REGION

Vlada RS obavestila SB UN da planira referendum

Borba protiv kriminala ili izazivanje krize

Predizborna kampanja sa mnogo uvreda

Neredi na studentskim demonstracijama u Ljubljani

Dodik optužio strance da se previše mešaju u odnose u BiH

Vlada RS obavestila SB UN da planira referendum

Vlada Republike Srpske (RS) obavestila je juče Savet bezbednosti UN da planira da raspiše refrendum na kojem bi se građani izjasnili o praksi visokog predstavnika u BiH da nameće odluke, što, kako se tvrdi, prevazilazi njegov mandat određen Dejtonskim sporazumom. Vlada RS je saopštila da je Savetu bezbednosti UN-a podnela svoj treći izveštaj o situaciji u BiH, "u želji da Savetu pruži pomoć u vezi sa debatom o BiH koja je zakazana za 23. maja". U vladinom saopštenju se navodi da je od njenog prošlog izveštaja Savetu bezbednosti, upućenom u novembru, visoki predstavnik nastavio da izdaje izvršne naredbe, "koje znatno prevazilaze njegov pravni mandat prema aneksu 10 Dejtonskog sporazuma i koje krše ljudska i demokratska prava garantovana Ustvom BiH". "Vlada je odgovorno reagovala na takve poteze u skladu sa njenim pravima i obavezama. To uključuje i najavu da će Vlada raspisati referendum u cilju dobijanja mišljenja njenih građana o takvoj dugogodišnjoj praksi visokog predstavnika", navodi se u saopštenju. Vlada RS navela je da izveštaj Savetu bezbednosti UN-a šalje kao jedna od strana ugovornica sporazuma, koji sačinjavaju Dejtonski mirovni sporazum i kao jedan od dva entiteta u BiH. Ona je poručila da na taj način želi da ohrabri međunarodnu zajednicu da promoviše kontinuirani napredak u BiH, poštujući istovremeno njen suverenitet, ljudska i politička prava njenih građana i ostale osnovne principe međunarodnog prava i demokratije. U saopštenju se ocenjuje da "stalne zloupotrebe visokog predstavnika istuču potrebu za zatvaranjem Kancalarije visokog predstavnika (OHR)" i dodaje da "podrška zatavaranju OHR-a raste među članovima Saveta za primenu mira (PIC), zvaničnicima Evropske unije (EU) i ostalim međunarodnim ekspertima". Vlada RS je konstatovala da vodeće bošnjačke stranke nemaju interes da se OHR zatvori, optužujući ih da zbog toga neće da pregovaraju o ispunjavanju preostalih uslova PIC-a za okončanje mandata OHR-a u BiH. "Ne bi trebalo dozvoliti da davno dospelo zatvaranje OHR-a postane talac takve taktike", poručuje se u izveštaju. Vlada RS još je navela da ostaje privržena evro-atlantskim integracijama, ali da se protivi nastojanju da se liberalizacija viznog režima za BiH odloži iz političkih razloga, iako su ovdašnje vlasti ispunile sve uslove. Navodi se i da Vlada RS podržava izmene izbornih odredaba Ustava BiH, kako bi se obezbedila usklađenost s Evropskom poveljom o ljudskim pravima, ali da su vodeće bošnjačke partije, koje podržavaju pojedinci iz međunarodne zajednice, "sprečile usvajanje neophodnih amandmana zahtevajući sveobuhvatne i izuzetno sporne promene Dejtonskog sporazuma". "Svaka reforma Ustava BiH mora proizaći iz konsenzusa unutar BiH, umesto da bude nametnuta spolja, mora očuvati osnovne mehanizme zaštite Dejtonskog sporazuma i ne biti vezana za zatvaranje OHR-a", stoji u vladinom izveštaju Savetu bezbednosti UN-a. Vlada RS smatra da će "kada nezakonito mešanje OHR-a bude okončano", izabrani lideri u BiH intenzivirati dijalog, ubrzati politički napredak i poboljšati život građana BiH.

Borba protiv kriminala ili izazivanje krize

Novi incidenti na severu Makedonije, u kojima je zaplenjena veća količina oružja i ubijena četvorica etničkih Albanaca, otvorili su pitanja da li je reč o obračunu vlasti sa kriminalom, pokušaju da se izazove kriza ili je odabran trenutak da se skrene pažnja sa nerešenog problema sa Grčkom i ekonomskog stanja u zemlji. Za nepune dve nedelje makedonska policija je u tri odvojene akcije na području albanskih sela zaplenila veću količinu oružja, od raketnih bacača do municije i pušaka uglavnom jugoslovesnke proizvodnje. Uhapšeno je nekoliko osoba, a četvoro ih je ubijeno. Svi su imali kriminalne dosijee i bili osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne zbog ubistava i drugih teških krivičnih dela. U akciji kod sela Raduša ubijen je i Harun Aliu, jedan od glavnih komandanta takozvane Oslobodilačke narodne armije (ONA) koja je 2001. predvodila oružanu pobunu protiv vlasti Makedonije. Aliu je bio osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva policajca u Skoplju u januaru 2008, ali je bio u bekstvu. Nakon incidenata na području tetovskih sela blizu granice prema Kosovu, kao i u okolini kumanovskih sela povećano je prisustvo granične policije. Zbog svakodnevnih pretresa koje policija vrši u albanskim selima stanje postaje zategnuto. Stanovnici graničnih sela kažu da nisu viđali uniformisana lica. ONA se oglasila i preuzela odgovornost za sukobe samo jednom - nakon prve zaplene oružja kod graničnog sela Blace, ali ni jedna politička partija to saopštenje nije uzela za ozbiljno, objašnjavjući incidente drugim razlozima. Opozicioni Socijaldemokartski savez (SDSM) za stanje u zemlji krivi premijera Nikolu Gruevskog koga optužuje da ne radi na poboljšanju međuetničkih odnosa. "Ako poredimo situaciju sa onom 2001, kada je Makedoniji izbila međuetnička kriza, jedina sličnost postoji u ponašanju sadašnjeg premijera Nikole Gruevskog i tadšnjeg Ljupčeta Georgievskog. I tada nas je premijer ubeđivao da je stanje pod kontrolom, da su međuetnički odnos dobri i da svi oni koji upozoravaju da nije tako daju lažnu sliku i dižu tenzije, pa kada je puklo i stvar se otela kontroli prva optužba je pala na opoziciju. Upravo to se dešava i sada, smatra lider SDSM Branko Crvenkovski. Gruevski ne odgovara na ovakve optužbe, pozivajući se na izjave ministarke unutrašnjih poslova Gordane Jankulovski da je bezbednosno stanje u Makedoniji pod kontrolom. Partije koje okupljaju Albanace apeluju da se stanje drži pod kontrolom i pozivaju međunarodnu zajednicu da ne dozvoli pogoršanje situacije odnosno međuetničkih odnosa. I Demokratska partija Albanaca (DPA) i Demokratska unija za integraciju (DUI) pozvali su Albance u Makedoniji da ne podležu scenariju postizanja političkih ciljeva silom. DPA, ipak, traži nezavisnu istragu za akciju policije u kojoj je ubijeno četiri Albanca. Lider DUI Ali Ahmeti koji je bio vođa ONA 2001. kaže da ova situacija nema nikakve veze sa tadašnjom ONA i da oružje koje je pronađeno nije pripadalo toj vojnoj formaciji. "Mi imamo dogovor sa NATO, zaključili smo i Ohridski sporazum. ONA je rasformirana a oružje je u tadašnjim akcijama za prikupljanje oružja predato za uništenje", kaže Ahmeti. Bivši ministar unutrašnjih poslova Pavle Trajanov koji je sada lider Demokratskog saveza, partije koja je deo vlasti, smatra da novi incidenti ne ugrožavaju stabilnost države, ali dodaje da postoje informacije o tri - četiri terorističke paravojne grupe koji "operišu" na području prema Kosovu i koje pokušavaju da se grupišu kako bi "formirali slobodnu teritoriju" . Trajanov međutim smatra da neće doći do eskalacije nasilja, jer policija "adekvatno reaguje". Sa ovakvim tvrdnjama se ne slaže profesor kriminologije Vladimir Pivovarov. On naglašava da se mora utvrditi o kakvim je grupama reč, odnosno da li su u pitanju kriminalci ili grupe koje imaju podršku nekih političkih partija. "Ovo što se dešava itekako ugrožava situaciju u Makedoniji i treba da se zabrinemo jer je u kratkom periodu bilo nekoliko akcija u kojima je zaplenjena veća količina oružja a još ne znamo ko stoji iza grupa koje su, kako kaže policija, švercovale oružje" smatra Pivovarov kome je najbitnije da te grupe ne dobiju podršku albanskog stanovništva. Kosovske vlasti insistiraju da ne treba po svaku cenu upirati u Kosovo kao mesto odakle doalzi oružje, tvrdeći da ono može dolaziti i iz Crne Gore, Srbije ili Makedonije. Kfor je uputio pojačanje na granicu prema Makedoniji, a lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj pozvao je one koji ugrožavaju bezbednost Makedonije da se "odreknu oružja zato što to može biti štetno za albansko pitanje u regionu". U Makedoniji se niko ne usuđuje da iznosi prognoze kako će se situacija razvijati. Vlast najavljuje da će se akcije zaplene oružja i lov na kriminalce nastaviti, opozicija upozorava da je kranje vreme da Gruevski počne da radi na podizanju kvaliteta međuetničkih odnosa, dok albanske partije uzdržano komentarišu ne želeči da se prst uperi u njih. Međuanrodna zajednica, pre svega SAD i EU pozdravljaju akcije policije ali istovremeno, dok se na terenu puca vrše pritisak na Skoplje da reši spor oko imena sa Grčkom. Pomoćnik američkog državnog sekretara Filip Gordon prošle nedelje je preneo Grue-vskom da se što pre mora naći rešenje za spor oko imena sa Grčkom dok je evropski komesar za proširenje Štefan File poručio da "Unija čeka zeleno svetlo Grčke da Makedonija dobije datum za pregovore o članstvu". Odluka o tome kako će se zvati Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija trebalo bi da bude doneta najkasnije do novembra kada se održava samit NATO. Do tada će makedonski prmeijer biti između dve vatre, da li da promeni ime zemlje i zbog toga možda izgubi valst ili da ostane na vlasti, rizikujući bezbednost zemlje. Žana Lupevska Skoplje

Predizborna kampanja sa mnogo uvreda

Pri kraju predizborne kampanje uoči lokalnih izbora u Crnoj Gori, u predizbornoj retorici se više, takoreći, ne biraju reči uvreda na račun političkih protivnika. Predsednik crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) i premijer Milo Đukanović je na predizbornoj tribini u Rožajama rekao da je predsednik opozicionog Pokreta za promjene (PzP) Nebojša Medojević "seosko laprdalo", a Medojević je za Đukanovića kazao da je "uličar". "Slušam ovih dana, mogu slobodno kazati, jedno seosko laprdalo, kao što je lider PzP, koji, zbunjen nad ovim što se događa, poručuje kako će na ovim izborima sadašnji premijer postati bivši. Ne shvata nesrećnik da na ovim izborima niko ne odlučuje o premijeru i da na sreću takvi kao što je Medojević, nikada ne mogu ni odlučivati o tome", rekao je Đukanović. Đukanović je opozicioni blok Nove srpske demokratije (NSD), Socijalističke narodne partije i PzP optužio za "anticrnogorstvo". "To su oni isti ljudi koji su išli po evropskim i američkim adresama i kumili i molili da se Crnoj Gori ne dozvoli pravo na referendum", kazao je Đukanović. A Nebojša Medojević je na predizbornoj tribini opozicije u Bijelom Polju rekao da je Đukanović "vaspitanje stekao na ulici"."I zato mu je rječnik uličarski, jer je uličar", rekao je Meođević. Predsednik NSD Andrija Mandić je na istom skupu rekao da u Crnoj Gori postoji devet ljudi na koje će biti primenjen zakon o oduzimanju imovine, dodavši da su je "oteli od naroda". Mandić nije naveo koji su to ljudi, ali je obećao da će novac koji će od njih biti oduzet biti podeljen opštinama na severu Crne Gore, kao i Podgorici i Nikšiću. "Znaćemo da su to evri od ovih naših bitangi koje su oteli od naroda", rekao je Madnić. Ovako oštra predizborna polemika, sa mnogo uvreda, do sada nije zabeležena u Crnoj Gori. Lokalni izbori u Crnoj Gori biće održani 23. maja u Podgoirici i u 13 crnogorskih opština.

Neredi na studentskim demonstracijama u Ljubljani

Na studentskom i đačkom protestu u Ljubljani u sredu su izbili neredi pred slovenačkim parlamentom. Studenti i đaci protestovali su zbog donošenja zakona o honorarnom radu, koji je u pripremi, smatrajući da on ograničava njihova prava na studentsku zaradu. Učesnici demonstracija su zgradu parlamenta zasuli kamenjem i drugim predmetima i pritom razbili više prozora. Protesti su počeli na Prešernovom trgu, a demonstranti su zatim došli pred zgradu državnog parlamenta. Od nereda se distancirala predsednica Studentske organizacije Slovenije Katja Šoba, koja je izjavila da se nada da će se "sada na strani vlade nešto promeniti". "Ljudi su ljuti i ne žele takve promene što znači da nas (vlada) mora slušati", rekla je Šobe i oštro osudila nasilje koje su, kako je navela, izvodili pojedinci. Prema njenim rečima, na protestu su bile i anarhističke grupe s kojima studentska organizacija nema veze i na koje ne može uticati. Događaje pred parlamentom su, između drugih, osudili i premijer Slovenije Borut Pahor i predsednik parlamenta Pavel Gantar. Šteta koju su pričinili učesnici protesta zbog vladinog zakona o honorarnom radu procenjena je na 27.000 evra. Studenti su protestom želeli da izraze protivljenje državnoj politici u uređivanju pitanja koja se tiču mladih, i da upozore na sporni zakon o honorarnom radu, izmene u politici stipendiranja i đačkoj ishrani.

Dodik optužio strance da se previše mešaju u odnose u BiH

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik je ponovo optužio strance da se previše mešaju u odnose u BiH, ističući da se odnosi u ovoj zemlji moraju rešavati dogovorom i kompromisom. Dodik je rekao da se "stranci mnogo petljaju u odnose u BiH", dodajući da i novi britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg "glumi siledžiju", dodajući da je čuo za Hejgovu izjavu da u BiH "treba pokazati mišiće". "Neka on pokazuje mišiće na drugom mestu. Ovde ne trebaju mišići. Voleo bih da vidim kakve to on mišiće ima", rekao je premijer RS. Dodik je ocenio da stranci "u kontinuitetu pokušavaju da zadrže neke svoje aktivnosti u BiH, koja ima svoju strukturu i može da funkcioniše", poručujući da toj zemlji "ne trebaju siledžije, koje mišićima pokušavaju da rešavaju stvari". On je istakao da podržava da se sporna pitanja u BiH rešavaju dogovorom i kompromisom. Bivši visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun prethodno je za "Dnevni avaz" izjavio da je novi ministar inostranih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg "ranije dao više vrlo jakih izjava kada se radi o situaciji u BiH", dodajući da "svako ko vidi BiH kao potpuno integrisanu državu u sadašnjim granicama kako napreduje prema Evropi, u Hejgu ima istinskog prijatelja". Hejg je u intervjuu Independentu na leto prošle godine upozorio da je BiH na ivici da ponovo zapadne u haos i nasilje jer etničke tenzije sve više rastu. Hejg, koji je tada bio ministar u vladi u senci, pozvao je na hitnu akciju kako bi se sprečila nova kriza na Balkanu koja preti da od BiH napravi "crnu rupu" na evropskom kontinentu.