KANADA

Kanađani tolerantni, Italijani zahtevni a Francuzi...

Kanađani sve manje strahuju za posao, ali plata bi ...

Kanađani treći u svetu po darežljivosti

Žrtve sajber kriminala uglavnom sebi pripisuju krivicu

U Torontu treba izbegavati prekoračenje brzine

Izbor za gradonačelnika Misisage

Radionice i seminari za brucoše širom Kanade

Kraljica Elizabeta primila budućeg generalnog guvernera

Letnja škola za Kanađane u Sićevu

Tinejdžer zarađuje zahvaljujući Rubikovoj kocki

Kanađani tolerantni, Italijani zahtevni a Francuzi...

Naučnici sa tri univerziteta, iz Montreala, Rena u Francuskoj i italijanskog Svetog srca, upoređivali su ponašanje roditelja iz tri zemlje prema svojoj deci. Ustanovljeno je da su Kanađani tolerantni, Italijani zahtevni, dok su Francuzi negde između ove dve opcije. Istraživači su ispitivali emotivne veze između dece i roditelja kroz pitanja postavljena mladima od 11 do 19 godina. Kako se navodi, izbor je pao na ove tri nacije zbog toga što one imaju zajedničke kulturne i sociološke faktore, sa Francuzima je zajednički jezik i sve što ide uz to, dok sa Italijanima delimo slične, jake i važne porodične vrednosti. Montrealski profesor Mičel Klaes objašnjava da ovdašnji roditelji teže nezavisnosti i pregovaranju u konfliktima, i to dovodi u vezu sa vaspitanjem. On naglašava da vrednosti demokratije i vaspitanja, koji se neguju u Severnoj Americi, promovišu individualnost i podsticanje tolerancije i sveobuhvatnosti, namesto mera prisile. U Italiji se, pak, insistira na poštovanju autoriteta i na kontroli. Treba reći da ispitanici iz sve tri zemlje doživljavaju majke kao tople i komunikativne osobe, dok se prema očevima osećanja razlikuju. Deca iz Italije i Kanade veoma su vezana za očeve, međutim, iznenađuje da u Francuskoj taj odnos karakterišu distanca, hladnoća i sukobljavanje. Istraživanje je pokazalo da roditelji češće kažnjavaju sinove, jer se veruje da oni svojim ponašanjem to zaslužuju. Klaes podseća da postoji univerzalan stereotip po kome su dečaci ekstrovertni, hiperaktivni u mlađem, a problematični u adolescentnom dobu, dok za devojčice važi da su introvertne i da ih češće muče depresija i anksioznost.

Kanađani sve manje strahuju za posao, ali plata bi ...

Praznik rada, koji je ostao za nama, prilika je da se sagleda kako živi zaposleno stanovništvo i koji problemi ga muče. Ono što su najčešće teme zaposlenih svugde u svetu, pa i u Kanadi, svakako su sigurnost radnog mesta, ali i primanja. Ove godine skoro tri petine zaposlenih ne strahuje od gubitka posla, dok je prošle godine tri petine imalo tu vrstu nesigurnosti vezane za radno mesto. Skoro svaki drugi zaposleni na ovim prostorima smatra da je premalo plaćen za posao koji obavlja, a svega 4,5 odsto veruje da dobija više nego što zaslužuje. Ovi podaci dobijeni su u anketi koju su u februaru sproveli Centar za istraživanje Univerziteta Karlton i Asocijacija za kanadske studije. Direktor Asocijacije za kanadske studije Džek Džedveb objašnjava da ovako visok nivo nezadovoljstva može biti posledica saznanja o astronomskim primanjima stečajnih rukovodilaca. U poređenju sa drugim delovima zemlje, zaposleni u Ontariju su procentualno zadovoljniji visinom svojih prihoda, dok su, nasuprot, oni iz Kvebeka najnezadovoljniji. Čak 54 odsto kvebečkih radnika veruje da im je plata manja nego što zaslužuju. Takođe, u Ontariju skoro svaki deseti zaposleni priznaje da je više nego zadovoljan primanjima, u poređenju sa onim koliko radi. Sasvim suprotan stav iskazuju zaposleni iz atlanskog i zapadnog dela zemlje, gde je procenat zadovoljnih ispod tri odsto. U Kvebeku je tek za nijansu bolja situacija, jer tamo 3,7 odsto radnika veruje da su preplaćeni. Dobra je vest i da će poslodavci ove godine više povećati plate nego prošle godine, iako to još uvek neće biti na nivou onoga što je bilo početkom ove decenije. No, treba reći da je u anketi Haris Desime, čak četiri petine zaposlenih istaklo da je spremno da prima manju platu, ukoliko bi to garantovalo balans između radnog angažmana i slobodnog vremena. Zanimljivo je i da se, istina sporo ali sigurno, skraćuje vreme provedeno na poslu. Za razliku od 34,69 prosečnih radnih sati 2000. godine, ovog jula je prosek bio 33,24 sata. Kako se ističe, postoji mogućnost da ovaj podatak nije sasvim pouzdan, zbog godišnjih odmora i više zaposlenih sa nepunim radnim vremenom, ali isto tako treba uzeti u obzir da ovakva satnica odražava sve veći prosek godina zaposlenih.

Kanađani treći u svetu po darežljivosti

Kanađani, zajedno sa Ircima, nalaze se na trećem mestu u svetu po velikodušnosti i dobrovoljnim prilozima. Ispred su jedino Australijanci i Novozelanđani. Najbogatija država u svetu, SAD, našla se na petom mestu. Osnovna razlika između velikodušnosti Kanađana i Amerikanaca je u tome ko daje. Naši susedi daju 2,5 puta više, računajući po primanjima, ali zato bogati u Kanadi izdvajaju više. Razlikuju se i tome kome daju. Ovde se, tako, mnogo više volontira i učestvuje u akcijama za očuvanje životne sredine, dok u SAD-u domaćinstva mnogo više daju za crkvu, zdravlje i humane usluge. Za svaku pohvalu su žitelji nerazvijenih zemalja Šri Lanke, Laosa, Sijera Leonea, Turkmenistana i Gvajane, koje su se sve našle u prvih 16 najdarežljivijih. Indeks darežljivosti objedinila je Fondacija za humanitarnu pomoć uz pomoć Galupa, a davanja su bila u formi novčanih priloga, volontiranja ili pomoći nepoznatoj osobi. Naglašava se da je izuzetno važno prepoznati volontiranje i posvećivanje vremena kao podjednako vrednu donaciju. U Liberiji su najspremniji da pomognu neznancu, dok je u Turkmenistanu najviše u svetu zastupljeno volontiranje. Najmanje su darežljivi Grci, što je i razumljivo zbog krize u koju su zapali, ali na dnu liste su i žitelji Kine i Indije, zemalja u privrednom usponu.

Žrtve sajber kriminala uglavnom sebi pripisuju krivicu

Zanimljiv je stav Kanađana prema sajber kriminalu, pokazan u ispitivanju sprovedenom od strane Nortona, proizvođača softverskog obezbeđenja. Pre svega, žrtve ove vrste kriminala neće prijaviti policiji ili nekom drugom to što im se događa onako često kao što bi prijavili krađu ili slično. Oni najčešće imaju osećaj da su prevareni, i to prate ljutnja i uznemirenost zbog bespomoćnosti, a krivicu za to što im se dešava uglavnom pripisuju sebi. Osećaju se loše i zato što znaju da sajberkriminalci neće biti kažnjeni. Po rečima američkog profesora psihologije Džozefa Labrija, prevareni se ponašaju kao vlasnici automobila koji se ne raspravljaju sa automehaničarem jer se ne razumeju u kola. Zanimljivo je da je svega jedan odsto Kanađana smatra da neće biti žrtve sajber kriminala, u koji spadaju između ostalog i kompjuterski virusi, prevare sa kreditnim karticama i krađa identiteta. Preko polovine ispitanih je prijavilo da su imali probleme sa kompjuterskim virusima i malverskim napadima, a na drugom mestu je uvlačenje u onlajn skamove. Tek nešto više od polovine bi prijavilo da im elektronskim putem preko sajtova za druženje stiže preteća pošta. Ali, ni Kanađani nisu baš tako fini kao što izgleda na prvi pogled. Oko dve petine je priznalo da su u onlajn kontaktima iznosili po neku laž u priči o sebi, a svaki treći je koristio lažan identitet. Pored toga, skoro polovina anketiranih smatra da je u redu uzimati muziku i filmove sa interneta. Lin Hargrouv, jedan od direktor u Simanteku Kanada, objašanjava da neki ljudi i dalje veruju da je sve što je na internetu dostupno svima i besplatno.

U Torontu treba izbegavati prekoračenje brzine

Po mišljenju Nacionalne asocijacije vozača, Toronto se našao na prvom mestu liste severnoameričkih gradova riskantnih za vozače koji prekoračuju brzinu. Kako se napominje, Toronto zbog svoje veličine mami da se vozi brzo, ali je očigledno da i policija pronalazi dovoljno efikasnih načina da to sankcioniše. Tvrdi se da u Torontu ima više zamki za nesavesne vozače, nego u Los Anđelesu, Njujorku i Montrealu zajedno. Lista je sačinjena na osnovu broja punktova za merenje brzine, koje su vzači sami otkrili i prijavili na sajtu za razmenu podataka o tim 'zamkama'. U Torontu ih ima preko 250, dok ih, poređenja radi, u Montrealu ima 65, Kalgariju 122, Los Anđelesu 155, a u Njujorku svega 30.

Izbor za gradonačelnika Misisage

Gradonačelnica Misisage Hejzel Mekkalion održala je konferenciju za štampu na kojoj je najavila svoju ponovnu kandidaturu, dvanaestu i, po sopstvenom obećanju, poslednju po redu. U svom obraćanju ona je pozvala građane da stave interes grada iznad svog ličnog i da podrže kandidate koji će raditi sa njom. Kako je istakla, potreban je gradski savet koji će sarađivati. Time je aludirala na nedovoljno razumevanje na relaciji gradonačelnica - većnici, koje je pratilo njen sadašnji mandat i preglasavanje po nekim ključnim pitanjima. Mekkalion do sada nije imala običaj da ovako pompezno najavljuje svoju kandidaturu, ali smatra da se ovog puta radi o istorijskim izborima u kojima se birači moraju odlučiti za 'jak i stabilan tim'. Mekkalion, 89, nalazi se na mestu prvog građanina Misisage još od 1978. godine. Njenu nameru da se ponovo kandiduje i ranije je pominjala gradska većnica i prijateljica Pet Saito, koja smatra da se Mekkalion nikada neće umoriti od onoga što radi za grad. Po rečima Saitove, sposobnosti vremešne gradonačelnice su i dalje iste kao i kod ostalih članova veća, a u nekim stvarima i izraženije. Sama Mekkalion je takođe već govorila da će se opet kandidovati ukoliko je zdravlje bude poslužilo. Izbori će biti 25. oktobra. Inače, u toku je istraga oko toga da li je i u kojoj meri gradonačelnica Mekkalion umešana u davanje gradskog zemljišta svom sinu za izgradnju hotela i stambenog kompleksa. Ona je rekla da je projekat podržala za dobrobit grada, a ne svog sina. Kako se saznaje, izveštaj sudije Daglasa Kaningema neće biti završen do izbora. Upitana na konferenciji da kaže šta će raditi ukoliko sudija ustanovi da je bilo nepravilnosti u njenom radu, Mekkalion je priznala da je pitanje komplikovano i da nema odgovor na njega.

Radionice i seminari za brucoše širom Kanade

Na brojnim kanadskim univerzitetima pokušavaju kroz radionice, seminare i obaveštenja, da upozore brucoše na potencijalne posledice nedovoljno selektivnog postavljanja komentara ili slika na razne socijalne sajtove, kao što su Fejsbuk ili Tviter. Stručnjacima je sasvim jasno da se studenti, posebno oni koji žive odvojeno od doma, neretko okreću ka virtuelnom druženju. Ima i onih kojima je to nešto potpuno novo, tako da nisu ni svesni svih opasnosti koje internet komunikacija sa sobom nosi. Na Univerzitetu Britanska Kolumbija tu opasnost su nazvali 'digitalna tetovaža'. Upravo to, ta dugovečnost svega što je postavljeno na internet, ujedno je osnovni motiv za skretanje pažnje studentima. Ističe se tako da se može desiti da nekome, jednog dana, nešto što je nesmotreno ili impulsivno postavljeno na mrežu eventualno može da zasmeta u ostvarivanju određene karijere ili za dobijanje neke funkcije. Upravo ovih dana vodi se polemika oko toga da li pornografske slike jedne žene sudije iz Vinipega, koje su se mogle videti na internetu, narušavaju njen kredibilitet i, samim tim, ugrožavaju njenu poziciju sudije za porodično pravo. Mnogi studenti svesni su da je od izuzetne važnosti vođenje računa o očuvanju privatnosti, jer između ostalog roditelji, profesori, i budući poslodavci takođe koriste te iste sajtove, te se nikad ne zna kada neko od njih može da pristupi informacijama koje nisu bile baš njima namenjene. Džejson Nolan, asistent na torontskom Univerzitetu Rajerson, na-glašava da socijalni mediji ne mogu da se smatraju za privatni prostor neke grupe ljudi, već ga uvek treba sagledavati u mnogo širem kontekstu. Sve ove činjenice prezentuju se brucošima u programima za podizanje svesti o odgovornom korišćenju društvenih sajtova. Ni u kom slučaju visokoškolske institucije ne osporavaju pogodnost interneta za traženje posla, na primer, pa se na pojedinima nudi i pomoć u savladavanju veštine profesionalne internet prezentacije.

 

Kraljica Elizabeta primila budućeg generalnog guvernera

Dejvid Džonston, budući generalni guverner, proteklog vikenda imao je svoj prvi zvanični susret sa kraljicom Elizabetom II. Džonston je tim povodom otputovao u Škotsku, gde ga je u zamku Balmoral kraljica primila u zvaničnu audijenciju. Tokom posete, kraljica je Džonstonu dodelila najviša zvanja Reda za vojne i Reda za policijske zasluge, a njegovoj supruzi Šeron orden Reda Kanade. Premijer Stiven Harper je u zvaničnom saopštenju istakao da je ova poseta još jedan korak napred u postupku postavljanja novog kraljičinog predstavnika u Kanadi. Džonston će stupiti na ovu funkciju od 1. oktobra, umesto dosadašnje generalne guvernerke Mišel Žan, kojoj se tada završava petogodišnji mandat. Dejvid Džonston, 69, na funkciju dolazi sa mesta predsednika Univerziteta Voterlu.

Letnja škola za Kanađane u Sićevu

Ovog leta više od dvadeset stručnjaka i studenata iz Srbije, Kanade, Engleske, Francuske i SAD-a istraživalo je oko mesec dana pećine u Sićevu i Jelašničkoj klisuri, gde su radili na nalazištu do sada najstarijih tragova života ljudi na ovim prostorima. Ispitivanja na ovom, kako se procenjuje, najvećem i jednom od najbogatijih paleolitskih lokaliteta u centralnom Balkanu, počela su još pre sedam godina, ali šira javnost o tome nije previše glasno obaveštavana. Vođe projekta su profesor Univerziteta u Beogradu dr Dušan Mihailović i profesorka sa Univerziteta u Vinipegu dr Mirjana Roksandić. Pored njih, ove godine u rad tima bili su uključeni i Džek Rink, sa Univerziteta u Hamiltonu, Majkl Morli, saradnik sa Oksforda i Norber Mersije sa Univerziteta u Bordou. Mladi iz Kanade i SAD-a, koji su takođe učestvovali u projektu, ovde su bili u organizaciji Univerziteta u Vinipegu. Studentima treće i četvrte godine i postdiplomcima, onima sa neophodnim prethodnim predznanjem i željom za usavršavanjem u oblasti paleoantropologije, paleolitske arheologije i paleontologije, ova visokoškolska institucija je za letnju školu ponudila dve lokacije: Sićevo, odnosno Malu i Veliku Balanicu i Jelašničku klisuru, gde se nalazi pećina Pesturina. Studenti su sami finansirali svoj dolazak i boravak u Srbiji, gde su radeći i učeći proveli deo leta. Profesorka Roksandić naglašava da su mladi bili veoma vredni i kaže da će dvoje od njih od jeseni biti njeni studenti na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Manitobi. Običnom čoveku posao arheologa i antropologa deluju kao rad na ogromnoj slagalici, koja daje priču o istoriji stvaranja čovekovog života na ovoj našoj planeti, tako da se zna da će i ovi 'delovi' doprineti da neki segmenti budu jasniji. Veruje se da će nalazi iz Male i Velike Balanice pomoći u objašnjavanju perioda rane praistorije, uključujući i pitanja vezana za pojavu modernog čoveka i njegove materijalne kulture. Ministar kulture Nebojša Bradić je, prilikom posete ekipi, izjavio da je Ministarstvo svojom podrškom ovom projektu prepoznalo potencijal ovog lokaliteta, za koji veruje da će jednog dana biti jedno od mesta na mapi kulturnog turizma. Među najznačajnije pronalaske na ovom lokalitetu svakako spadaju oni koji pripadaju homininima, precima neandertalaca, a tu su i delovi skeleta medveda i vunenog nosoroga. Prve procene, urađene na terenu, govore da delovi skeleta i artefakti iz Male i Velike Balanice potiču iz perioda od pre 200 hiljada godina, međutim ostaje da stručnjaci iz inostranstva, uz pomoć najsavremenijih metoda abolutnog datovanja, daju svoju konačnu reč. Svi učesnici ovog projekta kažu da su divni ljudi iz hotela Sićevo, u kome su bili smešteni, mnogo učinili da im ovih mesec dana ostane u izuzetno prijatnoj uspomeni. Jedan detalj za kraj: u hotelu je, poslednje večeri boravka ove međunarodne ekipe, bila organizovana rođendanska proslava sa maskenbalom, na koju su bili pozvani i polaznici ove letnje škole. Bilo je zaista divno videti koliko su duha, mašte, domišljatosti i truda ovi mladi ljudi uložili da njihovi kostimi budu originalni i više nego interesantni. Uz divnu muziku, ples i druženje sa mladima iz Srbije, Italije, Turske, Mađarske, do ranih jutarnjih sati, protekao je tako poslednji dan ovog projekta i letnje škole. Sjajna lokacija i ekipa, njihova međusobna saradnja i fantastična atmosfera koja je vladala tokom ovih mesec dana, podstakli su profesora Mihajlovića da najavi da će iduće godine radovi biti nastavljeni već u maju, ponovo sa timom iz nekoliko zemalja. Marija Kostić

Tinejdžer zarađuje zahvaljujući Rubikovoj kocki

Erik Lajmbek iz Toronta zaista je interesantan sedamnaestogodišnjak, jedan od onih koji su uspeli svoj hobi već da pretvore u neku vrstu zanimanja. Sve je počelo sa slaganjem Rubikove kocke. Uživanje u igri pretvaralo se u želju za što većom brzinom rešavanja, a potom je došlo do umetnosti, slave, pojavljivanja u emisiji Opre Vinfri i zarade. Lajmbek, koji je drugi po brzini slaganja kocke u Kanadi i kaže da to radi rutinski i ne razmišljajući, maturirao je matematiku i prirodne nauke na koledžu Mark Garno. On je takođe član tima Džoša Čeloma i njegovog Kjub vorks studija, u kome se prave slike od Kjubrikovih kocki. Sve se pravi od tačkaste kombinacije boja, strogo po šemi, tako da čak 25 ljudi radi na sklapanju kocki po rasporedu potrebnom za stvaranje slike, sa nijansama i senkama. To namensko slaganje kocki donosi mu sasvim pristojnu zaradu. Ovaj tim je prošle godine napravio rekord za Ginisa, kada su od preko četiri hiljade kocki sklopili kopiju Da Vinčijeve Tajne večere. Sledeći veliki projekat trebalo bi da bude Sikstinska kapela, za koju Čelom veruje da će naći kupca u Las Vegasu. Učešće u tome je toliko primamljivo Lajmbeku da će zbog toga za godinu dana odložiti odlazak na fakultet.