REGION

Odata pošta svim nevino stradalim žrtvama u BiH

Skup EU i zapadni Balkan

Lideri regiona se založili za saradnju na putu u EU

RS traga za još 1826 nestalih

Odloženo glasanja o Albaniji

Odata pošta svim nevino stradalim žrtvama u BiH

Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je u nedelju da je BiH veoma važan partner Hrvatskoj, koja podržava njenu celovitost i ravnopravnost svih njenih naroda. "Mirna, strabilna i prosperitetna BiH, uređena onako kako žele njena tri konstitutivna naroda ono je što što želi i Hrvatska i za šta se zalaže. Sve želje koje imamo za Hrvate u BiH imamo i za predstavnike druga dva naroda - Bošnjake i Srbe", kazao je Josipović posle sastanka s premijerom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom u Derventi. Navodeći da se mali broj izbeglih Hrvata vratio u BiH, on je istakao da treba učiniti sve da taj povratak bude održiv. Dodik je pozvao sve izbegle Hrvate da se vrate u RS, poručujući da im Vlade RS garantuje bezbednost. On je najavio da će otići u Hrvatsku da bi se u direktnom razgovoru sa izbeglim Hrvatima koji žele da se vrate na područje RS, upoznao sa njihovim konkretnim problemima i potrebama. "Stabilnost i održivost BiH u okviru Dejtonskog sporauzma nije upitna, kao ni njena celovitost u okviru evropskih integracija", kazao je premijer RS. Navodeći da vlasti RS ne spore evropske integracije, Dodik je istakao da je važno da domaći političari u BiH sami donose rešenja, a ne da im se ona nameću sa strane. Josipović i Dodik razgovarali su i o problemu Srba izbeglih iz Hrvatske, navodeći da je ovo prvi korak u njihovoj saradnji i ističući da se samo kroz razgovore mogu rešavati sva otvorena pitanja. Hrvatska delegacija i delegacija Vlade RS razgovarale su i o ekonomskoj saradnji. Predsednik Hrvatske prethodno je razgovarao s predstavnicima hrvatskih političkih stranaka u BiH. U delegaciji Hrvatske su, osim Josipovića, i potpredsednica hrvatske vlade Đurđa Adlešić, predsednica HNS-a Vesna Pusić, predsednik SDSS -a Milorad Pupovac, Igor Dragovan iz SDP-a i Ivan Bagarić iz HDZ-a. Hrvatski predsednik Ivo Josipović, predsednik i premijer Republike Srpske (RS) Rajko Kuzmanović i Milorad Dodik i lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić su na spomen obeležju srpskim žrtvama u Sijekovcu kod Bosanskog Broda položili vence i odali počast svim nevino stradalim žrtvama u proteklom ratu u BiH. "Došli smo ovde odati počast svim nevinim žrtvama i izraziti svoje saučešće porodicama stradalih u svim narodima. Ovo pokazuje ljudski pristup i dostojanstvo i poštovanje prema žrtvama", kazao je hrvatski predsednik Josipović u Sijekovcu. Predsednik RS Rajko Kuzmanović rekao je da je veoma bitno s tog mesta poslati poruku svima da se "nešto slično ne desi nikada više", izražavajući uverenje da je poseta hrvatskog predsednika RS najava suživota i pomirenja na tom prostoru. Premijer RS Milorad Dodik poručio je da se šalje zajednička poruka da je potrebno obezbediti suživot, mir i stabilnost na tom području. U ime Vlade RS Dodik je izrazio saučešće svim porodicama žrtava, bez obzira na njihovu naciju i veru, ističući da svi koji su počinili zločine moraju biti gonjeni dok ne dođu pred lice pravde. Lider SDA Sulejman Tihić ponovio je da se ovde odaje počast žrtvama svih naroda u BiH, poručujući da nema kolektivne krivice naroda, ali da svi koji su počinili zločine treba da budu izvedeni pred sud pravde. Tihić je još kazao da treba pronaći sve nestale u proteklom ratu, kako bi bili dostojanstveno sahranjeni. Josipović je prvi hrvatski predsednik koji je posetio RS.

Skup EU i zapadni Balkan

Na ministarskom skupu Evropska unija - Zapadni Balkan u Sarajevu svakako je potvrđena "evropska perspektiva" regiona, ali ostaje da se vidi da li i kada će sve to rezultirati i članstvom zapadnobalkanskih država u EU. U Briselu niko ne zaobilazi stvarno stanje, a to je da je u EU proces proširivanja pao u senku velike rasprave i nastojanja da se što pre ekonomski i politički učvrsti zona evra što još samo pojačava izvesno podozrenje nekih članica oko ugrađivanja u EU zapadnobalkanskih zemalja koje imaju velike spoljne dugove, deficite i zasad nisu u stanju da ožive izvozno usmerenu proizvodnju. Špansko predsedništvo EU je stavilo do znanja da je "ključni cilj ovog skupa bio da se potvrdi privrženost EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana u novom (pravnom) okviru Ugovora iz Lisabona", temeljnog akta EU. Isticanje mogućeg članstva država regiona u Uniji bi, kako su agenciji Beta objasnili zvaničnici španskog predsedništva i Saveta ministara EU, značilo potvrdu da članice EU, uprkos unutrašnjoj krizi oko "evrozone", smatraju da je stabilizacija Zapadnog Balkana važna za bezbednost Evrope i da predstavlja "krupan element spoljne politike Unije", kako je to posebno naglasila Kristina Galjak, portparol španskog predsedništva EU. U saopštenju predsedništva EU predsedavajuća EU Španija i Evropska komisija skupa u Sarajevu se spominje potvrda rešenosti evropske dvadesetsedmorice da otvore i mogućnost članstva zapadnobalkanskih država u Uniji. Na konferenciji je konačno usaglašen i stav o "izgledima i za konačno članstvo zemalja Zapadnog Balkana u Uniji" s tim da one sprovedu strukturne reforme, ispune ekonomska i politička merila i standarde EU, posebno kad su u pitanju bitka protiv organizovanog kriminala i korupcije, uz bitno jačanje regionalne saradnje i procesa pomirenja, uz rešavanje graničnih, pravnih i drugih međusobnih sporova. Kristina Galjak je istakla da je regionalna saradnja ono što ceo Zapadni Balkan "priprema" za bolje ugrađivanja u EU, a "povoljni elementi" su i to da je Evropska komisija predložila i da se sagleda mogućnost ukidanja viza EU za BiH i Albaniju, da se očekuje povoljan izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji zapadnobalkanskih zemalja s Haškim sudom, da je Bosni odobren program reformi koji vodi članstvu u NATO. Na konferenciji u Sarajevu bilo je reči i o naimenovanju specijalnog izaslanika Evropske unije za ceo Zapadni Balkan. Anđela Filote, predstavnica za štampu evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, izjavila da je rasprava o tome u toku i da bi odluka o tome mogla da se donese tek kad se ustanovi nova diplomatska služba EU. U nekim krugovima EU u Briselu spominjana su imena prvih kandidata za taj položaj među kojima i Pedi Ešdaun i Miroslav Lajčak, ali je rečeno da je prerano da se o tome govori i da će "bez sumnje biti još imena". Dragan Blagojević, Brisel

Lideri regiona se založili za saradnju na putu u EU

Lideri Srbije, Hrvatske, Crne Gore i BiH danas su se u Sarajevu na skupu povodom 10. godišnjice Igmanske inicijative, mreže regionalnih nevladinih organizacija, založili za saradnju u regionu na putu evropskih integracija. U izjavi predsednika Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajućeg Predsedništvu BiH, Boris Tadić, Ivo Josipović, Filip Vujanović i Haris Silajdžić navodi se da je evropska perspektiva pokretač i garant mira i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. "Punopravno članstvo u EU je strateški cilj svih država okupljeniih u Igmanskoj inicijativi", navodi se u izjavi i dodaje da "posebno treba vrednovati ulogu civilnog društva u procesu redefinisanja vrednosti u našim društvima". Igmanska inicijativa je dobila ime u znak sećanja na proleće 1995, kada je grupa od 38 intelektualaca i antiratnih aktivista iz Srbije i Crne Gore, posle 48 sati putovanja preko Mađarske i Hrvatske, preko planine Igman pa kroz improvizovani tunel ušla u Sarajevo koje je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske. Tadić je u izlaganju na sesiji Igmanske inicijative ocenio da bi zaustavljanja proširenja EU bila greška koja bi mogla da ostavi tragične posledice za građane zapadnog Balkana. On je rekao da je pre 10 godina bilo teško zamisliti doći u glavne gradove bivše Jugoslavije i govoriti o povezivanju i prijateljstvu. "Stvari ni danas do kraja nisu rešene, ali je sitacija neuporedivo bolja", rekao je on. "Mir nema alternativu. Nikada više na našim prostorima ne sme da se dogodi rat", rekao je Tadić i naveo da se lideri zemlja regiona moraju dogovoriti o politici koja približava, a ne udaljava. Silajdžić je rekao da je istorija pokazala da na prostorima zapadnog Balkana "sila ne uspeva" i pozvao lidere na iskreni dijalog i "nekorišćenje sitnih mahinacija u diplomatiji". On je pozvao lidere Hrvatske, Srbije i Crne Gore da zajedno sa BiH pokrenu "elitne regionalne akademsko-istraživačke centre". "Ako podelimo zadatak i stvorimo jedan okvir možemo reći da ćemo regionalno sarađivati, bićemo relevantni EU i imaćemo regionalni pristup zapadnog Balkana", kazao je Silajdžić. Vujanović je ocenio da je osnovni uslov za napredak zapadnog Balkana povezivanje četiri države - BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske. Predsednik Crne Gore dodao je da Igmanska inicijativa treba da bude posvećena strateškim ciljevima svih zemalja - jačanju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Predsednik Hrvatske je pozvao lidere regiona da ne odustanu od zajedničke evropske budućnosti i obećao pomoć Zagreba svim susedima u procesu evropskih integracija. Josipović je ocenio da je u vreme početaka rada Igmanske incijative bilo hrabro pokrenuti proces pomirenja. "Moramo izvući pouke iz ratova na ovim podrucjima", kazao je Josipović i dodao da je veliki zadatak lidera da učvrste mir i prihvate kompromise. Organizatori 21. sesije Igmanske inicjative su Forum građana Tuzla, Centar za regionalizam Novi Sad, Centar za demokratiju i ljudska prava Podgorica i Građanski odbor za ljudska prava Zagreb. Igmanska inicijativa je pokret nevladinih organizacija iz BiH, Crne Gore, Srbije i Hrvatske, usmeren na bržu normalizaciju odnosa zemalja potpisica Dejtonskog mirovnog sporazuma.

RS traga za još 1826 nestalih

Narodna skupština Republike Srpske (RS) u ponedeljak je prihvatila izveštaj Vlade o traganju za nestalim osobama i istrazi i procesuiranju ratnih zločina, u kojem je navedeno da RS traga za još 1826 nestalih. U izveštaju je ukazano na slabu saradnju Operativnog tima RS za traganje za nestalima sa Institutom za traženje nestalih osoba BiH, kao i na sporo procesuiranje ratnih zločina pred Tužilaštvom i Sudom BiH. Izveštaj nisu podržali poslanici bošnjačkih stranaka koji smatraju da u njega nisu adekvatno uključeni podaci o žrtvama Bošnjacima i Hrvatima. Potpredsenik Vlade RS Anton Kasipović je odbacio te tvrdnje, navodeći da vlada nema diskriminatorski odnos prema bilo kome. Direktor Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina Janko Velimirović rekao je da još nije formiran centralni registar nestalih osoba u BiH, tako da se ne mogu dati konačni podaci.

Odloženo glasanja o Albaniji

Odbor Evropskog parlamenta za spoljnu politiku u utorak je, na predlog slovenačkog poslanika Jelka Kacina, odložio za kraj juna glasanje o rezoluciji o evropskoj integraciji Albanije. Kacin je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, rekao da je "politička situacija (u Albaniji) toliko ozbiljna da stavlja pod znak pitanja ukupan utisak o državi i čini kolateralnu štetu u procesu liberalizacije viznog režima". Kacin je pozvao sve albanske političke partije da "međusobne razlike ostave po strani i nastavkom dijaloga dokažu svom narodu i evropskim partnerima da je mlada albanska demokratija sposobna da prevaziđe političke krize". Evropski poslanik smatra da će "tek kada se (u Albaniji) pronađe rešenje za zahteve opozicije u pogledu spornih rezultata prošlogodišnjih parlamentarnih izbora", proces evropskih integracija biti zaista nastavljen. On je pozdravio završetak devetnaestodnevnog štrajka glađu opozicije i naglasio "značaj uloge institucija EU, a naročito komesara Štefana Filea, koji je odigrao ključnu ulogu u rešavanju političkog zastoja u Albaniji".