SVET

Brend BP propada, Koka-Kola vredi 70 milijardi dolara

I Rusija i Kanada žele prirodna bogatstva Arktika

Jezuiti će obeštetiti žrtve seksualnog zlostavljanja

Šef Telekoma pod istragom zbog korupcije na Balkanu

Katolicka crkva nije postupilo odlučno u slučajevima zlostavljanja

Eštonova objavila prva imenovanja ambasadora EU

Uhapšen još jedan vođa meksičkog kartela Beltran Lejva

Japan kupuje dolare da bi oslabio jen

Brend BP propada, Koka-Kola vredi 70 milijardi dolara

Britiš Petrol (BP) je možda uspeo da zustavi ekološku katastrofu u Meksičkom zalivu, ali za popravku štete koju je naneo svom imenu trebaće godine - novi marketinški izveštaj pokazuje da je britanski petrolejski džin ispao sa liste vodećih 100 svetskih brendova. Prvi put za sedam godina japanski prizođač automobila Tojota, pritisnut serijom vanrednih popravki svojih vozila i problemima bezbednosti, našao se izvan vodećih 10 na rang listi Interbrenda . Brend se smatra za najvredniju imovinu kompanije. Brend nisu samo slova i boje, već prečica za kupce koja im daje do znanja šta mogu da očekiju. Interbrand rangira kompanije veličinom prihoda za koji firma može da zahvali svom imenu. Koristi se formula koja kombinuje buduću snagu brenda i njegovu ulogu u stvaranju potražnje. Koka-Kola, AjBiEm i Majkrosoft su i ove godine tri najvrednija brenda. Koka-Kola drži prvo mesto od kako je rangiranje počelo 2000. godine, a vrednost njenog brenda za ovu godinu je procenenje na 70,45 milijardi dolara. Tehnološke kompanie Epl i Gugl su zabeležile najveći rast vrednosti svog imena, sa skokom od 36 odsto: Gugl se sa sedmog popeo na četvrto mesto a Epl sa dvadesetog na sedamnaesto. Tehnološe kompanije zauzimaju polovinu među vodećih 10 - sa Intelom, Nokiom i HP na vrhu i ove godine.

I Rusija i Kanada žele prirodna bogatstva Arktika

Ruski ministar spoljnih poslova i njegov kanadski kolega očekuju da UN presudi u korist Rusije, odnosno Kanade da polaže pravo na arktičke resurse. Rusija, SAD, Kanada, Danska i Norveška nastoje, svaka za sebe, da dokažu da baš one imaju jurisdikciju nad delovima Arktika koji, veruje se, kriju četvrtinu neotkrivene nafte i gasa na planeti. Kanadski ministar Lorens Kenon i ruski Sergej Lavrov razgovarali su u Moskvi o Arktiku ali i posle razgovora obe zemlje polažu pravo na greben Lomonosov ispod Arktika jer ga smatraju produžetkom njihovog kontinenta. Razmirice oko Arktika intenzivirane su zbog globalnog otopljavanja jer topljenje leda na polovima otvara nove mogućnosti za brodski prevoz i iskorišćavanje resursa. Oba ministra najavila su da će UN dostaviti nove dokaze da pravo na bogatstva ovog grebena pripada baš njima. Moskva se prva obratila UN, još 2001, ali joj je zahtev vraćen zbog nedostatka dokaza. U dokumentu Arktička strategija, koji je ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao 2008, navodi se da Rusija do 2011. mora da završi geološke studije kako bi dokazala da ima pravo na arktičke resurse i dobila međunarodno priznanje za njene arktičke granice. U tom dokumentu se ističe da polarni region mora da postane "glavna strateška baza resursa" Rusije do 2020. Lavrov je rekao da će komisija UN o pravu na delove Arktika odlučiti na osnovu raspoloživih dokaza. Njegov kanadski kolega istakao je da zvanična Otava želi da "potvrdi suverenitet" nad nekim delovima Arktika kako bi obezbedila sigurnost granica.

Jezuiti će obeštetiti žrtve seksualnog zlostavljanja

Nemački jezuiti biće prva zajednica unutar katoličke crkve koja će obeštetiti žrtve seksualnog zlostavljanja dece tokom 1980-ih godina u crkvenim školama i internatima. Jezuiti ili Družba isusova su sa oko 20.000 članova najmnogobrojniji i jedan od najuticajnijih redova katoličke crkve. U Nemačkoj je Družba isusova sa 410 članova takođe uticajan red koji, između ostalog, ima tri čuvene gimnazije: u Bonu, Berlinu i Sankt Blazijenu. Početkom godine obelodanjeno je da je tokom 1980-ih godina u više ustanova kojima upravljaju jezuiti bilo seksualne zloupotrebe mladih štićenika. Do sada se prijavilo 200 žrtava. Odluka o tome koliko će iznositi novčano obeštećenje još nije doneta, saopštio je poglavar ovog reda Štefan Kihle. Nagovestio je da će najverovatnije to biti "četvorocifrena suma". Prvi slučajevi otkriveni u školama i internatima kojima upravljaju jezuiti, pokrenuli su skandal koji je mesecima potresao Nemačku. Ispostavilo se da su deca i mladi bili seksualno zloupotrebljavani i u mnogim drugim pedagoškim ustanovama pod crkvenom paskom, ali i u nekim državnim internatima. U međuvremenu je na inicijativu nemačke vlade osnovan okrugli sto koji treba u potpunosti da rasvetli zbivanja u crkvenim ustanovama tokom ranijih decenija. Nemačka biskupska konferencija je ranije nagovestila spremnost da obešteti žrtve, iako je sa stanovišta mogućnosti krivičnog gonjenja većina tih preštupa zastarela. Međutim, vođstvo katoličke crkve u Nemačkoj još nije uspelo da se dogovori u kojoj formi bi trebalo da bude obeštećenje. Jezuiti su sada, kako ocenjuju mediji, odlukom o obeštećenju izvršili pritisak na katoličke biskupe uoči početka njihovog jesenjeg zasedanja iduće sedmice. Družba isusova je najavila da za obeštećenje neće koristiti dobrotvorne priloge vernika, ni sredstva već izdvojena za projekte. "Moraćemo da izmenimo svoj stil života jer kazna mora i da zaboli", rekao je poglavar nemačkih jezuita. Nije poznat tačan broj dece zlostavljane u crkvenim ustanovama do otkrića skandala početkom 2010. godine. Proteklih meseci su se u desetinama nemačkih biskupija javljale žrtve ili njihovi roditelji - negde samo po nekoliko ljudi, negde i više od 50. Po nemačkom zakonu, seksualna zloupotreba dece, kao krivično delo, zastareva 10 godina pošto žrtva navrši 18 godina, u izuzetno teškim slučajevima je taj rok 20 godina. Pravo na novčanu odštetu pravno gledano propada već pošto žrtva napuni 21 godinu. No, proteklih meseci je u javnosti u više navrata ukazano na moralnu obavezu crkava i drugih ustanova u kojima su deca seksualno zloupotrebljavana, da im, uprkos toj pravnoj situaciji, isplate odštetu.

Šef Telekoma pod istragom zbog korupcije na Balkanu

Državno tužilaštvo u Bonu započelo je istražni postupak protiv šefa Nemačkog Telekoma Renea Obermana i još sedam osoba zbog mogućeg učešća u korpucionaškim aktivnostima u Makedoniji i Crnoj Gori. Kako je saopštila uprava Telekoma, istražnim postupkom obuhvaćeno je i više osoba koje nisu zaposlene u ovoj kompaniji. Postupak se vodi na osnovu zahteva američkih pravosudnih vlasti, a u vezi sa sumnjom da je Oberman umešan u korupciju u Makedoniji i Crnoj Gori. Prema navodima koncerna, Oberman se sumnjiči da je "prilikom susreta sa predsednikom Makedonskog Telekoma (MakTel) 2005. godine saglasnost za isplatu dividendi MakTela uslovio time da se odustane od planiranog otvaranja makedonskog Telekom-tržišta za konkurentske firme". Nemačkom Telekomu, kako je saopštila firma, nije poznat sadržaj zahteva američkih pravosudnih vlasti. Prema daljim navodima Telekoma, koje prenose nemački mediji, Oberman je kao pogrešno odbacio sve što mu se krivično prebacuje. "Telekom ne toleriše korupciju ni u jednoj oblasti rada koncerna i u punoj meri je podržavao istragu američkih vasti koja traje već četiri godine", saopštila je kompanija u Bonu. Oberman je krajem prošle godine kao svedok učestvovao u američkom postupku, a ni u jednom trenutku se tokom američke istrage nisu pojavile optužbe na njegov račun. Tužilaštvo u Bonu nije saopštilo pojedinosti u vezi sa procedurom, ali su mediji izvestili da je još krajem avgusta došlo do pretresa u centrali Telekoma, kao i u Obermanovoj kući, te da je tom prilikom zaplenjen opsežan materijal. Prema pisanju ekonomskog nedeljnika "Virtšaftsvohe" (Njirtsćaftsnjoće), povod za pretres su poslovi Mađarskog Telekoma, kao i nekih drugih telekomunikacionih preduzeća u istočnoj i jugoistočnoj Evropi koja pripadaju Nemačkom telekomu, a koja su na podmićivanje davala milionske sume. Revozorska firma Prajsvoterhaus-Kupers je u Mađarskom Telekomu 2005. godine, kako pišu nemački mediji, ustanovila "sumnjive isplate" i 2006. jednu američku advokatsku kancelariju ovlastila da nastavi proveru. Pošto je Mađarski Telekom notiran i na američkoj berzi, u istragu se uključio američki ured za nadzor berzanskog poslovanja SEC i američko ministarstvo pravosuđa. Prema informacijama dnevnika "Zidojče cajtung" istraga se koncentrisala pre svega na problematične savetničke ugovore koje su sklapale telekomunikacione firme u Makedioniji i Crnoj Gori koje pripadaju Mađarskom Telekomu. Pri tome je novac, kako se navodi "jednocifrena milionska suma", isplaćivan po svemu sudeći i vladinim službenicima.

Katolicka crkva nije postupilo odlučno u slučajevima zlostavljanja

Papa Benedikt XVI, koji se nalazi u četvorodnevnoj državnoj poseti Britaniji, izjavio je da Katolička crkva nije postupila odlučno i dovoljno brzo u slučajevima silovanja i zlostavljanja dece od strane katoličkih sveštenika. Rimokatolički poglavar je novinarima koji su s njim putovali iz Rima u Edinburg rekao da je sada prioritet da se pomogne žrtvama tih zlostavljanja. Kako navodi agencija AP, ovo je najpotpunija izjava Benedikta XVI o neuspehu crkve u suočavanju sa slučajeva seksualnog zlostavljanja. Papa je istakao da sveštenici koji su skloni zlostavljanju ne smeju imati pristup deci, navodeći da pate od bolesti koju samo "dobra volja" ne može izlečiti. Rimkatolički poglavar je rekao da Britanija "ima dugu istoriju antikatoličanstva, ali i da je zemlja sa dugom istorijom tolerancije". Upitan o raspoloženju vernika u Britaniji i podacima da su vernici izgubili poverenje u crkvu nakon skandala u vezi sa zlostavljanjem, Benedikt XVI je rekao da su ga šokirali i rastužili podaci o broju zlostavljanja. Kako je naveo, rastužilo ga je i to što "crkvene vlasti nisu bile dovoljno na oprezu i nisu bile dovoljno brze i odlučne u preduzimanju neophodnih koraka" kako bi sprečile zlostavljanja. Papa je rekao da očekuje srdačnu dobrodošlicu katolika i ostalih vernika i "uzajamnjo poštovanje i toleracniju" među onima kod kojih vlada raspoloženje protiv Rimokatoličke crkve. Benedikt DžVI je upozorio na "najagresivnije oblike sekularizma u Velikoj Britaniji". "Velika Britanija danas nastoji da bude moderno i multikulturalno društvo. U tom uzvišenom izazovu može li i dalje da očuva poštovanje tradicionalnih vrednosti i izraza kulture koje najagresivniji vidovi sekularizma više ne cene i ne tolerišu", rekao je papa. Benedikt XVI je izrazio poštovanje Velikoj Britaniji za njenu borbu protiv nacističke tiranije tokom Drugog svetskog rata. "Setimo se koliko su se Velika Britanija i njeni lideri borili protiv nacističke tiranije koja je težila da eliminiše Boga i koja je mnoge smatrala nedostojnima da žive u zajednici ljudi, posebno Jevreje", poručio je papa, koji je zahvalio kraljici na "ljubaznom pozivu". Agencija Frans pres podseća da je papa izrazio poštovanje Britaniji samo nedelju dana pošto je dnevnik Indipendent pisao o predstojećoj poseti, ukazujući da je Benedikta XVI bio član Hitlerove omladine. Posle posete Holirud hausu, poglavar Rimokatoličke crkve se u "papamobilu" provezao ulicama Edinburga, a danas posle podne bi trebalo u Glazgovu da održi misu na otvorenom.

Eštonova objavila prva imenovanja ambasadora EU

Visoka prdstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton objavila je imena ambasadora u ključnim zemljama među, kojima su uglavnom diplomate iz zapadnoevropskih zemalja. Nemački diplomata Markus Ederer dobio je mesto ambasadora EU u Pekingu, dok će Austrijanac Hans Ditmar Švajsgut predstavljati EU u Tokiju, saopštila je Eštonova. Veliki broj diplomatskih mesta pripao je Špancima (Argentina, Peking, Angola, Namibija, Gvineja Bisao), Francuzima (Filipini, Čad, Zambija) i Ircima (Bangladeš, Bocvana i Mozambik). Nove članice EU dobile su mali broj diplomatskih mesta, pa je tako Poljska dobila samo dva mesta, u Južnoj Koreji i Jordanu, Bugarska u Gruziji i Litvanija u Avganistanu. "Imenovala sam najbolje", rekla je Eštonova i dodala da će narednih nedelja saopštiti imena ostalih ambasadora EU u inostranstvu, posebno na ključnom mestu u Evropskoj službi za spoljno delovanje (SEAE). Iako će imena svih predstavnika EU biti objavljena kada njihova imenovanja odobri Evropski parlament, neka su već poznata. Generalni sekretar SEAE-a biće Francuz Pjer Vimon, sadašnji ambasador u SAD, dok se Dejvid O'Salivan pominje kao generalni direktor te službe. Reagujući na prva imenovanja, šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar izrazio je "duboku razočaranost". On je ocenio da odluka Eštonove svedoči o "slabom političkom razumevanju interesa novih malih članica" i da je veoma loš znak po budućnost evropske diplomatske službe. Agencija Frans pres ocenjuje da diplomatska služba rizikuje da bude "klub gospode koja puše cigare" pošto je među 28 imenovanih ambasadora samo šest žena. Eštonova mesecima radi na formiranju diplomatske službe od 1.000 ljudi koja treba da pomogne EU da se predstavi jedinstveno u Briselu kao i u nekih 150 ambasada.

Uhapšen još jedan vođa meksičkog kartela Beltran Lejva

Serhio Viljareal Baragan jedan od ključnih ljudi meksičkog narko-kartela Beltran Lejva, uhapšen je u Meksiku, dve nedelje nakon Edgara Valdeza Viljareala, njegovog rivala iz istog klana. Serđo Viljareal Baragan zvani "El Grande" i Edgar Valdez Viljareal zvani "La Barbi" su među 10 najtraženijih kriminalaca u Meksiku, i bili su lideri u zaraćenim frakcijama narko-kartela Beltran Lejva. "La Barbi" se iza rešetaka našao 30. avgusta, dok je "El Grande", kako su javili svetski mediji, uhapšen u gradu Puebla u centralnom Meksiku bez ispaljenog metka, a akciju je izvelo 30 marinaca, pet vozila i jedan helikopter, javila je agencija AP. "El Grande" je lišen slobode sa dvojicom saradnika, bez pružanja otpora, rekao je portparol ministarstva unutrašnjih poslova Alehandro Poire. Prema njegovim rečima, vlada Meksika je hapšenjem zadala "nov, snažan udarac kriminalu, s obzirom na visok rang i opasnost" Viljareala Bargana, a Beltran Lejva, "jedna od najjačih kriminalnih organizacija u zemlji, veoma je oslabljena". Meksičke vlasti nudile su 2,3 miliona dolara za informaciju koja bi dovela do hapšenja "El Grandea", javio je britanski Bi-Bi-Si (BBC). U poslednjih godinu dana, otkako je u Meksiku na vlasti predsednik Felipe Kalderon, narko-karteli, a pre svega Beltran-Lejva, ostali su bez četiri ključna čoveka. Prvo je policija 16. decembra 2009. godine ubila glavnog bosa ove organizacije Arturoa Beltrana Lejvu, a vojska je 29. jula 2010. likvidirala trećeg čoveka kartela Sinaloa, Ignjacija "Nača" Koronela. Pre 14 dana uhvaćen je Edgar Valdez Viljareal, koji je posle smrti Arturoa Baltrana Lejva nastojao da preuzme vlast nad njegovim kartelom, zbog čega je izbio surov rat između Viljarealove frakcije i ostatka kartela na čelu sa Hektorom Beltranom Lejvom i juče uhapšenim Serhiom Viljarealom Baraganom.

Japan kupuje dolare da bi oslabio jen

Prvi put posle šest godina, Japan je juče intervenisao na deviznom tržištu da bi oslabio vrednost jena koji je dosegao najveću cenu prema dolaru u poslednjih 15 godina. Dolar se povratio na 84,99 jena posle pada na 82,87 jena ranije danas, pošto je japanska centralna banka počela da kupuje jene i prodaje dolare. To je prvi put od marta 2004. godine da je Japan intervenisao na deviznom tržištu. Jen je dosegao nove rekordne visine pošto je premijer Naoto Kan uspeo da se odži na mestu vođe vladajuće partije na stranačkim izborima u utorak. Trgovci novcem su bili uvereni da Kan neće intervenisati. Skup jen pogađa japanske izvoznike, kao što su Honda i Panasonik, jer njihove prozvode čini skupljim na stranim tržištima i umanjuje im prihod iz inistranstva. Ulagači u japanske akcije pozdravili su potez Japanske banke. Vrednost akcija na tokijskoj berzi skočila je za 2,8 odsto. Japanska banka kaže da je delovala sama na tržištu i da joj se druge centralne banke nisu pridružile, što navodi analitičare na zaklučak da će učinak intervencije biti kratkotrajan. Nedavno je švajcarska centrlna banka odustala od napora da omekša švajcarski franak koji je naglo porastao posle finansijske krize.