KANADA

Dobili na lotou 11,2 miliona i sve poklonili

Kanada na osmom mestu po kvalitetu života

Lista najgorih drumova u Ontariju

Henriju priznato da je nevino osuđen

Stanovi za kupce sve interesantniji

Premijer Kembel podneo ostavku

Džonston u trodnevnom obilasku

Predlog za stvaranje banki majčinog mleka

Brkovima protiv raka prostate

Vozač čitao i vozio auto

Rešavanja pitanja državljanstva RS

Dobili na lotou 11,2 miliona i sve poklonili

Vremešni bračni par Alen (75) i Vajolet, (78), Lardž iz Louver Trua, Nova Skošija, dobili su u julu premiju na lotou u iznosu od 11,2 miliona dolara i sada sa ponosom ističu da su sve potrošili. U stvari, mnogo bolje bi bilo da se kaže da su novac rasporedili. Sebi su ostavili tek najminimalnije, za crne dane. Njih dvoje skromno žive, ne putuju, ne kockaju se i ne kupuju nepotrebno, kažu da im odgovara kuća u kojoj žive, pa su rešili da novac daju onima kojima je potrebniji. Alen još i kaže da veliki novac izaziva glavobolju, pa su i to želeli da izbegnu. Kako naglašava, oni imaju jedno drugo i dobijeni novac ništa im ne znači. Ova emotivna i humana odluka doneta je, delom i zbog toga što su proletos lekari kod Vajolet otkrili i lečili rak. Prvi na spisku za deo novca od dobitka bili su članovi porodice, a potom je usledio spisak na dve strane, na kome su se između ostalog našli lokalna protivpožarna brigada, crkve, Crveni krst, Armija spasa, bolnice u Truru i Halifaksu, gde se Vajolet lečila, kao i organizacije koje se bore protiv raka, Alchajmerove bolesti i dijabetesa. Ko je koliko dobio nije najvažnije u ovoj priči, mnogo je značajnija dobra volja da se pomogne onima kojima pomoć zaista znači. Njih dvoje dobili su mnogobrojna pisma i plakete zahvalnosti, ali ističu da su oni u stvari ti koji su srećnici, jer im ništa ne nedostaje. Objašnjavaju da novac od premije nisu ni imali, nemaju ga ni sada, dakle na istom su, samo su svojim poklonom drugima dali mogućnost više. Oni o ovom svom gestu tako pričaju da je sasvim jasno da im je bilo lakše da urade, nego da objasne zašto su uradili. Tako je obično samo onda kada je u pitanju nešto veliko.

Kanada na osmom mestu po kvalitetu života

Na ovogodišnjoj listi Ujedinjenih nacija o kvalitetu života, Kanada se našla na osmom mestu. Norveška je ponovo na čelnoj poziciji, kao što je bila i tokom većeg dela protekle decenije. Kanada je devedesetih godina stalno bila na čelu liste po indeksu o životnom standardu. Međutim, eksperti za razvoj upozoravaju da nema statističkih pokazatelja koji bi mogli precizno da odrede poredak prvih dvadesetak zemalja sa relativnim blagostanjem. Ovogodišnja, jubilarna, dvadeseta po redu lista, pokazuje da su mnoge siromašnije zemlje postigle značajne rezultate na polju unapređivanja zdravstva i obrazovanja, uprkos skromnim povećanjima nacionalnog dohotka.

Lista najgorih drumova u Ontariju

Prošle nedelje objavljena je ovogodišnja lista najgorih saobraćajnica u Ontariju. Svoje mišljenje i glas ovog puta dalo je oko sedam hiljada vozača. Novost je da torontska avenija Stils, posle dve godine, više nije na vrhu ove liste, već se zahvaljujući popravkama jedan njen deo našao na prvom mestu novoustanovljene liste najboljih, dok je ostatak ulice i dalje među najgorima, ali sada na 11. poziciji. Osam gradskih ulica iz najvećeg grada, ipak, još uvek se nalazi među najgorima. Fej Lajons, predstavnica nacionalne Automobilske asocijacije za južni i centralni Ontario, kaže da se od novog gradskog veća očekuje da jedan od prioriteta bude popravka saobraćajnica. Ona priznaje da to jeste stavka koja zahteva puno novca, ali naglašava da je to prvenstveno pitanje sigurnosti svih učesnika u saobraćaju. Po rečima gospođe Lajons, ove godine je država izdvojila stimulativna sredstva, tako da je namera bila i da se pokaže kako izgledaju dobre saobraćajnice, pa je Automobilska asocijacija premijerno sačinila i listu najboljih saobraćajnica. Tu su, u prvih deset, posle pomenute avenije Stils, ušle još i ulica Lesli i autoput 407 (Tornto), Anina ulica (Beri), potom dve hamiltonske Red hil veli i King, Karmens vej, (Solt St. Mari), Daferin (Von), Harmoni roud (Ošava) i avenija Ajzlington (Toronto).

Henriju priznato da je nevino osuđen

Ajvan Henri proveo je u zatvoru 27 godina nevino optužen za silovanja osam žena u Vankuveru, između maja 1981. i juna 1982. godine. Henri, koji sada ima 63 godine, sve vreme je tvrdio da je nevin, a sud je sada došao do zaključka da on nije ni trebalo da bude proglašen krivim. On je na suđenju sam sebe zastupao, a tužilaštvo nije iznelo policijska saopštenja, niti saslušalo svedoke koji bi osporili njegovu krivicu. Ovih dana je Apelacioni sud Britanske Kolumbije potvrdio da je suđenje obavljeno uz mnogo grešaka od strane tužioca i sudije, te je Henriju i zvanično priznato da se pravda ogrešila o njega. Henri se, tako, sada našao na listi Kanađana kojima je priznato da su bili nepravedno osuđeni. Mnogi su već dobili višemilionske novčane nadoknade za sve što su pretrpeli zarad greške ili nemara pravosudnog sistema, pa se pretpostavlja da slično može i Henri da očekuje. Merilin Sendford, jedna iz tima njegovih advokata, nije mogla da precizira šta i i u kom obliku se može očekivati, ali je rekla da ona i njene kolege ispituju mogućnosti kompenzacije, kroz namirenje ili kroz litigaciju. Ona, pak, ne smatra da će u Henrijevom slučaju biti sproveden postupak ponovnog ispitivanja sleda događaja koji su doveli do njegove osude, jer bi to samo mnogo koštalo, a ne bi dalo nikakve nove rezultate. I tužilaštvo i policija veruje da izvinjenje neće biti dovoljno i da će pravni sistem verovatno ponuditi i drugu vrstu nadoknade. Sendfordova kaže da je teško pretpostaviti koliko bi Henri mogao da dobije, kao i kada bi se to moglo očekivati, zato što se svaki slučaj tretira posebno. Ipak, ona misli da bi on, zbog dužine zatvorske kazne, Henri mogao dobiti nadoknadu koja je u rangu najviših do sada dodeljenih.

Stanovi za kupce sve interesantniji

U Kanadi je život u zasebnoj kući, od otprilike 170 kvadratnih metara, ono čemu teži većina porodica. Zanimljivo je da je 1945. godine ona bila značajno manja i iznosila je oko 80 kvadrata, tako da se oni koji su navikli na današnji prostor pitaju kako su porodice uspevale tu da se smeste. I, dok mnogi sanjaju o kući, stanovi se sve više kupuju. Kada se zna da je prosečna cena zasebne kuće u Torontu oko 665 hiljada dolara, one sa zajedničkim zidom 482 hiljade, onda ne čudi što su stanovi sve traženiji. Njihova prosečna cena je, naime, 329 hiljade dolara, tako da se oni koji kupuju svoj prvi krov nad glavom sve češće odlučuju za stan. Međutim, izveštaj ReMadž Ontario Atlantic Canada ukazuje da su važni i neki drugi činioci. Pored pomenutih veoma bitnih razloga ekonomske prirode i nedostatka dovoljno sredstava za učešće za kupovinu kuće, važno je da mnogi teže drugačijem načinu života i imaju želju da bude što bliže centru, zbog prodavnica, restorana i kulturno-zabavnog života, umesto da žive u kućici sa baštom. Potom, tu su i dobrostojeći seniori, iz kategorije roditelja čija su se deca iselila iz porodičnog doma i oformila svoje porodice. Penzioneri neretko žele da se presele u mirnije okruženje luksuznog stana koji je, između ostalog, mnogo lakše i jeftinije održavati. Nikako ne treba zanemariti ni prisustvo investitora iz Azije i sa Bliskog istoka, koji svoje bogatstvo ulažu u kupovinu nekretnina. Majkl Polcer, potpredsednik ReMadža, veruje da će se i narednih godina nastaviti trend povećane tražnje stanova.

Premijer Kembel podneo ostavku

Premijer Britanske Kolumbije Gordon Kembel posle više od devet godina odlučio je da se povuče i podneo je ostavku. Kembel, koji je prošle godine na izborima osvojio treći uzastopni mandat, ostaje na toj funkciji do izbora zamenika. Konvencija Liberalne stranke održava se za šest meseci, tako da će to biti prilika da se imenuje novi premijer. Na konferenciji za štampu je istakao da je došlo vreme da neko novi bude na čelu provincije. On se, tom prilikom, ponajviše zahvalio porodici za svu ljubav i podršku koju su mu pružali tokom 26 godina bavljenja politikom. Kembel je izrazio nadu da će njegova ostavka omogućiti da provincija krene napred, razmisli o HST i njegovim alternativama u okviru priprema za septembarski provincijski referendum o porezu. Popularnost premijera Kembela u poslednje vreme značajno je opala, uglavnom zbog uvođenja nepopularne i sporne objedinjene HST takse. Dodaje se takođe, da su znaci nezadovoljstva u stranci bili primećeni posle nedavne rekonstrukcije vladinog kabineta i najave smanjenja poreza na dohodak, kada su se čule procene da je Kembelova karijera na zalasku i da on ovim potezima pokušava da smiri nezadovoljstvo. Premijer Stiven Harper istakao je u svom saopštenju da je Kembel zaslužan za vraćanje prosperiteta u Britansku Kolumbiju, kao i za veoma uspešnu promociju Kanade i provincije tokom ZOI.

Džonston u trodnevnom obilasku

Novi generalni guverner Dejvid Džonston, koji je dužnost stupio 1. oktobra, najavio je svoj prvi obilazak provincija. Džonston i njegova supruga Šeron će, tokom trodnevne posete, od 8-10. novembra, posetiti Ostrvo princa Edvarda i Nju Brunsvik. Tokom boravka na Ostrvu princa Edvarda, Džonston će biti ključni govornik na ovogodišnjem Sajmons predavanju o statusu kanadske konfederacije. Sajmons predavanje predstavlja nacionalno okupljanje na kome značajne ličnosti raspravljaju o sadašnjem trenutku i perspektivama konfederacije. Ceremonija medalja i predavanje održavaju se svake godine kako bi se obeležio sastanak tvoraca konfederacije, održan u Šarlotaunu 1864. godine. Generalni guverner Džonston u svom saopštenju ističe da je izuzetno počastvovan što mu je data prilika da održi pozdravni govor, u kome namerava da predstavi svoju viziju pametne i brižne nacije. U Nju Brunviku će Džonston i njegova supruga obići vojnu bazu Gajdžtaun i susresti se sa pripadnicima oružanih snaga i njihovim porodicama.

 

Predlog za stvaranje banki majčinog mleka

Višak mleka koje imaju majke koje doje svoju decu mogao bi da pomogne pri preživljavanju nedonoščadi čije majke nemaju dovoljno mleka za njihovu prehranu, smatraju najpoznatiji kanadski pedijatri, članovi Kanadskog pedijatrijskog društva u svom saopštenju, zalažući se za stvaranje banaka pasterizovanog majčinog mleka. Dr Šeron Anger, pedijatar i autor saopštenja, objašnjava da je dokazano da je majčino mleko najbolja hrana za prevremeno rođenu decu, jer sadrži sve neophodne sastojke za zdravi rast i razvoj, za podsticanje imuniteta i sprečavanje sindroma iznenadne smrti bebe. U Kanadi se godišnje oko 25 hiljada beba rodi pre vremena. Majke tih beba obično nemaju dovoljno mleka da prehrane svoje dete, i to najčešće zato što i same nisu najboljeg zdravlja, zbog šoka što im je beba u opasnosti, ili pak zbog odvojenosti od bebe. I pored najbolje volje i želje, tek polovina njih ima dovoljno mleka da prehrani svoju bebu. Kada se uporede dobre strane majčinog mleka sa onim što beba dobija kada se hrani veštačkim mlekom, postaje jasno da bi banke majčinog mleka bile idealno rešenje za nedonoščad. Dr Angar veruje da bi, pre svega, životi mnogih beba bili spašeni, ali po njenim rečima, ne treba zaboraviti ni pozitivne efekte koje ova ideja ima za same dojilje. Tu su smanjeni rizik od raka dojke i od kardiovaskularnih bolesti. U nekim bolnicama ova ideja već je zaživela, a u Vankuveru postoji i prva i, za sada, jedina akreditovana banka majčinog mleka, koja pokriva potrebe prevremeno rođenih beba u tom regionu. Dr Anger tvrdi da mnoge majke iskazuju želju da doniraju mleko, ali i naglašava da bi pre prihvatanja tog velikodušnog gesta moralo da dobije odobrenje nadležnog lekara, kako bi se isključili zdravstveni problemi. Donirano mleko bi, potom, prošlo kroz pasterizaciju, sličnu onoj koja se primenjuje pri obradi kravljeg mleka. Ukoliko se pokaže da je to potrebno, ovako pasterizovano mleko bi eventualno moglo biti obogaćeno nekim hranljivim sastojcima, onim istim čiji se postotak smanjuje tokom postupka pasterizacije.

Brkovima protiv raka prostate

Interesantna akcija za pripadnike jačeg pola ove godine u Kanadi po treći put pokušava da podigne svest o opasnosti od raka prostate. Cilj je da što više muškaraca počne od 1. novembra da pušta brkove i da u tome bude dosledan mesec dana, kako bi time pomogao u prikupljanju sredstava za borbu protiv ove opake bolesti. Naziv akcije, koja je počela 2003. godine u Australiji, je Movember, jer je mo tamošnji sleng za brkove. Idejni tvorci su braća Geron i nekoliko njihovih prijatelja, koji u prvoj godini nisu uspeli da prikupe nikakav novac, ali su postupno doprineli da se o zdravlju, ali i o ovoj bolesti mnogo otvorenije priča. Od tada, ovu akciju prihvatili su u Kanadi, SAD-u, Velikoj Britaniji, Novom Zelandu, Irskoj, Španiji, Južnoj Africi, Holandiji i Finskoj. U Kanadi je prošle godine tokom novembra prikupljeno blizu osam miliona dolara. Portparol ove akcije u Saskačuanu Brajan Lester objašnjava da mnogim muškarcima ponos, stidljivost i nelagodnost otežavaju pravovremeno traženje pomoći, te veruje u višestruku efikasnost ovakvog podsticanja razgovora, a potom i otvorenije brige o zdravlju, posebno reproduktivnih organa Po njegovim rečima, svako lice sa brkovima u suštini postaje bilbord, jer se mnogi iznenade kada vide da neko iznenada počne da ih pušta, tako da to postaje tema potencijalno otvorenijeg razgovora. Rak prostate među muškarcima je podjednako čest kao što je rak dojke kod žena. Žene, međutim, mnogo lakše zatraže lekarsku pomoć, dok muškarce treba podsticati i ovakvim akcijama. Lester objašnjava da je rak prostate moguće sprečiti i, ako se otkrije na vreme, lečenje daje dobre rezultate. U akciju mogu da se uključe i žene svojim novčanim prilozima, ali i svojom podrškom. Bolest ne pogađa samo jedan pol, već oba treba aktivno da učestvuju u borbi protiv nje, ali i ostalih vrsta raka.

Vozač čitao i vozio auto

Jedan vozač kažnjen je u Četamu zato što je, verovali ili ne, čitao tokom vožnje. Radi se o Džonatanu Gaju iz Merlina, Ontario, a kazna za nemar u vožnji određena mu je na osnovu Zakona o saobraćaju na autoputu. Ovog vozača policiji je prijavio jedan vozač traktora, kada je, vozeći autoputem 401, primetio da je u jednom automobilu upaljeno unutrašnje osvetljenje i da kola počinju da idu levo desno. Policija je reagovala i, kada je ustanovila da mladić za volanom čita knjigu, odredila mu odgovarajuću kaznu. Policajac Aron Mekfejl skreće pažnju da je neophodno da vozač bude potpuno fokusiran na vožnju, jer je četiri puta veća verovatnoća da se izazove saobraćajna nezgoda u slučaju da ga nešto ometa u vožnji. On kaže da se dešava da vozač gleda u mapu dok vozi autoputem, a najdrastičniji primer koji je on imao priliku da vidi bio je jedan vozač traktora sa DVD-jem postavljenim na vetrobran svog vozila.

Rešavanja pitanja državljanstva RS

Postupci rešavanja pitanja državljanstva RS za lica koja su stekla državljanstvo po poreklu (roditelji državljani RS) Određene kategorije naših građana stekle su pravo na državljanstvo Republike Srbije samim rođenjem ukoliko je bar jedan od roditelja ovih lica državljanin Republike Srbije. Međutim, nekada se dešava da ova lica nisu upisana u Knjigu državljana. Ovde ćemo objasniti kakav je postupak u takvim slučajevima, kao i kakv je postupak za upis dece rođene u inostranstvu, u Matičnu knjigu rođenih i Knjigu državljana Republike Srbije. UTVRĐIVANjE DRŽAVLjANSTVA REPUBLIKE SRBIJE Lice koje je steklo državljanstvo Republike Srbije, a nije upisano u matičnu knjigu rođenih ili u evidencije državljana Republike Srbije vođene po dosadašnjim propisima, može podneti zathev za utvrđivanje državljanstva. Da bi lice gore navedeno lice podnelo zahtev, potrebno je da Generalnom konzulatu dostavi: 1. Popunjen zahtev za utvrđivanje državljastva (Formulari se popunjavaju u konzulatu), 2. Dokaz da lice nije upisano u evidenciju državljana Republike Srbije na teritoriji Republike Srbije , i to po mestu rođenja podnosioca zahteva i po mestu rođenja ili prebivališta njegovih roditelja u momentu rođenja deteta, 3. Original izvoda iz matične knjige rođenih, ne stariji od godinu dana, 4. Original uverenja o državljanstvu za roditelje, ne starije od godinu dana, 5. Izvod iz matične knjige venčanih za roditelje, 6. Izvod iz matične knjige venčanih za lice koje podnosi zahtev ukoliko je u braku, 7. Fotokopiju pasoša, lične karte ili drugog dokumenta sa fotografijom. Konzularna taksa iznosi 129 kanadskih dolara i plaća se u gotovom ili putem "Money Order"-a koji glasi na Generalni konzulat republike Srbije. STICANjE DRŽAVLjANSTVA PO POREKLU Lice starije od 18 godina života, rođeno u inostranstvu, čiji je jedan roditelj u trenutku njegovog rođenja bio državljanin Republike Srbije, a drugi strani državljanin, stiče državljanstvo Republike Srbije poreklom ukoliko do navršene 23. godine života podnese zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije . Da bi lice gore navedeno lice podnelo zahtev, potrebno je da Generalnom konzulatu dostavi: 1. Popunjen zahtev za upis u evidenciju državljana 2. Dokaz da lice nije upisano u evidenciju državljana na teritoriji Republike Srbije , i to po mestu rođenja podnosioca zahteva i po mestu rođenja ili prebivališta njegovih roditelja u momentu rođenja deteta, 3. Original izvoda iz matične knjige rođenih (Long Form) overen štambiljem od strane ovlašćenog matičara nadležne provincije i preveden na srpski jezik, 4. Dokaz o državljanstvu Republike Srbije za roditelje, i to: original uverenja o državljanstvu Republike Srbije, ne starije od šest meseci ili pasoš SRJ (obrazac sa plavim koricama), 5. Original izvoda iz matične knjige venčanih (Long Form) za roditelje (za brak zaključen u Kanadi, overen na adresi 77 Grenville St., Toronto, 9-i sprat) i prevodom na srpski jezik),i 6. Fotokopiju pasoša, lične karte ili drugog dokumenta sa fotografijom. Taksa za ovaj postupak je 146 kanadskih dolara. UPIS DECE ROĐENE U INOSTRANSTVU Ukoliko je dete rođeno u inostranstvu, mlađe od 18 godina, roditelji podnose zahtev za upis u Matičnu knjigu rođenih i Knjigu državljana. Dovoljno je da samo jedan od roditelja bude u trenutku rođenja deteta državljanin Srbije, ali tada je potrebna saglasnost drugog roditelja da se dete upiše u MKR i KD. Roditelji mogu ovaj postupak sprovesti direktno kod matičara u Srbiji ili preko konzulata. Ukoliko se postupak pokreće preko konzulata, potrebna su sledeća dokumenta: 1.Birth Certificate - Long form koji se overava u ustanovi Official Documents Service, 77 Grenville St, Toronto, 9. sprat. Nakon overe, neophodno je prevesti dokument kod ovlašćenog prevodioca za srpski jezik. 2. Izvod iz Matične knjige rođenih za roditelja koji podnosi zahtev 3. Izvod iz Matične knjige venčanih (ukoliko su roditelji u braku). Ako je brak zaključen u Kanadi neophodan je Marriage Certificate - Long form koji se kao i prethodni dokument overava ustanovi Official Documents Service, 77 Grenville St, Toronto, 9. sprat. Nakon overe, neophodno je i ovaj dokument prevesti dokument kod ovlašćenog prevodioca za srpski jezik. 4. Uverenje o državljanstvu za roditelja koji podnosi zahtev. 5. Fotokopije dokumenata sa slikom za roditelje i dete 6. Ukoliko zahtev podnosi samo jedan roditelj jer je drugi stranog državljanstva, neophodna je saglasnost tog roditelj koja se overava kod javnog beležnika sa deponovanim pečatom u konzulatu (spisak se nalazi na internet stranici konzulata) Taksa za ovaj postupak je 126 kanadskih dolara. Ivana Stefanović