| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRPSKA ZAJEDNICA |
Petak, 5. mart 2010. |
|
Bliski susret sa "Vučicom" |
| |
 “Ranko
R. Radović je pesnik koji se ne ponavlja. Iz dubine njegovog pesnickog bića,
poput vulkanske erupcije, uvek uz vatru, silinu iskona, ali pod budnom cenzurom
izuzetno preciznog pesničkog uma, kao krilatice, nastaju njegove pesme. Kod
njega nema ponavljanja, nema slučajnosti…Radović na taj način i dalje ostaje
dosledan zakonima poetike najvećih pesnika. A takvih je, nažalost, u savremenoj
književnosti danas malo”, napisala je u svom predgovoru knjige “Vučica’,
profesor književnosti Dragana Živić Ilić.
“Vučica” Ranka Radovića stigla je prošlog vikenda kako joj i priliči, po
nezapamćenom nevremenu u Srpski Centar Misisage. Prepuna sala u kojoj je
preovladavao ženski svet, potvrdli su da se Radović izdvaja od ostalih pesnika i
da kao što piše Dragana Živić Ilić, “ još jednom daruje srpskoj književnosti
istinskog divljenja vrednu odu ljubavi. Odu ženi.”
Žena nikad ne ide jednim putem.
Ona uvijek polazi u isto vrijeme
Na nekoliko puteva…
 Slušajući
pesme iz knjige “Vužica” koje je na promociji, na ruskom jeziku čitala Natalija
Suljakova, na engleskom Maja Luković, na španskom Ana Smiljanić, a na srpskom
Neđo Kubura, kao da smo se energetski preneli u neku drugu dimenziju.
Čulo se samo ćutanje.
Ćutanje koje govori.
Ljubav.
Pesnik Ranko Radović, broji za sobom nekoliko objavljenih knjiga pesama: “Miris
tuge” (1984), “U njedrima srca” (1986), “Ponoć stvari”
(1987),”Stih i strah” (1988), “Vučica” (1989), (2009), ‘Knjiga koju sam prepisao”
(1989), “Samousluga za pse” (1991), “Hristaniste” (2002), “Vajanje svjetlosti”
(2003), “Njezje” (2007), “She Wolf” (2009).
Da je dobar poznavaoc ne samo ženskih srca, već i ženskog intelekta, Radović je
pokazao i u svom odabiru saradnika kada je u pitanju “Vučica”.
 Predgovor
knjige nastao iz pera Dragane Živić Ilić, desno, kao da sam isto peva. Ona nas
na suptilan način provodi kroz predivno umetničko delo pesnika, za koje će sama
napisati na jednom mestu, da je “Vučica“ prelepa ljubavno-refleksivna poema,
sastavljena od devedest pesama različite dužine, pisana u slobodnom stihu, da bi
još bolje dočarala nesputanost ljubavi, strasti i snage. Radović, inače pravi
virtuoz rime i stiha, ne daruje slučajno svojoj Vučici slobodu stiha i slobodu
kretanja kroz prašume, kroz pećine i smetove….Jer žena-vučica je simbol snage i
slobode, više nego i same ljubavi – a kako snagu i slobodu okovati bilo čime,
makar i stihom?...” pita se Živićka.
Prevod knjige na engleski jezik poveren je Ani Smiljanić , o čijem uspešnom
prepevu svedoči i izjava kompozitora iz Velike Britanije, Sajmona Kupera, koji
kaže:
“Pročitao sam „Vučicu“ Ranka R. Radovića.Takođe mogu reći da je prevod, i način
na koji prevodilac tumači dubinu Rankovog strasnog izraza, potpuno savršen,
takoreći neverovatan. On piše o osećanjima koje mnogi nerado pokazuju a opet,
siguran sam da kad se ne bi tako postavio, to bi doživeo kao izdaju sebe samog.
Ovo je čovek koji je smeo, i koji živi da bi osetio čistotu, u svim njenim
oblicima, Života i Ljubavi. Najvažnije od svega je, da je prevodilac uspeo da
prenese sve duboke, mračne i fine nijanse njegovih osećanja u reči…”
Dok su mnogobrojni posetioci čekali u redu da kupe knjigu sa ličnom posvetom
pisca, nisam mogla da se otmem misli da je Radović “Vučicom” kao pravi pesnički
ratnik, znao kako i gde, da nam svima te večeri zada romantični udarac.
Pravo u srce.
U uvodnom delu večeri, u kratkom video zapisu, prisetili smo se nedavno
preminulog Milorada Lukovića, a posle nekiliko prigodnih reči, Ljiljana Marković
je u ime "Srpskog pozorista Toronta" predala posebnu zahvalnicu porodici
preminulog Lukija, kako su ga mnogi iz milošte zvali.
Ksenija Vučević |
|
Stara Raška kao mostovi nad
ponorima |
| |
 Humanitarna
Oganizacija "Stara Raška" obeležila je prošlg vikenda svečanim programom još
jednu humanu godinu, u prepunoj Sali MDG Oplenac u Misisagi.
Obraćajući se prisutnima, topao pozdravni govor predsednice fondacije Stara
Raška, Dragane Varaklić, uveo nas je i u Slavu te večeri, "Sv. Simeon Mirotočivi",
za koju je obred održao prota Prvoslav Purić.
Ova
humanitarna organizacija iz Toronta je 7. januara 2010.
godine uručila
siromašnoj deci Raške oblasti novčane poklone .
Deca čiji roditelji nisu zaposleni, njih oko tri stotine,
okupili su se u
amfiteatru Muzeja u Prijepolju i već petu godinu za redom
primili pomoć koju im stiže svake godine
iz daleke Kanade.
U
umetničkom delu večeri u prepunoj sali u Misisagi, čuo se hor
SKUD-a Oplenac,
koji je svojim
dirigentom Irinom Mladenović ispevao
dve pesme.
Đorđije Živković, glumac "Srpskog pozorišta Toronta"
odrecitovao je "Prkosnu pesmu" Dobrice Erića.
U goste je došla i pevačka grupa "Oplenac- Sveti Sava", sa
dve lepe pesme i tri još lepše devojke.
Folklor SKUD-a Oplenac, prva B grupa, izvela je "Igre iz
Jasenice",
dok je prva A grupa umetničkog direktora Vladimira Spasojevića
izabrala "Igre iz južne Srbije".
Umetnička
Organizacija "Obale Neba" Izvela je kratku dramsku igru
"Iz doline Jorgovana", i
pokazala da istorija može da se predstavi i na jedan moderniji i interesantniji
način od klasičnog citiranja činjenica. Za to su se potrudili Ksenija Vučević,
Duško
Avramović, Diana Vasilić, Milorad Bajšanski, Siniša Vujnović i Uroš
Krtolina.
 Program je vodila šarmantna učiteljica najmlađe grupe
folkloraca, Dragana Živic Ilić (desno).
N.T.
 
 
|
|
Oglasavanje Marketing
|
