KANADA

Još pet godina deficita za Kanadu

“Predomišljanje” nekadašnje prve dame

Program uzbune Amber i na Fejsbuku

Porodično nasleđe zlata vredno

Poštar sakupljao pisma

Maloletnima zabraniti i pušenje

Kanada nije dobila mesto u Savetu bezbednosti

Kanada prinuđena da napusti bazu u Emiratima

Telefon nije igračka

Velika kazna za veliku brzinu

Pet godina zatvora za izbacivanje žene na sneg

Dva rođendana za sestre bliznakinje

Još pet godina deficita za Kanadu

Ministar finansija Džim Flaerti podneo je reviziju budžeta, kojom najavljuje još pet godina života sa deficitom. Ovo je prvi put da je preciziran datum ponovnog uspostavljanja ravnoteže u državnoj kasi. Ovim rebalansom je istaknuto da kanadska privreda održava svoj solidni nivo, u poređenju sa ostalim visoko industrijalizovanim zemljama, posebno sa SAD-om. Ministar Flaerti nije najavio nikakvu promenu politike, ali je ipak upozorio da je privredni rast sporiji od predviđanog i da je stopa nezaposlenosti nepromenljivo visoka. Uključujući i ovu fiskalnu godinu, procenjuje se da će do 2015/16. godinu biti trošeno oko 110 milijardi više nego što je prihodovano. Za ovu fiskalnu godinu deficit je procenjen na 55,6 milijardi dolara, što je nešto više od ranije procene zbog dodatnih isplata provincijama koje su uvele objedinjene poreze. Pre ovog niza godina sa deficitom, koji je započeo sa erupcijom ekonomske krize 2008/09. godine, Kanada je imala 11 uzastopnih pozitivnih godišnjih budžeta. U protekloj fiskalnoj godini ipak je zabeležen prihod blago veći od očekivanog, ponajviše zahvaljujući rastu poreza za preduzetnike. Ovaj rebalans ukazuje na obazriv stav prema privredi, koji je ministar Flaerti izneo nedavnim upozorenjem, upućenim građanima, da će svoja očekivanja morati da prilagode vremenu koje više nije tako prosperitetno. Ministar Flaerti je morao da uskladi neke mere, poput ograničavanja planiranog uvećanja socijalnog osiguranja, zbog privrednog usporavanja. On naglašava da će i u narednom periodu biti nastavljen oprez i praćenje situacije, i da će morati da se računa na fleksibilnost, posebno ukoliko se drastično izmene ekonomski uslovi.

“Predomišljanje” nekadašnje prve dame

Ovih dana iz štampe je izašla knjiga nekadašnje prve dame Margaret Trido, pod naslovom Predomišljanje, Changing My Mind. Njeni brojni obožavaoci iz čitave zemlje biće u prilici da ponovo vide i čuju, vidno oporavljenu i, i dalje, veoma lepu gospođu Trido. Njena iskrena ispovest sasvim sigurno će dirnuti mnoga srca, ali i dati snagu svima koji su suočeni sa mentalnim problemima. Margaret Trido imala je svega devetnaest godina kada je upoznala harizmatičnog Pjera, starijeg punih 29 godina od nje. Svako od njih je u tu vezu uneo ono što je imao - on svoje iskustvo, izgrađen imidž i racionalnost, ona mladost, želju da živi punim plućima, ali i ranjivost, koja je ukazivala na sklonost ka psihičkim problemima. Tri porođaja, gotovo jedan za drugim, raspad braka, lutanja, ljubavnici i eksperimentisanje sa najrazličitijim supstancama, potom drugi brak i još dvoje dece, bankrot supruga i ponovo razvod, potom tragična pogibija sina Majkla na skijanju, a u međuvremenu, bezuspešni i okrutni pokušaji lečenja u mentalnim bolnicama - sva ta ikustva pretočena su u njenu dirljivu autobiografiju, za koju kažu da je otkriva u potpunosti i da govori o njenim najdubljim bolovima i sramotama. U knjižarama širom zemlje najavljuje se gostovanje Margaret Trido i, sasvim sigurno, treba je ponovo videti.

Program uzbune Amber i na Fejsbuku

Ontarijski Program uzbune Amber otvorio je svoju stranicu na socijalnoj mreži Fejsbuk, što bi moglo i trebalo mnogo da znači u pronalaženju otete dece. Nadležni, naime, računaju da će oko 15 miliona korsnika ove popularne mreže, od čega oko sedam miliona u Ontariju, moći da im pomogne posebno u ključnih prvih tri do pet sati, kada je bitna bukvalno svaka sekunda za sprečavanje ozbiljnijih situacija i posledica. Komesar provincijske policije Kris Luis veruje da je za to Fejsbuk idealno sredstvo komunikacije, te apeluje da se što više građana provincije priključi. Po rečima Džordana Benksa, direktora Fejsbuka za ove prostore, Kanada je prva zemlja koja je alarme za uzbune Amber slala putem ovog sajta, a Ontario je treća provincija koja je otvorila svoj nalog na ovom sajtu. U Kanadi se godišnje dogodi oko pedeset otmica dece. Ontario je preduzeo niz aktivnosti za unapređivanje programa obaveštavanja i uzbunjivanja građana, nakon zamerki dobijenih u vezi sa tragičnim slučajem otmice i smrti devojčice Tori Staford, jula prošle godine. Od maja meseca je, na primer, moguće i putem telefona dobijati besplatne poruke o slučajevima otmice dece. Uzbuna Amber se objavljuje pri nestanku i otmici deteta i svake osobe mlađe od 18 godina, kada policija veruje da je dete u opasnosti. Policija treba da ima opis deteta, otmičara ili vozila. Program Amber dobio je ime po devetogodišnjoj Amber Hagerman iz Teksasa, koja je 1996. godine oteta i ubijena.

Porodično nasleđe zlata vredno

Neimenovana kanadska porodica ovih dana je na aukciji u Londonu dobila oko 800 hiljada dolara za predmete iz starog porodičnog nasleđa. Radi se zlatnoj, draguljima optočenoj glavi tigra, maču i okrugloj kutiji za bezoar ka-menje, koji potiču iz osamnaestog veka i pripadali su sultanu Tipu, poznatom po žestokom otporu britanskom imperijalizmu. Ova porodica je suvenire najverovatnije nasledila od svojih škotskih predaka, iz loze generala ser Tomasa Bousera, koji ih je doneo posle pobede nad Tipuom, maja 1799. godine. Ovi predmeti bili su najzanimljiviji primerci ponuđeni na prodaju u aukcijskoj kući Bonams, specijalizovanoj za predmete iz islamske i indijske umetnosti. Zlatna glava tigra otišla je u ruke nepoznatog kupca sa Bliskog istoka. Pronalazak i prodaja ovih predmeta ponovo je zapodenula neka etička pitanja vezana za predmete od posebnog značaja, koji su iz raznih zemalja iznošeni po različitim osnovama. Britanskom premijeru Dejvidu Kameronu je, recimo, tokom svoje nedavne posete Indiji, postavljeno pitanje vraćanja dijamanta koh-i-nor, iz britanske kraljevske krune, na šta je on odgovorio da bi mnogi muzeji, pa i Britanski nacionalni muzej, ostali prazni kada bi se vratili svi predmeti doneti iz raznih zemalja tadašnje britanske imperije.

Poštar sakupljao pisma

Kanadska pošta otpustila je jednog svog poštara posle istrage, kojom je u njegovom stanu pronađeno na hiljade neisporučenih pošiljki. U njega je počelo da se sumnja kada je u njegovom garderobnom ormariću na poslu, u poslovnici u River Roudu, Ričmond, Britanska Kolumbija, otkriveno nekoliko nestalih pošiljki. Ukupno je pronađeno dvanaest hiljada neisporučenih pošiljki. Kako kažu, najveći deo pošte poslagane u gomile bio je reklamnog karaktera, a izgleda da on nije ni otvarao pošiljke koje je zadržavao. Ovaj poštar je svoj posao obavljao pune 42 godine. On pred sudijom treba da se pojavi krajem novembra i do tada njegovo ime neće biti saopšteno. U optužnici protiv njega nalazi se krađa pošte, neodgovorno nošenje i nelegalno posedovanje oružja. Pošta je saopštila da će građani u narednih nekoliko dana početi da dobijaju svoju zaturenu poštu, kao i da će svima stići pismeno obaveštenje o problemu koji je postojao. Portparolka Pošte Anik Losijer naglašava da njihovi zaposleni izuzetno savesno obavljaju svoj posao i da se trude da svi dobiju svoje pošiljke na vreme. Ukoliko se ipak desi da postoji sumnja oko eventualnog zakašnjenja, najbolje je odmah to prijaviti, kako bi se ispitalo o čemu se radi.

Maloletnima zabraniti i pušenje

Konzervativac Geri Martiniuk podneo je ontarijskom Parlamentu predlog zakona koji bi trebalo tinejdžerima da zabrani posedovanje, konzumiranje ili pokušaj kupovine proizvoda od duvana. Martiniuk je ustanovio da u postojećem zakonu postoji nelogičnost. Iako je zabranjeno maloletnim licima prodavati cigarete, nigde nije naznačeno da je njima zabranjeno pušenje, što on sada pokušava da ispravi. Ovaj zakonski predlog podržava, između ostalih, provincijska Asocijacija bakalnica, ali ne i lider Progresivno konzervativne stranke Tim Hudak, koji ne želi da se meša u slobodno izjašnjavanje članova svoje poslaničke grupe. Vlada već daje naznake da nije spremna da prihvati ovaj predlog, što znači da on najverovatnije neće biti pretočen u zakon.

Kanada nije dobila mesto u Savetu bezbednosti

Kanada je povukla svoju kandidaturu za nestalnog člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, nakon što je u drugom krugu glasanja dobila nedovoljan broj glasova. Tada ni Portugalija nije obezbedila dovoljnu većinu od 128 glasova, dok je Nemačka obezbedila mesto u prvom glasanju. Pol Hajnbeker, dugogodišnji bivši diplomata i predstavnik u UN, smatra ovo velikim porazom kanadske politike, posebno spoljne. Kanada je, od 1945. godine, naovamo, u svakoj dekadi do sada imala svog predstavnika u Savetu bezbednosti. Konzervativna stranka pripisuje veliku odgovornost za ovaj propali pokušaj ponovnog ulaska zemlje u SB lideru opozicije Majklu Ignatiefu i komentarima koje on je dao svega nekoliko dana pre obraćanja premijera Stivena Harpera Generalnoj skupštini. Liberal Ignatief je, naime, rekao da nije ubeđen da je kanadska vlada zaslužila to mesto. Portparol premijera Harpera je posebno zamerio to što je Ignatief pokazao da u zemlji ne postoji jedinstven stav po pitanju kandidature Kanade za članstvo u ovom moćnom telu UN-a. Lider liberala Ignatief smatra da svu krivicu treba pripisati vladajućim konzervativcima, njihovom načinu vođenja spoljne politike zemlje i stavom prema Ujedinjenim nacijama. Kao dodatni faktori se mogu računati, po njegovim rečima, stav prema klimatskim promenama, pomoć za Afriku, ohlađeni odnosi sa Kinom i visoki troškovi za samite G8 i G20. Ignatief je svoj komentar da Kanada ne zaslužuje svoje mesto u SB dao nakon što je, zbog propalih pregovora oko dodatnih letova za emiratske aviokompanije, Kanadi naloženo da se povuče iz Kamp Miraža, baze koja je služila za potrebe vojne misije u Avganistanu. Jedan zvaničnik Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je insistirao na anonimnosti, priznao je da je ta zemlja lobirala protiv kanadske kandidature za članstvo u SB, i to zbog nesuglasica oko aviolinija, ali i zbog kanadske trgovinske politike.

 

Kanada prinuđena da napusti bazu u Emiratima

Zbog sukoba nastalog oko vazduhoplovnih prava, vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata su, u utorak, zabranile da ministar odbrane Piter Mekkej i šef štaba odbrane general Volt Natinčuk prelete vazdušni prostor te zemlje. Njih dvojica vraćali su se iz trodnevne posete Avganistanu. Svega nekoliko sati pre toga, ministar Mekkej je potvrdio da je Kanada prisiljena da se pripremi za napuštanje vojne baze u UAE, nakon propasti pregovora o proširenju aviosaobraćaja između dve zemlje. Traženo je, naime, da emiratske nacionalne aviokompanije Emirates i Etihad dobiju pravo na povećan broj letova ka Kanadi, ali se sa tim nije saglasila Er Kanada. Kanadskoj vojsci je, nakon toga, zabranjen pristup vojnoj bazi Kamp Miraž, blizu Dubaija, koja je trebalo da bude ključna tokom povlačenja trupa iz Kandahara, od jula naredne godine. UAE kažu da je sedmogodišnji ugovor za korišćenje aerobaze istekao u junu, ali da je na zahtev Kanade produžen do septembra. Istu bazu koriste i druge koalicione snage u Avganistanu. Ministar Mekkej je izjavio da će se razmotriti različite opcije koje postoje za podršku trupama, ali je primarno da će misija u Avganistanu biti nastavljena. Kako neki mediji najavljuju, to bi moglo značiti premeštanje trupa na Kipar i to za manje od mesec dana. Ambasador UAE u Kanadi Mohamed Abdulah al-Gafli izjavio je da su Emirati razočarani ishodom pregovora, što se sada odražava i na bilateralne odnose. U Emiratima živi oko 27 hiljada Kanađana, a ta zemlja je i najveći kanadski privredni partner na Bliskom istoku.

Telefon nije igračka

Policija u Oven Saundu, Ontario, imala je popriličan problem prošlog vikenda, i to zbog jednog mališana od četiri-pet godina. Dečak po imenu Aleks dokopao se mobilnog telefona i, igrajući se njime, pozvao čak 400 puta liniju 911 za hitne slučajeve. Linija je zbog njega bila praktično blokirana satima. Dežurni dispečeri su pokušavali na razne načine da prekinu Aleksovu 'zabavu', govoreći mu da prekine, da pozove roditelje, potom pozivanjem i vikom, ali sve bez uspeha. Mališan očigledno nije obraćao pažnju na molbe, jer se oglušio na sve što su od njega tražili. U jednom trenutku su se dispečeri ponadali da je njihovim mukama došao kraj, kada su u pozadini čuli neku odraslu osobu koja pita dečaka da li želi pitu. Međutim, ni tada se ništa nije promenilo. Pretpostavlja se da su roditelji verovali da je telefon isključen, ali čak i isključenim telefonom i sa potrošenom pripejd uslugom moguće je pozvati 911.

Velika kazna za veliku brzinu

Jedan žitelj Halifaksa dobio je kaznu za prekoračenje brzine za više od 50 kilometara, i to u iznosu od 2.410 dolara. Ovom pedesetogodišnjaku, koji je zaustavljen na autoputu 104, zaplenjen je automobil, a vozačka dozvola oduzeta na ndelju dana. Tokom vikenda Zahvalnosti u toku je bila akcija sprečavanja prebrzne i agresivne vožnje. Iako se čuju prigovori o iznosu kazne, u komentarima se pominje da ima i viših iznosa, pošto u pojedinim zemljama vozači plaćaju kaznu u skladu sa svojim prihodima.

Pet godina zatvora za izbacivanje žene na sneg

Kliford Denijels, 52, dobio je pet godina zatvora zato što je prošlog Božića svoju nevenčanu ženu Beverli Ermin polugolu izbacio na sneg. Njih dvoje su se posvađali kada je on počeo da pije viski, a povod je bio fil za božićnu ćurku koji njemu nije bio po volji. Posle propalog pokušaja da odu do njegovog brata i sa njegovom porodicom provedu praznično veče, vratili su se kući, gde je Denijels strgao deo odeće sa Erminove i izbacio je na sneg samo u gađicama i soknama. žena je zadobila promrzline na stopalima, dislokaciju levog ramena i duboku ranu na nosu. Tužilac je insistirala da se radi o promišljenom napadu, kao i da je Denijels i ranije činio slično nasilje nad ženama. Kao olakšavajuće okolnosti priznato je da on potiče iz porodice u kojoj je bilo zloupotrebe alkohola, da je išao u školu sa internatom gde je trpeo emotivno, duhovno, fizičko i seksualno zlostavljanje. Takođe, pri određivanju kazne uzeto je u obzir i to da je žrtva, bez obzira na sve, u kontaktu sa Denijelsom i da ga je posetila dok je bio u popravnom centru.

Dva rođendana za sestre bliznakinje

Izuzetno retko se događa, ali je očigledno moguće da se identični blizanci ne rode na isti datum. To se nedavno dogodilo u Vankuveru, u porodici Šauble. Majka i otac, Lindzi i Rajan Šauble postali su ponosni roditelji bliznakinja Lili i Rebeka. Lili se rodila u deset minuta do ponoći 21. septembra, a njena mlađa sestra pola sata posle nje, dakle 22. septembra. Jedan od lekara u bolnici rekao je da se seća da se tako nešto dogodilo još samo jednom u poslednjih 14 godina, koliko radi u bolnici. Roditelji veruju da će devojčice i nadalje, kao i sada, sve deliti. Kažu da će tako biti i za rođendan, koji će naizmenično slaviti na jedan i drugi datum, sve dok, eventualno, Lili i Rebeka same ne odluče drugačije.