SRBIJA

Premijer Tači među najbogatijima

Nov način dobijanja izvoda iz matičnih knjiga

Patrijarh i premijer o vraćanju matičnih knjiga SPC

Podrška Zapadnom Balkanu, iako ne kao prioritet

Jeremić: Sada je na potezu Evropska unija

Premijer Tači među najbogatijima

Zvaničnici Kosova prijavili su imovinu Agenciji protiv korupcije, a među najbogatijima je premijer Hašim Tači čija imovina vredi 1,5 miliona evra, prenosi Koha Ditore. Tači je prijavio ukupnu imovinu od oko 1,5 miliona evra. U to spada imovina od sedam hektara u selu Buroja (opština Srbica), porodična kuća koju gradi u naselju Veternik i oko 240.000 evra u gotovini. On je naveo i da ima kredit od 100.000 evra. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu prijavio je da ima kuću koju deli sa braćom, i da u dve banke na Kosovu ima 98.000 evra. Predsednik Skupštine Jakup Krasnići je naveo da ima kuću od 560 kvadratnih metara u Prištini i imovinu u selu Negrovce. Prema proceni koju je dao, ta imovina vredi 900.000 evra. Imovinu je prijavio i poslanik Skupštine Kosova i predsednik Alijanse Novo Kosovo Behdžet Pacoli koji je tražio da njegova prijava ne bude dostupna javnosti. Pacoli je poznat kao vlasnik nekoliko velikih međunarodnih kompanija. Među onima koji nisu prijavili imovinu su poslanik Slaviša Petković i oko stotinu politčkih savetnika, direktora vladinih organizacija, profesora na Univerzitetu Priština i drugih.

Nov način dobijanja izvoda iz matičnih knjiga

Oko 2,5 miliona građana Srbije, koji žive u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu, Leskovcu i Kragujevcu od utorka može da podigne izvode iz matičnih knjiga u bilo kojem od tih gradova. Predstavljajući u Beogradu novu centralnu bazu podataka zahvaljujući kojoj je to moguće, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je da je na centralnu bazu priključeno pet gradskih uprava. "Trenutno 20 lokalnih samouprava radi na povezivanju i do kraja godine očekujem da će i 90 odsto sugrađana biti u centralnoj bazi podataka", kazao je Marković u zgradi Opštine Novi Beograd gde su gradonačelnici Valjeva i Leskovca, Zoran Jakovljević i Slobodan Kocić, podižući izvode iz matičnih knjiga pokazali pogodnosti te baze. "Ovo što sada radimo je suštinska i istinska reforma državne uprave u Srbiji", kazao je Marković i dodao da Srbija na taj način ulazi u krug zemlja koje će imati najviši standard u državnoj upravi. Marković je dodao da će Srbija do kraja mandata ove vlade "u smislu državne uprave biti zemlja koja je sutpila u 21 vek". Ministar je podsetio da je prva faza reforme prodrazumevala da izvodi važe neograničeno, druga - danas predstavljena, da građani mogu da ih podižu bilo gde, a treća će podrazumevati da za određene poslove neće morati da dižu dokumenta već će to činiti državni oragani koji će međusobno komunicrati. Ministarstvo za državnu upravu i lokanu samoupravu pokrenulo je uvođenje centralnog sistema za elektronsu obradu matičnih knjiga, što je preduslov primene odredbada Zaona o matičnim knjigama i izdavanju izvoda bez obzira na mesto vođenje matičnih knjiga. Ministar je podsetio da je taj Zakon Koridor 10 u razvoju državne uprave. Građani će moći na taj način da podižu izvode iz matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, a uskoro će, kako je Makrović najavio biti uspostavljena saradnja sa ministarstvom policije pa će moći da dobiju i državljanstva. Direktor "Pošte Srbije", na čijim šalterima će građani moći da podižu dokumenta, Goran Ćirić rekao je da je ovo jedan od retkih projeka u elektronskoj urpavi koje je ovako efikasno urađen. Ćirić je rekao da je cilj nadležnih da učinimo kompatibilnim 173 rešenja u izdavajnu izvoda iz matičnih knjiga, koja su često u svim tim optštinama razlikuju.

Patrijarh i premijer o vraćanju matičnih knjiga SPC

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej i premijer Srbije Mirko Cvetković razgovarali su u sredu u Patrijaršiji o vraćanju matičnih knjiga koje su oduzete SPC 1946. godine. Premijer je obavestio patrijarha da će Vlada Srbije doneti odluku kojom će omogućiti da se crkvama i verskim zajednicama vrate oduzete matične knjige koje im pripadaju. Posle sastanka, Patrijarh je istakao da je dosta vremena prošlo od kako su Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzete matične knjige i zahvalio Vladi Srbije koja će vratiti taj segment srpske kulture, "da bude na korist na prvom mestu vernicima, Crkvi, a zatim i istoričarima i svima onima koji se bave genealogijama", objavljeno je na sajtu SPC. Prema saopštenju, premijer Srbije Mirko Cvetković je naglasio da Vlada Srbije želi da ispravi nepravdu koja je učinjena SPC i svim crkvama i verskim zajednicama kada je 1946. godine oduzeto 20.000 matičnih knjiga uz obrazloženje da je neophodno da se knjige prepišu. "Posle više od 60 godina matične knjige će biti vraćene svojim vlasnicima", kazao je Cvetković. U saopštenju Vlade Srbije navodi se da je Cvetković istakao da će knjige biti vraćene tako gde su uzete, "kao dragocena zaostavština naše kulture i naših manastira". Reč je o više od 20.000 matičnih knjiga koje su zbog prepisivanja oduzete od crkava i verskih zajednica i do danas one nisu prepisane i nisu vraćene crkvama i verskim zajednicama, već su nastavile da se vode u skladu sa propisima o matičnim knjigama. Vlada Srbije je saopštila da će sa crkvama i verskim zajednicama zaključiti posebne ugovore kojima će definisati uslove i način vraćanja matičnih knjiga i rokove izvršenja. Takođe, država će obezbediti nesmetano ostvarivanje prava građana koji su upisani u te matične knjige. Sastanku su prisustvovali Episkop hvostanski Atanasije, direktor Patrijaršijskog Upravnog Odbora Stojadin Pavlović, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković i ministar kulture Nebojša Bradić.

Podrška Zapadnom Balkanu, iako ne kao prioritet

Na sastanku predstavnika Evropske unije (EU) i zemalja Zapadnog Balkana u Sarajevu Nemačku je zastupao državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Volf-Ruthart Born. Da na skup u Sarajevu nije otišao ministar inostranih poslova Gido Vestervele što i ne čudi mnogo. Konzervativno-liberalna koalicija suočena je sa nizom teških unutrašnjih problema, na koje se nadovezala finansijska kriza u evrozoni i iz nje nastali i politički nesporazumi među zemljama-članicama. Zapadni Balkan i njegova integracija u EU već mesecima ne spada u prioritete savezne vlade demohrišćanske kancelarke Angele Merkel. U ponedeljak je dodatni "zemljotres" u Berlinu izazvala ostavka predsednika države Horsta Kelera. Međutim, i ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić potvrdio je da nema osnova za tumačenja po kojima je Nemačka jedina ili bar najveća prepreka brzom širenju EU na Balkan. Ukazujući da doduše postoje razlike u gledanjima kada je reč o idealnoj brzini određenih koraka na putu ka punopravnom članstvu, Jeremić je istakao da "nema nikakve dileme da Nemačka podržava evropsku integraciju Zapadnog Balkana". Međutim, posle iskustava EU sa novim članicama poslednjih godina, posebno sa Rumunijom i Bugarskom, Nemačka insistira na tome da procedura razmatranja kandidatura za EU ne bude samo tehnička stvar, već i političko pitanje. Poznavaoci prilika u Briselu navode da je Nemačka bila zemlja koja je upravo insistirajući na ovakvom pristupu učinila da se oduži procedura sticanja statusa kandidata za Makedoniju i sada za Crnu Goru. Na pitanje dopisnice Bete kako vidi takav stav Nemačke, ministar Jeremić je u Berlinu odgovorio da to "nažalost i nije stav Srbije, koja smatra da je ta procedura tehničko pitanje". "Ali naravno veće pravo da definišu stvari imaju zemlje EU, posebno Nemačka kao njena najveća članica, nego aspiranti na članstvo. Mi ostajemo posvećeni našem evropskom putu, učinićemo sve da postanemo članovi EU u što je skorije vreme i nadam se da ćemo nastaviti dobro da sarađujemo sa Nemačkom i po tom pitanju", rekao je Jeremić. Nemačke vladajuće stranke, pre svega konzervativci, su još pre saveznih izbora u jesen 2009. izjasnili za to da posle ulaska Hrvatske u EU, treba da usledi duža pauza pre nego što dalje zemlje regiona uđu u "klub". O zaustavljanju daljeg prijema nije bilo reči, kao ni o dodatnim, novim uslovima koji bi mogli da budu postavljeni. Međutim, teška zaduženost i finansijska kriza u Grčkoj učinili su da se iz Nemačke u međuvremenu čuju zahtevi da mora mnogo temeljnije nego do sada da se preispita finansijska situacija u svim zemljama Zapadnog Balkana koje već imaju ili žele da dobiju status kandidata za EU. Konzervativci su ona politička snaga u Nemačkoj koja se i najoštrije protivi prijemu Turske u EU. Naraslo oklevanje kada je reč o prijemu zemalja Zapadnog Balkana svakako je u vezi i sa spoznajom da bi se posle integracije ovog regiona, pitanje statusa Ankare postavilo mnogo oštrije, tim pre što ona godinama sa EU već pregovara o članstvu. Tokom posete potpredsednika vlade Srbije Božidara Đelića Berlinu prošlog meseca iz diplomatskih krugova se moglo saznati da je Nemačka spremna da već u junu podrži otpočinjanje procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pod uslovom da izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji sa Srbijom bude pozitivan. Međutim naglašeno je da ne treba imati iluzija i verovati da će predstavnici Holandije i Belgije biti spremni da i u vezi sa ovim donose konačne odluke pre parlamentarnih izbora koji se održavaju 9. odnosno 13. juna. Posle gostovanja Đelića početkom maja u Odboru Bundestaga za evropska pitanja šef ovog tela Gunter Krihbaum istakao je da je Nemačka uverena da je stabilnost u čitavom regionu Zapadnog Balkana moguća samo ako je Srbija članica EU. No dodao je i da je reč "o mnogo većoj stvari, o tome da razvoj, blagostanje, demokratija i pravna država mogu mnogo bolje da se razvijaju u okvirima EU". Na osnovu pratećih zakona uz Lisabonski sporazum, nemački savezni parlament, Bundestag, dobio je veća ovlašćenja u evropskoj politici Nemačke, uključujući i prijem novih zemalja-članica. Snežana Bogavac, Berlin

Jeremić: Sada je na potezu Evropska unija

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je posle samita EU-Zapadni Balkan, da "više nema argumenata da je manjak regionalne saradnje prepreka za evropsku integraciju" i da je "sada na potezu Evropska unija (EU)". "Nadam se da će Evropa u danima i u nedeljama koje su pred nama na pozitivan način reagovati na skup u Sarajevu", rekao je Jeremić gostujući u dnevniku Radio-televizije Srbije, uz ocenu da je samit u Sarajevu "ispunio očekivanja". Govoreći o konkretnim koracima za Srbiju, šef srpske diplomatije je rekao da Beograd "očekuje da počne proces ratifikacije ugovora o stabilizaciji i pridruživanju već na sledećem sastanku". "Mislim da su se stekli uslovi da se donese takva odluka. Mislim da posle Sarajeva svi imamo razlog više da budemo optimisti", naveo je Jeremić. Povodom učešća zvaničnika iz Prištine, Jeremić je rekao da je Srbija uspela da se izbori za ono zašta se zalagala od početka, a to je da "privremeni organi Prištine budu predstavljeni pod jasnim patronatom UNMIK-a i na jasan način asimetrično u odnosu na ono što su države". "Imamo da zahvalimo pre svega španskom organizatoru da se striktno poštovalo svako pravilo i svaka crvena linija koju je postavila Srbija. Danas je u Sarajevu bilo jasno ko je država, a ko nije", rekao je Jeremić. On je rekao da je Srbija "uveliko u pripremama" za ono što sledi nakon iznošenja presude Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, a to je rasprava u okviru UN, kao i da "ne bi trebalo da budemo iznenađeni ukoliko to bude već u julu". "Važno nam je da dve trećine sveta zadrži svoju poziciju po pitanju Kosova, a to je nepriznavanje čina jednostranog proglašenja nezavisnosti i nastavak podrške naporima Srbije da se izbori za početak novih pregovora", naveo je Jeremić.