SRBIJA

PRVE MASONKE U SRBIJI

SRBIN - HEROJ AMERIKE

Tadić počeo posetu Kipru

Jeremić: Srbija nema preduslove za dijalog

Turističke vize za SAD na 10 godina

PRVE MASONKE U SRBIJI

Poznato je da u Bratstvu slobodnih zidara muškarci nose majstorske kecelje, ali je malo poznato da u Srbiji danas ima masona, koji pored kecelje nose i suknje. U tajanstvenoj vili na Senjaku, duboko iza ponoći održan je nedavno odred prvih srpskih masonki u Beogradu. Dame slobodni zidari su ispod masonskih kecelja nosile suknje i cipele sa štiklom. Ritual slobodnih zidara u štiklama vodile su prva žena srpski mason Anka Bakić i Marina Mučelica, starešina ženske lože "Vera Fides". Prva ženska loža je radionica masona koji pripadaju obedijenciji Veliki orijent Srbije. Loža "Vera Fides" je osnovana je 2007. godine "unošenjem svetlosti" od strane Velike ženske lože Francuske. Starešina i velika majstorica ove lože danas je Marina Mučelica iz Beograda, dok je Veliki majstor Velikog orijenta Srbije beogradski advokat Vladan Živulović. Masonerija kod Srba je začeta pre sto godina u Beogradu. Slobodno zidarstvo je kod nas i u svetu oduvek bilo muška privilegija. Prve žene su se u masonskim ložama pojavile još krajem prošlog veka, kada su ih Turci puštali da prisustvuju ritualima Bratstva slobodnih zidara u Beogradu. A u predratnoj Kraljevini Jugoslaviji u Zagrebu su postojale dve ženske masonske lože "Humanitas" i "Pitagoras". Na pitanje da li je ženska masonerija regularna profesor Novak Jauković, kao slobodni zidar odgovara: - Postoji drevno pravilo da mason ne može biti žena i u tome ima logike. Muškarci se bolje otvaraju jedni prema drugima kada žene nijesu prisutne, pretpostavljam da je tako i sa ženama. Intimnost koja postoji na našim sastancima bila bi vidno narušena kada bi bili prisutni žene i novinari. Ipak, mimo pravila masonerije, međutim, u Srbiji postoje dve ženske lože Bratstva slobodnih zidara i dve mešovite lože masonki. - Pod uticajem Velike ženske lože Francuske 1991. godine u Beogradu je formirana prva ženska masonska loža sa sedam članica. Masonke su tada bile supruge i prijateljice poznatih slobodnih zidara - rekao nam je Dragutin Zagorac, veliki majstor 33. stepena.                                                       NEMA ZABRANE "Andersonova konstitucija" slobodnih zidara ne zabranjuje odlazak muškaraca kod žena na rad i članstvo Velika nacionalna loža Srbije, na primer, stoji na raspolaganju svojim sestrama. Masonke su i danas najčešće supruge ili kćerke masona. Ugledni srpski slobodni zidari tvrde da ženska masonerija danas ima kvalitet koji su muškarci u svim obedijencijama prevideli, a to je spori izbor i postepeno napredovanje. A neki muški masoni u zavide ženama na njihovom ozbiljnom bavljenju suštinskim masonskim pitanjima. Prva žena mason u Srbiji postala je Anka Bakić, stomatolog iz Beograda, koja radi u jednom opštinskom Domu zdravlja, a koja je do skoro bila i starešina prve srpske Ženske lože "Vera Fides". - Pravilo diskrecije nam ne dozvoljava da javno govorimo o našoj loži - rekla nam je prva srpska masonka Anka Bakić, kada smo je zamolili za razgovor. U loži Veliki orijent Srbije postoji ženska radionica "Venčić", koja je osnovana 2007. godine. I ova francuska loža zagovara primanja Srpkinja u masoneriju. Da braća slobodni zidari imaju i sestre masone potvrđuje vest da je u loži "Mitropolit Stratimirović" u Beogradu 15. januara 2010. održan "Svečani rad sa sestrinstvom kome je prisustvovalo oko 150 braće i 50 sestara". Pored masona iz Srbije svečanosti su prisustvovali "braća i sestre" iz BiH, Hrvatske i Crne Gore. Domaćin je bila Velika regularna loža Srbije, a goste je pozdravio starešina ove lože Petar Kostić, stomatolog iz Beograda. U centralnom delu rada ovogodišnja Zlatna medalja masona uručena je sestri D.S. za njen veliki doprinos u radu na humanitarnom radu. Veče je završeno uz muziku, pesmu i ples masona i masonki. Druga mešovita srpska masonska loža postoji u okviru Francuske federacije za prava čoveka u Beogradu. Osnovana je 5. septembra 2009. a njen starešina je slikar Ljubomir Ivanov. Kako u SAD, međutim, u Bratsvu slobodnih zidara nema zabrana za nežniji pol, američki Srbi imaju svoju žensku masonsku ložu, koja se zove "Istočna zvezda". Mnogi masoni pretpostavljaju, da zbog potreba da se omavosi srpsko Bratstvo slobodnih zidara, da će naše četiri Velike lože početi sve više pored mladih muškaraca, da u obedijencije primaju i mlade žene. Marko Lopušina

SRBIN - HEROJ AMERIKE

Dvadeset i prvi april bio je srećan dan za američkog pukovnika Rodžera Šermana, kapetana Tomasa Filipsa, narednika Džesija Šranera i narednika Đina Kahanuela. Ovi oficiri i podoficiri američke armije su tog dana u svečanom holu Pentagona primili prestižnu vojnu nagradu "Lens Šijan". Reč je o priznanju za hrabrost i junaštvo američkim vojnicima i oficirima koja se u Ministarstvu odbrane dodeljuje najboljima od 1981. godine, kada je ustanovljena. - U početku je nagrada dodeljivana samo pripadnicima američke avijacije, ali je vremenom velika zlatna medalja sa likom Petra Lensa Šijana postala opšteameričko priznanje za hrabrost. U Srbiji, međutim, malo ko zna da je ova nagrada dobila ime po Srbinu iz Milvokija, koji se junački borio u Vijetnamu - rekla nam je Milena Bižić, pisac studije o najznamentijim Srbima u SAD. Pored svečane dodele medalje najhrabrijima u Pentagonu, 21. april 2010. bio je i Dan sećanja na Petra Lensa Šijana. U svim vojnim školama i akademijama u Americi održano je predavanje o njegovom junaštvu, a u Akademiji za vazduhoplovstvo priređen je poseban program i izložba slika i priznanja Petra Šijana. Na njegov memorijalni spomenik u Milvokiju tog dana položeni su buketi cveća i izrečene reči hvale za služenje Armiji SAD. U kući porodice Šijan u Milvokiju, u delu sa suvenirima i trofejima, stoje danas plava traka potpukovnika Petra Šijana i Medalja časti, koja mu je dodeljena posthumno. Početkom marta 1974. godine predsednik Džerald Ford odlikovao je srpskog pilota Medaljom časti za "vanredno junaštvo i neustrašivost veću od one koju je njegov poziv zahtevao, koja ga je koštala života". - Preci njegovog oca Slobodana Silvestera Šijana došli su u SAD iz Srbije. Otac i majka Džejn imali su, pored Petra, sina Marka i ćerku Dženin. Svi muškarci u porodici uspešno su se bavili američkim fudbalom. Petrova srednja škola bila je gradski šampion 1959. godine. Na Vazduhoplovnoj akademiji Šijan je izgradio "oporu fasadu igrača američkog fudbala, ali je bio veoma osetljiv i interesantan mladić". Petar Šijan je bio "verovatno mentalno najčvršći čovek koga je ikad upoznao", opisivali su ga njegovi prijatelji - kaže istoričar Vilijam Dorić iz Kalifornije. Danas u srednjoj školi Bej Vju u Milvokiju, koju je Petar pohađao, postoji Fond Lens Šijan za stipendiranje đaka, a jedna spavaonica na Vazduhoplovnoj akademiji SAD nosi srpsko ime. Petagon će krajem maja da održi veliku akademiju posvećenu Petru Šijanu. Lens, kako ga Amerikanci zovu, je bio američki pilot i učesnik rata u Vijetnamu. Rođen je 1942. u Milvokiju. ODLIKOVANI SRBI - Petar Lens Šijan je samo jedna od mnogih američkih Srba koji su postali narodni heroji SAD. Ako prolazite kroz grad Kemp Ležen u Severnoj Karolini, primetićete nazive Cukela put, Cukela ulicu i Cukela trg. Ove ulice dobile su ime po najodlikovanijem srpsko-američkom marincu, majoru Luki Čukelji - objašnjava nam Milena Bižić iz Pitsburga. U američkoj vojsci je u poslednjih sto godina služilo oko 160.000 američkih Srba. Kongresne medalje časti i Purpurno srce za ratne zasluge dobili su, između ostalih, Slobodan Duletić, admiral Stevan Mandarić, Aleksandar Mandušić, Maksim Baćović, Nikola Lalić, Nikola Stepanović, Rudi Ostović, Mel Vojvodić, admiral Milton Aleksić, pilot Vern Pupić, Ed Radaković, komandant obeveštajne službe ratne avijacije i Marko Mič Pejdž, kome su Amerikanci podigli spomenik. Nestao je 1967. posle pada aviona "F-4" u Severnom Vijetnamu, u blizini Laosa. Lens je uspeo da preživi eksploziju aviona, sa frakturom lobanje, osakaćenom desnom rukom i složenim prelomom noge. Narednih 45 dana Šijan je osakaćen vukao svoje telo kroz šumu, u nadi da će izbeći neprijateljsku vojsku. Mesec i po dana se snalazio, bez hrane i vode, dok su ga tražile patrole, pokušavajući da ga spasu, ali bez uspeha. Neprijateljska vojska ga je pronašla, tek tri milje od mesta gde je pao, nahranila, i držala u zarobljeništvu. Čim je malo ojačao, Šijan je jednom prilikom zdravom levom rukom udario stražara i pobegao u šumu, ali su ga uskoro vojnici stigli i ponovo lišili slobode. Dok je bio u zarobljeništvu, Šijana su u ćeliji u vijetnamskom gradu Vinu sreli, takođe, zarobljenici, pukovnik Bob Krejner i kapetan Gaj Gruters, koji ga nisu ni prepoznali. Toliko je Šijan bio unakažen ranama, nedostatkom hrane i medicinske pažnje. Zajedno sa njim, putovali su u ćeliju u Hanoju. Nakon osam dana u Hanoju, Lens Šijan je preminuo. - Bio je neverovatno snažan, nikad ga nisam čuo da se žali. U zarobljeništvu ga nisam prepoznao jer je izgledao duplo manji od krupnog momka, kakvog sam ga se sećao sa akademije. Da imate armiju Šijana, imali bi neverovatnu borbenu silu. Preminuo je 1968. godine u mukama - kazivao je pukovnik Krejner, koji je Lensa Šijana predložio za Medalju časti. Sedam godina kasnije 1974. grob Petra Šijana je nađen u Vijetnamu, a njegovo telo je doveženo u SAD da bi narodni heroj Amerike bio sahranjen u rodnom Milvokiju. Marko Lopušina

Tadić počeo posetu Kipru

Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se u Nikoziji sa predsednikom Kipra Dimitrisom Hristofijasom, javljaju kiparski mediji. Susretom sa Hristofijasom Tadić je počeo dvodnevnu posetu Kipru tokom koje će se sastati i sa arhiepiskopom Kiparske pravoslavne crkve Hrizostomosom i predsednikom parlamenta Mariosom Karojanom. Tadić i Hristofijas će otvoriti Kiparsko-srpski poslovni forum "Perpsektive ekonomske saradnje Kipra i Srbije". Prednosti investiranja na srpskom tržištu učesnicima skupa predstaviće ministar trgovine Slobodan Milosavljević i predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin. Robna razmena između Srbije i Kipra je, prema podacima PKS, skromna, kao i investicije sa Kipra u Srbiji, a poslednjih godina čak su u padu. Vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije i Kipra bila je 2009. godine 15,9 miliona dolara, od čega je 13 miliona iznosio izvoz, a 2,9 miliona uvoz. U prva tri meseca ove godine vrednost trgovinske razmene je 2,6 miliona dolara, što je za 35 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Trgovina između srpskih i kiparskih firmi bila je najuspešnija 2005. godine, kad je iznosila 151 milion dolara. Srpski privrednici su ove godine na Kipar uglavnom izvozi-li žitarice, telekomunikacione aparate i uređaje i obojene metale, a uvozili su najviše povrće i voće, medicinske i farmaceutske proizvode i sirova đubriva i minerale. U PKS su procenili da bi se na Kipar mogao povećati izvoz poljoprivrednih, prehrambenih i farmaceutskih proizvoda, ali i nameštaja. Kiparske kompanije su zainteresovane za privatizaciju u turističkom i hotelijerskom sektoru, ali, prema ocenama PKS-a, nisu spremne da investiraju u firme koje imaju veliki broj zaposlenih jer su potrebna velika izdvajanja za socijalne programe.

Jeremić: Srbija nema preduslove za dijalog

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić istakao je u utorak u diskusiji na sastanku Saveta bezbednosti UN posvećenom Kosovu da Srbija nema preduslova za ponovno otvaranje dijaloga o Kosovu. On je rekao da Srbija ne postavlja uslove za razgovor kao, na primer, Priština, koja traži da se prema nekom treba ophoditi na ovaj ili onaj način, i rekao da je Srbija spremna da razgovara o svemu "uključujući i o pitanju koje je u centru problema, a to je status pokrajine". "Verujem da se granice bilo gde u svetu mogu rešiti sporazumom svih zainteresovanih strana a ne proglašenjem nekog jednostranog akta", rekao je Jeremić u diskusiji na sastanku Saveta bezbednosti. "Srbija je spremna da uđe u dijalog i da reši nerešena pitanja na miran način", i podvukao da se prvi put na Balkanu ovakvo pitanje se ner rešava sukobima. Jeremić se osvrnuo i na to da su mnogi pozdravili povećan broj povratnika na Kosovu u periodu koji pokriva izveštaj. Istakao je da se broj povratnika povećao pet puta u odnosu na prethodni period ali da je to relativna cifra pošto se tokom prethodnog period vratilo 50 ljudi, a sada 259 od ukupno 200.000 "Ako pogledate apsolutne cifre, vidi se da treba da se pozabavimo sa našim zajedničkim neuspehom", rekao je Jeremić. Kosovski šef diplomatije Skender Hiseni je rekao da niko ne treba da sumnja u odlučnost kosovskih vlasti da se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije. Hiseni je ponovio da je Kosovo spremno da razgovara sa beogradskim vlastima o nizu pitanja od zajedničkog interesa. "Mi nastavljamo da budemo prvi susedi i treba da radimo zajedno za zajedničko dobro, za regionalnu i evropsku budućnost", rekao je Hiseni. On je istakao da je na Kosovu bila zaštićena verska i kulturna baština ethničkih zajednica tokom vekova i da će nastaviti da se štiti i rekao da su kosovske vlasti spremne da preuzmu od Kfora zaštitu verskih spomenika. Hiseni je obavestio Savet da su na delu Kosova suviše dugo tolerisali nelagalne operatore mobilne telefonije, i da su oni uklonjeni u nastojanju da se ponovo uspostavi red i zakon u delu zemlje a da su istovremeno preduzete mere da se obezbedi pripadnicima srpske zajednice da imaju pristup komunikacijama. Osudio je nelegalni napad na kompanije koje legalno pružaju usluge mobilne telefonije na Kosovu i rekao da su kosovske vlasti pozvale Srbiju da uđu u roaming sporazum sa telefonskim kompanijama na Kosovu.

Turističke vize za SAD na 10 godina

Rok važenja viza za građane Srbije koji turistički ili poslovno putuju u SAD od juče se produžava sa tri na deset godina, izjavila je ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik. To je maksimalni period na koji se građanima jedne zemlje u svetu mogu izdati američke vize i znači da posetioci koji u SAD odlaze turistički i poslovno treba da posete ambasadu samo jednom u 10 godina kako bi obnovili važnost svoje vize. "Ova odluka predstavlja prekretnicu u odnosima SAD i Srbije i simbol našeg sve dubljeg prijateljstva. Nadam se da će uvođenje viza na 10 godina, sa mogućnošću više ulazaka, doprineti unapređenju poslovanja između srpskih i američkih firmi i da će više srpskih turista uključiti SAD u svoje planove putovanja", istakla je Vorlik na konferenciji za novinare u Ambasadi SAD u Beogradu. Ona je dodala da je ta odluka američke administracije "opipljiv dokaz vere SAD u to da će se odnosi Sjedinjenih Država i Srbije nastaviti u budućnosti i da će biti veoma plodonosni". Generalni konzul američke ambasade u Beogradu Piter Marilijano precizirao je da će se na deset godina izdavati samo vize u kategorijama B1 i B2 koje se odnose na kratkotrajne turističke i poslovne posete, dok će važenje svih ostalih viza ostati nepromenjeno. Kako je dodao, na tri godine će se i dalje izdavati vize za studente, za članove posada brodova, kao i novinare, između ostalih. Marilijano je istakao da Amerika želi da poveća broj turističkih poseta u svoju zemlju, i oni iz Srbije koji se za to odluče moraće najpre da kupe svoj PIN broj u Rajfajzen banci, koji košta oko 10 dolara, i potom pozovu kol-centar da zakažu razgovor sa nadležnim službenicima ambasade. On je kazao da slobodnih termina ima već sledeće nedelje. Svi potrebni formulari za vizu, koja će i dalje koštati 131 dolar, mogu se popuniti na sajtu ambasade, naveo je Marilijano i dodao da kriterijumi za dobijanje viza na 10 godina neće biti promenjeni u odnosu na trogodišnje vize. Takođe, srpski državljani koji poseduju važeće američke vize mogu da nastave da ih koriste do njihovog isteka. Sledeći korak koji SAD mogu učiniti prema nekoj zemlji kada se radi o viznoj politici, kako je rekao jedan službenik ambasade, jeste ukidanje viza a trenutno na Balkanu jedino građani Slovenije mogu putovati u Ameriku bez istih. Američka ambasadorka je ukazala da je jedan od najvažnijih načina za unapređenje i poboljšanje bilateralnih odnosa SAD i Srbije upravo imati što veći broj poseta Amerikanaca i građana Srbije dvema zemljama. Ona je podsetila na snažnu podršku SAD punim evroatlantskim integracijama Srbije i celog zapadnog Balkana, što je poruka koju je srpskim vlastima preneo i američki potpredsednik Džozef Bajden tokom posete Srbiji. "Mi vidimo da je Srbija privržena tom cilju (ulazak u EU)", dodala je. "Tokom prošle godine došlo je do značajnog napretka u odnosima naše dve zemlje. Naša saradnja obuhvata veoma širok sprektar oblasti - od ekonomije, bezbednosti, sprovođenja zakona, do kulture, a naši programi pomoći uglavnom su usredsređeni na podršku reformama koje su Srbiji neophodne na putu u EU", poručila je Vorlik.