KANADA

Belci će 2031. godine biti manjina u Kanadi

Porodica Tompson najbogatija u Kanadi, slede...

Prava ideja u pravo vreme

Plastične novčanice 2011. godine u Kanadi

Džejms Kameron 'pozajmio' ideju za film Avatar?

Nedovoljno žena u kanadskom političkom životu

Ministar troši dok zagovara štednju

Himna se neće menjati

Svet ostao bez najstarije sugrađanke

Pojačano interesovanje za kupovinu kuća

Belci će 2031. godine biti manjina u Kanadi

Raznolikost populacije, ono po čemu se Kanada izdvaja i čime se ponosi, postaće još izraženija u godinama koje dolaze, predviđaju statističari. Oni tvrde da bi do 2031. godine moglo da se dogodi da tri od deset osoba budu došljaci, sa mestom rođenja negde u inostranstvu, jer sadašnji pokazatelji govore da će se broj imigranata uvećavati četiri puta brže od rasta ovdašnje populacije. Takođe, statističari procenjuju da će oko 55 odsto populacije rođene u inostranstvu biti iz Azije, i to najvećim delom sa juga i iz Kine. Manjinske grupe se veoma brzo proširuju, useljavanjem ali i rađanjem, pa se veruje da će njihovi pripadnici činiti skoro trećinu ukupnog broja stanovnika, što je gotovo dvostruko više nego što je zabeleženo popisom iz 2006. godine. Za svoje mesto boravka oni će birati uglavnom velike gradove, tako da će Toronto najverovatnije imati skoro dve trećine, Vankuver skoro tri petine i Montreal skoro jdnu trećinu takozvanog manjinskog stanovništva. Što se Vankuvera i Toronta tiče, manjinske grupe postaće većinsko stanovništvo, a žitelji bele boje kože biće praktično manjinska grupa, ističu stručnjaci. Statistička služba preuzela je definiciju o manjinama iz federalnog Akta o jednakosti pri zapošljavanju, gde stoji da su to 'osobe koje nisu starosedeoci, nisu evropskog porekla i nisu bele boje kože'. Mozaik religija će, po statističarima, takođe biti mnogo drugačiji. Za dve decenije, od sedam osoba, šest će biti hrišćanske veroispovesti, dok će sedma ispovedati neku drugu religiju, i to najčešće muslimansku. Treba reći i da će porasti broj ateista, tako da jedna petina žitelja Kanade neće pripadati ni jednoj religiji.

Porodica Tompson najbogatija u Kanadi, slede...

Od Kanađana, na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi u svetu prvi su Dejvid Tompson i članovi njegove porodice. Oni se nalaze na dvadesetom mestu, a njihovo bogatstvo procenjuje se na 19 milijardi dolara. Potom sledi velika pauza, što se tiče ljudi sa ovih prostora, da bi se na poziciji broj 100 našli Gejlen Veston i članovi njegove porodice, sa 7,2 milijarde dolara. Bernard, Beri, Šerman se sa svojih 3,8 milijardi je na 237. mestu Forbove liste, dok su Dejvid Ezrieli i njegova porodica, Robert Miler, kao i vlasnik Sirk d'Soleja Gaj Laliberte na 374. mestu sa po 2,5 milijardi dolara. Svega po stotinu miliona manje imaju Emanuel Saputo i Džefri Skol, koji su zauzeli mesto broj 400, dok su sa po 2,3 milijarde dolara Džejms Belsili i Valas Mekkejn na 421. mestu. Odmah za njima, sa 2,3 milijarde našao se Majk Lazaridis, a Čarls Bronfman je na 488. mestu. Dejvid Čeriton, Stiven Jarislovski, N.Marej Edvards, Klejton Ridel, Aleksandar Šnajder, Žan Kutu, Daglas Fredžin, Majkl Li-Čin su preostali Kanađani koji su se takođe našli na listi osoba čije bogatstvo iznosi najmanje milijardu dolara. Ovogodišnja lista drugačija je od prethodnih po nekoliko detalja. Prvo, posle dužeg niza godina Bil Gejts nije na čeonoj poziciji, već mu je primat preuzeo Meksikanac Karlos Slim. On je ujedno prva osoba iz neke zemlje u razvoju koja je uspela da ostvari da postane najbogatija osoba u svetu. Za Gejtsa i Bafeta, koji je na trećoj poziciji, veruje se da su zbog svojih filantropskih pobuda izgubili svoje ranije pozicije.

Prava ideja u pravo vrememr

Za one koji možda još uvek nisu čuli za "Internacionalnu konferenciju mladih lidera iz dijaspore", ponovićemo ukratko ono najvažnije: Konferencija je organizovana po novom i modernom modelu samo-organizovanja po koje je bila organizovana veoma uspešna prva konferencija 9.-10. jula 2009 u Beogradskom Sava Centru. Konferencija je bila organizovana sa ciljem da se započne konstruktivniji dijalog i saradnja između naših mladih ljudi u Srbiji i dijaspori, u atmosferi u kojoj se promoviše sloga, prave životne vrednosti, svestran lični razvoj i liderstvo, kao i mogućnost poslovnih i privatnih kontakata. Konferencija će biti održana 20. marta u Westin Harbour Castle hotelu u Torontu. Registracija će biti otvorena u 8č. a program počinje u 9č. i traje do oko 18č., nakon čega će koktel i zabava trajati do 20č.. Po predlozima dobijenim od učesnika i posetioca u poslednjih nekoliko nedelja, svi paneli će biti održani u zajednčkoj sali, kako bi svi posetioci imali priliku da čuju sve govornike. Program je podeljen na šest jednosatnih panela: "Kako očuvati nacionalni identitet u 21. Veku; "Mediji, umetnost i sport i imidž Srbije u globalnom kontekstu; "Preduzetničke mogućnosti i izazovi: Novo poglavlje za srpsku omladinu u dijaspori i Srbiji; "Investicije: Neograničene mogućnosti za preduzetnike "Lični razvoj: Živeti i biti uspešan u svetu kao Omladina "Veština liderstva: Vizija, inspiracija, inovacije, doprinos drugima i zajednici Za panele su izabrane one teme koje su imale najviše odjeka na beogradskoj konferenciji i koje su među najznačajnijima za razvoj naših mladih i naše zajednice. GOVORNICI Među počasnim govornicima biće i predsednik konferencije Tijana Arnautović teniser Novak Đoković (u zavisnosti od razvoja situacije na turnirima, moguće je da neće moći da bude prisutan u sali ali će se učesnicima obratiti preko videa), Državni sekretar Ministarstva za dijasporu Srbije Miodrag Jakšić i predsednik & CEO Simbol Mining kompanije iz SAD, Dr. Luka Erceg. Na impresivnoj listi govornika na panelima, iz Srbije, Kanade, SAD, i Austrije, su: Otac Vasilije Tomić; Dr. Radomir Baturan; Miroslav Parović; Katarina Vasiljević-Galić, MBA; student na doktorskim studijama Vanja Đurić, MBA; Saša Petričić; Suzan Radojević; Mr. Slobodan Pešić; Mr. Aleksandar Žigić; Mr. Nebojša Solunac; student na doktorskim studijama Danilo Mandić; George Jerić Jr.; Dr. Pavle Radovanović; Dr. Milica Radišić; Dr. Nebojša Petrovački; Zoran Čurčin; Milan Valčić, MBA; Dr. Majkl Samardžija; Dr. Radivoje Petrikić; Mr. Jovan Štrika; Miloš Vuković, MBA; Aleksandar Milosavljević-Cook; i Miloš Kostić. DODATNI "SADRŽAJI" Osim izuzetnih panela i govornika, u cenu ulaznice uključen je i ručak, kao i bogat kulturno-umetnički program u kome učestvuju: hor "Kir Stefan Srbin" i "Akademija srpske narodne igre Miroslav Bata Marčetić", modna revija "Sentaler" studijo i na kraju dana zabava sa Paganini Bendom uz čašu vina. HVALA NA PODRŠCI Želimo još jednom da se zahvalimo i svima onima koji su pomogli da konferencija bude održana, počev od Njegovog Preosveštenstva Vladike Georgija koji je blagoslovio konferenciju, preko svih govornika koji između ostalog u potpunosti sami snose svoje troškove, svih umetnika koji dobrovoljno nastupaju, do mnogih naših ljudi iz Toronta i raznih krajeva severne Amerike koji kao sponzori nesebično pružaju ili materijalnu pomoć ili besplatne proizvode i usluge… Bez njihove moralne i materijalne podrške konferencija apsolutno ne bi mogla biti održana. Među njima su: Ministarstvo za dijasporu; Skylon Tower; Zoran Properties Inc., Netcelerate, advokat Milan Tomašević, Navip, Tower Steel Co. Ltd., Glacier HR Services, Inc., Anna Kosti, Maine Liquid Methane Fuels; CMS Reich-Rohrwig Hainz; Thoughtcorp; Modular Home Additions Ltd.; Gradac Grinding Ltd.;Royal Meat Products Ltd.;Omniglobe Business Solutions Ltd.;NAFTA Foods & Packaging Inc.;Pokret.org - Web Development Solutions; Absolute Entertainment; Bozin Productions; Vesti online; Zavičaj - Narodne Novine; Ljudi govore; Ivan Engler Photography Inc.; Stojanović Translating Services; Novine Toronto; Radio Television of Serbia; Serbian Television Toronto; TOK PRIPREMA Bez obzira što konferenciju organizuje mali broj volontera i što je posla mnogo, uz svu prethodno navedenu podršku, pripreme teku uglavnom po planu, mada se i lekcije za ubuduće uče u hodu. Ono što je najvažnije je da je odziv dobar. Očekujemo oko 300 učesnika, a za sada imamo potrvđenih oko 200. Karte možete kupiti preko sajta konferencije www.futuregloballeadership.com ili na prodajnim mestima: C-Market, Stari grad i Mimi Pastries. POZIV NA DOLAZAK Pozivamo sve one koje zanimaju teme od presudnog značaja za njihov lični razvoj i za uspeh naše zajednice, kao i mogućnost da upoznaju druge uspešne ljude i stvore poslovne i privatne kontakte, da nam se pridruže u subotu 20 marta. Ubeđeni smo da će vaša očekivanja biti prevaziđen, i da je ovo samo početak jedne dugoročne inicijative i priče o kojoj će se tek čuti - u kojoj će se pronaći svi oni kojima je sloga i dobro naših mladih i našeg naroda zajednički cilj. Sledeća konferencija u Beogradu biće jula ove godine, i zatim… Idemo dalje! Tijana Arnautović Predsednik konferencije "Novine Toronto" 12 mart 2010

Plastične novčanice 2011. godine u Kanadi

Federalna vlada je u okviru budžeta najavila da će od iduće godine početi da uvodi novčanice napravljene od polimera. Naglašava se da je to potez u pravcu modernizacije, produžavanja veka trajanja i zaštite nacionalne valute od falsifikovanja. Plastične novčanice su čistije i jeftinije, a traju i četiri puta duže od uobičajenih, napravljenih od pamučnih vlakana. Zbog toga se naglašava da su i ekološki prihvatljivije, jer svi pomenuti razlozi utiču na smanjenje nepovoljnog uticaja na životnu sredinu, ako se plastične uporede sa klasičnim novčanicama. Pored papirnog, i metalni novac će u 2011. godini biti promenjen. Kraljevska kanadska kovnica će za njih upotrebljavati novu, jeftiniju leguru, zasnovanu na višeslojnoj čeličnoj tehnologiji. Plastične novčanice su prvo uvedene u Australiji, a potom i u Novom Zelandu, Meksiku i Vijetnamu.

Džejms Kameron 'pozajmio' ideju za film Avatar?

Vlasnik restorana iz Vankuvera Emil Malak, 57, namerava da tuži kanadskog pisca i reditelja Džejmsa Kamerona, kompanije Lajtstorm entertejnment i Tventiet Senčeri Foks i ostale autore filma Avatar, zbog toga što je previše velika sličnost između njegovog dela Terra Incognita, Nepoznata zemlja, i Kameronovog filma. Malak tvrdi da tolika sličnost, koja po njegovoj proceni ide do 60 odsto, a koju je on primetio prošle godine kada je film počeo da se prikazuje, ne može biti puka slučajnost. On kaže da je, na nagovor svojih sinova, počeo da piše ovu naučno-fantastičnu, dečju priču još 1997. godine, kada su dečaci od njega tražili da napiše nešto uzbudljivije od opere i istorijske drame na kojima je tada radio. Malak procenjuje da je na ovu priču potrošio oko sto hiljada dolara, jer je pohađao kurs za pisanje scenarija, angažovao grafičara da nacrta likove, kao i pisca scenarija koji mu je asistirao u pisanju. Takođe, zaštitio je autorska prava pri Društvu književnika, s tim da je odredbe usklađivao devet puta, kako su se priča i likovi razvijali. Zanimljivo je da je u dokumentima zabeleženo njegovo strahovanje da će mu neko ukrasti priču. Malakov advokat, Suzan El-Katib, ističe da priče podsećaju jedna na drugu u celini i u detaljima, jer se pominju ljudi koji odlaze da kopaju drago kamenje na planeti naseljenoj domorocima. U obe priče je drvo središno mesto, koje čuva kolektivno sećanje domorodaca, razlika je samo što se u Terra Incognita zove Drvo života, a u Avataru je Rodno drvo. I glavni likovi liče, sa dugim upletenim kosama, ravnim nosevima i žutim očima. Malak veruje da mu je ideja ukradena oktobra 2002. godine, kada je svoj scenario i dizajn likova poslao na adrese dvadesetak filmskih studija, između ostalih i Kameronovom Lajgtstorm entertejnmentu. Nikakav odgovor nije dobio, niti mu je scenario vraćen. Film Avatar već je zaradio preko dve milijarde dolara.

Nedovoljno žena u kanadskom političkom životu

Povodom Dana žena objavljeni su podaci o zastupljenosti žena u političkom životu u zemljama u svetu. Istaknuto je da žena još uvek ima daleko manje od 30 odsto, koliko su Ujedinjene nacije zacrtale kao cilj. Zamenica generalnog sekretara Aša-Rose Migiro, govoreći pred Komisijom za status žena, primetila je da je u poslednjih petnaest godina načinjen pomak, ali da je potrebno mnogo više konkretne akcije na tom polju. Kanada nastavlja da pada na svetskoj lestvici, i sada se nalazi tek na 50. mestu, ne zato što se žene ovde nisu izborile za svoje pozicije, već zbog toga što se u drugim zemljama broj političarki uvećava bržim tempom. Procenat žena na političkim funkcijama ovde je svega 23, dok je, primera radi u Ruandi čak 57, Švedskoj 47 i Južnoj Africi 45.

Ministar troši dok zagovara štednju

Ministar finansija Džim Flaerti našao se na udaru kritika zbog nedoslednosti između onoga što zagovara i onoga što radi. Dan nakon iznošenja federalnog budžeta kojim se najavljuje štednja, ministar Flaerti je otputovao vladinim avionom u London, Ontario, gde je održao govor i foto sesiju u tamošnjem Timu Hortonsu. On se u Otavu vratio komercijalnim letom, ali je angažovanje vladinog aviona koštalo poreske obveznike 3.100 dolara. Sat vremena korišćenja aviona je, naime, 1.199 dolara, a tome treba dodati i angažovanje pilota Er Kanade i ostalo. Zvaničnici navode da komercijalni let u oba pravca košta oko 800 dolara, ali da ministar Flaerti zbog svojih obaveza prema medijima posle iznošenja budžeta, nije bio u mogućnosti da svoje putovanje realizuje na taj, jeftiniji način. Kritike su glasnije zato što se ovaj sporan događaj zbio neposredno nakon što je budžetom najavljena štednja. Lider liberala Majkl Ignatief, optužujući konzervativnu vladu za hipokriziju, kaže: "Klasičan slučaj: radi ono što kažem, ne ono što radim!"

Himna se neće menjati

Prošlonedeljna najava promene jednog stiha iz engleske verzije teksta kanadske himne, izneta u Krunskom govoru, izazvala je burne reakcije. Istini za volju, to je trajalo veoma kratko jer je predlog povučen, na insistiranje velikog broja građana putem medija, stranačkih i parlamentarnih predstavnika. U saopštenju Dimitrija Soudasa, sekretara za štampu premijera Stivena Harpera, zaključuje se da su Kanađani ubeđeni da to pitanje uopšte ne treba postavljati, tako da se himna neće menjati. Rečenica iz Krunskog govora najavljivala je: "Naša vlada će takođe, zatražiti od Parlamenta da preispita originalni, rodno neutralni, tekst engleske verzije nacionalne himne." Sporni stih za jedan deo ženske populacije je "True patriot love in all thy sons command", gde one ne nalaze potvrdu svog roda. Interesantno je da u kabinetu premijera Harpera čak insistiraju da u originalnoj verziji teksta stoji "True patriot love thou dost in us command".

Svet ostao bez najstarije sugrađanke

U staračkom domu u Nju Hempširu, SAD, ovih dana svet je napustila Meri Džozefin Rej, 114, koja je bila najstariji žitelj i SAD i Kanade i druga po starosti na svetu. Rođenjem na Ostrvu princa Edvarda bila je Kanađanka, a Amerikanka je postala kada se u svojoj mladosti preselila tamo. Rej je bila jedna od više od stotinu superstogodišnjaka, osoba starijih od 110 godina koje su bile uključene u studiju o izuzetno dugovečnima. Ističe se da gotovo nije imala zdravstvene probleme, sem oslabljenog sluha i vida, i da je bilo zadovoljstvo sarađivati sa njom. Njen muž je umro još 1968. godine i ona je posle toga živela sama sve do svoje 102. godine, kada je na navaljivanje rodbine pristala da pređe u starački dom, ali ne pre nego što je saznala da tamo ima i muškaraca. Najstarija osoba na svetu i dalje je japanski državljanin Kama Činen, rođen pre 114 godina i 305 dana.

Pojačano interesovanje za kupovinu kuća

Najnovija studija Rojal banke pokazuje da je poraslo interesovanje građana za kupovinu kuće. Oko deset odsto anketiranih smatra da će najverovatnije u naredne dve godine kupiti novu kuću. U poređenju sa sličnim istraživanjem obavljenim pre dve godine, to je povećanje od oko tri odsto. Viši ekonomista pri Rojal banci Robert Hog nije iznenađen ovakvim trendom, posebno kada se zna da je tržište nekretnina stalno aktivno, a i da u uslovi kreditiranja u poslednjih godinu dana veoma povoljni. To potvrđuje i više od dve petine anketiranih, koji planiraju da se pri otplati odluče za fiksnu ratu hipotekarnog kredita. Zanimljivo je da devet, od deset anketiranih vlasnika kuća, veruje da je kupovina kuće dobra investicija, što se nije dogodilo u poslednjih dvanaest godina. Svaki četvrti se nada da će mu to doneti dodatne prihode kada ode u penziju.