KANADA

Pripreme za samite koštaju preko milijardu dolara

Povučene optužbe protiv Majkla Brajanta

Kanadski gradovi naj u ekološkoj kategoriji

Uvedene sankcije protiv Severne Koreje

Mobilni nije povezan sa tumorom na mozgu

Bogatima kilogrami ne smetaju

Hokejaški štap porodice Mofat možda najstariji

Selin Dion najpopularnija pevačica i u SAD-u

Pripreme za samite koštaju preko milijardu dolara

Skup najviših državnih funkcionera zemalja G8 i G20, koji će se idućeg meseca održati u Hantsvilu i Torontu, podrazumeva veoma opsežne mere obezbeđenja. Pojedine procene govore da će za te potrebe biti utrošeno bar 833 miliona dolara, mada ima i onih koje prelaze milijardu dolara. Novac će biti utrošen za osmišljavanje, planiranje, koordinisanje i primenu mera bezbednosti tokom samita, kao i za smeštaj i obezbeđivanje informacione i komunikacione tehnologije. Naglašava se da će čitav projekat biti zahtevniji od onoga primenjenog tokom održavanja Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru. Biće angažovano na hiljade policajaca iz čitave provincije i zemlje. Vlada objašnjava da su takve mere jednostavno neophodne, kako zbog važnosti samog događaja, tako i zbog rizika koje on sobom nosi po bezbednost učesnika, građana i stranaca. Takođe, navodi se da je, pored već pomenutih troškova, još oko 160 miliona dolara utrošeno za ugostiteljske usluge, infrastrukturu, bezbednost hrane i dodatno osoblje. U komentaru poslanika Liberalne stranke Marka Holanda, koji se i inače bavi javnom i nacionalnom bezbednošću, čuje se da je, u vreme kada postoje drugi prioriteti, u pitanju izdvajanje prevelikog iznosa za trodnevni sastanak. Po njegovim rečima, to bi mogla biti najskuplja 72 sata u kanadskoj istoriji. Torontska policija nabavila je, između ostalog, zvučne topove, koji se uz pomoć zvukova izuzetno visokih frekvencija, do granice bola, mogu koristiti za uvođenje reda u mase demonstranata. Zanimljivo je da je za mere sigurnosti tokom prethodnih samita trošeno daleko manje novca. Primera radi, za prošlogodišnji samit G20 u Londonu utrošeno je 30 miliona dolara, a za septembarski skup iste grupe u Pitsburgu, SAD, tek 18miliona američkih dolara.

Povučene optužbe protiv Majkla Brajanta

U utorak su povučene sve optužbe protiv bivšeg provincijskog tužioca Majkla Brajanta, u vezi sa saobraćajnom nesrećom sa fatalnim ishodom, koja se dogodila prošlog avgusta. Odluku o tome doneo je specijalni tužilac Ričard Pek, poznati advokat iz Vankuvera, koga je angažovalo ontarijsko Ministarstvo za tužilaštvo. Majkl Brajant i njegova supruga Suzan Abramovič bili su 31. avgusta prošle godine u libanskom restoranu, u centru Toronta, na večeri kojom su obeležili 12. godišnjicu braka. Nisu pili nikakav alkohol. Kada su se oko pola deset uputili kući, nisu mogli ni da pretpostave šta će se dogoditi. Biciklista Darsi Šepard išao im je u susret, sa dvostruko većom količinom alkohola od dozvoljene za učesnike u saobraćaju. Vozio je slalom i, kako kaže jedan očevidac, razbacivao je đubre po ulici i vikao na vozače. Ispostavilo se da je on i ranije pravio slične ispade. Odjednom, biciklista se našao ispred Brajantovog automobila i dogodila se nesreća. Šepard je u prvom trenutku bio lakše povređen, ali je do fatalnih povreda došlo kada je on veoma nasilno zapretio Brajantu i njegovoj supruzi, što je ovoga navelo da, dajući gas, pokuša da što pre ode sa lica mesta. Upućeni smatraju da postoje šanse da se Brajant vrati u politiku, ali nisu mogli da preciziraju i kada bi se to moglo dogoditi. Veruje se da će na njegovu odluku u najvećoj meri uticati kako će se stvari odvijati narednih dana. I sam Brajant nije odbacio ideju da ponovo uđe u politički život, mada nije pokazao ni preveliku želju da to uradi. On potencira da bi želeo da se ta užasna tragedija nije ni dogodila. Svi su svesni da će ga to što se desilo pratiti i da će verovatno biti iskorišćavano kao primer pogrešne procene.

Kanadski gradovi naj u ekološkoj kategoriji

Ovogodišnje Merserova studija o kvalitetu života u gradovima sveta obuhvatila je 221 veliki grad. Procena je vršena po 39 različitih faktora, svrstanih u 10 kategorija, počev od političkog i socijalnog, preko ekonomskog, društveno-kulturnog, zdravstvenog, obrazovnog, javnog, rekreativnog, potrošačkog, stambenog, pa do prirodnog okruženja. Kao merilo je poslužio Njujork Evropski gradovi nastavili su svoju dominaciju, pa se tako na prvom mestu našao glavni austrijski grad Beč, kao najpoželjniji za život, dok su na drugoj i trećoj poziciji Cirih i Ženeva. Vankuver i Oklend zadržali su svoje zajedničko četvrto mesto. Kanadski gradovi zauzeli su mesta koja pokazuju njihovu nadmoć u odnosu na gradove u ovom delu sveta. Pored izuzetno visoko plasiranog Vankuvera, tu su još Otava na 14. mestu, Toronto na 16, Montreal na 21. i Kalgari na 28. Najbolji američki grad, po Merserovom kriterijumu, je Honolulu, koji se našao na 31. poziciji. U prvih pedeset su još i San Francisko, Boston, Čikago, Vašington, i bazični Njujork, na 49. mestu. Naglašava se da kvalitet života nastavlja da se unapređuje u istočnoj Evropi, pa su najbolje plasirani Prag, 70, Budimpešta, 73, i Ljubljana, 77. Po ekološkim kriterijumima, pak, moglo bi se reći da Kanada zauzima 'ekipno' prvo mesto, pošto su u prvih petnaest Kalgari, kao šampion, Otava, treća, Montreal i Vankuver, 13, dok Toronto malo kvari plasman, svojim 39. mestom. Za Kalgari se ističe da ima bolju vodu i manju saobraćajnu gužvu nego stotine velikih svetskih gradova, što su samo neki od kriterijuma koji su bili procenjivani u ovoj kategoriji. Ipak, treba reći da je u aprilskoj studiji Ujedinjenih nacija, u Kalgariju ustanovljena dvostruko veća količina ugljendioksida po stanovniku, nego što je imaju smogom prekriveni Meksiko Siti ili Njujork. Merserova anketa zamišljena je kao pomoć vladama i multnacionalnim kompanijama pri proceni odgovarajućih kompenzacija svojim zaposlenima na radu u inostranstvu.

Uvedene sankcije protiv Severne Koreje

Kanada je uvela sankcije protiv Severne Koreje, koja je krajem marta ove godine, u blizini zapadne pomorske granice, torpedirala i potopila brod južnokorejske mornarice. Tom prilikom stradalo je 46 mornara. U saopštenju premijera Stivena Harpera stoji da se, zbog ovog akta kršenja međunarodnog prava, uvode sankcije na trgovinu, investicije i ostale bilateralne odnose sa Severnom Korejom, kao i da će biti obustavljene posete visokih zvaničnika te zemlje Kanadi. Premijer Harper je apelovao da se pruži podrška odluci južnokorejskog predsednika za odlučnu, koordinisanu međunarodnu reakciju protiv ovog akta agresije, između ostalog i kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Mobilni nije povezan sa tumorom na mozgu

Velika studija, koja je rađena u saradnji sa Međunarodnom agencijom za istraživanje raka, u sastavu Svetske zdravstvene organizacije, i koja je obuhvatala samo odrasle osobe, bavila se povezanošću korišćenja mobilnih telefona sa pojavom tumora na mozgu. Studiju, u kojoj je učestvovalo 13 zemalja, vodila je kanadska naučnica Elizabet Kardis. Iako je ustanovljen određeni nivo povećanog rizika kod najfrekventnijih korisnika, nije u potpunosti razjašnjeno da li je uzrok tome zračenje iz mobilnog telefona. Kardisova zaključuje da su potrebne dodatne provere, jer među ispitanicima nije bilo onih koji se, po današnjim standardima, mogu svrstati u grupu velikih korisnika. U istraživanju su učestvovale osobe obolele od dve vrste tumora na mozgu, kao i kontrolne grupe. Srednja ukupna vrednost dužine razgovora obavljenih mobilnim telefonom kod njih iznosila je 100 sati, ili na mesečnom nivou 120 do 180 minuta. Kod osoba koje su najviše koristile mobilne telefon i to uglavnom na jednom uvetu, primećen je blago uvećani rizik, ali se pouzdani zaključak ne može izvesti, jer su svi podaci zasnovani isključivo na proceni i sećanju pacijenata. Naučnici, međutim, naglašavaju da drugačija, pouzdanija istraživanja sa eksperimentalnim uzorkom nisu ni moguća kada su u pitanju provere ovakvih sumnji, gde se ustanovljava ozbiljnost rizika po zdravlje ljudi. Predstavnici proizvođača mobilnih telefona odmah su potencirali da rezultati ukazuju na sigurnost proizvedenih aparata.

Bogatima kilogrami ne smetaju

Naučnica Natali Dima i sama gotovo da ne veruje rezultatima do kojih je došla analizom podataka prikupljenih 2004. godine, u okviru velike studije o zdravlju stanovništva. Ona je analizirala vezu između starosne grupe, dohotka, obrazovanja i težine i ustanovila da se Kanađani ne uklapaju u uobičajeni kliše. Dok se u čitavom svetu bogatstvo vezuje za zdraviju ishranu, a samim tim i za vitkiju liniju, ovde to očigledno nije slučaj. Sliku kvare muškarci sa višim prihodima, kod kojih se u periodu od 1992 - 2004. godine više nego udvostručio broj osoba sa prekomernom težinom. Nadalje, sklonost ka višku kilograma pokazuje se i kod skoro dve trećine muškaraca iz te grupe, kod kojih se indeks telesne mase već nalazi u graničnoj kategoriji. Kod žena, pak, važi isto što i u ostatku sveta - što su niži prihodi domaćinstva, to je težina veća, s tim da u bogatim porodicama ima manje gojaznih nego u ostalima. Osnovna razlika između polova je da kod žena na težinu utiču godine i novo obrazovanja, dok je kod muškaraca novac najbitniji faktor. Razlozi za ovakav trend mogu se samo pretpostaviti. Dima veruje da se radi o uvreženom stavu prema krupnoj ženi i krupnom muškarcu, pri čemu je takav pridev uz ženu nepoželjan, a uz muškarca nije. Ona veruje da je za muškarce moć koji novac daje veća od želje za brigu o sebi i svom zdravlju.

Hokejaški štap porodice Mofat možda najstariji

Stručnjak za procenjivanje starosti drveta, dendrohronolog Kolin Larok, potvrdio je da je kanadski hokejaški štap, koji je kandidat za najstariji na svetu, zaista star preko 170 godina. Radi se o štapu porodice Mofat, sada u vlasništvu socijalnog radnika Marka Preslija iz Bervika, Nova Skošija, koji ga je slučajno spazio i kupio pre dve godine. I inače zaljubljenik u starine, Presli je istraživao i prikupio arhivski materijal o štapu, na osnovu koga je i tvrdio da je u pitanju jedan od najstarijih kanadskih očuvanih hokejaških rekvizita. Larok je, zajedno sa timom stručnjaka, proveravao nekoliko meseci da li se i fizički dokazi poklapaju sa prikupljenim podacima i usmenim kazivanjem, po kojima priča o štapu datira iz tridesetih godina devetnaestog veka. Na osnovu uzorka sa vrha ručke i upoređivanjem sa današnjim rastinjem, koje u svojim godovima ima zabeleženu istoriju vremenskih dešavanja, stručnjaci su ustanovili da je drvo za štap isečeno između 1828. i 1838. godine. Takođe, stil oblikovanja štapa, a i inicijali 'Nj.M.', izrezbareni na oštrici, vezuju ga isto tako za početak devetnaestog veka i istočni deo Kanade. Veruje se da slova označavaju da je štap napravljen za Dilija, člana porodice Mofat, rođenog 1829. godine, koji je imao identične inicijale. Interesantno je da su se naučnici pitali da li će uspeti da pronađu drvo staro 200 godina, koje će im pomoći da potvrde svoju pretpostavku. Po Larokovim rečima, najveći deo šuma u atlanskom delu Kanade u najboljem slučaju star je tek stotinak godina, ali su ipak uspeli da pronađu i primerke iz perioda za koji su se interesovali. Kada se zna da je pre četiri godine jedan ontarijski hokejaški štap iz predesetih godina devetnaestog veka prodat za 2,2 miliona dolara, onda je potpuno razumljivo interesovanje za starost, a samim tim i za vrednost ovog štapa iz Nove Skošije. Presli naglašava da će nastaviti da prikuplja istorijske podatke o štapu, ali on istovremeno razmišlja o njegovoj adekvatnoj zaštiti i mestu i načinu na kome bi on mogao biti izložen. Jedan od najznačajnijih istoričara hokeja Bil Fitsel, zadivljen Prislijevom posvećenošću i upornošću, naglašava da je ovaj štap najautentičniji od svih predmeta za koje se tvrdilo i tvrdi da su vezani za sam početak hokeja u Kanadi, moguće ne i u svetu. Ovih dana su dvojica švedskih zaljubljenika u hokej, novinar Patrik Houda i lekar Karl Giden, naime, iznela svoju tvrdnju da hokej nije nastao u Kanadi, već da njegovi počeci nisu u Novoj Skošiji ili Severozapadnim teritorijama početkom devetnaestog veka, već na Britanskim ostrvima nekoliko decenija ranije. Kao lokaciju oni navode grad Pert, u poslednjim decenijama osamnaestog veka.

Selin Dion najpopularnija pevačica i u SAD-u

Američka firma Haris interaktiv sprovela je anketu među građanima SAD-a o najpopularnijim ličnostima iz sveta zabave. Na njihovo veliko iznenađenje, prvo mesto pripalo je Kanađanki Selin Dion, koja je pre trinaest godina čitav svet zanela naslovnom pesmom iz filma Titanik, My Heart Njill Go On. Dion je nekoliko godina imala svoj izuzetan šou u Las Vegasu, kojim je nastavila da oduševljava publiku. Dionova je za sobom ostavila mnoga velika imena američkog šou biznisa. Posebno je zanimljivo da se u prvih deset nije našao ni jedan muzičar afroameričkog porekla. Drugo mesto pripalo je grupi U2. Anketa, u kojoj je učestvovalo preko dve hiljade ljudi, sprovedena je u prvoj nedelji marta.