SVET

Da li je papa imun na istrage u vezi sa seksualnim zlostavljanjem dece

Abas otpustio šefa kabineta zbog umešanosti u seks skandal

Provereno i koliko su meke fotelje

Više od pola Austrijanaca smatra da je islam pretnja

Žene biraju muževnije muškarce

Da li je papa imun na istrage u vezi sa seksualnim zlostavljanjem dece

Zbog najavljene posete poglavara Rimokatoličke crkve pape Benedikta Šesnaestog Velikoj Britaniji, u toj zemlji je sve više protesta, a neki advokati razmataju i da li bi državotvorni status Vatikana trebalo papi da jamči imunitet od moguće istrage u vezi sa seksualnim zlostavljanjem dece u katoličkim institucijama. Više od 10.000 ljudi je potpisalo peticiju protiv papine četvorodnevne posete Engleskoj i Škotskoj predviđene za septembar koja će britanske poreske obveznike koštati oko 15 miliona funti (16,9 miliona evra), prenosi agencija AP. Ta kampanja je dobila dodatni podstrek kako se širom Evrope sve više u javnosti pojavljuju skandali sa seksualnim zlostavljanjem u katoličkim školama i domovima. Premda papa Benedikt Šesnaesti nije optužen ni za jedan zločin, neki britanski pravnici razmatraju da li bi papa trebalo da ima imunitet kao šef države i da li bi protiv njega mogao biti pokrenut proces prema načelu univerzalne jurisdikcije, zbog sistematskog zataškavanja zlostavljanja koje su sprovodili katolički sveštenici. Univerzalna jurisdikcija, što je pojam iz međunarodnog prava, omogućava izdavanje poternice za praktično svakim posetiocem u nekoj zemlji, bez obzira odakle dolazi, ako je optužen za teške zločine. Advokati su podeljeni po pitanju imuniteta pape. Neki tvrde da Vatikan nije prava država, dok drugi argumentuju da Vatikan ima odnose s oko 170 zemalja, uključujući Veliku Britaniju. Vatikan je, takođe, jedina nečlanica UN koja ima stalni posmatrački status u svetskoj oranizaciji. Dejvid Krejn, bivši glavni tužilac suda UN za ratne zločine u Sijera Leoneu, rekao je da bi bilo teško povezati papu s nekim krivičnim delom. "To je fascinantna akademska, teoretska vrsta rasprave", rekao je Krejn, dodajući da nema reči o odgovornosti pape. Džefri Robertson, koji je takođe radio u okviru suda za ratne zločine u Sijera Leoneu, smatra da je vreme da se ospori imunitet pape i ocenjuje da bi to moglo da se dogodi u Velikoj Britaniji. "Za razliku od SAD, gde sudije obično podrže šta izvršna vlast kaže, britanski sudovi ne prihvataju te stvari tako", rekao je Robertson, dodajući: "Vatikan nije država - to je bila konstrukcija italijanskog diktatora Benita Musolinija". Kalifornijski pravnik Džefri Lena, koji je na sudu već dobio slučaj tvrdeći da papa uživa imunitet u vezi sa seksualnim zlostavljanjem u SAD, rekao je da papi ne bi moglo uspešno da se sudi za zločine prema međunarodnom pravu. "Oni koji tvrde da se 'univerzalna jurisdikcija' može primeniti u slučaju pape izgleda da uopšte ne razumeju koja je vrsta prekršaja, poput genocida, potrebna da bi se primenila takva jurisdikcija", rekao je on. Britanska vlada ne bi volela da se u slučaju pape primeni ovo načelo, ali su britanske sudije često donosile odluke suprotne željama vlade, ocenjuje agencija AP. Nedavno su britanske sudije izdale nalog za hapšenje tadašnje izraelske ministarke spoljnih poslova Cipi Livni zbog ratnih zločina, a sud je, takođe nedavno, primorao vladu da obelodani obaveštajne podatke koji se tiču navoda o zlostavljanju bivšeg zatvorenika u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi. Istraga o seksualnom skandalu zavisi od pitanja imuniteta. Ako britanske sudije ospore imunitet pape, onda postoji nekoliko mogućnosti za pravne procedure. Papa bi mogao da bude pozvan na građansku parnicu, žalba bi mogla biti podneta Međunarodnom krivičnom sudu ili bi žrtve zlostavljanja mogle da traže da Benedikt DžVI bude uhapšen zbog zločina protiv čovečnosti, što je najmanje verovatno. Advokati zato razmatraju da li bi navodno sistematsko zataškavanje moglo da se smatra zločinom protiv čovečnosti, što je obično rezervisano za Međunarodni krivični sud, kao i da li bi to moglo da se procesuira pod načelom univerzalne jurisdikcije. Pravnica Dženifer Robinson iz Londona rekla je da se silovanje može smatrati zločinom protiv čovečnosti, dok su drugi, poput američkog advokata Harsta Hanuma skeptični. "Niko neće osporiti da je reakcija crkve na široko rasprostranjeno zlostavljanje bila gnusna, ali mi je teško da vidim kako se to može uklopiti u 'zločin protiv čovečnosti'", rekao je Hanum. Robinson, međutim, smatra da u slučaju da zlostavljanja nisu bila izolovani ili sporadični slučajevi, već rasprostranjena praksa s kojom su bile upoznate crkvene vlasti i što one nisu kažnjavale, onda Katolička crkva, odnosno glavni u Katoličkoj ckrvi može biti smatran krivično odgovornim. Vatikan nije potpisao sporazum o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda, ali je za suđenje dovoljno da se zločin dogodio u zemlji potpisnici. Advokati bi, međutim, morali da pokažu da su se zločini ili zataškavanja dogodili pošto je sud osnovan jula 2002. godine.

Abas otpustio šefa kabineta zbog umešanosti u seks skandal

Palestinski predsednik Mahmud Abas otpustio je šefa svog kabineta Rafika Huseinija zbog umešanosti u seks skandal koji već dva meseca potresa palestinsku upravu, rekao je saradnik predsednika Rafik Nače. Skandal je izbio u februaru kada je izraelska televizija emitovala video snimak na kome se vidi Huseini kako se skida, ulazi u krevet jedne žene i poziva je da mu se pridruži - što je bio deo navodne "šeme" da se iznudi seks u zamenu za političke usluge. Taj skandal je šokirao palestinsko društvo i još više potkopao poverenje u Abasa i njegove saradnike, koji po oceni javnosti, ne komuniciraju dovoljno sa narodom. Abas je najpre samo suspendovao Huseinija i naložio po-sebnom komitetu da istraži slučaj. Njegov saradnik i član komiteta Nače rekao je da je Abas poslušao njihov savet i otpustio Huseinija. "Komitet je odlučio da predloži otpuštanje Huseinija, jer je priznao da je uhvaćen na mestu na kome nije trebalo da bude", rekao je Nače i dodao da je Abas kazao da je Huseini žrtva klopke. Sam Huseini je naveo da su ga prevarili žena sa snimka i palestinski obaveštajac koji je napravio snimak. Obaveštajac Fahmi Šabeneh izjavio je da je pokušao da dokaže korupciju u najvišim krugovima vlade. On je otpušten 2008. zbog umešanosti u sumnjivu trgovinu zemljištem i na ovaj način je pokušao da spere ljagu sa sebe. On, ipak nije uspeo da pribavi dokaz za umešanost Huseinija u korupciju. Da bi sprečio slične skandale u budućnosti, Abas je zabranio palestinskoj obaveštajnoj službi da tajno snima ljude i povređuje njihovu privatnost, rekao je Nače. Komitet je takođe preporučio da šefu obaveštajne službe u vreme skandala Tavfiku Tiraviju bude zabranjeno da bude na bilo kojoj funkciji u vladi. Tiravi je posle skandala uklonjen sa funkcije i trenutno se nalazi na čelu palestinske bezbednosne akademije.

Provereno i koliko su meke fotelje

Češka prestonica Prag dobro se pripremila pa je čak i proverila i to da li su fotelje dovoljno meke za istorijski trenutak kada su u zamku Hradčan predsednici Rusije Dmitrij Medvedev i SAD Barak Obama potpisali sporazum o ograničenju strateškog naoružanja i smanjenju nuklearnih arsenala. Pražani, koji ne vole velike skupove NATO-a, MMF-a ili Evropske unije, ovog puta su na samit gledali kao pre svega na na sjajnu reklamu, jer niko ne bi mogao da plati da se njihov zamak Hradčani nađe u udarnim vestima svih medija širom sveta. Češki stručnjaci za reklamu izračunali su da bi Prag morao da plati najmanje 11 miliona dolara za reklamu kakvu mu besplatno donosi samit. Zbog istorijskog iskustva sa Sovjetskim Savezom, u Češkoj se ističe da je Barak Obama naivan, a kako je kazao bivši vicepremijer Aleksandar Vondra, sporazum ni nema značaj ako ga ne poštuje Iran. Ali, bez obzira šta mislili o samom sporazumu, mnogi Česi se nadaju da će "novi START" ući u istoriju kao Praški sporazum. Ovog puta Česi su zato bez uobičajenog jadikovanja spremno otrpeli što je njihov glavni grad od srede paralisan a glavna turistička atrakcija, Hradčani nekoliko dana zatvorena. Pražani i turiste u češkoj prestonici spremni su i na povremena kašnjenja aviona od oko 20 minuta, pošto su u Prag osim Medvedeva i Obame, na susret sa američkim predsednikom stigli i šefovi država ili vlada 11 istočnoevropskih zemalja. U Prag su stigli predsednici Rumunije, Estonije, Litvanije i Letonije i premijeri Poljske, Slovačke, Slovenije, Mađarske, Bugarske i Hrvatske Policija je apelovala da građani ne idu u centar svojim kolima a mnogi koji žive u četvrtima u kojima su se kretale predsedničke kolone morali su svoja kola da parkiraju negde drugde, izmenjene su trase nekih tramvaja, a Pražani su morali da se pomire i sa povremenim zaustavljanjem saobraćaja. "Ovaj samit po značaju prevazilazi sve što smo do sada organizovali u okviru NATO-a, ili MMF-a ili EU", kazao je o do sada neviđenim merama bezbednosti češki ministar unutrašnjih poslova Martin Pecina. Obaveštajne službe ni policija nisu imali nikakvih nagoveštaja o mogućoj pretnji po bezbednost državnika, ali tokom protekla tri dana angažovali su ukupno 5.000 policajaca, pri čemu ih najviše, je 1.500 bilo na ulicama Praga na sam dan rusko-američkog samita, 8. aprila. Obezbeđivanje samita komplikovalo je i to što su dvojica predsednika prenoćila u hotelima u centru Praga, Medvedev u hotelu blizu Karlovog mosta, a Obama u Hiltonu, koji je nešto dalje od turističkih trasa. Policiji i armiji koja je angažovala i svoju protivhemijsku jedinicu posao obezbeđenja olakšava činjenica da se ni Medvedev ni Obama neće šetati gradom, niti se obraćati građanima, kao kada je prošlog aprila Obama upravo ispred Hradčana Pražanima i Evropljanima izneo svoju viziju sveta bez nuklearnog oružja. Dmitrij Medvedev stigao je u sredu predveče u Prag i već za uveče susreo se sa češkim predsednikom Vaclavom Klausom. Barak Obama je u Prag stigao u četvrtak ujutru i posle razgovora s Medvedevom, tačno u podne u Španskoj sali Hradčana potpisao je s ruskim predsednikom Sporazum o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja, zamenu za START, čije je važenje isteklo u decembru prošle godine. Oni su se onda obratiti i probranim novinarima, a Klaus je zatim za njih priredio ručak, posle kojeg se Medvedev vratio u Moskvu. Američki predsednik susreo se u četvrtak uveče sa srednjoevropskim i istočnoevropskim liderima, a sastanak sa Klausom ostavljen je za danas, posle čega se vraća u Vašington. Daša Pavlović, Prag

Više od pola Austrijanaca smatra da je islam pretnja

Prema anketi više od pola Austrijanaca smatra da islam predstavlja pretnju, a skoro dve trećine da se muslimani nedovoljno asimiliraju u austrijsko društvo. Oko 54 odsto ispitanika reklo je da smatra da je "islam pretnja za zapad i za naš uobičajen način života", dok je 72 odsto ocenilo da se muslimani u Austriji "ne prilagođavaju pravilima života u društvu", nalazi su ankete koju je sproveo institut IMAS. Kako se navodi u anketi, 71 odsto Austrijanaca mišljenja je da islam ne može da se pomiri sa zapadnim konceptom demokratije, slobode i tolerancije. Anketa je sprovedena u jeku izborne kampanje za predsednika Republike. Rivali aktualnog predsednika, socijaldemokrate Hajnca Fišera koji će skoro sigurno biti ponovo izabran, dva su kandidata koja su protivnici imigracije. To su Barbara Rozenkranc, kandidatkinja ekstremne desnice koja želi da ponovo uspostavi kontrolu nad granicama, i Rudolf Gering iz hrisćanske stranke, žestoki porotivnik izgradnje minareta. Među biračima ekstremne desnice 78 odsto se slaže sa tvrdnjom da islam predstavlja pretnju. Najviše od prosečnog mišljenja Austrijanaca odstupaju pristalice ekološke partije Zelenih, od kojih se samo 16 odsto složilo da islam predstavlja pretnju. Anketa je sprovedena u Austriji između 19. januara i 8. februara među 1.088 ispitanika.

Žene biraju muževnije muškarce

Žene za partnere radije biraju muževnije muškarce kada su zabrinute za zdravlje potomstva, pokazalo je jedno istraživanje objavljeno na američkom naučnom sajtu Liv Sajans . Muževnije crte lica, poput jačih vilica i gušćih obrva, povezuju se sa zdravljem muškaraca i potomstva, smatraju naučnici, pa zato u društvima sa lošijim zdravstvenim stanjem stanovnika, žene više privlače muškarci grubljeg izgleda. Istraživanje je pokazalo i to da žene ne biraju uvek partnere muževnijeg izgleda jer strahuju da bi mogle da dožive neprijatnosti u vezi ili da ih partner ostavi zbog druge žene. Naučnici su otkrili da žene doživljavaju muževne muškarce kao neiskrene, nespremne na saradnju, više zainteresovane za afere kratkog daha, nego za dugotrajne veze, a čak ih smatraju i lošim roditeljima. Ipak, ako žive u sredinama u kojima ima više zabrinutosti za zdravlje, žene nesvesno "praštaju" rizik od mogućih neprijatnosti zbog koristi koju veća muževnost donosi, pa se tako radije opredeljuju za muževnije muškarce. Da bi istražili ovu pretpostavku, naučnici su uporedili statističke podatke Svetske zdravstvene organizacije iz 30 zemalja. U istraživanju je učestvovalo više od 4.500 žena starosti od 16 do 40 godina. Njima je preko Interneta ponuđeno da na trenutak pogledaju po 20 parova muških lica, i da izaberu između muževnije ili nežnije verzije istog lika. "Ženama iz zemalja u kojima je veća stopa smrtnosti i povećan procenat zaraznih bolesti, više su se svideli muževniji muškarci", rekla je Lisa De Bruin, psiholog sa Univerziteta u Aberdinu u Škotskoj. Pet zemalja u kojima su žene u najvećem broju birale grublja lica su Brazil, Meksiko, Bugarska, SAD i Argentina, a sve te zemlje su na prvih deset mesta na listi s lošim zdravstvenim stanjem stanovnika, iz kojih su naučnicima stigli podaci. Pet "najzdravijih" zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje, jesu Island, Švedska, Italija, Švajcarska i Španija, a pet zemalja u kojima su žene pokazale najmanju zainteresovanost za muževnije muškarce su Švedska, Belgija, Rumunija, Danska i Novi Zeland. Činjenica da se žene u zemljama sa dobrim zdravljem stanovnika nisu uvek odlučivale za muškarce sa nežnijim crtama lica, mogla bi da ukazuje na to da i drugi faktori iz okruženja utiču na odabir partnera. "Na primer, jednakost žena i kontrola finansijskih sredstava takođe može da utiče na to za koji će se tip muškarca one odlučiti", rekla je De Brun. Naučnica je zapazila da se rezultati novih istraživanja poklapaju sa podacima do kojih je ona došla ranije, a koji su pokazali da se na osnovu toga da li žena oseća gađenje kada mora da sedi pored nekog obolelog, može predvideti njena sklonost prema grubljim licima. "Žene koje su gadljive što pokazuje koliko ih zabrinjava pitanje zdravlja, takođe više vole grublja lica", rekla je De Brun.