KANADA

Testeri za proveru pića na drogu za silovanje

Tinejdžeri izrazito zadovoljni životom

Dijamant isečen na Las Vegas način

Ima nade za nezaposlene

Internetom do domaćih zadataka bez truda

Velika jezera toplija nego obično

Test o znanju jezika za rođene Engleze i Francuze

Medved zaglavio glavu u teglu

Ukinut eko-porez u Ontariju

Nacionalna banka podigla referentnu kamatnu stopu

Direktor Statističke službe podneo ostavku

Kanada kupuje 65 borbenih aviona F-35

Kanadski film Šest dana mraka snima se u Srbiji

Testeri za proveru pića na drogu za silovanje

Od idućeg meseca u mnogim kanadskim apotekama će moći da se kupe testeri za proveru pića na drogu za silovanje. Tester je osmislio bivši profesor sa Univerziteta Mekgil, Stenli Grosman, koji sada živi u Velikoj Britaniji. Radi se o kartici, dimenzija poput one kreditne, na koju se priloženom pipetom nakapa nekoliko kapi pića. Promena boje na indikatorima ukazuje na pozitivan rezultat, a navodi se da tester ima sposobnost da detektuje prisustvo gama-hidro-ksibiturata, ketamina i benzodijazepinske grupe, koji su uobičajena sredstva za spavanje i protiv anksioznosti. U kompaniji Alkotest Kvebek, koja će distribuirati ove testere, kažu da će ovo pomoći da pod prismotrom budu potencijalni nasilnici, ali i mesta na kojima oni mogu eventualno da 'deluju'. Pobornici zaštite žrtava silovanja nemaju previše poverenja u delotvornost ovih testera. Dejzi Kler, iz vankuverskog skloništa za žene, kaže da je ovo ciničan pokušaj da se zaradi, kroz nešto što podseća žene da su one krive ukoliko ne urade nešto na svojoj zaštiti. Konsilija Muonde, iz ontarijskog Centra za pomoć žrtvama seksualnog nasilja, pak smatra da ovaj test može biti mač sa dve oštrice, jer dozvoljava ženama da se opuste uz piće u kojem provereno nema droge, ali da pri tom zaborave da je piće samo po sebi već najčešće korišćeno sredstvo za zavođenje. Droge za silovanje najčešće su medikamenti koji utiču na način ponašanja i psihu čoveka, te mogu izazvati smirivanje uz hipnotički učinak, odnosno pospanost. Dodatno dejstvo tih sredstava je da izazivaju gubitak pamćenja za period nakon konzumiranja. Naročito je opasno ako se kombinuju sa alkoholom, jer osim pojačane pospanosti, može doći i do poremećaja disanja i ostalih vitalnih funkcija, pa i do smrti, usled predoziranja. Nedavni slučaj je samoubistvo jedne petnaestogodišnje devojčice u Manitobi, koja se odlučila za smrt zbog straha da je nad njom i njenim drugaricama izvršeno silovanje, dok su bile pod dejstvom ovakve droge.

Tinejdžeri izrazito zadovoljni životom

Po podacima Statističke službe, tinejdžeri su ubedljivo najsrećniji deo populacije. Skoro neverovatnih 96 odsto mladih, uzrasta od 12 do 19 godina, izjavilo je da je tokom prošle godine bilo izuzetno zadovoljno životom. Podaci za 2008. godinu kazuju da je tada bio tek neznatno manji procenat veoma srećnih tinejdžera - 94 odsto. Jedina stvar koja muči ovu starosnu grupu je stres koji imaju zbog škole. Stručnjaci objašnjavaju da su mladi generalno veoma zadovoljni svojim roditeljima, koji čine sve i ulažu mnogo, kako bi svojoj deci život i školovanje učinili lakšim i kako bi ih podržali u njihovim interesovanjima. Ispostavlja se da i društvo, mnogo više nego ranije, vodi računa o tinejdžerima, kroz sve bolje opremljene i pripremljene škole i najrazličitije specijalizovane institucije. Ove generacije mladih vaspitavane su u duhu veće slobode izbora nego prethodne, što dodatno podiže njihovo samopouzdanje, sigurnost i sreću. Pominje se da i sredstva moderne tehnologije, poput mobilne telefonije, interneta i svih mogućnosti koje on pruža, doprinose pozitivnim osećanjima kod mladih, jer im kreativno ispunjavaju vreme i povezuju ih sa drugima. Redžinald Bibi, predsednik Saveta za sociološka istraživanja sa Univerziteta u Letbridžu, naglašava da se od osamdesetih godina prošlog veka naovamo smanjuje učestalost pušenja, konzumiranja pića i droge, kao i nasilništva u tinejdžerskoj populaciji. Profesorka Ivon Hebert, sa Univerziteta u Kalgariju, koja današnje tinejdžere u Kanadi opisuje kao kosmopolite, smatra da tolerancija i poštovanje koje mladi pokazuju zapravo doprinose ukupnom boljem osećanju. Okruženje, imigracija, putovanja, saznanja, globalizacija, sve to čini da današnji mladi ljudi imaju i pokazuju daleko izraženiji osećaj obaveze prema drugima i društvu u kojem žive.

Dijamant isečen na Las Vegas način

Majk Bota, poznati i iskusni majstor za obradu dijamanata iz Princa Alberta, Saskačuan, dizajnirao je jednu od najsloženijih i najsjajnijih obrada dijamanata, sa čak 111 površina. Biće jasnije koliko je to zadivljujuće drugačije kada se pomene da su dijamanti najčešće obrađeni sa 57 rezova. Bota objašnjava da nikako nije dostignut maksimalni broj rezova, ali je ubeđen da je postignut efekat optimalne lepote. Njegov dizajn je prošlog meseca zaštitila kalgarijska kompanija Kimberlajt brends, pod imenom Las Vegas rez. Prodaja je već počela, ali se tek očekuje da će dijamanti obrađeni na Botin način biti pravi hit među pripadnicima džet-seta. Bota je obučio još dvojicu svojih kolega da rade Las Vegas obradu. Cena nije poznata, ali se procenjuje da po karatu ide od 10 hiljada dolara, pa naviše.

Ima nade za nezaposlene

Nedavni izveštaj Konferencijskog saveta Kanade ukazuje da bi u najskorijoj budućnosti moglo doći do pozitivnih promena na tržištu rada i deficita nekih zanimanja. Oni veruju da bi oporavak privrede posle recesije, ali i odlazak u penziju mnogih iz generacije bejbi bumera, mogli ubrzati te promene. Kako se procenjuje, samo ove godine uslove za penzionisanje ispuniće oko šest odsto zaposlenih. Ovakva perspektiva otvara brojne mogućnosti i potrebe za brižljivim planiranjem stručnog osposobljavanja i prekvalifikacija nezaposlenih. Ministar za starosedelačka pitanja Čak Strol najvio je u Vinipegu da će federalna vlada u narednih pet godina dati 1,8 milijardi dolara za stručno osposobljavanje starosedelaca. Najveći deo sredstava biće usmeren ka programu za osposobljavanje i zapošljavanje starosedelaca, dok će 210 miliona biti za partnerski fond, iz koga će se finansirati inicijative za potrebe industrije. Ministar Stral je naglasio da je želja da ovaj deo stanovništva bude deo kvalifikovane, prilagodljive i inkluzivne kanadske radne snage najbolje u svetu. Ovaj značajan finansijski podstrek najavljen je u provinciji u kojoj je najočigledniji rast urbane starosedelačke populacije. Samo u Vinipegu, na primer, oko deset odsto stanovnika je starosedelačkog porekla. No, izgleda da je imigrantima i dalje najteže da dođu do posla. Statistička služba precizira da dve trećine fakultetski obrazovanih novopečenih Kanađana teško nađe zaposlenje u svojoj struci, pa su prinuđeni da prihvate privremene, slabije plaćene poslove, kao i nekoliko poslova. Istini za volju, ni za fakultetski obrazovane Kanađane nije drastično bolja situacija, ali kažu da ipak daje razloge za duplo veći optimizam.

Internetom do domaćih zadataka bez truda

Pored brojnih olakšica u radu učenika i studenata, internet prosto mami da se koristi i za prepisivanje. Poslednjih godina taj trend je u ekspanziji među kanadskim školarcima, pokazuju rezultati studije Liars, fraudsters and cheats: Dealing njith the gronjth of academic dishonesty, u kojoj je učestvovalo oko 20 hiljada studenata iz 11 visokoškolskih institucija. Skoro tri od četiri brucoša priznali su da su se bar jednom tokom srednje škole poslužili 'nedozvoljenim' sredstvima za izradu domaćih zadataka, dok je tri od pet to uradilo čak i na testu. Predsednik nacionalnog Saveta za učenje Pol Kapon smatra da ovaj problem postaje sve ozbiljniji i da je u poslednjih sedam godina poprimio razmere prave eksplozije. Po njegovim rečima, studenti direktno sa veb-sajtova preuzimaju i prepisuju eseje ili isfabrikuju podatke na osnovu već postojećih studija. Zanimljivo je da se nastavnici i studenti ne slažu u tome šta se može okarakterisati kao lažiranje. Dve petine studenata ne misli da je prevara izmišljanje podataka za laboratorijsku vežbu, ali nastavnici kažu da to jeste prevara. Iznenađuje takođe to što studenti ne misle da varaju kada daju lažna opravdanja. Kapon navodi da bi škole trebalo da koriste softver za proveru, jasne definicije onoga što se smatra prevarom i prepisivanjem, kao i precizna pravila za kažnjavanje prestupnika, jer se problemi javljaju baš zbog manjkavosti u tom segmentu. On kaže da nije od pomoći ni to što nastavnici neretko nemaju dovoljno vremena za smišljanje novih tema ili novih testova u svakom semestru, jer bi tako nešto umnogome sprečilo varanje i prepisivanje. Takođe, učenici zloupotrebljavaju i to što nastavnici strahuju da nekog neopravdano ne optuže za prepisivanje. Svi treba da imaju na umu da ignorisanje problema ni u kom slučaju ne pomaže u njegovom rešavanju.

Velika jezera toplija nego obično

Stručnjaci su primetili da Velika jezera, najveća grupa slatkovodnih jezera na svetu, a među njima i Ontario, imaju višu temperaturu vode od uobičajene za ovo doba godine. Rekord drži jezero Superior, sa vodom toplijom za sedam stepeni od prosečne za sredinu jula. I jezero Ontario, za koje se temperature beleže tek od 2002. godine, toplije je za par stepeni nego svih ranijih godina. Veruje se da ovo posledica blage zime, gotovo bez leda, što je dovelo do većeg zagrevanja vode u jezerima. Leto još nije završeno, tako da je moguće da ove temperature budu i premašene. Po rečima stručnjaka, tek će se videti da li će i kolike biti posledice ovih temperaturnih promena po živi svet u jezerima.

Test o znanju jezika za rođene Engleze i Francuze

Prošlog meseca je federalna vlada donela odluku o uvođenju obaveznog testa znanja jezika za sve stručno osposobljene imigrante. Tu se podrazumeva da ispit moraju da polažu čak i svi oni kojima su engleski ili francuski maternji jezik, a u ministarskim instrukcijama stoji da se prijava za useljavanje ne procesuira ukoliko nisu priloženi rezultati sa polaganja ispita iz jezika. Kako se insistira, test je najobjektivniji, najtransparentniji, najtačniji i najpošteniji način za procenu znanja jezika. Testovi su IELTS, Međunarodni sistem za proveru znanja engleskog jezika, International English Language Testing System, odnosno TEF, Test procene znanja francuskog jezika, Test d'évaluation de français. Sastoje se iz provere razumevanja teksta na sluh i na čitanje, pismene provere i razgovora sa ispitivačem. Upućeni kažu da će preko 30 hiljada imigranata biti prinuđeno da dokazuje poznavanje svog maternjeg jezika, jer otprilike toliko dolazi iz zemalja u kojima su to službeni jezici. Velika Britanija, SAD i Francuska nalaze se naime u prvih deset zemalja iz kojih dolazi najveći broj imigranata. Neki insistiraju da bi i Kanada trebalo, poput Velike Britanije i Australije, da napravi izuzetak za proveru znanja jezika za one koji imaju pasoš ili su živeli najmanje deset godina ili završili studije u nekoj zemlji engleskog ili francuskog govornog područja.

 

Medved zaglavio glavu u teglu

U regionu Tander Bej primećen je mladi crni medved sa sa glavom zaglavljenom u plastičnoj tegli. Osoblje iz Ministarstva za životnu sredinu već nekoliko dana pokušavaju da uspavaju medveda strelicama, ali im to za sada ne polazi za rukom. Zvaničnici veruju da medved ima teglu na glavi već dve nedelje, ali i kažu da nije moguće spasiti ga bez anestezije i sečenja plastike. Problem je veoma ozbiljan, jer medved ne može ni da jede, ni da pije. Ros Džonson, službenik Ministarstva, smatra da je medved uspeo da preživi do sada tako što se voda i znoj kondenzuju i skupljaju u tegli. On se čudi i kako medved nije uspeo da strgne teglu sa glave i pretpostavlja da je verovatno to i pokušavao, ali da je na kraju ipak odustao.

Ukinut eko-porez u Ontariju

Ontarijski ministar za životnu sredinu Džon Geretsen potvrdio je da je eko-porez, koji se naplaćivao za veliki broj stvari za domaćinstvo, sasvim ukinut i da vlada nema nameru da ga vraća. On je objasnio da vlada imala sluha za proteste građana zbog načina na koji je ovaj porez uveden, te da namerava da u sledeća tri meseca izvrši procenu programa, a u narednom periodu će se program finansirati iz provincijskog budžeta. Eko-porez uveden je 1. jula za proizvođače i trgovce, kako bi se prikupila sredstva za program reciklaže potencijalno opasnih stvari sa otpada. Trgovci su imali mogućnost da obavezu plaćanja ovog poreza preusmere na kupce, što su mnogi i učinili. Ministar Geretsen kaže da provincijska vlada očekuje da proizvođači preuzmu na sebe odgovornost oko odlaganja opasnih materijala.

Nacionalna banka podigla referentnu kamatnu stopu

Nacionalna banka Kanade podigla je referentnu kamatnu stopu na 0,75 odsto. Ekonomisti očekuju da rast bruto nacionalnog proizvoda premaši 3,5 odsto, tokom ove, i 2,9 odsto u narednoj godini. Poslovno investiranje i trgovina trebalo bi da budu veliki podstrek privredi, za razliku od dosadašnjeg perioda u kome se rast uglavnom oslanjao na poverenje potrošača. Nacionalna banka je pomerila prognozu o vraćanju privrede u puni potencijal, sa sredine, na kraj 2011. godine. Eksperti su sadašnje stanje globalne ekonomije okarakterisali kao 'još uvek ne u potpunosti samoodrživo'.

Direktor Statističke službe podneo ostavku

Situacija oko vladine odluke za menjanje načina sprovođenja popisa počinje da se komplikuje i da, po nekima, poprima dimenzije političke krize za vladajuću Konzervativnu stranku. Najnovije je da je direktor Statističke službe Munir Šeik podneo ostavku na svoju dužnost jer, kako upozorava, popisivanje na dobrovoljnoj bazi neće moći da funkcioniše iz više razloga. Ministar industrije Toni Klement prihvatio je ostavku sa žaljenjem. Ministar Klement voljan je da pred parlamentarnim komitetom objasni zbog čega je krajem juna doneo odluku da ukine popis u dosadašnjem, obaveznom obliku i zameni ga dobrovoljnim. On je rekao da građani već duže zameraju da se brojnim pitanjima narušava njihova privatnost, te da su odmah počeli da šalju poruke podrške, od kako se saznalo za ovu odluku. Tvrdnju ministra Klementa potkrepio je i njegov kolega, Maksim Bernije, koji je u vreme prethodnog popisa bio ministar industrije, resorno zadužen za posao oko prikupljanja podataka. Bernije kaže da je tada dnevno stizalo prosečno oko hiljadu mejlova sa primedbama na broj i vrstu pitanja. Međutim, federalni komesar za privatnost kaže da je tokom poslednje decenije stiglo tek desetak primedbi na popis. Konzervativci insistiraju na što hitnijem sastanku Komiteta za industriju, nauku i tehnologiju, na kome bi trebalo detaljnije da razjasne razloge za uvođenje promena u postupak sprovođenja popisa. Podjednako kao što članovi Liberalne stranke traže objašnjenje za smanjivanje broja popisnih pitanja i neinsistiranje na obaveznosti, tako i članovi Konzervativne stranke kažu da ih interesuje zašto opozicija želi da Kanađani odgovaraju na preobimnu listu pitanja, na čak 40 strana, od kojih mnoga zadiru u privatan život. Bernije je primetio da mnogi nisu ni svesni o kakvim se pitanjima radi, pošto je pri svakom popisu tek svako peto domaćinstvo u obavezi da odgovara na sva pitanja. Ukoliko ostane odluka o izmenjenom popisu, onda bi punu listu sa pitanjima dobijala samo domaćinstva koja se dobrovoljno prijave, dok bi ostali bili u obavezi da odgovore na svega osam pitanja, o broju članova domaćinstva, njihovim godinama, polu i maternjem jeziku. Stručnjaci negoduju da će informacije koje se prikupe u ovako izmenjenoj formi popisa dati sasvim drugačiju, mnogo nerealniju, a moguće i potpuno beskorisnu sliku o populaciji u Kanadi. Statistički podaci se, naime, koriste za planiranje mnogih segmenata života i funkcionisanja društva, od zdravstva, preko školstva, do saobraćaja i humanitarnih programa.

Kanada kupuje 65 borbenih aviona F-35

Vlada Kanade je najavila kupovinu novih borbenih aviona od američkog proizvođača Lokhid Martin (Lockheed), za 8,5 milijardi dolara. Predviđena je nabavka 65 letelica F-35 koje treba da zamene stare CF-18 koji su nedavno podvrgnuti nadogradnji za 2,4 milijarde dolara. Isporuka prvih aviona očekuje se 2016. godine. Kanadski ministar odbrane Piter Mekej (Peter McKay) rekao je da je ugovorom, između ostalog, predviđena kupovina dodatnog naoružanja, dodatne infrastrukture i simulatora za obuku. Ovo je jedna od najvećih nabavki vojne opreme u istoriji Kanade, ocenio je Mekej. Vrednost ugovora je 8,5 milijardi dolara, ali bi ukupni troškovi mogli da dostignu 17 milijardi dolara kada vlada Kanade bude potpisala ugovor o održavanju.

Kanadski film Šest dana mraka snima se u Srbiji

Američki režiser Bendžamin Peri (Benjamin J. Perry), koji je glumio u nekoliko filmova sa Čakom Norisem (Chuck Norris), u Srbiji ovih dana snima psihološki triler "Šest dana mraka" u produkciji Kanađanina srpskog porekla Dragana Danijela Vujića. Film se radi na engleskom jeziku sa međunarodnom ekipom glumaca, a premijeru će imati u novembru u Beogradu, rekli su danas beogradskim novinarima producenti u Beočinu. U ovom mestu kod Novog Sada snima se veći deo ovog ostvarenja koje producira i delimično distribuira Vujićeva firma "Holiden vorks" (Hollydan Works), a u kojem se pojavljuju glumci iz Latinske Amerike, SAD, Kanade, Belgije, Srbije, Velike Britanije i Rusije. Ruski glumac Oleg Vidov, koji je svojevremeno igrao u filmovima "Bitka na Neretvi" Veljka Bulajića i "Misterije organizma" Dušna Makavejeva, tumači čoveka koji vara suprugu sa njenom sestrom. Kada on pogine, prevarena supruga na sestru baca kletvu, zbog čega se film i zove "Šest dana mraka", rekao je producent Danijel Vujić agenciji Beta. Vujić, koji je i scenarista filma, takođe je rekao da mu je bila "želja da snima u Srbiji", a da je međunarodna glumačka ekipa formirana po želji holivudskog studija "Tventi senčeri foks", koji će distribuirati "Šest dana mraka" na području Južne Amerike. Pored Vidova, u filmu igraju Lana Mej (Lana May), Šinejd Šenon Roše (Sinnead Shannon Roche), Svetlana Petković, Ana Maljević, Piter Šafej (Peter Chaffey), Uroš Urošević, Jasmina Dimitrijević, Miljana Kravić i Janko Cekić. Oleg Vidov, koji solidno govori srpski jezik, rekao je novinarima da je tokom osamdesetih godina prošlog veka, nakon bekstva iz Sovjetskog Saveza, kraće vreme živeo u Beogradu da bi potom otišao u SAD, gde živi i danas. Upitan zašto se odlučio da glumi u "Šest dana mraka", Vidov je rekao: "Pročitao sam scenario, koji je dobar, ali mi se i ponovo dolazilo u zemlju iz koje sam poneo mnogo lepih uspomena". Za maske i specijalne efekte u "Šest dana mraka" zadužen je srpski majstor ovog zanata Miroslav Lakobrija, koji je stekao ugled van zemlje zahvaljujući radu na filmovima "Život i smrt porno bande", "Srpski film" i "Zona mrtvih". Režiser filma Bendžamin Peri nije prisustvovao konferenciji za novine, a članovi producentske ekipe su rekli da film ima 23 snimajuća dana, i da njegov budžet, bez troškova distribucije, iznosi 300.000 evra. Film se trenutno snima u Beočinu, u napuštenom dvorcu porodice Špicer, a radiće se i na lokacijama oko Novog Sada i Beograda.