SRBIJA

Ceca: Napadi na mene su klasičan medijski linč

Za Srbe EU izgubila magiju, ali ne i značaj

Artemije: Nisam nameravao da osnujem novu crkvu

I države EU moraju zaustaviti lažne azilante

Odgovori na Upitnik do 1. februara

Popunjavanje Upitnika složen posao više institucija

Prosečna zarada u oktobru 47.822 dinara u Srbiji

Ceca: Napadi na mene su klasičan medijski linč

Svetlana Ražnatović odbacila je sinoć u Skoplju navode da je prodajom igrača fudbalskog kluba Obilić proneverila višemilionsku sumu novca. Ona je za emisiju KOD na skopskom Kanalu 5 kazala da su napadi "klasičan medijski linč". "Radi se o klasičnom medijskom linču protiv mene. Doćiće vreme kada ću imati šta da kažem. Za sada nije podignuta optužnica protiv mene", kazala je Ražnatovhić. Ona je dodala i da takve natpise mediji objavljuju već sedam godina. "Sedam godina se isto priča. Jedni kažu da idem u Rusiju, drugi u Australiju. To su neistine i gluposti i nemam drugog komentara", rekla je Ražnatovićeva u intervju koje će se emitovati nakon njenog koncerta u Skoplju zakazanog za danas i sutra uveče. Popularna srpska pevačiča doputovala je sinoć u Skoplje i ostaje tri dana. Spisi predmeta protiv Svetlane Ražnatović osumnjičene za nezakonito prisvajanje novca od prodaje fudbalera nalaze se u tužilaštvu na razmatranju, objavljeno je u ponedeljak u Beogradu. Beogradski mediju su ranije objavili da Svetlanu Ražnatović i njenu sestru Lidiju Veličković-Ocokoljić nacrt optužnica tereti da su nezakonito prisvojile preko četiri miliona nemačkih maraka i oko 3,5 miliona američkih dolara od prodaje fudbalera FK "Obilić" stranim klubovima.

Za Srbe EU izgubila magiju, ali ne i značaj

Za građane Srbije EU je izgubila magiju, ali ne i značaj i uprkos nedoumicama u pogledu evropske integracije, oni bi i dalje u najvećem broju glasali za ulazak svoje zemlje u Uniju, zaključeno je na diskusiji o rezultatima godišnjeg istraživanja Balkan monitora. Predsedavajući Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Milan Pajević rekao je da je obaveštenost ljudi u Srbiji o evro-integraciji nedovoljno kvalitetna i da bi "informisanje o tom procesu trebalo da bude trajna kampanja". "Glavni problem je neobaveštenost ljudi o pravoj suštini procesa integracija... Poslednjih meseci, međutim, bolja je situacija u pogledu informisanja, a i potezi koje vuku političari jako su svrsishodniji i efikasniji za čitavu zemlju", rekao je on. Pajević je ocenio i da će se na Upitnik Evropske komisije odgovoriti brzo, jer je taj posao u rukama ljudi koji "ozbiljno vladaju materijom i entuzijasti su". "Sve što EU traži od nas je isto ono što mi kao građani želimo da imamo u svojoj zemlji", zaključio je on. Ambasador Portugala u Srbiji Luiš del Almeida Sampaio rekao je da je iznenađen što u Srbiji i dalje postoji tako pozitivan stav prema EU u vreme krize. On je poručio i da je najvažnije što integracija u EU donosi bliži odnos sa susedima, podsećajući na odnos svoje zemlje sa Španijom. "Mi smo učeni da ignorišemo Španiju, kada se nismo borili jedni protiv drugih. To se promenilo s integracijom u EU i sada imamo najbolji mogući odnos s našim jedinim susedom. To je donela integracija", kazao je ambasador. Luiš del Almeida Sampaio je ukazao i da srpske vlasti ne treba da budu zabrinute za Srbe koji žive van granica zemlje, jer taj problem može da se reši ulaskom u Uniju, gde su svi građani zaštićeni. "Neće biti lako u procesu integracija, postoje kriterijumi koji moraju biti ispunjeni, dosta ozbiljnog rada, ali i dosta mogućnosti, koje treba iskoristiti", zakljucio je Sampaio. Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srbije Srđan Majstorović ocenio je da stavovi građana Srbije o EU počinju da se zasnivaju na racionalnom razmišljanju, kao i da bi i dalje stabilan procenat (63 odsto) glasao za ulazak u Uniju. On je, osvrćući se na porast broja građana koji smatraju da je imidž Srbije u evropskim zemljama bolji (53 odsto u odnosu na 36 odsto 2009. godine), ukazao da je pitanje imidža veoma važno i da je bolja percepcija o tome verovatno povezana sa ukidanjem viza. Panel diskusija "Srbija - Da li je konačno vreme da se stvari ubrzaju", održana je u organizaciji Evropskog fonda za Balkan u saradnji sa Galupom povodom istraživanja javnog mnjenja posle izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana.

Artemije: Nisam nameravao da osnujem novu crkvu

Raščinjeni vladika Artemije negirao je da namerava da osnuje novu crkvu na Kosovu i Metohiji. "Priča o novoj crkvi pojavila se pre Sabora (Srpske pravoslavne crkve), bez ikakvog osnova. Nikada nikome nisam rekao da nameravam da stvaram nekakvu svoju novu ili pravu svetosavsku crkvu. To su prosto gluposti i to je u domenu medijskog linča koji traje već devet meseci - od 11. februara do danas", rekao je Artemije za lista Danas. On je odbacio i tvrdnje da poseduje račune u srpskim i grčkim bankama. "To su najobičnije klevete. Ako ima tako nečeg, neka pruže dokaze", rekao je Artemije. Bivši vladika ponovio je i da "neće prihvatiti nekanonske odluke SPC-a". "Pred Bogom i Crkvom ja sam doživotni episkop raško-prizrenski", rekao je raščinjeni vladika Artemije. Artemije raščinjen i vraćen u red monaha Srpska pravoslavna crkva saopštila je prošlog vikenda da je penzionisani vladika Artemije raščinjen i vraćen u red monaha. U saopštenju koje je potpisao episkop bački Irinej (Bulović) navodi se da je Sabor SPC tu odluku doneo posle upoznavanja sa svim relevantnim činjenicama i iscrpne rasprave. Odluka o raščinjenju je doneta zbog, kako se navodi, sveštenosluženja pod važećom zabranom, odbijanja poslušnosti Saboru, stvaranja raskola i nasilnog zauzimanja pojedinih manastira SPC u eparhiji raško-prizrenskoj, čak uz učešće naoružanih pojedinaca, i fizičko ugrožavanje monaha u tim manastirima. Artemije je u petak i subotu prosle nedelje sa pristalicama ušao u manastir Duboki potokl gde je održao liturgiju, kao i u manastir Devine vode, a pokušali su da uđu u još nekoliko manastira na severu Kosova, ali i u manastir Crna reka. Zbog nepravilnosti u poslovanju Eparhije, vladika raško-prizrenski privremeno je 13. februara 2010. razrešen dužnosti upravnika eparhije odlukom Sinoda. Sabor SPC na redovnom zasedanju od 26. aprila do 5. maja 2010. trajno ga je razrešio dužnosti i penzionisao. Artemije je 8. juna 2010. napustio Kosovo i Metohiju i otišao u manastir Šišatovac u eparhiji sremskoj.

I države EU moraju zaustaviti lažne azilante

Srbija će nastojati da popuni Upitnik Evropske komisije do 1. februara, kako je tražilo to izvršno telo Evropske unije, ali će biti i dopunskih pitanja i ekspertskih misija, izjavila je šefica kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević. "Evropska komisija je rekla da bi volela da odgovorimo do 1. februara, mi ćemo se, naravno, potruditi da do tad odgovorimo, ali ćemo se prvenstveno voditi kriterijumom da ponudimo ujednačen, tačan, proverljiv i kvalitetan odgovor", rekla je Delević na konferenciji za novinare. Ona je navela da je već počet rad na odgovorima iz Upitnika i da je juče pošto je evropski komesar za proširenje Štefan File doneo Upitnik, održan sastanak s resornim ministarstvom na kojem su podeljena uputstva za rad na odgvorima. "Sigirna sam da će biti dodatnih pitanja, ali i sigurna sam da će biti i ekspertiskih misija koje će proveriti kako stvari izgledaju na terenu i da li je usklađeno ono što postoji u odgovorima i kako se zaista odvija način vršenja vlasti u Srbiji", rekla je ona. Delević je podvukla da Upitnik nije način za rešavnje problema i otklanjenje primedbi iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Upitnik daje presek postojećeg stanja, a u Akcionom planu su predložene mere za popravljanje postojećeg stanja, dodala je ona. "Moramo znati da prikažemo stanje kako ono stvarno jeste i time se pokazati kao pouzdan i predvidljiv partner i s druge strane pokazati spremnost, sposobnost i političku volju da to stanje menjamo i unapređujemo kako bi preporuka komisije bila pozitivna", rekla je šefiča Kancelarije za evrointegracije. Delević je navela da nema puno razlika u odnosu na Upitike koje su dobili Crna Gora i Albanija prošle godine i da se razlike tiču saveta nacionalnih manjina kojih u tim zemljama nema, rada povernika za zaštitu informacija od javnog značaja, zaštitnika građana i pitanja o funkcionisanju nezavisnih tela. Dodala je da su za Srbiju specifična pitanja i ona koja se tiču reforme pravosuđa. Ona su prilagođena tako da Komisija stekne potpuni uvid u tok reforme pravosuđa i donekle stekne uvid koji su sledeći koraci. Delević je kazala da je na osnovu crnogorskog i albanskog Upintika Srbija odvorila na oko 85 odsto pitanja, ali da je to urađeno do 1. maja i da i te odgovore treba ažuriratu u skladu s promenama u različitim oblastima u Srbiji.

Odgovori na Upitnik do 1. februara

Srbija će nastojati da popuni Upitnik Evropske komisije do 1. februara, kako je tražilo to izvršno telo Evropske unije, ali će biti i dopunskih pitanja i ekspertskih misija, izjavila je šefica kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević. "Evropska komisija je rekla da bi volela da odgovorimo do 1. februara, mi ćemo se, naravno, potruditi da do tad odgovorimo, ali ćemo se prvenstveno voditi kriterijumom da ponudimo ujednačen, tačan, proverljiv i kvalitetan odgovor", rekla je Delević na konferenciji za novinare. Ona je navela da je već počet rad na odgovorima iz Upitnika i da je juče pošto je evropski komesar za proširenje Štefan File doneo Upitnik, održan sastanak s resornim ministarstvom na kojem su podeljena uputstva za rad na odgvorima. "Sigirna sam da će biti dodatnih pitanja, ali i sigurna sam da će biti i ekspertiskih misija koje će proveriti kako stvari izgledaju na terenu i da li je usklađeno ono što postoji u odgovorima i kako se zaista odvija način vršenja vlasti u Srbiji", rekla je ona. Delević je podvukla da Upitnik nije način za rešavnje problema i otklanjenje primedbi iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Upitnik daje presek postojećeg stanja, a u Akcionom planu su predložene mere za popravljanje postojećeg stanja, dodala je ona. "Moramo znati da prikažemo stanje kako ono stvarno jeste i time se pokazati kao pouzdan i predvidljiv partner i s druge strane pokazati spremnost, sposobnost i političku volju da to stanje menjamo i unapređujemo kako bi preporuka komisije bila pozitivna", rekla je šefiča Kancelarije za evrointegracije. Delević je navela da nema puno razlika u odnosu na Upitike koje su dobili Crna Gora i Albanija prošle godine i da se razlike tiču saveta nacionalnih manjina kojih u tim zemljama nema, rada povernika za zaštitu informacija od javnog značaja, zaštitnika građana i pitanja o funkcionisanju nezavisnih tela. Dodala je da su za Srbiju specifična pitanja i ona koja se tiču reforme pravosuđa. Ona su prilagođena tako da Komisija stekne potpuni uvid u tok reforme pravosuđa i donekle stekne uvid koji su sledeći koraci. Delević je kazala da je na osnovu crnogorskog i albanskog Upintika Srbija odvorila na oko 85 odsto pitanja, ali da je to urađeno do 1. maja i da i te odgovore treba ažuriratu u skladu s promenama u različitim oblastima u Srbiji.

Popunjavanje Upitnika složen posao više institucija

Srbija treba da do 1. februara odgovori na 2.483 pitanja iz Upitnika Evropske komisije koja pokrivaju 35 oblasti kako bi se procenila njena spremnost za sticanje statusa kanidata za članstvo u Evropskoj uniji. Pitanja iz Upitnika su podeljena na ispunjavanje političkih i ekonomskih kriterijuma za članstvo u Uniji, kao i na 33 poglavlja o sposobnostima zemlje da prezume obaveze koje proizlaze iz članstva u u Uniji. Pored toga postoje još dva poglavlja o kojim se ne pregovara a odnose se na institucionalne odredbe i ostalo. U Srbiji je još 2007. formirano 35 podgrupa koje su zadužene svaka za po jednu od oblasti (poglavlja) iz pristupnih pregovora sa EU. U podgrupama se nalaze predstavnici različitih institucija s ciljem da koordiniraju odgovore u određenim oblastima. Šefica Kancelarije vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević je rekla u Beogradu da je rad na popunjavanju Upitnika počeo pošto je evropski komesar za prošrenje Štafan File taj dokument predao premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću. Navodeći da je popunjavanje Upitnika državni posao, Delević je na konferenciji za štampu rekla da i druge institucije treba da učestvuju u njemu - nezavisna tela, Narodna Skupština, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca... "Mi smo Upitnik razdelili državnim sekretarima koji se nalaze u stručnoj grupi koja je jedan najuži koordinantni organ. Oni će sazvati svoje podgrupe za određene oblasti, dalje proći kroz pitanja, zadužiće resorna ministarstva da odgovaraju na pitanja", rekla je ona dodajući da posao neposredno rade resorna ministarstva. Kada sve institucije urade odgovore na pitanja one ih vraćaju podgrupama koje potom proveravaju da li ima preklapanja i rupa u odgovorima, kao i da li je kvalitet odgovora ujednačen. Odgovori se potom šalju Kancelariji za evropske integracije koja organizuje njihovo prevođenje. Prevod odgovora se vraća podgrupama da bi se ponovo izvršila stručna redakcija onoga što je urađeno i konačno celinu odgovora usvaja Vlada. Pošto Vlada usvoji tekst odgovora, oni će biti uručeni Evropskoj komisiji koja bi potom trebalo da izradi mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata za članstvo u EU. Šefica Kancelarije za evropske integracije je rekla da će se usvojeni odgovori naći se na sajtu vlade kao što je slučaj s Upitnikom osim onoga čemu se u skladu sa zakonom može ograničiti pristup.

Prosečna zarada u oktobru 47.822 dinara u Srbiji

Prosečna zarada u Srbiji u oktobru bila je 47.822 dinara i manja je nominalno za 0,4 odsto, a realno za 1,6 odsto od prosečne zarade isplaćene u septembru, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Kako se navodi, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji isplaćena u oktobru 2010. godine bila je 34.422 dinara, a to je u odnosu na septembar nominalno manje za 0,4 odsto, a realno je manje za 1,6 odsto. Prosečna zarada u Srbiji u oktobru 2010. godine nominalno je bila veća za 8,3 odsto, a realno je bila manja za 0,3 odsto, nego zarada u oktobru 2009. godine, dodaje se. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji, isplaćena u oktobru 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa u istom mesecu 2009. godine, nominalno je veća za 8,5 odsto, a realno je manja za 0,1 odsto. Prema podacima Zavod za statistiku prosečna zarada u Srbiji isplaćena u periodu januar - oktobar 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u istom periodu 2009. godine, nominalno bila veća za 7,3 odsto, a realno veća za 2,1 odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar - oktobar 2010. godine, u odnosu na periodu januar - oktobar prošle godine, nominalno je veća za 7,4 odsto, a realno je veća za 2,2 odsto, dodaje se u saopštenju.