| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRPSKA ZAJEDNICA |
Petak, 30. mart 2010. |
|
Koncert SKUD "Oplenac" iz Toronta
u Vindzoru
NAJLEPŠE ISPRIČANA "SRPSKA PRIČA" |
| |
 Gledaoci
su u velikoj sali Srpskog centra u Vindzoru u subotu, 24 aprila doživeli veoma
prijatno iznenađenje na koncertu SKUD-a Oplenac iz Toronta.
Iako se za reprezentativne folklorne ansamble ovog jedinstvenog srpskog KUD-a
čulo i znalo da su odlični, posetioci toga dana nisu očekivali ovakav doživljaj,
gde je veoma interesantan i kvalitetan program bio i na zavidnom umetničkom
nivou. Nije ni čudo, jer umetnički direktor društva, Vladimir Spasojević, se
ubraja među najkvalitetnije srpske koreografe i etnokoreologe i koji je zanat
učio od Branka Markovića, a pekao ga u Krsmancu, Špancu i Kolu.
Mala devojčica sa šeši-rom, u kaputiću, držeći ruku svoje majke prošetala je
scenom. Prigodno sklonjena u stranu, ali ipak na osvetljenoj sceni posmatrala ih
je već odrasla devojka u divnoj beloj nošnji iz Gnjilanskog kraja , dok su svi
slušali kazivanje koje kao da je izviralo iz mlada-lačkih razmišljanja. Tako je
počela jedna impresivna priča, to veče u srspkom centru u Vindzoru.
Oči prisutnih kao hipnotisane svo vreme su bile uperene ka sceni.Tišina izazavna
znatiželjnim iščekivanjem sle-dećeg segmenta povremeno je bila prekidana gromkim
aplauzom, dok su se na sceni smenjivale slika za slikom, igra za igrom, pesma za
pesmom, kompetentno i kvalitetno praćene muzikom oplenčevog orkestra.
 Divne
srpske nošnje, bogato izvezene, bele i čiste kao da su tek za ovu priliku
izvađene iz mirišljavih sanduka, izgledale su još lepše na lepršavoj omladini
koja lagano, elegantno i bez napora igraše Šumadiju, a kasnije i Bujanovac, dok
je energija mladosti i poleta milovala lica posmatrača kao povetarac u zavičaju.
Igra beše praćena gromkim momačkim i devojačkim pevanjem i nadpeva-vanjem, a
glas solistkinje Dese Đonin je opijao.
Prave linije, stručno iskreirano savijanje kola i sinhro-nizovani po potrebi
energični ili lagani pokreti igrača opisivali su magičnom privlačnošću tišinu
Glamoča, poletnost vlaških i šopskih krajeva, spektakularnu Makedoniju,
Bosilegrad i Vranje, igračku parovnu fantaziju i cigansku igru, gnjilansko
venčanje i veliko veselje na kraju koje je izazvalo kulminaciju emocija, suze u
očima, dugačak aplauz i ovacije gledalaca. Sat i po programa proleteo je u
jednom dahu, suviše brzo, čineći sve prisutne bogatijim za jedan divan
doživljaj. FANTASTIČNO!
Ovo je bio prvi u seriji koncerata Srpskog KUD-a Oplenac. Sledeći je u Čikagu,
23 maja , pa u Torontu( Misisagi), 30 maja, samo što će se oni održavati na
velikim profesionalnim scenama raskošnih sala Harris Theatre u Čikagu i Living
Arts Centre u Misisagi. Za ove prilike Oplenac je pozvao u goste najbolje igrače
srpskog folklora, soliste Nacionalnog Ansambla "Kolo" iz Beograda koji će
doprineti da produkcija bude još veličanstvenija.
D.V. |
|
Koncert Hora Kir Stefan Srbin
SVET MUZIKE |
| |
 Kada
se na koncertu jednog crkvenog srpskog hora okupi preko 1200 ljudi u centru
Toronta, i to u velikoj sali Koerner Hall na muzičkom Royal Konservatorijumu,
onda je to stvarno uspeh. Ali kada vidite da je u pitanju hor "Kir Stefan
Srbin", pod rukovodstvom magistra, dirigenta Jasmine Vučurović, nekako se tolika
posećenost i podrazumeva.
Na poziv Generalnog Konzula Dragana Grkovića i supruge Lidije, koncertu su
prisustvovali predstavnici diplomatskog kora iz Austrije, Holandije, Indije i
Ruande.
Među počasnim gostima bio je i Ambasador Bissett sa suprugom, kao i gospodin
Grant Orchard.
Od samog osnivanja pre deset godina, tačnije maja 2000,. od strane oca Vasilija
Tomića, Nade i Milana Dimitrijević, horskih pevača i Jasmine Vučurović
dirigenta, hor čije ime potiče od Kir Stefan Srbina, prvog srpskog
srednjovekovnog kompozitora, odgovara na Svetim Liturgijama u crkvi Sv. Save u
Torontu.
 Deseti
jubilarni koncert ovog, na svaki način elegantnog i posebnog hora, prošle subote
(24. april 2010) počeo je duhovnim kompozicijama od kojih je za svečano
otvaranje izabrana "Skaži mi Gospodi," Vojislava Simića uz prijatan sopran
solistkinje Ljiljane Zdravković.
Jedna za drugom ređale su se: "Zastupnice usjerdnaja", "Vaskliknete Bogovi","O
kako bezakonoje", Stevana St. Mokranjca, "Žitejskoe more" iz Opela Stevana K.
Hristića, kao i obrada "Bogorodice", našeg muzičara i aranžera iz Toronta,
Dušana Suvajca.
Četvorica izabranih V. Rev. Ljubomir Rajić tenor, Milan Jekić bariton, Milan
Dimitrijević bas- bariton i Miloš Lalović bas, obojili su muški vokalni
karlovački napev iz 19. veka "Na Sinajstjej Gorje", dok je u poznatoj "Ninje
otpušćaješi", školovani topli glas bas- bariton Milana Dimitrijevića, ispunio
salu.
Uz "Hvalite " Ivana Jevtića i božanstvenog Sergeja Rahmanjinova i njegovu
melodičnu "Bogorodice djevo", velikim aplauzom, završen je prvi deo koncerta da
bi posle kratke pauze, na scenu ponovo izašao mnogočlani hor, ovoga puta sa
orkestrom "Boemi".
Čuju se tonovi poznate pesme "Pod sjajem zvezda", Vojkana Borisavljevića i
Predraga Ivanovića… hor prihvata uvodne taktove, dok ih Svetlan Milošević na
klaviru i Dušan Suvajac na kontrabasu prate iz stiha u stih.
 "Hotlend"
Aleksandra Gajića! Ovaj talentovani muzičar ne samo što je autor kompozicije,
već je svojom violinom, sa Goranom Gojevićem na klarinetu i Svetlanom
Miloševićem za klavirom, dočarao ritam Glamoča i tugu zbog uništavanja istog…
Preplavi nas muzika tih tri spretnih para ruku...a onda odjednom…. Tup-tup,
tapa-tup, tipa- tupa- tup, pa još brže, pa još jače i na kraju: TUP!.
O tome, kakvu su muziku proizvele hitre noge Gorana Gojevića i Aleksandra
Gajića, a što je najvažnije koji su efekat postigli kod publike, svedočio je sam
za sebe, gromoglasan aplauz.
Hor "Kir Stefan Srbin" među svojim bogatim sopranima, altovima, tenorima i
basovima ima i jedan poseban dijamantski glas.
To je koloraturni sopran diplomirane operske pevačice Bojane Rajić. Uz klavirsku
pratnju Jasmine Vučurović , treperilo je suptilno, zvonko iz grla "Nane kaži
tajku", Petra Konjovića… i nekako nam beše žao što pesma ima malo strofa.
Sledilo je horsko izvođenje i makedonske narodne pesme "Dafino" Dobri Hristova,
a onda se prepustilo uživanju i "Rukovetima" Stevana Sr. Mokranjca uz prijatan
glas tenora, Mihajla Hovaneca.
Orkestar "Boemi" je sa spletom narodnih igara "Jula julaj la", "Skopsko oro" i
"Visočko kolo" angažovao energiju svih 1200 duša u sali, tako da su članovi ovog
ansambla Dušan Suvajac harmonika, Goran Gojević klarinet, Svetlan Milošević
kontrabas, Dragoslav Obradović gitara i Siniša Davidovac bas drum, pokazali da
poznaju ukus publike, bez obzira kog sastava ona bila.
Uz instrumentalnu pratnju ovog petočlanog ansambla, hor je izveo i rusku narodnu
pesmu "Svetli svetli mesec", u obradi Aleksandra Svešnjikova.
Čuli smo i duet Jasmine Vučurović i Dragane Stošic u pesmi, "Na vrata seđaše
Jevka Zamfirova".
Mnogi su prepoznali i pevljive tonove " Ajde Sofke" i "Fatiše kolo vranjanske
devojke".
U obradi Dušana Suvajca , hor je izveo i splet narodnih pesama iz Šumadije kao i
neizbežnu pesmu obično pri kraju svakog svog godišnjeg koncerta - "Gusta mi
magla padnala" ( u aranžmanu istog autora), koju na sebi svojstven, pa samim tim
i unikatan način peva Dragana Stošić, sopran.
Naravno da koncert nije mogao biti završen zadnjom kompozicijom u programu…
Jedan bis, pa drugi, pa treći, pa četvrti.
Dirigent Jasmina Vučurović, žena sa dve magistarske diplome, kao koncertni
pijanista i kao dirigent, jedna je od izabranih da sa talentovanim članovima
hora koji vodi, ispunjava svoju misiju ambasadora kulture širom sveta kao
umetnik - kroz muziku. A umetnik je, središte osećaja svoje zemlje, svoje klase,
njeno uho, oko i srce. On je glas svoje epohe,….kako to lepo reče Gorki…
Ksenija Vučević |
|
Oglasavanje Marketing
|
