SRBIJA

Ocena Međunarodnog suda pravde o Kosovu 22. jula

Srpski studenti vicešampioni sveta

Euleks pretresao kancelarije kosovskog Telekoma

Srbija čeka dokaze o mestu streljanja Draže Mihailovića

Vukčević očekuje izručenje Ganića Srbiji

Obrazovni sistem ne prati potrebe tržišta

Ocena Međunarodnog suda pravde o Kosovu 22. jula

Međunarodni sud pravde obelodaniće 22. jula savetodavno mišljenje da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu s međunarodnim pravom, saopšteno je iz Palate mira u Hagu. Stav najvišeg suda UN saopštiće u 15 sati predsednik Hisaši Ovada iz Japana. Sud će, na poziv Generalne skupštine UN, odgovoriti na pitanje da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova, koju su u februaru 2008. proglasile privremene vlasti u Prištini, u skladu s međunarodnim pravom. Mišljenje suda, Generalna skupština UN zatražila je na inicijativu Srbije, čiji je stav da su jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova narušeni temelji međunarodnog pravnog poretka. Tokom rasprave koja je trajala od 1. decembra do 11. decembra 2009, 14 država je, uz vlasti u Prištini, podržalo kao legalnu tu deklaraciju, usvojenu u februaru 2008, dok je 12 zemalja, pored Srbije, tvrdilo da je deklaracijom prekršeno međunarodno pravo. Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, pored vlasti u Prištini, podržali su Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordan, Norveška, Holandija i Velika Britanija. Dvanaest država - Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, Španija, Rusija, Rumunija, Venecuela i Vijetnam - ocenilo je, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava. Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s međunarodnim pravom. Oni su sud pozvali da utvrdi da pravo na samoopredeljenje imaju samo kolonije, ali da to ne utiče na "državni status Kosova". Zemlje koje su podržale deklaraciju kao legalnu tvrdile su da međunarodno pravo i rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN izričito ne zabranjuju secesiju, a da princip zaštite teritorijalnog integriteta važi za odnose među državama, a ne i za odnose entiteta unutar države. Pravo naroda Kosova na samoopredeljenje i otcepljenje od Srbije zasnovano je, po većini država, na činjenici - utvrđenoj u dokumentima UN i presudama Haškog tribunala - da su vlasti u Beogradu godinama sistematskom represijom, koja je kulminirala kampanjom proterivanja 1999, Albancima uskraćivale ljudska i građanska prava, kao i pravo na "unutrašnje samoopredeljenje" kroz široku samoupravu. Nezavisnost Kosova bila je posledica, a ne uzrok neuspeha pregovaračkog procesa za utvrđivanje budućeg statusa pokrajine i "jedino održivo rešenje", zajednički je stav država koje su podržale kosovsku deklaraciju. Zemlje koje su ocenile da je ta deklaracija nelegalna bile su jednoglasne da je njome prekršen princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta koji je "kamen temeljac" međunarodnog pravnog poretka. Rezolucijom 1244 garantovana je celovitost SRJ, odnosno Srbije, i propisano da budući status Kosova mora biti određen sporazumom Beograda i Prištine uz odobrenje Saveta bezbednosti UN, naglasile su te države. Njihov stav je bio i da se - budući da Savet bezbednosti UN nije utvrdio da su pregovori okončani, niti je Kosovo proglasio nezavisnom državom - mora smatrati da je politički proces za utvrđivanje statusa još u toku, a da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova protipravna. Narod Kosova, kao nacionalna manjina, po tim državama, ne uživa pravo na samoopredeljenje i secesiju, zato što, po međunarodnim zakonima, to pravo mogu da ostvare samo kolonije i okupirane teritorije. Teška kršenja ljudskih i građanskih prava Albanaca tokom devedesetih - koja nijedna država, uključujući i Srbiju, nije negirala - ne mogu poslužiti kao temelj i opravdanje za pravo na secesiju 2008. kada je Srbija nudila Albancima "unutrašnje samoopredeljenje" i samoupravu kroz najviši stepen autonomije. Rasprava o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova bila je presedan u 60 godina postojanja Međunarodnog suda pravde po velikom broju zemalja koje su učestvovale - pisana mišljenja sudu je dostavilo 36 država - i činjenici da su nastupile sve stalne članice Saveta bezbednosti UN, uključujući prvi put i Kinu.

Srpski studenti vicešampioni sveta

Studenti Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin" iz Zrenjanina osvojili su drugo mesto za dizajn softvera na takmičenju Imedžin kupa u Varšavi, saopšteno je na konferenciji za novinare. U timu sa Tehničkog fakulteta, koji je pobedio 66 ekipa iz drugih zemalja, bili su Zlatibor Veljković, Milan Kojadinović, Goran Nikolić i Vanja Zavišin, sa mentorom Dejanom Lacmanovićem. Imedžin kup je najveće svetsko studentsko takmičenje u tehnologijama, koje kompanija Majkrosoft organizuje od 2003. godine, a do sada je učestvovalo vise do 300.000 studenata iz više od 100 zemalja. U prvih šest na svetu u kategoriji Digital Media plasirala se i ekipa sa Univerziteta Singidunum iz Beograda koju su činili Goran Jovanović i Nikola Vuković. Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković izjavila je na konferenciji za štampu da je od velikog značaja to što je nagrađeni softver namenjen za lakšu komunikaciju osoba sa hendikepom. Marković je navela da je ova nagrada poruka mladim ljudima da se ispati raditi i biti kreativan i dodala da je Fond za mlade talente stipendirao 38 studenata zrenjaninskog fakulteta.

Euleks pretresao kancelarije kosovskog Telekoma

Policijska jedinica Euleksa juče je pretresa osam lokacija u Prištini i Peći u okviru istrage o nelegalnom prenosu licence za mobilnog operatera između kompanija Dardafon i Pošta i telekom Kosova (PTK), saopštio je Euleks. U toku je pretres nekih kancelarija PTK i kancelarije izvršnog direktora te kompanije Šušrija Hadže i njegovog stana. Pretres je naložio sudija Euleksa i obavlja se u saradnji sa timom kosovske policije za borbu protiv korupcije i pod nadzorom Specijalnog tužilaštva Kosova. Predmet istrage je transfer telekomunikacione licence za mobilnog operatera virtuelne mreže tokom 2007. godine i 2008. godine između kompanija Dardafon LLC, Dardafon.NET.LLC i PTK, za koje se sumnja da su sprovedeni pod nezakonitim okolnostima. Pretresaju se i kancelarije kompanija Dardafon LLC, Devoli kompani grup i kompanije Z mobajl, kao i stanovi predstavnika tih kompanija.

Srbija čeka dokument o mestu streljanja Draže Mihailovića

Srbija će do septembra dobiti kopiju dokumenta iz britanskog arhiva koji može sadržati i informaciju o mestu sreljanja Dragoljuba Mihailoviću, izjavio je državni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen. "Na taj dokument je britansko ministarstvo spoljnih poslova stavilo duplu zaštitu", rekao je Homen agenciji Beta i dodao da je u britanskim arhivima do sada pronađeno petnaestak dokumenata o komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini. Mihailović je osuđen na smrt i streljan 17. jula 1946, a do danas nije poznato mesto na kojem su zakopani njegovi posmrtni ostaci. Kako je naveo Homen, koji je i član Državne komisije za utvrđivanje činjenica o streljanju Mihailovića, pronađen je i telegram britanske amabasade u Srbiji u kome se vlada u Londonu obaveštava o tome da je vlast u Jugoslaviji streljala Mihajlovića. "Pronađen je telegram u kojem britanska ambasada obaveštava o streljanju Draže Mihajlovića i to jedini dokument koji potvrđuje da je nad Mihajlovićem izvršena smrtna kazna streljanjem", rekao je Homen i dodao da je utvrđeno da se to desilo 17. jula 1946. godine. Taj dokument je pronašla tročlana delegacija Komisije, koja je u junu bila u Velikoj Britaniji, gde su joj na uvid stavljeni svi dokumenti osim tog dokumenata iz Britanskog kraljevskog arhiva koji čuva i dokumenta britanskih obaveštajnih službi. Homen je rekao i da je Državna komisija za utvrđivanje činjenica o streljanju Mihailovića dobila podatke o tome kako je on uhapšen, kao i podatke o aktivnostima komunističke službe bezbednosti (OZN) u vezi sa tim. "Otkriveno je nekoliko nepoznatih činjenica. Način na koji je uhapšen, podaci o jedinici, ljudima i kretanjima Ozne (Odeljenja za zaštitu naroda)", rekao je Homen govoreći o Mihajloviću. Homen je naveo i da je Komisija utvrdila da su domaće službe bezbednosti imale dva dosijea Dragoljuba Mihajlovića, to jest da je jedan vodila vojska, a drugi policija. "Dosijeima se gubi trag od 1992. godine. Očigledno da ih je režim Slobodana Miloševića sklonio", rekao je Homen i dodao da se proverava šta je sa njima, to jest da li su uništeni ili su u privatnim rukama. Govoreći o streljanjima koje je sprovela nova vlast nakon oslobođenja zemlje od nemačke okupacije, Homen je rekao da postoje spiskovi streljanih po okruzima u Srbiji. "Spiskovi postoje i biće kompletno objavljeni", rekao je Homen. Prema njegovim rečima "tokom tri nedelje revolucionarne pravde" posle oslobođenja nova komunistička vlast je, pored simpatizera četničkog pokreta, streljala i pripadnike tadašnje društvene elite. "Streljani su profesori, učitelji, sveštenici i imućnije gazde a ne samo simpatizeri četničkog pokreta u te tri nedelje nakon oslobođenja", rekao je Homen govoreći o periodu posle 1944. kada se uspostavljala nova komunistička vlast.

Vukčević očekuje izručenje Ganića Srbiji

Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević izrazio je očekivanje da će sud u Londonu 27. jula doneti odluku da izruči Srbiji bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića. "Očekujem pozitivnu odluku za nas, odnosno da će biti doneta odluka o njegovoj ekstradiciji. Prezentovali smo masu dokaza koji govore da je Ganić osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo ratnog zločina", rekao je Vukčević u intervjuu agenciji Beta. On je istakao da je od 5. jula do juče pred sudom u Londonu održano nekoliko ročišta gde se definitivno utvrđivalo da li postoje razlozi za ekstradiciju Ganića osumnjičenog u Srbiji za ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu maja 1992. godine. "Posebno napominjem da je Ganić osnovano sumnjiv jer je u pitanju istraga, pošto još nije podignuta optužnica. Jedini način da se utvrdi da li postoje dokazi za podizanje optužnice jeste to da on bude saslušan, a pošto to do sada nije mogao biti, mi smo bili prinuđeni da upotrebimo procesna sredstva, da odredimo pritvor, da raspišemo poternicu na osnovu koje je on u Velikoj Britaniji i uhapšen", precizirao je srpski tužilac. On je istakao je da je, po odluci suda u Londonu, Ganiću i dalje ograničena sloboda, odnosno na snazi je zabrana napuštanja Londona, iako je njegova odbrana tražila da bude pušten na slobodu, da ode u Bosnu i da se vrati 27. jula kada je zakazano javno objavljivanje odluke o njegovoj ekstradiciji Srbiji. Vukčević je rekao da je bosanska strana tokom postupka išla na diskvalifikaciju i prebacivanje cele svtari na politički teren, na jedan, kako je ocenio srpski tužilac, prizeman način. "Prvo su išli na to da diskvalifikuju Srbiju kao državu u kojoj nema vladavine prava, a zatim da i tužilaštvo i sud u takvoj državi ne mogu biti nezavisni, odnosno da on (Ganić) ne može imati fer i pravično suđenje", rekao je Vukčević. On je izrazio uverenje da su sudije u Londonu "prepoznale da to nije tako", podsećajući da je Tužilaštvo za ratne zločine dobilo veoma visoke ocene od međunarodno respektabilnihh faktora koji govore da su sva suđenja vođena na izuzetno profesionalnom nivou. Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu, na osnovu poternice koju je Srbija raspisala za njim i još 18 osoba iz BiH zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu 3. maja 1992. godine. Srpski pravosudni organi pokrenuli su istragu protiv Ganića u decembru 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno s drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.

Obrazovni sistem ne prati potrebe tržišta

Obrazovni sistem u Srbiji ne prati potrebe tržišta, zbog čega veliki broj mladih posle diplomiranja godinama čeka da dobije prvo radno mesto, ocenjeno je na skupu u Privrednoj komori Srbije. Mladi teško dolaze do posla i zbog toga što se ne usavršavaju u praksi tokom i odmah posle školovanja, a dodatni problem je što nisu informisani o mogućnostima za započinjanje biznisa, rečeno je na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju mladih i migraciji u Srbiji u 2010. godini. Izveštaj je napravljen na osnovu istraživanja od aprila do juna ove godine u okviru programa koji zajednički sprovode UNDP, UNICEF i međunarodne organizacija za rad i migracije. Cilj programa je pružanje podrške državnim institucijama u sprovođenju podsticajnih mera za zaspošljavanje i ublažavanje negativnih posledica migracije, a izveštaj će biti dostavljen Skupštini Srbije. Aleksandra Vladisavljević, jedan od autora izveštaja, rekla je da su najveći problemi u zapošljavanju mladih pronalaženje prvog posla i to što poslodavci rađe zapošljavaju muškarce nego žene, ali i rad na crno i u sivoj ekonomiji. Ona je navela da je među onima koji rade na crno 38 odsto mladih od 20 do 29 godina. Procenjuje se da je stopa nezapslenosti mladih od 20 do 24 skoro 40 odsto, a od 25 do 29 go-dina 26,5 odsto. Država, kako je istaknuto, nema kadrove i institucije za kreiranje i sprovođenje odgovarajuće politike zapošljavanja mladih. Predstavnici Privredne komore Srbije su ocenili da je u Srbiji veliki procenat mladih koji su bez posla zbog toga što nemaju tražene kvalifikacije, ali i zbog toga je među onima koji napuštaju zemlju najviše mladih sa diplomama visokoškolskih ustanova. Od 2005. godine Srbiju je, prema podacima PKS-a, napustilo 339.000 obrazovanih mladih ljudi.