KANADA

Počela primena harmonizovanog poreza HST

Ograničenja za useljenike

Bračnim parovima po 25 miliona dolara

Zorana Kid ponovo osvojila nagradu "Dora"

Članovi Parlamenta imaju dodatne prihode

Oprezan kurs izlaska iz krize

Pet milijardi dolara za zdravlje dece

Kraljevska poseta obeležila Dan Kanade

Dejvid Džonston novi generalni guverner

Počela primena harmonizovanog poreza HST

Početak jula doneo je, uprkos negodovanjima, harmonizovani porez i to Ontariju od 13 odsto, a Britanskoj Kolumbiji od 12 odsto. U Ontariju je sakupljeno oko 30 hiljada potpisa na peticiju protiv HST-a, dok je u BK akcija imala mnogo veći odjek, sa oko 700 hiljada glasova protiv. No, čak ni ta, premašena kritična masa protivnika ove mere, nije odložila početak njene primene. U toj provinciji, naime, zakon omogućava da prikupljeni potpisi 15 odsto registrovanih birača iz svih 85 izbornih jedinica nalažu da vlada ponovo razmotri neku svoju meru. Otprilike kod svake šeste robe i usluge, počev od goriva i struje, pa do većine profesionalnih usluga, harmonizacija je izazvala rast cene. Tvrdi se, pak, da će ovakav porez doneti mnogo dobra ekonomiji, kroz nova radna mesta i uštede preduzetnika, koje će osetiti krajnji kupci i korisnici. Porodicama sa niskim i srednjim primanjima u Ontariju već su počeli da pristižu tranzicioni čekovi sa iznosima do hiljadu dolara. Oni bi trebalo da pomognu u premošćavanju udara HST-a na kućni budžet. Žitelji Britanske Kolumbije neće dobiti ovakvu nadoknadu. Analitičari nagoveštavaju da bi sva dešavanja oko HST-a mogla ubrzati izlazak Gordona Kembela iz provincijske politike. Potrošače u Ontariju iznenadio je i eko-porez od 13 odsto, čije uvođenje se datumski poklopilo sa HST-a. On je uveden za proizvode koji moraju da se recikliraju, pa su proizvođači prebacili na potrošače troškove koje provincija naplaćuje. Eko-porez je uvedena na sve proizvode u spreju, baterije, farmaceutske proizvode za ljude i životinje, toksične i zapaljive proizvode i slično.

Ograničenja za useljenike

Federalna vlada ograničila je broj prijava za dobijanje useljeničke vize koje će razmatrati u narednih godinu dana na 20 hiljada i smanjila broj zanimanja za koja se mogu prijavljivati strani radnici. Ministar za imigraciju Džejson Kenej naglašava da se radi o izmeni koja odmah stupa na snagu i traje do juna naredne godine, kako bi se izbeglo gomilanje predmeta i skratilo vreme njihove obrade. On napominje da je samo u prvom kvartalu podneto 33 hiljade prijava, a rešavaće se po redosledu prijema. Ovo novouvedeno pravilo neće važiti za strane radnike koji već imaju unapred obezbeđen posao. Finansijski menadžeri, univerzitetski profesori, rudarski inženjeri i konsultanti za profesionalnu orijentaciju nisu više na listi prioriteta, ali su zato na listu dodata zanimanja arhitekta, stomatolog, farmaceut i socijalni radnik. Obavezna je provera znanja jednog od dva službena jezika i to od strane posebno određenog, nadležnog lica. Ova najava ministra Keneja poklopila se sa nacionalnom anketom o značaju imigracije, koju je sproveo tim Nanos Riserča. Rezultati pokazuju da više od četiri petine građana smatra da je imigracija značajna i pozitivna, ali u isto vreme očekuje da se, prvenstveno zbog recesije, smanji dozvoljena kvota. Građani su u anketi pokazali i veliku dozu razumevanja za sve kroz šta imigranti prolaze tokom perioda prilagođavanja, te sugerišu i da se proširi stručna pomoć za posao i savladavanje jezika.

Bračnim parovima po 25 miliona dolara

Prošlonedeljna, najviša loto maks premija u kanadskoj lutriji, podeljena je između dva dobitna listića, jednog iz Saskačuana i jednog iz Njufaundlenda i Labradora. Oni su dobili po 25 miliona dolara, ali je takođe još 29 srećnika dobilo po milion dolara, kao 'utešnu' nagradu. Jednu polovinu premije dele tri žitelja Hepi Veli-Gus Beja, Džerald Hilej, njegova supruga Vini i koleginica Mardž Vajt. Drugi deo dobitka pripao je bračnom paru Klarensu i Delores Dirošer iz Il-a-la-Kros, Saskačuan, koji ističu da je to za njih i emotivno i zastrušujuće iskustvo. Treba reći i da jedan odsto od premije dobijaju i prodavaci koja su prodali srećne listiće, što znači da je radost zbog dobitka ušla u još dva doma. Mogućnost dobijanja rekordno visoke premije više je nego učetvorostručila prodaju loto tiketa tokom četiri nedelje u kojima nije bila izvučena premija. Svako je imao svoju varijantu kako stići do dobitka, od biranja srećnih brojeva, preko onih vezanih za rođendane dragih osoba, pa do nasumično izabranih listića. Činilo se da svi učestvuju, da svi pričaju samo o premiji i sanjaju o dobitku. Mnogi su već počinjali u mislima da raspoređuju novac, kada je objavljeno da su dobitni listići prodati u Saskačuanu i Njufaundlendu. U loto groznicu uključio se i matematičar Arvind Gupta, profesor sa Univerziteta Britanska Kolumbija, koji je najavljivao da će premija biti izvučena baš u nedelji kada se to i dogodilo. Dvojica drugih, Dejvid Oldos, sa Berklija, i Dejvid Tomson naveli su, pak, klasičnu tvrdnju za razbijanje iluzija učesnicima u ovoj sveopštoj pomami u igri na sreću. Po rečima prvog, veća je verovatnoća da nekoga pogodi grom dva ili tri puta, nego da dobije toliki novac, dok je drugi rekao da onaj ko pogodi dobitnu kombinaciju može da očekuje da ga pogodi asteroid. Kombinatorika govori i da je verovatnoća da neko dobije premiju ravna jedan prema 27 miliona, odnosno ista kao i da će neko proći kroz 27 semafora i da će ga svugde dočekati zeleno svetlo. Tomson, verovatno zbog toga, kaže da je učestvovanje u igrama na sreću u suštini plaćanje poreza na budale. Otkako je septembra 2009. godine ustanovljen loto maks, ovo je treći put da se stigne do premije od 50 miliona. Prvu je dobio bračni par iz Manitobe, dok su drugu podelila dva dobitnika, iz Britanske Kolumbije i Kvebeka.

Zorana Kid ponovo osvojila nagradu "Dora"

Beograđanka Zorana Kid, rođena Janković nagrađena je najvećom kanadskom pozorišnom nagradom "Dora" za izuzetnu produkciju mjuzikla "Atentatori". Reč je o ovogodišnjem kanadskom pozorišnom hitu u koprodukciji "Birdlend" teatra iz Toronta čiji je osnivač i umetnički direktor Zorana Janković i teatra "Tok iz fri" iz Berija, ali je u konkurenciji za nagradu bila i "Doru" dobila verzija predstave "Birdlenda". "Atentatori" su delo američkog kompozitora i pisca za film i pozorište Stivena Zondhajma, dobitnika "Oskara", devetostrukog dobitnika američke nagrade "Toni" čiji je "Dora" kanadski ekvivalent. Predstava "Atentatori" nije klasičan mjuzikl, već scensko-muzička priča tamnih tonova u kojoj su likovi atentatori koji su ubili ili pokušali da ubiju neke od američkih predsednika tokom cele istorije SAD. U predstavi igraju glumci i glumice A-klase, njih 14. Većina su članovi stalnog ansambla u Kanadi prestižnog Stratford festivala. "Atentatori" su nominovani za "Doru" u četiri kategorije (produkcija, režija, glavna muška i ženska uloga), ali je osvojena nagrada drugi trijumf "Birdlenda" i Zorane Janković pošto je pre četiri godine predstava "Poslednji dani Jude Iskariotskog", nagrađena čak sa pet "Dora". "Sa 'Judom' smo pobedili u konkurenciji nezavisnih pozorišta, a sada u još jačoj, generalnoj teatarskoj. Uspeh je tim veći što smo nadmašili i kuću "Dan kep" koja raspolaže milionskim dolarskim fondovima i producira predstave i na Brodveju", kaže u izjavi Zorana Janković. "Nagrada svakako doprinosi povećanju ugleda mog pozorišta 'Birdlend' ciji su profesionalni standardi i dometi od kritičara ocenjeni kao izuzetni, a predstave postale hitovi kod publike", dodala je ona. Prema tekstu makedonskog dramskog pisca Ognjena Georgijevskog pozorište "Birdlend" priprema predstavu "Solusik" u kojoj se multimedijalnost tretira kao lik u komadu, a kroz prizmu mitskog i arhetipskog u savremenom svetu traga za odgonetkom prirode sećanja. Tu predstavu, čija je premijera zakazana za 7. oktobar, realizuju skorašnji (majski) mladenci iz Toronta, producent Zorana" Janković i reditelj Stefan Džeparoski. Zorana Janković diplomirala je organizaciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a u Toronto se odselila pre skoro dve decenije gde je 2002. doktorirala tezom o američkom pozorištu. Kao glumica igrala je u mnogim pozorišnim predstavama, od Šekspirovih preko Milerovih do Pinterovih. Jedini je umetnik srpskog porekla uvršten u Enciklopediju kanadskog pozorišta. Stefan Džeparoski magistrirao je pozorišnu režiju na istom fakultetu u Beogradu, u Srbiji je, između ostalih, režirao predstave "Ko se boji Virdžinije Vulf" i "Sistem". U Kanadu je došao pre pet godina i ponovo magistrirao u Edmontinu.

Članovi Parlamenta imaju dodatne prihode

Kanadijen pres ispitivao je primanja članova Parlamenta i ustanovio da skoro polovina njih, tačnije 151, od ukupno 308, pored poslaničke plate, ima još neke dodatne prihode. Treba reći da je poslanicima dozvoljeno da imaju koliko god žele dodatnih poslova i firmi, a da određena ograničenja važe za ministre u vladi. Poslanici nisu u obavezi da prijave visinu prihoda, već samo da li on prelazi iznos od 10 hiljada dolara. Podrazumeva se da pri obavljanju dodatnih poslova poslanici ne smeju da koriste službene prostorije u Parlamentu, kao ni da uspostavljaju poslovne odnose koji se mogu okarakterisati kao sukob interesa. Nekolicina njih, poput Džeka Herisa, poslanika iz St. Džonsa, prestali su da se bave privatnim biznisom tokom mandata, navodeći da nemaju dovoljno vremena za oba angažmana, ali drugima to očigledno polazi za rukom uz ogromnu pomoć saradnika. Svaki treći poslanik je vlasnik, ili ima udeo u nekoj firmi, počev od restorana brze hrane i pekara, pa do turističkih agencija, holding kompanija, farmi i investicionih građevinskih firmi. Dodatni prihod je kod većine preko deset hiljada dolara, pri čemu 48 poslanika dobija penziju, uglavnom od vlada, a još 51 je ostvarilo honorar za predavanja, konsultacije, rentiranje i sl. Svaki šesti poslanik prijavio je dodatna primanja i po osnovu honorara i iz poslovnih izvora. Nedavno je objavljeno da ovog leta uslove za državnu penziju ispunjava 75 poslanika. Oni su stariji od 55 godina i u Parlamentu su šest godina. Penzija im omogućava da im se u ovom trenutku primanja povećaju za najmanje 25 hiljada dolara godišnje. Premijer Stiven Harper i lider Bloka Kvebekva Žil Disep nisu prijavili nikakve dodatne prihode. Lider Liberalne stranke Majkl Ignatief ostvaruje dobit od suvlasništva nad imanjem u Francuskoj, kao i od govora, tekstova i knjiga. Njegov kolega iz NDP-a Džek Lejton vlasnik je grupe Green Catalyst, ima 25 odsto interesa u Layton Holding-u, suvlasništvo nad investicionim zemljištem u Torontu i dobija opštinsku penziju. Poslanik iz Britanske Kolumbije Kit Martin mora povremeno da se bavi medicinskom praksom kako bi očuvao dozvolu za rad, dok nezavisni poslanik iz Kvebeka Andre Artur povremeno seda za volan putničkog autobusa, kako bi ostao u kontaktu sa stvarnim ljudima i stvarnim problemima. Očigledno je da većini poslanika neće biti problem da se snađu posle izlaska iz poslaničkih klupa.

Oprezan kurs izlaska iz krize

Vođi dvadeset najvećih privreda sveta, G20, uzdrmani evropskom dužničkom krizom ali nevoljni da obustave programe ekonomske stimulacije, obećali su na samitu u Torontu da će do 2013. smanjiti na pola svoje budžetske deficite. Učesnici samita u Torontu uglavnom su se složili sa smanjenjem troškova i povećanjem poreza, uprkos upozorenju američkog predsednika Baraka Obame da prebrzo stezanje kaiša može da zakoči svetski privredni oporavak. "Ozbiljni izazovi su i dalje prisutni", kaže se u završnom dokumentu samita Grupe 20. "Mada se rast vraća, oporavak je neujednačen i slab, nezaposlenost se u mnogim zemljama održava na neprihvatljivo visokom nivou, a posledice krize se i dalje svuda osećaju." Učesnici samita su se držali opreznog kursa između Obame, koji je naglašavao rast, i vođa kao što je nemačka kancelarka Angela Markel koji zastupaju kresanje troškova i čak povećanje poreza. Obama kaže da je u kratkom roku važno zadržati stimulativno trošenje u zemljama koje to mogu sebi da dozvole. "Ne možemo svi da jurnemo na izlaz u isto vreme", rekao je američki predsednik na konferenciji za štampu. Govoreći na kraju dvodnevnog razmatranja stanja svetske privrede, kanadski premijer Stiven Harper je naglasio da će, i pored smanjenja javne potrošnje, stimulativne mere u privredi, kratkorocno gledano, i dalje biti neophodne kako bi se održao ekonomski rast. Povodom drugih tema, kao što je pitanje mogućeg uvodenja dodatnih nameta bankama, samit je odlucio da državama prepusti da same odreduju "najsvrsishodnije mere i politiku." Analitičari primećuju da plan smanjenja budžetskih deficita nije onoliko ambiciozan koliko su neke zemlje želele. Zapravo, kažu, predsednici država ili vlada G20 u suštini su pristali na ciljeve čije su ispunjenje već ranije preuzeli na sebe. Istovremeno, kineske vlasti su još jednom dopustile da vrednost nacionalne valute juana poraste u odnosu na dolar. Peking je obećao veću fleksibilnost kursnih razlika u odgovoru na kritike da zahvaljujući veštački niskoj vrednosti juana kineski proizvodi imaju neopravdanu konkurentnost na tržistu. Ipak, kineski predsednik Hu Đintao je na samitu upozorio da bi fluktuirajuće kursne razlike mogle da poremete stabilnost finansijskih tržišta. Demonstracije hiljada protivnika samita u Torontu prerasle su u nasilje kada su se neki od učesnika protesta sukobili sa policijom i oštetili više objekata. Policija je saopštila da je uhapšeno skoro 500 osoba. Samit u Torontu je prvi nakon samita u Pitsburgu u septembru 2009, na kome je G20 definisan kao forum za međunarodnu ekonomsku saradnju i koordinaciju. Tih 20 zemalja predstavljaju 90 odsto svetske ekonomske proizvodnje i 80 odsto svetske trgovine, a u njima živi dve trećine svetskog stanovništva. Prethodno je u kanadskom gradiću Hantsvileu završen samit grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta - G8 (SAD, Kanada, Britanija, Nemačka, Rusija, Francuska, Italija i Japan).

Pet milijardi dolara za zdravlje dece

Lideri zemalja G8 najavili su na samitu u Kanadi da će izdvojiti pet milijardi dolara za poboljšanje zdravlja majki i dece u zemljama u razvoju. Novac će biti izdvojen u okviru "Inicijative iz Muskoke", koja je dobila naziv po kanadskoj oblasti u kojoj se održava samit. Kanadski premijer Stiven Harper rekao je na konferenciji za novinare da je primer lidera G8 privukao donacije i drugih zemalja. Zemlje koje nisu članice G8 izdvojiće 2,3 milijarde dolara za pomoć majkama i deci, tako da je konačni iznos 7,3 milijarde, rekao je Harper. On je, pored G8, na doprinosu zahvalio Holandiji, Novom Zelandu, Južnoj Koreji, Španiji i Švajcarskoj, kao i UN i Fondaciji Gejts. Američki predsednik Barak Obama je obećao na samitu G8 u Kanadi da će SAD doprineti sa 1,3 milijarde dolara borbi protiv smrtnosti kod dece, saopštila je Bela kuća. Obama će od Kongresa tražiti da odobri izdvajanje 1,346 milijarde dolara na dve godine (2010-2011), na inicijativu sa sastanka G8 u Kanadi, navodi se u sopštenju.

 

Kraljevska poseta obeležila Dan Kanade

Kraj juna i početak jula obeležila je poseta kraljice Elizabete II i njenog supruga princa Filipa, koji su doputovali u 22. zvaničnu posetu Kanadi. Njihov boravak trajao je devet dana i obuhvatio Halifaks, Otavu, Vinipeg, Toronto i Kičiner-Voterlu. Kraljica Elizabeta posetila je Kanadu više puta nego ijednu drugu zemlju Komonvelta. Kraljevska poseta poklapa se sa proslavom Dana Kanade i obeležavanjem stogodišnjice Kanadske mornarice. Proslava je održana u Halifaksu, gde je kraljica izvršila smotru 28 ratnih brodova iz osam zemalja. U Otavi su kraljici predstavljeni planovi za obeležavanje dijamantskog jubileja, 60. godišnjice njene vladavine, koja će biti 2012. godine. To je nacrt posebnog vitražnog prozora, autora Kristofera Gudmana i Anđele Zisof, koji će biti postavljen na Rido holu i biti posvećen dugogodišnjim vladavinama dve kraljice, Viktorije i Elizabete. Tokom posete Vinipegu, kraljica je na mesto izgradnje novog nacionalnog Muzeja za ljudska prava donela kamen iz Ranimeda, mesta na kome je potpisana Magna karta, 1215. godine. U Voterluu kraljica Elizabeta i princ Filip obišli su sedište kompanije Riserč in Moušn, proizvođača Blekberija. U Torontu je kraljevski par, poznat po svojoj ljubavi prema konjima i trkama, na Vudbajn Rejstreku prisustvovao jubilarnoj 150. godišnjoj trci i uručio nagradu Kraljičin tanjir. Princ Filip je u hotelu Rojal Jork dodelio nagrade Vojvoda od Edinburga, a kuriozitet te svečanosti bio je nestanak struje, na sreću kratkotrajni, jer su uključeni generatori. Kraljevski par je iz Toronta otputovao u Njujork, gde se kraljica Elizabeta obratila Generalnoj skupštini, tek drugi put u svojoj skoro šezdesetogodišnjoj vladavini. Prvi govor održala je davne 1957. godine. Anketa o monarhiji pred dolazak kraljevskog para Neposredno pred početak turneje kraljice Elizabete i njenog supruga princa Filipa, Kanadijen Pres i Haris-Desima sproveli su telefonsku anketu, u kojoj su tražili mišljenje o kraljevskoj poseti, ali i o samoj instituciji kraljevine kao državnog uređenja u Kanadi. Gotovo da razočarava podatak da 45 odsto ispitanih nije ni čulo da kraljevski par dolazi. Takođe, skoro polovina učesnika u anketi smatra da je monarhija relikvija iz kolonijalne prošlosti i da joj nije mesto u savremenoj Kanadi. Gotovo svi oni smatraju da je došlo vreme za sprovođenje referenduma o daljem očuvanju monarhije, a prednjače žitelji Kvebeka, od kojih se čak skoro tri od pet izjašnjava za to. U atlanskom delu zemlje, Ontariju i Manitobi veći broj građana zna da kraljevski par dolazi, ali to je verovatno zato što će oni posetiti upravo ta tri dela zemlje. Za posetu uglavnom znaju stariji građani, a žene, konzervativci i građani iz atlanske Kanade češće se izjašnjavaju da monarhija treba ostane. Tom Frida, direktor neprofitne grupe Građani za republiku, objašnjava da nije logično da u 21. veku država poput Kanade deli svog šefa sa nekom drugom zemljom, i smatra to pokazateljem nedostatka sposobnosti da se u svetu opstaje nezavisno. Kraljica Elizabeta je šef države u 16, od ukupno 54 zemlje Komonvelta. Robert Finč, predsednik Monarhističke lige Kanade, iako nije oduševljen podacima, kaže da ga oni ne iznenađuju, jer odražavaju našu preokupiranost drugim problemima i interesovanjima. Rezultati iz Kvebeka su, po njegovim rečima, očekivani, pošto veliki broj žitelja te provincije ne interesuje ni ostanak u zajedničkoj državi.

Dejvid Džonston novi generalni guverner

Kako javljaju mediji, budući generalni guverner biće Dejvid Džonson, profesor pravnih nauka i trenutno predsednik Univerziteta u Voterluu. Džonson, 69, koji je studirao na Harvardu, Kembridžu i Kvins u Kongstonu, služi se sa oba službena jezika. Bio je na čelu univerziteta Mekgil i Vestern Ontario, a predavao u Torontu i na Kvinsu. Bavio se hokejem i maratonom. Najviše državno priznanje, orden Reda Kanade dobio je 1988. godine, a promovisan u viši rang 1997. godine. Sa suprugom dr Šeron Džonston živi na farmi blizu Hajdelberga, Ontario. Imaju pet odraslih ćerki i sedmoro unučića. Na funkciju generalnog guvernera zvanično će stupiti krajem septembra, na kraju mandata sadašnje guvernerke Mišel Žan.