SVET

Evrozona pod pritiskom ekonomske krize

Kako je u letu izgledao kvar najvećeg aviona na svetu

Udvostručen broj siromašnih zemalja u poslednjih 40 godina

Svaki peti Amerikanac pati od psihičkog poremećaja

Troškovi lečenja godišnje osiromaše 100 miliona ljudi

Južnokorejska vojska u stanju pripravnosti

SAD dozvolile drugoj firmi testove s matičnim ćelijama

Nemačka privreda nije osigurana protiv terorizma

Više od 20 mrtvih u sukobima policije i krijumčara droge

Evrozona pod pritiskom ekonomske krize

Nepoverenje kojim su finansijska tržišta dočekala usvajanje izuzetno oštrih mera štednje u Irskoj, britanski listovi tumače kao najavu da se problemi evrozone produbljuju, prenosi BBC. U toku je, piše Indipendent, očajnička borba da se spasi evro i suzbije zaraza koja, posle Grčke i Irske, preti da zahvati Portugal, Španiju i Belgiju. Terapija elektroškovima, odnosno spasavanje pojedinačnih privreda ogromnim paketima pomoći, po svemu sudeći, nije dala željeni rezultat i tržišta sada raspad evrozone vide kao realnu mogućnost. Gardijan se na naslovnoj strani pita da li će Belgija biti sledeća domina koja će pasti zbog rastućih troškova finansiranja nacionalnog duga koji iznosi koliko i godišnji bruto nacionalni proizvod. Situaciju dodatno otežava politička neizvesnost, odnosno činjenica da ni sedam meseci posle izbora Belgija nije dobila vladu. Gradijan ocenjuje da u praksi već postoje dve različite evrozone - jedna germanska, na severu, u kojoj su, pored Nemačke, Austrija i Finska, i druga, slabija, koju čine ugrožene periferne države. Jedino što im je zajedničko je valuta, mada ni to, napominje Gardijan, možda neće biti zauvek. Evropske vlade, predvođene Nemačkom, za sada uspevaju da budu za pola koraka ispred tržišta, spasavajući Grčku i Irsku. Ti uspesi nisu, međutim, praćeni dubljom koordinacijom. Svakoj zemlji ostavljeno je da sama smisli sopstveni paket štednje, uključujući i poresku politiku. Takav način gašenja požara neće zaustaviti vatrenu stihiju koja preti da zahvati celi kontinent, konstatuje britanski dnevnik. Evropska ekonomija zasnivala se na nemačkom suficitu i izvozu nemačkog kapitala u siromašnije delove Evrope, gde je ulagan u nekretnine. Taj sistem je zauvek propao, a niko ne zna šta će ga zameniti. U međuvremenu, piše Gardijan, svi strahuju. Fajnenšel tajms (FT) piše da su događaji u Grčkoj i Irskoj zabrinuli članice EU iz centralne Evrope, koje su uvele evro ili se spremaju da to učine. Češki premijer Petr Nečas rekao je za FT da njegova zemlja namerno nije odredila datum pristupanja zajedničkoj valuti. Najpre, zato što nije ispunila kriterijume, ali i stoga što niko ne zna šta će biti sa evrom. Takve izjave, navodi FT, odražavaju sve veću nelagodnost koju, suočene sa krizom evrozone, osećaju zemlje koje su u EU ušle 2004. i 2007. godine. Nekima među njima, na primer Poljskoj, ne dopada se pritisak koji su na Irsku izvršile Nemačka i Francuska, zahtevajući da smanji stopu po kojoj se oporezuju kompanije, jer to smatraju narušavanjem suvereniteta. Druge postavljaju pitanje zašto bi njihovi poreski obveznici trebalo da finansiraju prevremene penzije u Grčkoj ili greške banaka u Irskoj.

Kako je u letu izgledao kvar najvećeg aviona na svetu

Niko nije obučen za haos kakav se tada desio: Kroz levi prozor pilotske kabine, visoko nad okeanom, videlo se kako se raspada motor veličine autobusa, izbacujući šrpanele koji buše rupe u krilu, a onda je počela poplava kompjuterskih upozorenja da ključni sistemi aviona prestaju da rade. Dve nedelje pošto su piloti nekako spustili mlaznjak kompanije Kvantas sa 450 putnika, potpredsednik australijskog i Međunarodnog udruženja pilota je u intervjuu za agenciju AP danas opisao dvočasovnu dramu koju su preživeli. "Broj kvarova je bez presedana", rekao je Ričard Vudvord, takođe pilot aviona Erbas A380 Kvantasa koji je razgovarao sa pet svojih kolega koji su bili u tom avionu. "Verovatnoća da se sve to odjednom pokvari je možda jedan prema milion", rekao je on. Ali - pokvarilo se. Delovi motora su sekli električne kablove i hidraulične vodove u krilu, a da piloti nisu znali da li i dalje mogu da upravljaju avionom visokim kao sedmospratnica. Prednji deo konstrukcije krila - koji ga drži za trup, takođe je bio oštećen. Bila su probušena i dva rezervoara za gorivo koje je curelo napolje, te je nastala velika neravnoteža između leve i desne strane aviona, rekao je Vudvord. Zbog problema sa napajanjem strujom, piloti nisu mogli da prepumpaju gorivo ni iz repnog rezervoara, te je rep počeo da preteže što je uticalo na let. Zbog toga je taj avion na liniji Singapur-Sidnej mogao i da se sruši. Uz to je došao neverovatan niz poruka kompjutera aviona - ukupno 54 upozorenja pilotima da sistemi otkazuju ili da će uskoro otkazati. Piloti su gledali kako se upozorenjima puni jedan ekran kompjutera, a zatim sledeći. "Smatram da ni jedna posada u svetu nije obučena za toliki broj problema koje je imala ta posada", rekao je Vudvord. Srećom, u kabini erbasa A-380 je bilo pet iskusnih pilota, od kojih su trojica kapetani. Kapetan aviona tokom tog leta - Rišar de Krepinji, je upravo tada polagao godišnji ispit pred drugim kapetanom, a taj kapetan je polagao ispit za ispitivača pred trećim kapetanom. U kabini su bili i prvi i drugi oficir - deo uobičajene tročlane posade. Ta posada ukupno ima više od 100 godina letačkog iskustva. Kapetan de Krepinji je upravljao avionom, a ostala četvorica su se bavila alarmima kompjutera i obaveštavala putnike gigantske letelice, od kojih su neki uzbuđeno pokazivali kroz prozore na plamen koji je sukljao iz motora. Uz neprekidan rad, pojačanoj posadi je bilo potrebno 50 minuta da pročita sve poruke kompjutera i postupi u skladu s njima. Kada piloti dobiju bezbednosno upozorenje, moraju da u priručniku aviona utvrde šta treba da učine i da to odmah urade. Međutim, sa toliko mnogo upozorenja, piloti aviona Kvantasa su postavili prioritete i najpre rešavali najteže probleme. Od 4. novembra kada se to dogodilo, pažnja se usmerila na oštećeni motor erbasa A380, koji je proizveo britanski Rols-Rojs. Ivršni direktor Kvantasa Alan Džojs je izjavio da bi trebalo promeniti polovinu od 80 motora instaliranih na A380 širom sveta. To ukazuje na mo-gućnost odlaganja isporuke novih aviona tog tipa, najvećih putničih mlaznjaka u svetu. Kvantas je prizemljio svih šest svojih A380, ali drama se nastavila i kada su piloti oštećeni avion vraćali u Singapur. Flapsovi - zakrilca koja usporavaju avion, nisu radili, kao ni vrata stajnog trapa. Morali su da spuste točkove koristeći gravitaciju. Kočnice su se pri sletanju zagrejale na više od 900 stepeni Celzijusa zbog čega je puklo nekoliko guma. Pošto je curilo gorivo i pretio požar, piloti su pustili da se avion sam zaustavi na kraju piste gde su čekali vatrogasci. Među kvarovima Vudvord ukazuje i na to što automatski sistem za gašenje požara nije pokrenuo čim se zapalio motor tokom leta. Takođe, iako taj avion ima dvostruke električne veze - upravo zato da bi jedna radila ako se druga pokvari, nisu radile obe. Vudvord međutim hvali taj avion jer kaže da je leteo prilično dobro s obzirom na to koliko je oštećen. Ipak ukazuje da je možda potrebno za crtaćom tablom preispitati projekta, a drugi stručnjaci ukazuju da će sada vlasti verovatno razmotriti licencu koju su izdali za A380.

Udvostručen broj siromašnih zemalja u poslednjih 40 godina

Broj siromašnih zemalja u svetu udvostručio se u poslednjih 40 godina, navodi se u izveštaju UN za 2010. UN navodi i da je broj ljudi koji žive u uslovima ekstremnog siromaštva takođe udvostručen od 1980-ih godina. U izveštaju o 49 najmanje razvijenih zemalja koji je predstavljen u Ženevi, Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) ocenjuje i da dosadašnji model razvoja nije bio uspešan. Generalni sekretar UNKTAD-a Supačaj Paničpakdi rekao je na konferenciji za novinare da je u proteklih 30, 40 godina broj najmanje razvijenih zemalja udvostručen. Danas je 49 siromašnih zemalja u svetu, u odnosu na 1971, kada ih je bilo 25, podaci su UN. Broj ljudi koji žive u esktremnom siromaštvu dostigao je 421 miliona u 2007. godini, navodi se u izveštaju UNKTAD-a.

Svaki peti Amerikanac pati od psihičkog poremećaja

Skoro svaki peti Amerikanac, ili 45 miliona odraslih u SAD, prošle godine je patilo od nekog psihičkog poremećaja, navodi se u studiji američke vlade. "Svaka peta osoba patila je od nekog psihičkog poremećaja. To je mnogo ljudi", rekao je stručnjak za poremećaje ponašanja Piter Delejni, na čelu vladinog odeljenja za istraživanje mentalnog zdravlja i bolesti zavisnosti. Istraživači su definisali psihički poremečhaj kao "disfunkciju u ponašanju ili disfunkciju mentalne ili emotivne prirode koja može da se dijagnostifikuje, nezavisno od slabosti koju može da izazove". Među tim poremećajima navode se bulimija, anoreksija, depresija, nesanica, opsesivno-kompulsivni poremećaji, kleptomanija, zavisnost ili voajerizam. Istraživanje je pokazalo da je 4,8 odsto Amerikaca, odnosno svaki 20, pati od "ozbiljnog" mentalnog poremećaja koji "značajno remeti ili ograničava jednu ili više aktivnost svakodnevnog života, kao što je slučaj sa bipolarnim poremećajem i razmišljanjem o saomouvbistvu ili pokušajem samoubistva". Delejni je naveo da su najviše pogođeni Ameriknaci između 18 i 25 godina starosti. Tokom 2009, njih 30 odsto je u jednom trenutku imalo neki psihički problem što je, prema oceni ovog stručnjaka, "prilično veliki broj". "To su Amerikanci koji odlaze na fakultet, koji su na tržištu rada, koji se venčavaju i zasnivaju porodice", objašnjava Delejni i dodaje da često te osobe ne dobiju adekvatnu pomoć. Druga grupa koja se izdvaja su žene. Među njima je oko 23,8 odsto patilo od nekog psihičkog poremećaja u 2009, dok je među muškarcima takve probleme imalo 15,6 odsto Amerikanaca, navodi se u istraživanju. Istraživanje je obuhvatilo 68.000 ljudi: najmlađi ispitanici imali su 12 godina, svi su imali slobodu kretanja, nisu pripadnici vojske i ne žive na ulici.

Troškovi lečenja godišnje osiromaše 100 miliona ljudi

Vlade i dalje ne izdvajaju dovoljno sredstava za zdravstvo, a u svetu 100 miliona ljudi svake godine biva gurnuto u siromaštvo zbog troškova lečenja, konstantovala je Svetska zdravstvena organzacija (SZO) u ovogodišnjem izveštaju o stanju zdravstva u svetu koji je danas objavljen. U izveštaju objavljenom u Berlinu gde se održava međunarodna konferencija o finansiranju zdravstva, SZO navodi da se istovremeno u sistemima zdravstvene zaštite u svetu rasipaju velika sredstva, oko 40 odsto od ukupnih prihoda. Najsiromašnije zemlje su najpogođenije ovom situacijom, ali one nisu jedine, kaže se u izveštaju. U izveštaju se navodi da su lekarski računi 2007. bili u 62 odsto slučajeva uzrok porodičnog bankrotstva u SAD, prema 50 odsto 2011. godine. "Niko ne treba da bude gurnut u propast da bi obezbedio lečenje", rekla je direktorka SZO", Margaret Čan, navodi se u saopštenju. Direktor odelenja za finansiranje zdravstvenih sistema u SZO Dejvid Evans rekao je da je to neprihvatljivo i nepotrebno, jer ima prostora za delovanje. U analizi o tome kako zemlje plaćaju za zdravstvenu zaštitu i šta za to dobiju ova agencija UN zaključila je da zdravstveni sistemi u svetu zbog rasipanja izgube 40 odsto svojih sredstava ali se takođe naglašava da je još novca potrebno za poboljšanje kapaciteta zdravstvene zaštite. Od skoro 5.300 milijardi dolara koliko zemlje u svetu potroše na zdravstvenu zaštitu svake godine, oko 300 milijardi dolara se izgubi u greškama i korpuciji, navodi se u izveštaju. Oko četvrtina novca koji navodno vlade koriste da kupe lekove izgubi se negde usput, što košta razvijene zemlje oko 23 milijardi dolara godišnje. Najbolji način da se porodice zaštite bilo bi povećanje doprinosa za zdravstvo, i povećanje udela stanovnika koji su pokriveni zdravstvenim osiguranjem, ali svet je daleko od ostvarenja zdravstvene zaštite za sve, na šta se 192 zemalja članica SZO-a obavezalo 2005, navodi se u izveštaju. U saopštenju SZO-a se ocenjuje da je moguće poboljšati dostupnost zdravstvene zaštite jednostavnim metodama i boljim korišćenjem resursa. Samo boljim upravljanjem bolničkih troškova mogla bi produktivnost da se poveća za 15 odsto, ocenjuje se u izveštaju. SZO priznaje da zemlje sa niskim prihodima ne mogu same da reše taj problem i da će im biti potrebna presudna pomoć od razvijenih zemalja.

Južnokorejska vojska u stanju pripravnosti

Vojska Južne Koreje je u stanju povečane pripravnosti, posle artiljerijskog napada i razmene pretnji sa severnim susedom. Vlasti Južne Koreje obećale su snažan odgovor ukoliko dođe do novog napada sa severa i saopštile da će ojačati vojno prisustvo u spornim zapadnim vodama blizu ostrva Jeonpjeong. Seul je saopštio da će prekinuti slanje humanitarne pomoći Severnoj Koreji, koja je zapretila novim napadima ukoliko južni sused povredi pomorsku granicu "i za hiljaditi deo milimetra". Južnokorejski ministar odbrane Kim Tae Jung rekao je u parlamentu da će vojska poslati pojačanja na pet ostrva blizu sporne pomorske granice. "Južna Koreja ostaje pripravna da odvrati nove severnokorejske provokacije", rekao je Kim Tae Jung. U artiljerijskom napadu na ostrvo Jeonpjeong koje se nalazi u Žutom moru, neposredno s južne strane severno korejske granice, u utorak su poginula dva južnokorejska vojnika, više ih je ranjeno, a desetine kuća je izgorelo. Američki predsednik Barak Obama i južnokorejski Li Mjung Bak su u telefonskom razgovoru dogovorili održavanje zajedničkih vojnih vežbi od 28. novembra do 1. decembra u kojima će učestvovati i američki nosač aviona na atomski pogon Džordž Vašington. Ukupna površina palube ovog ratnog broda je 18.000 kvadratnih metara, a na njemu se nalazi 75 vojnih aviona i 6.000 marinaca. Nosač aviona je dug 333 metara i širok 76 metara. Južnokorejsko ministarstvo za ujedinjenje saopštilo je da su obećane pošiljke lekova i cementa, vredne 580 miliona vona (506.000 dolara), otkazane, a humanitarnim organizacijama je naređeno da prekinu slanje pomoći u vrednosti od 2,7 milijardi vona (2,3 miliona dolara) u Severnu Koreju. Južna Koreja je poslala dva broda sa oko 2.000 paketa pomoći napadnutom ostrvu, a evakuisala oko 340 izbeglica sa ostrva Jeonpjeong u lučki grad Inčeon, saopštila je južnokorejska obalska straža. Na snimcima sa ostrva Jeonpejong prikazanim na južnokorejskoj televiziji videli su se ljudi u skloništima, deca uvijena u ćebad, nizovi uništenih kuća srušenih zidova, razbijenih prozora i oštećenih krovova. Ostrvo Jeonpjeong nalazi se 11 kilometara od severnokorejske teritorije i dom je za oko 1.700 ljudi, a na ostrvu se nalazi i vojna baza južnokorejske vojske. Zapadna granica na Žutom moru, koju su povukle Ujedinjene nacije po završetku Korejskog rata (1950-1953) i dalje je izvor napetosti između Severne i Južne Koreje. Dve zemlje su tehnički i dalje u ratu, pošto na kraju rata nisu potpisale mirovni sporazum već samo primirje. Napetost između dve Koreje pojačana je posle incidenta u martu ove godine kada je torpedo ispaljen iz Severne Koreje potopio južnokorejski ratni brod sa 46 mornara. Severna Koreja je demantovala bilo kakvu odgovornost za potapanje tog broda. Vojna snaga Severne i Južne Koreje Prema podacima kojima raspolažu međunarodne analitičke sluzbe, vojna snaga Severne Koreje u mnogim segmentima nadmašuje snagu Južne Koreje. Severna Koreja ima 1,29 miliona ljudi pod oružjem i još 7,7 miliona rezervista. Južna Koreja ima 655.000 pod oružjem i 3 miliona rezervista. Na hiljadu stanovnika, u Severnoj Koreji dolazi 52 vojnika, a u Južnoj Koreji 13. Severna Koreja raspolaže sa 4.000 tenkova, a Južna sa 2.300. Sever ima 420 ratnih brodova, a Jug 120. Severna Koreja ima 70 podmornica, a Južna 12. Što se tiče avijacije podaci za Severnu Koreju nisu precizni. Pominje se samo da je naoružana " jednim brojem " sovjetskih Mig-ova. Na jugu Koreje ima 490 vojnih aviona. Najveća razlika je u posedovanju atomskog naoružanja - Sever ima 6 do 8 atomskih bombi,a u Južnoj Koreji nema atomskog naoružanja. Ukoliko se ne računa američko. Amerikanci još od Korejskog rata pre više od pola veka drže oko 40 hiljada svojih vojnika u Južnoj Koreji. To bitno utiče na odnose snaga dve Koreje.

SAD dozvolile drugoj firmi testove s matičnim ćelijama

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je jednoj američkoj firmi da počne eksperimentalna ispitivanja nove terapije bazirane na matičnim ćelijama dobijenim iz ljudskog embriona za lečenje jednog vida slepila kod dece. Ovo je drugi put u svetu da je dozvoljeno vršenje kliničkih testova uz korišćenje embrionalnih matičnih ćelija. FDA je prvi put u januaru 2009. dozvolila biotehnološkoj kompaniji Džeron Korporejšn da počne klinička ispitivanja svog eksperimentalnog leka baziranog na matičnim ćelijama dobijenim iz ljudskog embriona na osobama paralizovanim zbog oštećenja kičmene moždine. Klinička ispitivanja počela su u oktobru. Nova dozvola data je firmi Advansd Sel tehnolodži, sa sedištem u američkoj državi Masačusets, na severozapadu zemlje. Firma će moći odmah da počne kliničke testove na 12 dece obolele od Stargartove bolesti, naslednog obolenja oka izazvanog degeneracijom centralnog dela retine. Ta bolest koja je izazvana uglavnom mutacijom samo jednog gena pogađa jednu od 20.000 ili 30.000 osoba mlađih od 20 godina, najčešće između sedme i 12. godina, i spada u najčešći oblik mladalačkog slepila u svetu. Naučnik firme Robert Lanca rekao je da trenutno ne postoji lek za Stargartovu bolest. "Sa matičnim ćelijama možemo da proizvedemo takoreći neograničen broj ćelija pigmentnog epitela retine, koje prve izumiru od Stargartove bolesti", rekao je Lanca. Te ćelije su neophodne za vid jer obezbeđuju dobro funkcionisanje receptora svetlosti u oku.

Nemačka privreda nije osigurana protiv terorizma

Nemačke firme pretežno nisu osigurane za slučaj terorističkih napada, a zanimanje za ovu vrstu osiguranja počelo je da raste pošto su savezne vlasti pojačale mere bezbednosti u zemlji. Kompanija "Ekstremus", jedino nemačko osiguravajuće društvo specijalizovano za terorističku opasnost, ima u Nemačkoj 1.300 klijenata koji su osigurali ukupno 7.000 objekata. Dnevnik "Velt" prenosi navode "Minhenskog reosiguranja" da je do sada zanimanje za osiguranje u slučaju terorističke opasnosti bilo malo, verovatno zato što se većina firmi nada da bi u slučaju napada terorista u pomoć za pokrivanje štete priskočila država. Firma Ekstremus osnovana je na inicijativu nemačkih osiguravajućih društava i uz podršku nemačke države neposredno posle terorističkih napada u SAD u septembru 2001. godine. Protiv terorističkih napada osigurali su se svi nemački aerodromi, kao i mnogobrojne firme koje rukovode nekretninama, banke i osiguravajuća društva. Među klijentima Ekstremusa nalaze se samo dva automobilska koncerna, iako je reč o ključnoj branši nemačke industrije. Protiv terorističkih napada skoro da uopšte nisu osigurana gradska saobraćajna preduzeća, kao ni druge firme koje se bave prevozom građana, uključujući i Nemačku železnicu. Situacija se od prošle nedelje i uvođenja pooštrenih bezbednosnih mera promenila. Kompaniji Ekstremus došlo je od tada 320 novih zahteva za osiguranje u narednoj godini. Teroristički napadi u SAD 2001. godine koštali su, kako je u više navrata navodila nemačka štampa, američka osiguravajuća i reosiguravajuća društva 58 milijardi dolara.

Više od 20 mrtvih u sukobima policije i krijumčara droge

Tokom četiri dana sukoba u Rio de Žaneiru između policije i krijumčara droge 21 osoba je poginula, a 153 ih je uhapšeno, saopštila je večeras policija tog grada. Samo danas ubijeno je 13 krijumčara droge, u akcijama policije sprovedenim u oko 30 favela tog grada i njegovim predgrađima, 25 osoba je uhapšeno, a zaplenjeni su oružje i droga, rekao je portparol policije Rio de Žaneira, pukovnik Lima Kastro. U stanju pripravnosti je bilo 17.500 pripadnika policije. "Nastavićemo operacije, patroliraćemo ulicama i kontrole će biti oštrije", rekao je on. Od nedelje uveče, kada su počeli sukobi sa krijumčarima droge, 29 vozila, među kojima i pet autobusa, zapaljeno je, a tri stanice policije su izrešetane u napadima kriminalaca.