SRBIJA

Srpske freske izložene u Evropskom parlamentu

Bez usaglašavanja stavova o Kosovu sa Hejgom

Prosečna plata u Srbiji u julu bila 34.591 dinar

Spoljni dug Srbije na kraju juna bio 23,8 milijardi evra

Zbog korupcije uhapšeno više nego za pet godina

Srbiju posetilo sedam odsto manje turista

Sleteo prvi ruski helikopter na aerodrom u Nišu

Srpske freske izložene u Evropskom parlamentu

U Evropskom parlamentu u Briselu je otvorena izložba fresaka iz srpskih srednjevekovnih manastira, za koju je zvaničnik EP Viktor Boštinaru rekao da bi morala da izmeni i neke predrasude o Srbiji. Boštinaru je, otvarajući izložbu, naglasio da "evropski projekat" ne može biti celovit bez uključenja Zapadnog Balkana, pri čemu Srbija treba da odigra u tome bitnu ulogu. On je, u prisustvu srpskih i evropskih diplomata i zvaničnika i poslanika EP, podvukao da se Srbiji za ulazak u članstvo Evropske unije ne smeju postavljati dodatni uslovi u odnosu na one koji su važili ili važe za ostale zemlje. Srpski ministar kulture Nebojša Bradić je, predstavljajući kopije fresaka i ornamente manastira između 12. i 15. veka, naglasio da su to kulturna dobra i baština celog čovečanstva, jer su mnoge freske od Uneska proglašene za svetsku kulturnu baštinu, odnosno na spisku su dela u opasnosti. Freske jesu simbol prošlosti, ali mogu biti važno nasleđe za budućnost, u kojoj će sve razlike biti poštovane i uvažene, istakao je Bradić. Srpski ministar rekao je i da iskustvo pokazuje da kulturno nasleđe kao plodno tle za sve Evropljane ima ogroman potencijal za razvoj dijaloga, trpeljivosti i razumevanja među ljudima. Bradić je ukazao na to da je važno da se predstavljanjem srpske kulture i baštine razveju izvesne predrasude, čime se Srbija predstavlja u pravom svetlu kao zemlja koja treba da bude uvažena i koja pripada i koja je pripadala Evropi u svakom smislu. Potpredsednik delegacije EU za odnose sa jugoistočnom Evropom Boštinaru je naglasio da su Srbija i Balkan imali jaku, dramatičnu ulogu u istoriji, izrazivši čvrstu nadu da će izložene srpske freske, kao remek-dela evropske baštine, uticati na to da se otklone i neke oveštale predstave i predubeđenja o Srbiji. Boštinaru je podsetio na to da su zahvaljujući bogatoj kulturi u manastirima i ulozi Srpske pravoslavne crkve Srbi uspeli da se odupru nasrtaju Otomanske Turske, a da su, u novijoj istoriji, dali doprinos pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu. Zato je, po njegovim rečima, "u područjima sukoba nužno zaštiti remek-dela srpske srednjevekovne umetnosti". U Evropskom parlamentu su prikazane kopije fresaka iz Manasije, Mileševe, Gradca, Studenice, Gračanice, Dečana, Ravanice, Starog Nagoričanog, iz crkve Bogorodice Ljeviške i Pećke patrijaršije. Ova izložba srpskih fresaka je prethodno prikazana i u Parizu, Klegenfurtu (Celovcu), Ljubljani i Strazburu, gde je time obeleženo i predsedavanje Srbije Savetu Evrope.

Bez usaglašavanja stavova o Kosovu sa Hejgom

Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg se u Beogradu založio za usaglašavanja stavova Evropske unije i Srbije oko Kosova i predloga rezolucije koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN, ali u razgovorima sa srpskim državnim vrhom nije postignuta saglasnost o tom pitanju. Najviši srpski zvaničnici, predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, izrazili su spremnost za kompromis i dijalog, ali je istaknuto da Srbija neće priznati Kosovo niti povući predlog rezolucije podnet Generalnoj skupštini UN. Hejg i Jeremić rekli su na konferenciji za novinare posle sastanka da se ne slažu oko pitanja Kosova i da nisu približeni stavovi, ali da dele zajedničku viziju Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Hejg se založio za razgovore Srbije i EU o prolematičnim pitanjima i dodao da je potrebno da Srbija o ovom pitanju blisko sarađuje s visokom predstavnicim EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton. Predsednik Tadić je šefu britanske diplomatije rekao da je Srbija spremna za kompromis o predlogu rezolucije o Kosovu, kao i da računa na pomoć EU za rešenje pitanja Kosova. "Isključen je jedino kompromis u pogledu priznavanja nezavisnosti Kosova", rekao je Tadić. Hejg je posle razgovora s Jeremićem rekao da je potreban "usaglašen pristup i usaglašen tekst (rezolucije) EU i Srbije" i dodao da je najbolji način za to pisanje nove rezolucije, "što bi podrazumevalo povlačenje srpske rezolucije". Srpski ministar je, međutim, istakao da opcija povlačenja rezolucije podnete u UN "za vladu Srbije nije na stolu". "Mi nismo u prilici da to uradimo, ali spremni smo da na konstruktivan način sagledamo svačije predloge, da kroz intenzivan dijalog i proširenu saradnju sa svim međunarodnim činiocima učinimo sve što je u našoj moći da rezolucija dobije što je moguće širu podršku u Generalnoj skupštini UN", kazao je Jeremić. Srpski državni vrh je poručio i da je strateški cilj Srbije ulazak u EU, dok je Hejg naveo da postoji saglasnost da je mesto Srbije i celog Zapadnog Balkana u EU i da Velika Britanija snažno zagovara taj stav. "Moj stav je kao i stav nemačkog ministra spoljnih poslova (Gida Vestervela) koji je ovde bio prošle nedelje. Nadam se da je moguće ići u budućnost i dovesti balkanske zemlje u EU. Zabrinut sam da će ako to ne budemo mogli da uradimo, Srbija biti uhvaćena između svoje prošlosti i budućnosti", rekao je Hejg. Jeremić je rekao da iako nisu usaglašeni stavovi oko Kosova, postoji saglasnost o neophodnosti bliske saradnje u pronalaženju kompromisnog rešenja prihvatljivog za sve, kako po pitanju Kosova tako i po pitanju ubrzanja evrointegracije Zapadnog Balakan. Cvetković i Hejg su konstatovali da ekonomski odnosi dveju država zaostaju za realnim mogućnostima i da je njihovo značajno unapređenje moguće u domenu spoljnotrgovinske razmene, a naročito u domenu investicija. Na sastanku Hejga i Ivice Dačića istaknuta je veoma dobra policijska saradnja dve zemlje u borbi protiv organizovanog kriminala, a naglašeno je i da će biti uloženi napori u nastavku procesa vizne liberalizacije s Britanijom, koja nije u šengenskom sistemu kao druge članice EU.

Prosečna plata u Srbiji u julu bila 34.591 dinar

Prosečna neto zarada u Srbiji u julu bila je 34.591 dinar (326 evra), što je realno više 1,5 procenata, a nominalno za 1,3 odsto nego u prethodnom mesecu, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Kako se navodi u saopštenju tog zavoda (www.stat.gov.rs), prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u julu bila je 48.394 dinara (456 evra), što je i realno povećanje od 2,1 odsto, a nominalno od 1,9 odsto. Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije. U Srbiji je prosečna neto zarada u julu bila realno veća 1,8 odsto nego u istom mesecu 2009. godine, a nominalno 6,3 odsto. Julska bruto zarada bila je realno veća 2,3 procenata nego u istom mesecu 2009, a nominalno je bila veća 6,8 odsto.

Spoljni dug Srbije na kraju juna bio 23,8 milijardi evra

Spoljni dug Srbije na kraju juna ove godine iznosio je 23,8 milijardi evra i njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) bilo je 78,1 odsto, što je blizu granice visoke zaduženosti od 80 odsto BDP-a, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). U drugom tromesečju 2010. godine spoljni dug je uvećan za 550 miliona evra, od čega je više od 450 miliona po osnovu kursnih razlika zbog slabljenja dinara u odnosu na druge valute zastupljene u strukturi zaduženja u inostranstvu. Spoljni dug javnog sektora na kraju prvog polugodišta 2010. godine bio je 8,3 milijardi evra i veći je 10,1 odsto nego na kraju marta. Njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu je iznosilo 35 odsto i za 2,4 odsto procentna poena veće je nego na kraju prvog tromesečja, što je posledica kursnih razlika i povlačenja dela kredita od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u iznosu od 237 miliona evra. Spoljni dug države, uključujući dug NBS, iznosio je 7,7 milijardi evra, a državno garantovani spoljni dug 600 miliona evra. Privatni sektor je na kraju juna u inostranstvu bio zadužen u iznosu od 15,5 milijardi evra, od čega je udeo duga banaka bio 31,9 odsto, a preduzeća 68,1 odsto. Dug banaka je iznosio 4,9 milijardi evra i u poređenju sa stanjem na kraju marta smanjen je za 24,2 miliona evra. Preduzeća su bila zadužena u iznosu od 10,6 milijardi evra, što je za 14,9 odsto manje nego na kraju marta. Više od 50 odsto inostranih kredita koje su preduzeća u Srbiji koristila odobrile su strane banke i finansijske institucije koje imaju statuys poveznih lica sa domaćim bankama. Javni dug Srbije na kraju juna je iznosio 10,8 milijardi evra, odnosno 35,4 odsto BDP-a. U taj dug nisu uključene obaveze Srbije prema MMF-u iznosu od 426,6 miliona evra. Srbija, kako je navedeno u izveštaju NBS, još nije u situaciji da njena zaduženost prerasta u makroekonomski problem, jer je prema metodologiji MMF-a i Svetske banke kritična granica zaduženja kad javni dug dostigne 48 odsto BDP-a, odnodno 132 odsto izvoza. Centralna banka je, međutim, ukazala da brzina rasta javnog duga vodi sve bliže kritičnoj granici, zbog čega u narednom periodu država treba da bude oprezna pri odlučivanju o iznosu i svrsi novih zaduženja, kao i da preuzete obaveze redovno izmiruje. Država se u prvoj polovini 2010. godine zadužila u iznosu od 952,8 miliona evra, dok je celoj 2009. javni dug uvećan za 1,1 milijardu evra. Prodajom trezorsih zapisa na domaćem finansijskom tržištu država se ukupno zadužila u iznosu od 125,7 milijardi dinara, od čega je zaduženje u drugom tromesečju ove godine iznosilo 21,9 milijardi dinara.

Zbog korupcije uhapšeno više nego za pet godina

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je u Beču da je u Srbiji prošle godine uhapšeno više ljudi zbog korupcije nego u poslednjih pet godina a da je za 18 meseci primene Zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine oduzeta imovina vredna više od 200 miliona evra. Na konferenciji pod nazivom "Od vizije do realnosti: Novi, holistički pristup borbi protiv korupcije", Dačić je rekao da korupcija i kriminal razaraju tkivo svake države i društva i da zato borba protiv tih pojava treba da bude prioritet svake vlade, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova. "Nema uspešne borbe protiv kriminala i korupcije bez međunarodne saradnje policije, tužilaštva, sudova i nevladinih tela za borbu protiv korupcije", rekao je Dačić i dodao da je policijska saradnja na Zapadnom Balkanu veoma dobra i za nekoliko koraka ispred političke saradnje zemalja u regionu. On je dodao da je jedan od pet prioriteta na kojima je formirana Vlada Srbije borba protiv kriminla i korupcije i da su stvorene sve pravne i zakonodavne pretpostavke za uspešnu borbu protiv korupcije. Na skupu u Beču danas je osnovana Međunarodna akademija za borbu protiv korupcije, u prisustvu generalnog sekretara UN Ban Ki Muna i ministara iz više od 30 zemalja sveta. Osnivački dokument je potpisalo 35 zemalja, uključujući Srbiju. Govoreći o osnivanju Akademije, ministar Dačić je izjavio da će Srbija, kao njen osnivač, dati najveći mogući doprinos uspehu te inicijative. Akademija će funkcionisati kao centar za obrazovanje, obuku, saradnju i akademsko istraživanje u oblasti borbe protiv korupcije kroz holistički pristup.

Srbiju posetilo sedam odsto manje turista

Srbiju je u prvih sedam meseci ove godine posetilo 1,1 miliona turista, što je za sedam odsto manje nego u istom periodu prošle godine, saopštila je Turistička organizacija Srbije (TOS). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od ukupnog broja domaćih turista bilo je 747.349, što je pad za 10 odsto, dok je Srbiju posetilo 366.222 stranaca što je za jedan odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Od januara do jula ostvareno je 3,6 miliona noćenja, što je smanjenje za 15 odsto. Domaći turisti imali su 2,8 miliona noćenja, za 15 odsto manje, a stranci 780.927 što je smanjenje za 13 odsto. Kako se navodi, turisti iz Srbije su najviše boravili u Vrnjačkoj banji, Zlatiboru, Beogradu i Kopaoniku, dok su stranci najčešće noćili u Beogradu, Novom Sadu i na Zlatiboru. Najveći broj noćenja u Srbiji za sedam meseci imali su turisti iz Bosne i Hercegovine (81.690) , zatim slede iz Crne Gore (63.653), Slovenije (58.221) , Hrvatske (49.055) i Italije (46.717).

Sleteo prvi ruski helikopter na aerodrom u Nišu

Helikopter za gašenje požara ruskog Ministarstva za vanredne situacije sleteo je juče na niški aerodrom "Konstantin Veliki" u sklopu priprema za zajedničku srpsko -rusku vežbu koja će 9. septembra biti održana na Oblačinskom jezeru. "To je promocija onoga što zajednički radimo - formiranje Regionalnog centra za jugoistočnu Evropu u Nišu. Ideja je da jedna od funkcija centra bude i gašenje velikih šumskih požara", rekao je načelnik Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije Predrag Marić na konferenciji za novinare. On je kazao da će sutra u Niš sleteti još jedan helikopter MI-26 ruskog ministarstva, a da će u nedelju iz Moskve stići i komandni kadar koji će zajedno sa kolegama iz srpskog Sektora za vanredne situacije rukovoditi vežbom na Oblačinskom jezeru. "Sve to je uvod u potpisivanje aneksa sporazuma o formiranju Regionalnog centra u Nišu koji bi tokom oktobra trebalo da potpišu ministar Ivica Dačić i ruski kolega Sergej Šojgu", rekao je Marić. On je kazao da će aneksom ugovora biti precizirani tehnički i komercijalni uslovi rada regionalnog centra u Nišu. Marić je rekao da će ruske letelice u Nišu biti do 10. septembra, a da je ideja da u Nišu, kada regionalni centar bude formiran do 2012. godine, letelice iz Rusije budu stacionirane tokom letnjih meseci kako bi gasile požare u regionu i zemljama Evropske unije. Na niški aerodrom je sleteo helikopter Ka-32 sa sedam članova posade.