SRBIJA

Međunarodni sud pravde priznao Kosovo

Slovački sudija u Hagu glasao protiv mišljenja MSP

Tadić: Odluka teška za Srbiju, nastavak političke borbe

Karađorđević: Sila prevladala nad međunarodnim pravom

Amfilohije: Odluka MSP nastavak bezakonja i nasilja

Janjić: Srbija sada treba u EU da traži partnera za Kosovo

Ramuš Haradinaj ponovo na sudu u Hagu

M.Ivanović: Hapšenje Haradinaja je farsa pred odluku MSP

Hronologija događaja na Kosovu

PRVI PAPA DOLAZI U SRBIJU

Građani Srbije sve više gube nadu

Patrijarh osveštao Đurđevdanski krst

MMF odobrio pomoć Kosovu od 108.9 miliona evra

Međunarodni sud pravde priznao Kosovo

Međunarodni suda pravde (MSP) u Hagu utvrdio je da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo, rezoluciju 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu. "Sud je zaključio da usvajanjem deklaracije o nezavisnosti od 17. februara 2008. nije narušeno opšte međunarodno pravo, ni rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, niti ustavni okvir (na Kosovu). Shodno tome, usvajanje te deklaracije nije prekršilo nijedno primenjivo pravilo međunarodnog prava", rekao je juče predsednik MSP-a Hisaši Ovada, saopštavajući savetodavno mišljenje suda. Ovada je rekao u haškog Palati mira da je ta odluka doneta glasovima 10 sudija, dok su četiri sudije bile protiv. Čak sedam sudija je, međutim, izrazilo protivan ili odvojen stav u vezi sa delovima ili celinom savetodavnog mišljenja. MSP je utvrdio da međunarodno pravo u načelu ne zabranjuje jednostrane deklaracije o nezavisnosti, ne ulazeći u pitanje da li takve deklaracije zatim proizvode državnost. Potvrđujući da, po međunarodnom pravu, pravo na proglašavanje nezavisnosti imaju bivše kolonije ili osvajane teritorije, sud je podvukao da to nije dovelo do ustanovljenja zabrane deklaracija o nezavisnosti van tog konteksta. Argument da implicitna zabrana proizlazi iz principa zaštite teritorijalnog integriteta država, sudije su protumačile u okviru prakse Saveta bezbednosti UN koji je osuđivao pokušaje secesije, poput Republike Srpske, ali zbog "nelegalne upotrebe sile ili drugih kršenja međunarodnog prava", a ne na osnovu pretpostavljene zabrane u međunarodnom pravu. Sudija Ovada naznačio je i da princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta, po međunarodnom pravu, važi za odnose među državama. Po savetodavnom mišljenju suda, koje nije obavezujuće za države, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila u suprotnosti sa rezolucijom 1244, ni sa privremenim pravnim poretkom koji je u pokrajini njom ustanovljen. To mišljenje, sud je zasnovano na oceni da autori deklaracije nisu bile "privremene institucije samouprave na Kosovu", već grupa koje je sebe definisala kao "demokratski izabrane lidere naroda Kosova". "Sud je u vezi s tim zaključio da autori deklaracije o nezavisnosti nisu delovali kao institucije privremene samouprave predviđene ustavnim okvirom, već kao osobe koje su radile zajedno u svojstvu predstavnika naroda Kosova izvan okvira privremene administracije", rekao je sudija Ovada. Autori deklaracije i sama deklaracija, stoga su, po mišljenju suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog rezolucijom 1244 koja se izričito nije bavila konačnim statusom Kosova, niti "načinom na koji će biti postignut". "Rezolucija nije unapred odbacivala usvajanje deklaracije o nezavisnosti, zato što su ti dokumenti na dva različita nivoa: deklaracija o nezavisnosti, za razliku od rezolucije, predstavlja pokušaj da se utvrdi konačan status Kosova", utvrdio je sud. Kako je kazao sudija Ovada, Savet bezbednosti UN rezolucijom 1244 "nije rezervisao za sebe konačno odlučivanje o situaciji na Kosovu i ostao je nem o uslovima za konačni status Kosova". Sud je tako odgovorio na pitanje koje mu je, na inicijativu Srbije, postavila Generalne skupštine UN: "Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?". Ovo savetodavno mišljenje MPS ne obavezuje države. Tokom usmene rasprave koja je u Hagu trajala od 1. decembra do 11. decembra 2009, 14 država je, uz vlasti u Prištini, ocenilo da je legalna ta deklaracija, usvojena u februaru 2008, dok je 12 zemalja, pored Srbije, tvrdilo da je deklaracijom prekršeno međunarodno pravo. Delegacija jedne zemlje, Burundija, nije izričito odgovorila na pitanje.

Slovački sudija u Hagu glasao protiv mišljenja MSP

Slovački sudija u Međunarodnom sudu pravde u Hagu bio je jedan od četvoro sudija koji su glasali protiv odluke tog suda da je deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova bila u skladu sa međunarodnim pravom, jer ono takve deklaracije nigde ne zabranjuje. Potpredsednik Međunarodnog suda pravde, slovački sudija Peter Tomka, u tom sudu u Hagu od 2003. godine, zajedno sa još troje sudija bio je protiv, dok je 10 sudija podržalo odluku i savetodavno mišljenje, javlja slovačka agencija TASR. Slovački analitičari i mediji povodom današnje odluke suda u Hagu postavili su pitanje da li je za takvo mišljenje kriva možda formulacija pitanja i da li bi odluka sudija bila sasvim suprotna da su upitani da li je legitimno otcepljenje komada teritorije jedne suverene države ako tako odluči deo stanovnika jedne države. Bivši šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak nije danas za slovačku informativnu televiziju TA3 želeo da komentariše tu dilemu. "Ne bih se upuštao u razmišljanja u tom pravcu. To pitanje je formulisano tako kako je incijator, Srbija, za to obezbedila dovoljnu podršku u Generalnoj skupštini UN. Rešenje problema ja vidim u političkoj ravni, a ne pravnoj", rekao je Lajčak. Po oceni donedavno šefa slovačke diplomatije ogromnu destabilizaciju u svetu bi, međutim, prestavljalo to da na akte jednostranog proglašenja nezavisnosti počne da se gleda kao na normalnu stvar.

Tadić: Odluka teška za Srbiju, nastavak političke borbe

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je odluka Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova "teška za Srbiju", i istakao da će Srbija nastaviti da isključivo političkim sredstvima brani svoj teritorijalni integritet. "Odluka MSP da jednostrana Deklaracija o nezavisnosti ne povređuje međunarodno pravo je teška za Srbiju i to otvoreno treba reći javnosti. Međutim, jasno je da se Sud nije izjašnjavao o pravu na otcepljenje, već je odlučio da raspravlja isključivo o tehničkom sadržaju deklaracije o nezavisnosti", rekao je Tadić u obraćanju građanima. "Tekst deklaracije sam po sebi ne narušava međunarodno pravo, s obzirom da ga se ne tiče. Samim tim, sud je izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju i prepustio da se o tome i svim političkim implikacijama raspravlja u najvišem organu - u Ujedinjenim nacijama, u Generalnoj skupštini", ukazao je predsednik. Kako je Tadić ocenio, politički zaključak je prepušten Generalnoj supštini UN. "Srbija nikada neće priznati jednostano proglašenu nezavisnost Kosova, jer smatramo da jednostrana i etnički motivisana secesija nije u skladu sa principima UN", kazao je Tadić i upitao da li će odluka MSP imati implikacije po međunarodni poredak. "Ako bi se ova odluka čitala u svetlu u kakvom se danas predstavlja u Prištini, nesumnjivo je da bi imala velike implikacije na secesionističke pokrete u svetu. Međutim, pošto u stvarnosti Sud nije razmatrao pitanje secesije, političke implikacije biće postavljene na zasedanju Generalne skupštine UN", ocenio je Tadić. On je rekao da mišljenje suda otvara mogućnost Srbiji da se za ispravnost svoje politike bori najesen na Generalnoj skupštini UN, usvajanjem rezolucije koja će pozvati da se taj istorijski problem i konflikt u srpsko-albanskim odnosima reši pregovorima. Tadić je istakao da država ima jasan plan diplomatskih aktivnosti u narednim danima. Vlada Srbije razmatraće dalje korake, a već tokom vikenda će specijalni izaslanici odneti pisma šefovima država ili vlada 55 zemalja širom sveta. "Mnoge zemlje biće pod pritiskom da priznaju Kosovo pre izjašnjavanja u Generalnoj skupštini UN. Srbija će uložiti sve napore da tih priznanja bude što manje i da na jesen u Njujorku bude usvojena rezolucija Srbije", rekao je Tadić. Prema njegovim rečima, jedino održivo rešenje za budućnost Kosova je ono koje prihvate sve strane, a "Srbija nije i nikada neće promeniti svoj principijelan stav: ne priznajemo jednostranu nezavisnost Kosova". "Borba za kompromisno rešenje će biti teška i duga, ali od nje necemo odustati. Od presudne je važnosti da se očuvaju mir i stabilnost na teritoriji pokrajine", rekao je Tadić i pozvao građane da ne nasedaju na provokacije. Predsednik je rekao da je međunarodna zajednica odgovorna za mir i stabilnost na Kosovu, a da će Srbija nastaviti da mirnim, diplomatskim i političkim putem traži rešenje koje će čuvati suverenitet i teritorijalni integritet države. "U tome moramo da budemo odlučni i složni, jer to nije dnevnopolitičko pitanje, već nacionalni i državni zadatak najvišeg reda za sve građane, institucije i sve političke stranke", poručio je Tadić. Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu utvrdio je da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova nisu prekršeni međunarodno pravo, rezolucija 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu. MSP je konstatovao da međunarodno pravo u načelu ne zabranjuje jednostrane deklaracije o nezavisnosti, ne ulazeći u pitanje da li takve deklaracije proizvode državnost.

Karađorđević: Sila prevladala nad međunarodnim pravom

Princ Aleksandar Karađorđević izrazio je danas razočarenje obrazloženjem Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova i dodao da se iz tog stava "jasno vidi" da je sila prevladala nad međunarodnom pravdom. "Neosporavanjem jednostrane deklaracije o nezavisnosti, Sud je posvedočio da nema sopstveni stav i da nije ni bilo potrebno ovoliko vremena da bi se javnosti saopštila odluka onih koji su do tragedije i bezakonja na Kosovu i Metohiji svojom politikom i svojim činjenjem i doveli", navodi se u saopštenju iz kabineta Karađorđevića. Karađorđević je poslao pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću u kojem je apelovao na njih da, uprkos stavu suda, nastave pravednu borbu da se očuva suverenitet zemlje, sigurnost građana i teritorijalni integritet. "Želim Vam mnogo uspeha u daljim nastojanjima da se očuvaju mir i dobri odnosi sa svim susedima u regionu radi dobra svih građana. Želim Vam takođe uspeh u naporima da se osigura budućnost Srbije u EU i prosperitet za sve građane", naveo je Karađorđević.

Amfilohije: Odluka MSP nastavak bezakonja i nasilja

Privremeni upravnik raško-prizrenske eparhije mitropolit Amfilohije ocenio je da je mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu "nastavak bezakonja" i "nasilja". "Potvrđujući nasilje oni (sudije) daju pravo sili, a ne pravdi Božjoj", rekao je mitropolit Amfilohije pošto je u crkvi manastira Gračanica služio moleban za pravedno rešenje statusa Kosova. Mitropolit Amfilohije je ocenio da su "svaka ljudska sila i nepravda privremeni". "Uvereni smo da će Božja pravda trijumfovati nad nepravdom, dobro nad zlom, ljubav nad mržnjom i da će se Gospod smilovati raspetom Kosovom i Metohiji i da će obnoviti i potvrditi jedinstvo naše otadžbine", rekao je on. "Mi se nalazimo na svetom mestu, raspetom više od 600 godine. Kosovsko raspeće 1389. godine traje neprekidno do naših vremena. To raspeće se i danas nastavlja. I 1999. godine kada su moćnici ovog sveta nastavili delo tiranina Murata sultana bombardujući svetu kosovsku zemlju ponovo ugrožavajući dušu i biće ovog svetosavskog naroda", dodao je mitropolit Amfilohije. Prema njegovim rečima, "skidanje Kosova sa raspeća" ne treba očekivati u bliskoj budućnosti. "Sudije koje su pročitale na Međunarodnom sudu u Hagu svoje mišljenje u stvari peru ruke na pilatovski način, u krvi pravednika kao što je nekada Pilat prao ruke", naveo je mitropolit Amfilohije.

D.Janjić: Srbija sada treba u EU da traži partnera za Kosovo

Politički analitičar Dušan Janjić ocenio je da se mišljenjem Međunarodnog suda pravde (MSP) ne zatvara slučaj statusa Kosova i da bi Srbija sada trebalo da sa Evropskom unijom uspostavi strateško partnerstvo u cilju upravljanja statusnom krizom na Kosovu. Reagujući na mišljenje MSP u Hagu o Kosovu, Janjić je u izjavi agenciji Beta rekao da EU može da bude strateški partner, a da to ne vređa interese Rusije. Janjić je kazao da Beograd u ovoj situaciji ne sme da odbije ponudu Brisela da EU i Srbija izađu pred Generalnu skupštinu UN sa zajedničkom rezolucijom o mišljenju MSP, posebno zato što u tu rezoluciju može da stane i zahtev MSP da Generalna skupština raspravlja o statusu Kosva. Janjić smatra da bi Srbija trebalo da učestvuje u svim razgovorima o Kosovu koje će inicirati bilo regionalne, međunarodne, međuvladine ili vladine organizacije. Dodao je da Tadić ne sme sada da žuri i pokušava da "skine s leđa" problem Kosova, pa da traži da Generalna skupština UN o tome raspravlja u jesen. Janjić je rekao da mišljenjem MSP nije zatvoren kosovski slučaj jer niko nije zainteresovan za to, ali je mišljenje Suda pokazalo da je politika Beograda prema Kosovu koja se vodi od 5. oktobra 2000. godine "pogrešna ili je dala vrlo mršave rezultate". "Ovo nije smak sveta, ovo je kraj jedne politike. Srbija nije obavezna da prizna nezavisnost i Sud to nije preporučio. Ovu bitku je izgubio Boris Tadić i njegov tim, ne Srbija. Možda je Srbija i dobila ako Tadić konačno shvati ograničenja sopstvene politike i svoga tima", rekao je Janjić. Rasprava o Kosovu će, prema preporuci Suda, otići u Generalnu skupštinu UN, posle čega bi trebalo da se nađe pred Savetom bezbednosti. Podsetivši da je rasprava o Kosovu u Savetu bezbednosti stala na rezoluciji o planu Martija Ahtisarija, Janjić je kazao da sada Beograd treba dobro da razmisli šta još može da se izvuče iz plana tog finskog diplomate. Dodao je da Srbija treba da "beži" od pregovora kakvi su bili sa Ahtisarijem i da što duže odlaže tu vrstu međunarodnih konferencija koje vode konačnom formatu za Kosovo. Janjić je rekao da očekuje od predsednika Tadića da prestne da vodi politiku o Kosovu samo u svom kabinetu i da bi trebalo više da se obraća Vladi, Skupštini i ljudima koji su u pitanje Kosova upućeniji od njega. "Ja bih mu preoporučio da odmah raspusti Ministarstvo za Kosovo jer ono samo troši pare i ništa ne radi", rekao je Janjić.

Ramuš Haradinaj ponovo na sudu u Hagu

Suđenje Ramušu Haradinaju biće delimično ponovljeno, pošto je apelaciono veće Haškog tribunala usvojilo žalbu tužilaštva na prvostepenu oslobađajuću presudu. Prvostepenom presudom, izrečenom početkom aprila 2008. godine, Haradinaj i drugooptuženi Idriz Baljaj oslobođeni su krivice po svih 37 tačaka optužnice za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998. Trećeoptuženi Ljah Brahimaj osuđen je na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema zarobljenicima u logoru OVK u selu Jablanica. Suđenje će biti ponovljeno po šet tačaka optužnice. Bivši zapovednik OVK Ramuš Haradinaj uhapšen je u utorak na Kosovu, po zapečaćenom nalogu Haškog tribunala, i prebačen u Hag, gde mu je apelaciono veće suda poništilo oslobađajuću presudu i naložilo delimično ponavljanje suđenja. Predstavnica Tribunala Nerma Jelačić saopštavajući odluku o novom suđenju rekla je da je predsedavajući sudija Patrik Robinson skinuo oznaku poverljivosti s "naloga za hapšenje Haradinaja, izdatog 19. jula". "Haradinaj je uhapšen na Kosovu", rekla je Jelačićeva. Premda je, preko advokata, prošle nedelje obavestio Tribunal da se "odriče prava da prisustvuje" izricanju pravosnažne presude, Haradinaj se pojavio u sudnici. Zasedanju je prisustvovao i trećeoptuženi Ljah Brahimaj, koga je Tribunal u prvostepenom postupku osudio na šest godina zatvora. Prema rečima sudije Robinsona, drugooptuženi Idriz Baljaj, koji je kao i Haradinaj bio oslobođen, iz Prištine se prebacuje u Hag. Baljaj na Kosovu izdržava kaznu zbog odvojenih krivičnih dela. Usvajajući žalbu tužilaštva na prvostepenu presudu, izrečenu u aprilu 2008, apelaciono veće Tribunala naložilo je da suđenje Haradinaju i saoptuženima bude delimično ponovljeno. Haradinaj, Baljaj i Brahimaj će ponovljeno suđenje dočekati u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, po naređenju apelacionog veća. Suđenje će biti ponovoljeno po šest od 37 tačaka optužnice koje se odnose na zločine nad pritvorenicima u zarobljeničkom logoru OVK u selu Jablanica kod Dečana od marta do septembra 1998. Tim tačkama, Haradinaju i saoptuženim Baljaju i Brahimaju na teret su stavljena ubistva, okrutno postupanje i nehumani postupci, kao kršenje zakona i običaja ratovanja. Haradinaj je, po optužnici, 1998-99 bio vođa OVK u okolini Dečana, Baljaj je komandovao specijalnom jedinicom "Crni orlovi', a Brahimaj je bio član glavnog štaba OVK i zapovednik pritvora za zarobljenike OVK. Prema optužnici, oko 40 žrtava pronađeno je u masovnoj grobnici kod Radonjićkog jezera, u neposrednoj blizini baze specijalne jedinice OVK "Crni orlovi" kojom je komandovao drugooptuženi Baljaj i nešto više od kilometra od rodne kuće i štaba Haradinaja u selu Glođane. Apelaciono veće prihvatilo je argument tužilaštva da prvostepeni proces nije bio pravičan zato što pretresno veće nije uložilo dovoljno napora da sasluša dva ključna svedoka protiv optuženih, koji su odbili da svedoče zato što su bili "uznemiravani" i "zastrašeni". Ti svedoci, Šefćet Kabaši i osoba čiji je identitet zaštićen, bili su pripadnici OVK u Jablanici. Pred Tribunalom su odbili da svedoče, iako su prethodno tužilaštvu dali izjave koje su optuživale Haradinaja, Baljaja i Brahimaja. Pretresno veće je na prvostepenom suđenju počinilo grešku uskraćujući tužilaštvu dodatno vreme da obezbedi iskaze ključnih svedoka u situaciji u kojoj su svedoci bili uzmeniravani i zastrašivani i time je sprečeno da pravda bude zadovoljena, navodi se u odluci koja je doneta većinom glasova sudija, uz protivljenje predsedavajućeg Robinsona. Prema odluci, pretresno veće nije dobro procenilo uticaj zastrašivanja svedoka na pravičnost suđenja i propustilo je da preduzme primerene korake da osigura njihove iskaze. "Ta greška potkopala je pravičnost suđenja i prouzrokovala da pravda ne bude sprovedena", naznačio je sudija Robinson. Ovom odlukom apelacionog veća poništena je prvostepena presuda kojom su, po šest tačaka optužnice, Haradinaj i saoptuženi Baljaj i Brahimaj bili oslobođeni krivice, kao učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu progona nesrba i nejojalnih Albanaca iz okoline Dečana i individualno odgovornni za zlodela.

M.Ivanović: Hapšenje Haradinaja je farsa pred odluku MSP

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije Milan Ivanović ocenio jeu sredu da je odluka o ponavljanju suđenja Ramušu Haradinaju pred Haškim tribunalom kompenzacija zbog predstojeće odluke Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. "Očigledno je da se politika sve više meša u pravo i ovo je pokušaj da se prikaže pravno delovanje, objektivnost i nepristrasnost Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu da bi se na neki način pokušala da kompenzuje odluka koja će sutra biti doneta povodom nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova", rekao je Ivanović za agenciju Beta. Ivanović je izrazio očekivanje da će odluka MSP biti više naklonjena Albancima, tako da je delimično ponavljanje suđenja bivšem premijeru Kosova Ramušu Haradinaju, optuženom za ratne zločine, "pokušaj pravljenja lažne ravnoteže". "To je za jednokratnu upotrebu, jer će Haradinaj biti ubrzo oslobođen, nastaviće da se bavi politikom ili će mu vreme koje je do sada proveo u pritvoru biti uračunato u presudu. Ovo je farsa i pokušaj da se zamagli pravo stanje stvari i opravda sutrašnja odluka Međunarodnog suda pravde", rekao je Ivanović.

Hronologija događaja na Kosovu

Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu utvrdio je u četvrtak da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo, rezoluciju 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu. Predsednik najvišeg suda UN Hisaši Ovada rekao je juče u haškog Palati mira da je ta odluka doneta glasovima 10 sudija, dok su četiri sudije bile protiv. Sud je tako odgovorio na pitanje koje mu je, na inicijativu Srbije, postavila Generalne skupštine UN: "Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?". Pred Međunarodnim sudom pravde vođena je usmena rasprava koja je trajala od 1. do 11. decembra prošle godine. Učešće u javnoj raspravi uzelo je ukupno 28 država, uključujući vlasti u Prištini i Beogradu. Tokom rasprave 14 država je, uz vlasti Kosova, podržalo Deklaraciju o nezavisnosti, usvojenu u februaru 2008, dok je 12 zemalja, pored Srbije, tvrdilo da je deklaracijom prekršeno međunarodno pravo. Postupak za ocenu zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova zatrazila je Generalna skupština UN, na inicijativu Srbije. Rezolucijom Generalne skupštine UN od 8. oktobra 2008. zatraženo je da Međuanrodni sud pravde da savetodavno mišljenje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u skladu sa međunarodnim pravom. U skladu sa rezolucijom mišljenje suda nije obavezujuće. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. Dan kasnije Kosovo je priznalo osam zemalja, prvi je bio Avganistan, zatim SAD, Francuska Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal. Kosovo je do sada priznalo ukupno 69 država, među kojima su zemlje regiona, osim BiH, kao i 22 zemlje članice Evropske Unije. Na zahtev Rusije i Srbije, 18. februara, održana je sednica SB UN na kojoj je Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio da je Rezolucija 1244 SB UN i dalje pravni okvir za Kosovo. Istoga dana Skupština Srbije je potvrdila raniju odluku Vlade Srbije o poništavanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a šef fiplomatije Vuk Jeremić povukao je ambasadore iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. Nekoliko desetina hiljada Srba protestvovalo je u srpskim sredinama na Kosovu, protiveći se jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova. U Kosovskoj Mitrovici povređeno je više od 100 ljudi, među kojima su i pripadnici UNMIK policije i Kfora. U neredima je ubijen jedan ukrajinski policajac. Na mitingu u Beogradu 21. februara, pod nazivom "Kosovo je Srbija" pred nekoliko stotina hiljada ljudi govorio je i premijer Srbije Vojislav Koštunica, kao i tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić. U incidentima više hiljada demonstranata pri kraju mitinga, zapaljena je ambasada SAD u Beogradu, a nekoliko drugih je oštećeno. Demolirano je nekoliko objekata restorana Mekdonalds i prodavnica u centru grada iz kojih je odneta firmirana roba. Tokom izgreda jedna osoba je izgubila život, više od 150 demonstranata i policajaca je povređeno, a u policiju su privedene 192 osobe. U junu 2008. Kosovo je dobilo svoju himnu, a četiri dana kasnije stupio je na snagu i novi kosovski Ustav. U oktobru 2009. Kosovo i Makedonija potpisali su sporazum o demarkaciji državne granice između Kosova i Makedonije. U novembru 2009. održani su lokalni izbori, prvi posle proglašenja nezavisnosti, koje su u potpunosti sprovele vlasti u Prištini. Izbore na Kosovu organizovale su i srpske vlasti, istovremeno sa parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji u maju 2008. godine. U junu 2010. Vlada Srbije donela je odluku o raspuštanju paralelnih organa vlasti u sedam opština na Kosovu. Proglašenju nezavisnsoti Kosova prethodili su neuspešni pregovori Beograda i Prištine, uz međunarodno posredovanje. U oktobru 2005. SB UN imenovao je bivšeg predsednika Finske Martija Ahtisarija za izaslanika UN u tim pregovorima. Direktni pregovori delegacija Srbije i Kosova počeli su 20. februara 2006. u Beču, a završeni su neuspehom 28. decembra naredne godine. Predsednik Srbije Botis Tadić i tadašnji premijer Vojislav Koštunica zalagali su se za široku autonomiju Kosova kao kompromisno rešenje za budući status Pokrajine, a kosovski zvaničnici za nezavisnost i da Kosovo što pre postane država. U decembru 2007. okončan je period od 120 dana dodatnih, takođe, neuspešnih pregovora. Godinu dana kasnije na Kosovo je stigla misija EU s ciljem postepenog preuzimanja nadležnosti od UNMIK-a. Razmeštanje misije Euleks na Kosovo usledilo je na osnovu odluke SB UN od 26 novembra 2008. a u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Kriza na Kosovu eskalirala je 1998. kada su izbili oružani sukobi u toj srpskoj pokrajini. Nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize, koji su održani u Rambujeu i Parizu, u februaru i martu 1999. usledilo je, 24. marta te godine, NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije, koje je okončano nakon 78 dana. Nakon donošenja rezolucije UN, jedinice VJ povukle su se sa Kosova, a prve međuanarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije 12. juna.

PRVI PAPA DOLAZI U SRBIJU

Srpska pravoslavna crkva i država Srbija nisu nikada ranije bili u tako bliskim odnosima sa Svetom stolicom kao danas. Tome ponajviše doprinose zajednički pogledi na ekumenizam, ali i javna odluka Vatikana da ne prizna nezavisnost Kosova. Kada su beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i zrenjaninski biskup dr Laslo Nemet krajem maja izjavili na dvodnevnoj biskupskoj konferenciji u Zrenjaninu da očekuju da na proslavi Milanskog edikta 2013. godine u Nišu prisustvuje papa Benedikt DžVI prvi put javno potvrđeno da će jedan poglavar Rimokatoličke crkve posetiti Srbiju. O tome koliko je ova poseta Svetog oca realna specijalno za "Arenu" komentariše zrenjaninski biskup dr Laslo Nemet: - Započeli su razgovori među nama biskupima u Srbiji, ali i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i u državi Srbiji o potrebi da se pošalje službeni poziv papi da poseti Niš. Papa je već jednom izjavio da će doći u posetu Srbiji ako se za to steknu svi uslovi i da će za to iskoristiti svaku mogućnost - rekao nam je biskup Laslo Nemet. Nadbiskup Stanislav Hočevar je naglasio da ranije izjave Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja, dok je bio na episkopskoj katedri u Nišu, " da bi papin dolazak sa posebnim razlogom SPC pozdravila", daju ogromnu nadu da će do posete pape Benedikta DžVI doći. - Međutim, stav pape i Vatikana je da poglavar Rimokatoličke crkve ne dolazi u neku državu ukoliko većinska crkva nije saglasna s tom posetom. Dakle, potrebno je da se poglavaru Rimokatoličke crkve, posle saglasnosti većine episkopa, iz protokolarnih razloga iz SPC uputi službeni poziv. Mi smo spremni da papa dođe u Srbiju, jer smo svesni da je neophodno da sarađujemo ekumenski, ali i realno u rešavanju problema demografije i ekologije na Balkanu - otkrio nam je biskup Laslo Nemet. Niš će biti domaćin hrišćanske proslave 2013. godine čija će centralna priredba biti u Milanu, ali će kao grad u kome se rodio Konstantin Veliki, učestvovati u toj svečanosti. Milanski edikt je pisan za ceo hrišćanski svet, koji se sedam i po vekova kasnije podelio na istočnu pravoslavnu i zapadnu rimokatoličku crkvu. Konstantin Veliki je Milanskim ediktom uspostavio ravnopravnost i slobodu veroispovesti, a hrišćane zaštitio od progona. Zato je na nišku proslavu datuma značajnog za sve hrišćane nezaobilazno pozvati i Rimokatoličku crkvu. - Ako do tog susreta dođe, to ne bi treba svoditi na pravoslavno-katolički susret, a još manje na srpsko-vatikanski, jer on je opštehrišćanski - kaže verski analitičar Živica Tucić. Upravo zato, jer je to opštehriščanski sabor, država Srbija i SPC vide priliku da ugoste Svetog oca, jer će tako izbeći burne reakcije srpskih nacionalista i jeretika. Sam patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Irinej je 29. maja službeno potvrdio da će poslati poziv Vatikanu: - Na proslavu 1.700 godina Milanskog edikta, koja će biti održana 2013. u Nišu, biće pozvani predstavnici svih crkava. I nema nikakvog razloga da se mimoiđe i Rimska crkva, sa kojom smo bili zajedno do 11. veka. Lično smatram da će proslava u Nišu biti prilika da se uspostavi dijalog između predstavnika svih crkava, jer tu ima šta da se kaže. Nadam se da će to biti povod jednog novog odnosa između zapadne i istočnih crkava. Povodom ovih izjava poglavara SPC iz Vatikana je stigao odgovor, koji je izrekao otac Federiko Lombardi, portparol Svete stolice: - Postoji dobra volja i inicijativa novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve da dočeka papu Benedikta DžVI u Nišu 2013. godine povodom jubileja Milanskog edikta iz 313. godine. I to će biti dobra prilika za dalji razvoj ekumenskih odnosa. Papa je veoma zainteresovan za dijalog sa istočnim crkvama. Važno je da održavamo u životu zajedničke korene naše civilizacije i da zajednički delamo. U ovom kontekstu bi trebalo shvatiti i susret planiran za 2013. u Nišu, za koji je ideju dao patrijarh srpski. Ako do susreta dođe, mislim da će najvažniji biti duhovni i ekumenski aspekt, kao i mirotvorni rad. To je važan momenat pošto je u istoriji regiona bilo mnogo konflikata i rana koje nisu još zaceljene - najavio je otac Federiko Lombardi, portparol Svete stolice. TRI DIMENZIJE Od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve 1219. godine do danas nije bilo susreta poglavara SPC i Rimokatoličke crkve. Odnosi Srba i Rimokatoličke crkve postoje još od vremena Nemanjića, kada je Stefan Prvovenčani dva puta od Vatikana ishodio kraljevsku vlast. Car Dušan je od pape 1355. tražio da ga imenuje "kapetanom hrišćanstva u borbi protiv Turaka", ali nije uspeo. Posetu kralja Aleksandra Obrenovića (1889-1903) papi Lavu Trinaestom (1878-1903) tadašnji državni sekretar Svete stolice kardinal Rampole, prema navodima istoričara Stanimira Spasovića, iskoristio je za pokretanje pitanja potpisivanja Konkordata između Kraljevine Srbije i Vatikana. Ugovor je potpisan tek 24. juna 1914. u Rimu. Josip Broz Tito je želeo da dobije podršku pape i Vatikana u kandidaturi za Nobelovu nagradu. Slobodan Milošević je pokušao da dovede papu u Beogradu. Poseta poglavara Rimokatoličke crkve jugoslovenskoj prestonici posebno je bila aktuelna 1994. godine, kada je papa želeo da, pored Beograda, poseti Zagreb i Sarajevo. I tadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović je u Vatikanu izjavio da zvanične vlasti SRJ nemaju ništa protiv papine posete Beogradu. Tada je u Vatikanu zvanično insistrirano da Sveti otac poseti ili sva tri grada, ili nijedan. Sveta stolica je time htela da dokaže kako joj je stalo do odnosa sa sve tri bivše jugoslovenske federalne jedinice. Miloševića ideja je bila da papa dođe 1996. godine u Beograd. Za SPS-u i JUL-u tada nije bila neophodna saglasnost SPC. Zadatak je poveren Dojčilu Maslovariću, pouzdanom saradniku Mire Marković i ambasadoru SRJ u Vatikanu. On je prilikom predaje akreditiva uputio poziv papi da "što pre poseti Beograd", jer za to "od strane državnih vlasti neće biti nikakvih problema." Papa je trebalo početkom oktobra 1996. godine, kako je i potvrđeno Beogradskoj nadbiskupiji, da bude u "usputnoj poseti", posle boravaka u Hrvatskoj. Srpska pravoslavna crkva se tada žestoko suprotstavila papinoj poseti. Vatikan je, naime, vatreno pomagao sve ratne pohode protiv Srba, posebno u NDH. Nije bio neutralan ni u građanskom ratu u Jugoslaviji, kada je podržao secesiju Hrvatske i Slovenije. Takvo ponašanje Svete stolice izazvalo je negativan stav srpskog naroda prema Vatikanu i papi.   Profesor Darko Tanasković, bivši ambasador u Vatikanu otkriva dobro čuvanu diplomatsku tajnu ZVANIČNI POZIV NIKADA NIJE POSLAT Sumnjam da je poglavar Rimokatoličke crkve ikada usmeno dobio formalan, zvanični državni poziv da poseti Srbiju, a ranije Jugoslaviju. Pisani još manje Profesor Darko Tanasković je šest godina službovao u Vatikanu i jedan od retkih Srba koji je lično od pape Jovana Pavla II dobio orden. Kao ambasador pri Svetoj stolici bio je jako dobro upućen u zvanične odnose Beograda i Vatikana, pa je zato i bilo logično da ga upitamo šta misli o mogućnosti da papa Benedikt DžVI poseti Niš? Odnosno, koliko su taj skup i proslava važni za hrišćanski svet i za susret poglavara Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve u Srbiji 2013. godine? - Mogućnost da papa Benedikt DžVI bude jedan od crkvenih poglavara koji bi se 2013. godine okupili u Nišu, rodnom mestu cara Konstantina, na obeležavanju 1700. godišnjice Milanskog edikta, realna je, ali uz prethodno stvaranje određenih preduslova. Pre svega, od najvećeg je značaja da se ova istinski ekumenska manifestacija, koja seća na vremena nepodeljene crkve Hristove, u svakom pogledu osmisli i pripremi na način dostojan njenog značaja i da se u te pripreme uključe svi oni koji bi taj značaj trebalo da shvate kao svoju obavezu i odgovornost pred istorijom, ali i priliku da se nešto vredno učini za opšte dobro, pri čemu nikako ne treba imati u vidu samo vernike. Verujem da su Srpska pravoslavna crkva i država Srbija u punoj meri svesne posebne privilegije, ali i obaveze, da budu domaćini takvog svetskog skupa. Sve, naravno, ne zavisi od njihove spremnosti, ali nema sumnje da Srbija može dati znatan doprinos stvaranju pozitivne atmosfere u vezi s opštehrišćanskim jubilejom 2013. godine, kako u Nišu tako i u Milanu. Ali, ne zaboravimo da vremena nema mnogo... Kakav je istorijat dosadašnjih razgovora o poseti Svetog oca Srbiji i sta je u tim razgovorima bio glavni problem da se ta poseta nije realizovala? - Moja saznanja o konkretnim razgovorima takve vrste krajnje su oskudna, jer se oni, ako ih ima i kad ih ima, obavljaju u diskreciji. Mislim da se u javnosti više raspravljalo i nagađalo o tim razgovorima no što je njih, zapravo, i bilo. A bilo ih je, svakako, ali više u načelnom nego u neposredno datumski obavezujućem smislu, sem možda dvaput. Nije tajna da je dosad osnovna prepreka ostvarivanju posete poglavara Rimokatoličke crkve Srbiji bila nespremnost SPC da se o njoj izričito i konkretno pozitivno izjasni. Zašto je SPC bila nespremna? - Za to postoji više razloga, od kojih je jedan, ali nikako i jedini, neraspoloženje prema papinoj poseti u značajnom delu verničkog naroda, posebno onog iz Hrvatske i BiH. Ima arhijereja koji smatraju da s papom, iz suštinskih dogmatskih i teoloških razloga, uopšte ne treba uspostavljati dijalog, ali verujem da su oni u manjini. Otpor papinoj poseti težišno je ukorenjen u istorijskom i kolektivno-psihološkom sloju svesti našeg naroda, a i sveštanstva SPC. On ima racionalnu podlogu, ali seže do iracionalnih razmera. Šta mislite o pozivu prvo Svete Marovića ispred države SCG pokojnom papi Jovanu, potom Borisa Tadića ispred države Srbije papi Benediktu DžVI da posete našu zemlju? - Trebalo bi, pre svega, razjasniti šta se podrazumeva pod pozivom, jer se o raznim pozivanjima pape u Srbiju mnogo i burno raspravljalo u našoj javnosti. Premda o tome po prirodi stvari nisam mogao biti izvorno obavešten ni dok sam, od 2002. do 2008, bio ambasador pri Svetoj Stolici, jer se suštinski deo razgovora između pape i najviših gostiju obavlja u četiri oka. Sumnjam da je poglavar Rimokatoličke crkve ikada usmeno dobio formalan, zvanični državni poziv da poseti Srbiju, a ranije Jugoslaviju ili SCG. Pisani još manje. Uvek je odgovarajućim formulacijama izražavana želja države da papa dođe u posetu, uverenje da bi takva poseta bila obostrano korisna, kao i spremnost da se doprinese stvaranju uslova da se ona što pre i realizuje. To se posle diplomatski tumači kao otvoreni poziv. Šta sve treba da se učini i ispuni da bi Sveti otac posetio Niš, možda i Beograd, odnosno celu Srbiju? - U delu javnosti se pominje i niz uslova koje bi Vatikan prethodno morao ispuniti kako bi papa mogao doći u Srbiju. Većina tih uslova, iako možda moralno utemeljena, potpuno je van političke i životne realnosti. Potrebno je, kao što sam već rekao, da se steknu mnogi uslovi, od kojih je najvažniji saglasnost Sinoda i Sabora SPC. Ima komentara da je to što država "čeka" saglasnost Crkve dokaz nekakve klerikalizacije našeg političkog života. Ovakve ocene više su dokaz nerazumevanja prirode papskih poseta koje nikada nisu samo državničke, već i pastoralne. Papa bi teorijski mogao neku državu da poseti i samo u državničkom svojstvu, ali se to u praksi ne dešava. Vatikan takve posete ne želi. Papa uvek posećuje i vernike Katoličke crkve, a i poglavara one hrišćanske ili nehrišćanske crkve, odnosno verske zajednice, koja postoji u datoj zemlji, pogotovo ako je u njoj većinska. Kako ocenjujete današnje odnose Srbije i Vatikana, odnosno SPC i Svete stolice? - Mislim da su odnosi između Srbije i Vatikana u celini danas dobri i skladni, čemu svakako doprinosi i činjenica da Sveta stolica nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova. Rekao bih da je međucrkveni dijalog SPC i Rimokatoličke crkve, a to znači i Vatikana, ukupno uzevši, i pored izvesnog zastoja u poslednje vreme, u usponu. Nastavak se u sledećem broju..

Građani Srbije sve više gube nadu

Sve više građana Srbije gubi nadu i pored obećanja vlasti da će do kraja godine ekonomska situacija biti bolja, a usporavanje procesa priljučenja Evropskoj uniji (EU) dodatni je razlog nezadovoljstva, piše britanski nedeljnik Ekonomist. U komentaru lista navodi se da, i pored toga što srpski ministar za trgovinu Slobodan Milosavljević uverava da će do kraja godine biti ostvaren ekonomski rast od dva odsto, građani sve više gube nadu. Kao jedan od važnih razloga list navodi da je usporen put Srbije ka EU i da mnogi građani strahuju da bi pitanje Kosova dodatno moglo da uspori taj proces. Ekonomist podseća da je 22 od 27 država EU priznalo nezavisnost Kosova. List ističe da je Srbija podnela kandidaturu za EU u decembru 2009. godine, ali da iz Nemačke stižu signali da bi proces proširenje trebalo privremeno zaustaviti, posle ulaska Hrvatske 2012. ili 2013. godine. "Ukoliko Srbija odabere da se bori za Kosovo, Nemci i ostali (u EU) imaće odličan izgovor da Srbiju drži po strani", piše list. U komentaru se navodi da je Srbija postala zemlja koja gleda i u prošlost i u budućnost i kao primere navodi posetu predsednika Borisa Tadića Srebrenici i muzički festival Egzit u Novom Sadu. Podseća se da je Tadić 11. jula odao poštu žrtvama Srebrenice i dodaje da je vojni komandant bosanksih Srba Ratko Mladić još uvek u bekstvu, iako je za njim raspisana poternica Haškog tribunala, zbog genocida počinjenog u Srebrenici. "Kada je predvodio svoje trupe na Srebrenicu 1995, on (Mladić) je govorio da je oslobodio grad od 'Turaka', što je pogrdan naziv za Bošnjake. Ironično, ali Turska je sada postala najbolji prijatelj Srbije", piše Ekonomist. List podseća da je posle obraćanja na skupu u Srebrenici turski premijer Redžep Tajip Erdogan došao u posetu Beogradu, gde je potpisao nekoliko važnih sporazuma, među kojima i onaj o viznoj liberalizaciji, dok će u septembru stupiti na snagu sporazum o slobodnoj trgovini. Turska je od prošle godine ponovo počela da igra važnu ulogu na prostoru zapadnog Balkana, a posebno je angažovana na pomirenju Srba i Bošnjaka u BiH, kao i rivalskih bošnjačkih frakcija u Sandžaku, ocenjuje list u komentaru. Istovremeno, u Novom Sadu je održan jedan od najvećih muzičkih festivala Egzit (Edžit) na kojem su se okupili gosti iz cele Evrope. U komentaru Ekonomista podseća se da je festival dobio ime Egzit (Izlaz) jer je, kada je nastajao, predstavljao izlaz iz nacionalizma.

Patrijarh osveštao Đurđevdanski krst

Srpski patrijarh Irinej i episkop šumadijski Jovan svečano su u sredu, uz sveštenstvo šumadijske eparhije, osveštali "Đurđevdanski krst" koji je postavljen na kružnom toku na ulazu u Kragujevac iz pravca Batočine. "Đurdevdanski krst" autora Zorana Ilića je visine 18 metara, raspona 11 metara, a na prednjoj strani se nalazi "Raspeće" visine šest metara, dok je na drugoj strani ikona svetog Đorđa, zaštitnika grada, prečnika 2,6 metara. Podizanje krsta koštalo je oko osam miliona dinara, a kako navode u gradskoj upravi, novčana sredstva i opremu obezbedili su brojni donatori. U prisustvu nekoliko stotina građana parijarh Irinej je u besedi nakon osvećenja krsta rekao da mu je velika čast i radost što ima priliku da učestvuje u tom, kako je naveo, "znamenitom danu". On je rekao da ga raduje što je krst podignut na putu pored koga mnogi prolaze i gde imaju priliku da bace pogled na krst, da se prekrste, da se Bogu pomole i da Gospod blagoslovi njihov put. "To je danas tako potrebno nama i čitavome svetu, jer saobraćaj uzima veliki danak, zbog čega je jedna velika pouka svima nama da bez blagoslova božjeg nikud ne krećemo i ništa ne počinjemo u svom životu", poručio je patrijarh. On je dodao da se raduje što je krst "čudesni božanski znak" podignut u srcu Šumadije. Patrijarh je rekao da se priprema podizanje velikog krsta u Nišu, na brdu Viniku 2013. godine kada se obeležava veliki jubilej i da će to biti prilika da se "građanima i brojnim prolaznicima da do znanja da je Niš hrišćanski grad, grad Konstantina, prvog hrišćanskog cara".

MMF odobrio pomoć Kosovu od 108.9 miliona evra

Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je stend baj aranžman sa Kosovom u trajanju od 18 meseci, vredan 108,9 miliona evra. Bord direktora MMF-a odobrio je pomoć, najavljenu u maju, navodi se u saopštenju te finansijske institucije sa sedištem u Vašingtonu. Kosovo će moći odmah da povuče 22,1 milion evra od MMF-a, a ostatak će se postepeno povlačiti u zavisnosti od primene mera za stabilizaciju javnih finansija. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost u februaru 2008. godine. Nezavisno Kosovo do sada je priznalo 69 zemalja. U junu 2009. Kosovo je pristupilo MMF-u i Svetskoj banci.