće da taj cilj ostvare naredne godine. Zato će, ovog leta, organizovati samo "Dan otvorenih vrata", za posetioce i eventualne kupce iz sveta. A, kada se još malo obogate, dodaje, krenuće u rastauraciju svega što je kroz istoriju povezano sa ergelom, uključujući i letnju kuću grofa Stroganova, koja se nalazi tik pored ergele, kao i Lenjinovu bistu ispred ulaza. Pošto je reč o punokrvnim konjima i o preduzeću sa strateškim značajem, ergela za izvoz svakog konja mora da traži dozvolu od države. A birokratija ponekad dovodi do apsurda, priča Tolmačov. Kada je sultan iz Amana poslao specijalni avion za kupljene konje, lokalni carinici u Stavropljskom kraju nisu dozvolili da se u avion unese seno za konje, jer nije deklarisano. Avion je tako, morao, pre nego što je preuzeo konje, da negde sleti i natovari seno. Među lepotanima ove ergele, sa lepim izduženim njuškama, visoko podignutim repovima, gracioznim pokretima i romantičnim pogledom je i "šoumen" Sirdar. To je konj, koga je zajedno sa kobilom Amani, šeik Ujedinjenih Arapskih Emirata Al Nahajat poklonio Vladimiru Putinu, dok je bio predsednik, 2003. Sivi Arapin, ljubimac svih posetilaca i zaposlenih, koji mirno prima na svoja leđa neuke jahače i voli da pozira pred kamerama, dao je već treće pokoljenje. Zaposleni na ergeli kazu da Putin i ne zna koliko je dobio unuka. Zorana Bojić Stavropolj

U Faludži sve više dece sa urođenim manama

U iračkom gradu Faludži postoji zabrinjavajuće veliki broj dece sa urođenim manama, a meštani smatraju da je uzrok tome oružje koje su SAD koristile u borbama u tom gradu, javlja Bi-Bi-Si (BBC). Ova pojava je potvrđena šest godina posle oštrih borbi vođenih tokom akcije američkih vojnika na gušenju dva ustanka u tom gradu tokom 2004. godine, dodaje BBC koji je sproveo to istraživanje. Lekar jedne tamošnje bolnice je rekao BBC-ju da dnevno viđa dva ili tri slučaja urođenih bolesti kod dece, a meštani krive za to oružje koje su američki vojnici koristili u borbama pre šest godina. Zvaničnici u Faludži su, dodaje BBC, upozorili žene da izbegavaju da rađaju. Faludža je nekada bila centar oružanog otpora američkom vojnom prisustvu u Iraku, a tokom gušenja pobune Amerikanci su blokirali grad i primorali deo civilnog stanovništva da napusti domove. Amerikanci su od tada često bili optuživani da su koristili oružje koje ostavlja ozbiljne posledice, posebno na žene u drugom stanju, podseća BBC. Mediji su, u vreme borbi sa ustanicima u Faludži, izveštavali da Amerikanci koriste municiju koja sadrži beli fosfor i osiromašeni uranijum ali to nikada nije dokazano. Stanovnici Faludže veruju da se posledice te municije osećaju toliko dugo zato što su posle sukoba ostaci srušenih zgrada buldožerima gurnuti u reku iz koje se deo grada snabdeva vodom. Sve majke sa kojima je razgovarala ekipa BBC-ja ekipa piju vodu iz te reke. Jedan od pedijatara u bolnici u Faludži, koju su izgradili Amerikanci, rekao je BBC-ju da je značajno povećan broj dece rođene sa teškim poremećajima. "Imamo dva do tri takva slučaja svakog dana. Uglavnom je reč o deci koja se rađaju sa poremećajima na srcu. Ja sam lekar i moram da govorim sa stanovišta nauke. Nemam dokaze da bih vam rekla šta je uzrok tako velikom broju dece koja se rađaju sa poremećajima. Ali mogu da vam kažem da se iz godine u godinu njihov broj povećava", rekla je ta lekarka. BBC, međutim, ukazuje da je izjava te lekarke u suprotnosti sa onim što govori vlada u Bagdadu. Prema zvaničnoj statistici, broj dece rođene sa poremećajima u Faludži je samo neznatno veći nego što je uobičajeno. Lekarka međutim kaže da se u Faludži, gradu prosečne veličine, godišnje rađa i do 1.000 beba sa poremećajima što je daleko više nego što je uobičajeno. Nezvanično se, dodaje BBC, može čuti da iračka vlada ne želi da naljuti Amerikance i da se zbog toga prikriva prava istina. Pravnik centra za invalide pokazao je BBC-jevom reporteru desetine fotografija dece rođene sa ozbiljnim poremećajima, a na jednoj od njih je dete sa tri glave. Bez čvrstih naučnih dokaza nemoguće je pouzdano reći zašto u Faludži na svet dolazi tako veliki broj invalida, ali, istovremeno, ne iznenađuje što svi u tom gradu misle da je to posledica američke ofanzive od pre šest godina, navodi BBC.

UN uoči Osmog marta osudio nasilje nad ženama

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za ljudska prava osudio je danas, uoči Osmog marta, nasilje u porodici upozoravajući da "u ime zaštite časti porodice" svake godine bude ubijeno oko 5.000 žena. "U ime zaštite časti porodice, žene i devojke stradaju zastrašujućim tempom, ubijene vatrenim oružjem, kamenovane, spaljene, zakopane žive, udavljene ili zaklane", navela je visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilej u saopštenju izdatom povodom Međunarodnog dana žena. Zvaničnica UN-a dodala je da najveći broj od 5.000 "ubistva iz časti" počinjenih svake godine u svetu ne bude među glavnim vestima, kao ni mnogobrojni slučajevi nasilja koje nad ženama i devojčicama počine njihovi muževi, očevi, deca, braća, rođaci ili drugi muškarci, a ponekad i druge žene, takođe članovi porodice. Kao razlozi za takve zločine navode se kršenje porodičnih ili društvenih običaja u smislu seksualnog ponašanja, odbijanje nametnutih brakova, kao i zahtevi za razvod ili nasledstvo, precizirala je visoka komesarka UN. Ona je upozorila da zakon u nekim zemljama štiti autore takvih zločina, prema kojima se negde "odnose čak i sa poštovanjem". "Procenjenjuje se da je tokom života jedna trećina žena širom sveta bude žrtva batina, silovanja ili neke druge vrste zlostavljanja. Ta nasilja počinjena su u najvećem broju slučajeva u ime porodice", istakla je Pilej. Kako se navodi u saopštenju UN, iako je materijalna zavisnost glavni razlog koji žene žrtve nasilja navode objašnjavajući zašto ostaju u odnosu s nasilnicima, nasilje u porodici u porastu je i u zemljama u kojima žene imaju visok nivo ekonomske nezavisnosti. "Dobro su poznati slučajevi uspešnih poslovnih žena, poslanica, advokata, lekara, novinara i univerzitetskih radnica koje vode duple živote: poštovane u javnom životu, a žrtve nasilja u privatnom", precizirala je Pilej.

Makedonski građani izmanipulisani u zahtevima za azil

Državni sekretar Belgije za budžet i porodicu Melkior Vatle ocenio je da su imigranti iz Makedonije koji traže azil izmanipulisani ne samo u matičnoj zemlji već i u Belgiji. Vatle smatra da postoje dva osnovna razloga za ovaj fenomen, a to su lažne informacije u Makedoniji da će imigranti kada stignu u Belgiju dobiti smeštaj i novac, a drugi je što iseljenici iz Makedonije i Srbije koji već žive u Belgiji, šalju lažne informacije svojim sugrađanima. "Ti ljudi su žrtve zato što su izmanipulisani i biće vraćeni kući", izjavio je Vatle za radio Dojče Vele na makedonskom jeziku. On je najavio posetu Makedoniji, a kao razlog je naveo povećani broj zahteva za azil iz Makedonije i Srbije, posle vizne liberalizacije. Vatle će se, kako je najavljeno, sastati sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim, s kojim bi trebalo da poseti kumanovski region i sever Makedonije naseljen uglavnom Albancima, koji u najvećem broju i organizovano odlaze u Belgiju i traže azil. Vatle je poručio da će lično objasniti građanima tih oblasti da dobijaju lažne informacije od nekih turističkih i prevoznih agencija da će u Belgiji dobiti stan, novac i bolji život. Belgija je najavila da će svi zahtevi za azil biti odbijeni, zato što nijedan ne ispunjava kriterijume Ženevske konvencije za azilante. Posle objavljivanja informacija o rekordnom broju zahteva za azil makedonskih i srpskih građana u januaru i februaru, smanjen je broj zahteva na samo deset za poslednjih nedelju dana. "Broj se već smanjio, ali mi ćemo i dalje posmatrati situaciju", rekao je Vatle za Dojče Vele i izrazio nadu da vizna liberalizacija neće biti dovedena u pitanje. U Belgiji je do sada samo jedan makedonski građanin dobio azil, jer se generalno građani Makedonije ne smatraju politički ili etnički ugroženima, dok je stanje sa Srbijom drukčije, jer Srbija još uvek važi za problematičnu državu, te je njenim građanima u Belgiji odobren veći broj azila.

Zemljotres u Tajvanu jačine 6,4 stepena

Snažan zemljotres jačine 6,4 stepeni pogodio je juče južni Tajvan, a prema dosadašnjim informacijama u njemu je povređeno najmanje osam ljudi, prenele su agencije. Zemljotres je izazvao paniku, kvarove na električnoj mreži, prekide u saobraćaju i bar jedan požar, prenele su tajvanske vlasti. Za sada nema info-rmacija o većoj materijalnoj šteti. Posle ovog potresa nije izdato upozorenje za cunami. Centar zemljotrezsa registrovan je na oko 70 kilometara severno od glavnog južnog grada ostrva Kaohsiunga, javio je američki geofizički institut (USGS). Zemljortres je zabeležen u 8.18 ujutro po lokalnom vremenu (1.18 po centralnoevropskom vremenu) i osetio se čak u glavnom gradu Tajpeju koji se na-lazi oko 400 kilometara severno od epicentra. Oblast Kaohsiung je prošlog avgusta opustošio tajfun Marakot u kome je poginulo oko 700 ljudi. Jedan zvaničnik iz ove oblasti rekao je za lokalnu televiziju da su se srušile neke pri-vremene zgrade izgrađene za one koji su ostali bez krova nad glavom u prošlogodišnjem tajfunu. Ministarstvo odbrane je saopštilo da je vojska poslata u pogođenu oblast da pomogne i javi kolika je šteta naneta. Po izveštajima zvaničnika najmanje osam ljudi je povređeno, jedan čovek kada se srušilo stablo na njega dok je jedna žena povređena kada se zid obrušio na njen motorcikl. Televizijske stanice prenose izjave stanovnika iz te oblasti o tome koliko su se uplašili i kako su izleteli iz kuća na ulice zbog potresa. Železnički saobraćaj u južnom i centralnom Tajvanu je prekinut kao i moderna podzemna železnica u gradu Kaohsiungu, drugom po veličini gradu u Tajvanu sa 1,5 milion stanovnika. Kaohsiung se nalazi na oko 400 kilomeara južno od Tajpeja. Poznati tajvanski glumac Ču Čung-heng rekao je za lokalne medije da su on i drugi putnici bili u panici kada je brzi voz u kome su putovali počeo da se trese na šinama zbog potresa. "Mnogi ljudi u mom vagonu su vrištali a ja sam bio toliko uplašen da nisam mogao da pustim glas. Voz se jako tresao i mislio sam da će se prevrnuti", rekao je glumac. Direktor seizmološkog centra u Centralnom meteorološkom zavodu rekao je da ovaj zemljotres geološki nije povezan sa snažnim potresom koji je pogodio Čile prošle subote, ali da je njegova jačina neoubičajena za ovu oblast. Zemljotres jačine 7,6 stepeni pogodio je centralni Tajvan 1999. godine i u njemu je poginulo 2.300 ljudi.

Rumunija bi mogla da postane veliko skladište droge

Rumunija je kao deo severne balkanske rute tranzitna zemlja za šverc narkotika i preti joj opasnost da postane zemlja u kojoj se skladišti droga namenjena evropskom i američkom tržištu, navodi se u najnovijem izveštaju stejt departmenta SAD o krijumčarenju narkotika u svetu. Kroz Rumuniju, kako se navodi, u tranzitu se najviše švercuju opijum, morfijum i heroin koje dolaze iz Avganistana i namenjeni su Centralnoj i Zapadnoj Evropi, prenela je rumunska agencija Mediafaks. Korišćenje droge u Rumuniji je i u 2009. na nivou prethodnih godina, ali je u porastu krijumčarenje hemijskih supstanci namenjenih proizvodnji droge u zemljama istočno od Rumunije. U američkom dokumentu se navodi da se u Rumuniji trenutno nalazi određena količina ekstazija koji je namenjen tržištu u SAD i Kanadi. Prema istom dokumentu, "Rumunija postaje postepeno skladište za velike količine heroina iz Avganistana transportovane kroz Iran, Tursku i Bugarsku, koji treba da stigne u centralnu i zapadnu Evropu, preko rute južnog Balkana". Autori izveštaja navode da je u porastu tendencija koja Rumuniju pretvara u tranzitnu tačku za kokain iz Južne Amerike, namenjen zapadnoj Evropi, kao i za afrički hašiš. Novinska agencija Mediafaks piše da je, prema proceni rumunskih vlasti, 80 odsto droge koja ulazi na teritoriju Rumunije namenjeno zapadnoevropskom tržištu.