REGION

Političari najkorumpiraniji

Sanader pobegao u inostranstvo

CG spremna na sporazum o dvojnom državljanstvu

Istražiti ulogu hrvatskih funkcionera u ratnim zločinima

Lajčak će biti desna ruka Ketrin Ešton za Balkan

U Sloveniji nizak stepen poverenja u vladu i političare

U Parizu raskrinkana mreža džeparoša iz BiH

Političari najkorumpiraniji

Oko 60 odsto anketiranih građana Republike Srpske (RS) smatra da je korupcija davanje i primanje mita, dok nešto manje od 40 odsto ispitanih pod korupcijom podrazumeva zloupotrebu ovlaštenja i protivzakonito posredovanje. Ovo su rezultati istraživanje koje je sprovedeno za potrebe naučno-istraživačkog projekta Ministarstva unutrašnjih poslova RS pod nazivom "Metodologija izgradnje integriteta u institucijama RS na suzbijanju korupcije". Prema tom istraživanju, najviše građana smatra da su političari najkorumpiraniji, s obzirom da je čak 45 odsto anketiranih, ocenjujući nivo korupcije političkih stranaka i političara na skali od pet do deset, čistu desetku dodelilo političarima. Građani takođe smatraju da je zdravstvo najkorumpiraniji društveni podsistem, a potom lokalna samouprava, izvršna vlast, pa sudovi i tužilaštva. Rezultati istraživanja pokazuju da najviše građana smatra da su najvećem riziku od korupcije izloženi "prilikom traženja posla ili napredovanja na poslu", a najviše ispitanika ocenilo je da se korupcija može razotkriti "radom organa i institucija, koje se specijalizovano bave borbom protiv korupcije". Najviše građana smatra da se korupcija može sprečiti donošenjem kvalitetnog antikorupcionog zakonodavstva, dok je drugom mestu pooštravanje kaznenih mera za kažnjavanje korupcije. Prema istraživanju, više od 60 odsto anketiranih odgovorilo je da je potpuno spremno za borbu protiv korupcije, dok ih je samo 2,7 odsto izjavilo da za to nisu spremni.

Sanader pobegao u inostranstvo

Bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader rekao je juče da se nalazi na prethodno planiranom putu i da će se odazvati pozivu Ureda za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK). Sanader je to napisao u sms poruci novinarima Večernjeg lista koji su ga pitali da li je u bekstvu i hoće li se odazvati USKOK-u. "Na putu sam, prethodno planiranom. I naravno da ću se odazvati", napisao je Sanader, objavljuje na svom sajtu zagrebački dnevnik. Taj list je naveo i da Sanader nema državljanstvo Austrije kako su to objavili neki mediji. Bivši premijer pre podne je napustio Hrvatsku preko graničog prelaza sa Slovenijom, Bregana i to samo nekoliko sati nakon što je Državno tužilaštvo zatražilo od Sabora da mu skine poslanički imunitet. USKOK je preko tužilaštva tražio da se Sanaderu oduzme imunitet, odnosno odobri njegovo lišavanje slobode, pritvor i istražni zatvor zbog krivičnih dela udruživanja radi činjenja krivičnih dela i zloupotrebe položaja i ovlašćenja. Međutim, još se ne zna za šta se tačno tereti bivši premijer, a mediji spekulišu da je najverovatnije reč o izvlačenju novca iz državnih firmi i ministarstava preko agencija Fimi-medija.

CG spremna na sporazum o dvojnom državljanstvu

Crnogorski predsednik Filip Vujanović izjavio je u Banjaluci da je Crna Gora spremna da potpiše sporazum o dvojnom državljanstvu sa Bosnom i Hercegovinom. On je novinarima rekao da očekuje da će se aktuelni bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović prema ovom pitanju odnositi drugačije od svog prethodnika Harisa Silajdžića koji se protivio sporazumu o dvojnom državljanstvu sa Crnom Gorom. Vujanović je u Banjaluci sa predsedavajućim Predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem razgovarao o graničnom pitanju između Crne Gore i BiH, navodeći da se ugovor o granici između dve države privodi kraju. "Taj ugovor je ostao nedorađen samo u tehničkom smislu i ostalo je da se završe sitni katastarski detalji", kazao je on. Crnogorski predsednik razgovarao je i sa predsednikom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom o saradnji u energetskom sektoru, kao i u oblasti kulture, obrazovanja i zdravstva. Vujanović je rekao da Crna Gora maksimalno uvazava BiH kao suvernu državu i njen teritorijalni integritet, ocenjujući da BiH "nije ekonomična niti integraciono efikasna, već izuzetno skupa" iako bi Crna Gora kao dobar sused želela da je to drugačije. On je još kazao da Crna Gora "razume da BiH treba da bude država tri ravnopravna i konstitutivna naroda", ističući da o tome treba da se postigne dogovor unutar same BiH. Prema njegovim rečima, Crna Gora želi da ima dobre odnose sa BiH, ali i jednako dobre odnose sa RS. Vujanović je naveo da je njegova zemlja zainteresovana da otvori konzulat u Banjaluci, ali da to sada nije moguće zbog manjka novca. Predsednik RS Milorad Dodik najavio je da će vlade RS i Crne Gore u narednom periodu morati da naprave koordinisani sistem upravljanja vodama, kako bi se u budućnosti smanjile opasnosti i štete od poplava. Dodik i Vujanović razgovarali su i o jačanju kapaciteta dve elektroprivrede, a predsednik RS najavio je da će se raditi na omogućavanju istog statusa studenata iz RS i Crne Gore.

Istražiti ulogu hrvatskih funkcionera u ratnim zločinima

Hrvatska treba da ubrza sudske procese za ratne zločine ili će većina osumnjičenih izbeći da bude izvedena pred lice pravde, saopštila je međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel. Amnesti u najnovijem izveštaju o ratnim zločinima u Hrvatskoj poziva vlasti u toj zemlji da procesuiraju odgovorne za ratne zločine, ali i da istraže javno iznesene tvrdnje da su neki visoki politički i vojni funkcioneri, poput Vladimira Šeksa, Tomislava Merčepa i Davora Domazeta, učestvovali u ratnim zločinima. Ta međunarodna organizacija sa sedištem u u Londonu posebno ukazuje na etničku pristrasnost kada su u pitanju suđenja za ratne zločine, navodeći da predmeti protiv hrvatskih Srba čine 83 odsto svih predmeta ratnih zločina koji su procesirani u poslednjih pet godina. U prilog tome Amnesti navodi podatak Vlade Hrvatske da se u periodu 2005-2009. od ukupno 88 presuda za ratne zločine njih 73 odnosilo na pripadnike bivše JNA, snage hrvatskih Srba ili paravojnih formacija. Tu se posebno navodi primer suđenja u Sisku i okolini gde su hrvatski Srbi optuženi u gotovo 84 odsto svih predmeta ratnih zločina. U Hrvatskoj postoji još oko 700 predmeta ratnih zločina koje tek treba procesuirati, ističe se u izveštaju, a, prema vladinim podacima, godišnje se zaključi samo 18 predmeta. Zbog toga Amnesti izražava bojazan da većina odgovornih neće biti privedena pravdi, posebno ako se ima u vidu mali kapacitet hrvatskog pravosuđa. U odeljku o ratnim zločinima koji su počinili visoki funkcioneri Hrvatske navodi se da su hrvatske vlasti propustile da osiguraju brzu, nepristrasnu, nezavisnu i potpunu istragu o takvim navodima. Zbog toga se poziva Državno tužilaštvo i sudovi da ispitaju javno iznesene tvrdnje prema kojima su visoki politički i vojni funkcioneri poput Vladimira Šeksa, Tomislava Merčepa i admirala Davora Domazeta Loše učestvovali u ratnim zločinima. Rasvetljavanje uloge aktuelnog potpredsednika Sabora Vladimira Šeksa u Osijeku 1991. traži se s obzirom na tvrdnje nekih svedoka u procesu protiv Branimira Glavaša, osuđenog za ratne zločine nad srpskim civilima u tom gradu, prema kojima je upravo Šeks kao šef Kriznog štaba za istočnu Slavoniju uz Glavaša bio formalni gospodar događanja na prostoru istočne Slavonije 1991. U izveštaju se podseća i da je nakon više svedočenja pripadnika rezervnog sastava hrvatskog MUP-a, ali i pisanja medija o zločinima u Pakračkoj Poljani i drugim mestima u Hrvatskoj, njihov nadređeni Tomislav Merčep ostao nedodirljiv. Takođe se navodi da je pravosnažnom presudom za ratne zločine u akciji Medački džep kod Gosipića 1993. utvrđeno da za njih nije odgovaran general Rahim Ademi, već admiral Davor Domazet Lošo. Kao posebne probleme Amnesti navodi nedovoljan kapacitet hrvatskog pravosuđa za efikasno procesuiranje ratnih zločina, vođenje postupaka pred županijskim sudovima, umesto pred specijalizovanim većima za ratne zločime, kao i nedovoljna zaštićenost i podrška svedocima koji su u mnogim slučajevima izloženi pretnjama. Ta organizacija takođe upozorava na nedostatak političke volje za bavljenje ratnom prošlošću, a kao posebno negativnu političku poruku navodi stalnu podršku političkih vođa u Hrvatskoj osobama koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine. Zbog toga AI poziva vlasti i javne osobe da se uzdrže od davanja podrške osuđenima ili optuženima za ratne zločine. U izveštaju se ističe da su Hrvatske vlasti obavezne da osiguraju pravo na reparaciju, uključujući nadokandu štete, povrat, rehabilitaciju, zadovoljštinu i garanciju neponavljanja za žrtve ratnih zločina i njihove porodice. Pritom je ukazano da je većina zahteva hrvatskih Srba za naknadu štete odbijena. Od nadležnih u Hrvatskoj traži se da preduzmu mere da se ponovo razmotre svi predmeti ratnih zločina gde su presude donete u odsutnosti kako bi se ponovo sudilo u prisustvu optuženih. Amnesti takođe traži da se utvrdi tačan broj slučajeva ratnih zločina, uključujući i broj svih ubijenih osoba, kao i žrtava prisilnih nestanaka, mučenja, silovanja i drugih ratnih zločina. Uz to se traži i hitna revizija zakonskih okvira u skladu s najvišim standardima međunarodnog prava, uključujući i dopunu definicije zločina protiv čovečnosti, odredbe o komandnoj odgovornosti i zakona koji uređuju zločine seksualnog nasilja. Amnesti takođe poziva sudije da se suzdrže od olakšavajućih okolnosti u presudama poput onih da je optuženi bio u službi hrvatske vojske i policije ili da su zločini počinjeni u ratu i u zakonitoj vojnoj operaciji, čime stvaraju etničku pristrasnost u korist Hrvata. Ta organizacija pozivala je međunarodnu zajednicu, a posebno Evropsku uniju da nastavi da vrši pritisak na hrvatske vlasti da procesuiraju sve slučajeve ratnih zločina na osnovu međunarodnog prava i da omoguće žrtvama i njihovim porodicama pravo na reparaciju.

Lajčak će biti desna ruka Ketrin Ešton za Balkan

Donedavni šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak trebalo bi da postane pomoćnik šefa evropske diplomatije Ketrin Ešton kao direktor sekcija za Balkan, Rusiju, Istočno partnerstvo, Tursku i zemlje Centralne Azije, piše, pozivajući se na neimenovane evropske diplomate slovački dnevnik SME. Lajčak već ima bogato iskustvo u zastupanju EU na Balkanu, tokom referenduma o nezavisnosti u Crnoj Gori i kao visoki predstavnik Međunarodne zajednice u Bosni i Herecegovini. Da je upravo on viđen kao desna ruka Eštonove u novoj Spoljnopolitičkoj službi EU ovih dana su nagovestili prvo briselski Juropien vojs a zatim i srpski dnevnik Blic. "U slučaju imenovanja Lajčak bi igrao presudnu ulogu u rešavanju problema u regionu", kazao je slovačkom listu analitičar iz briselskog Centra za studije evropske politike Pjotr Kačinjski. "U narednih pet ili deset godina Balkan je evropski politički prioritet broj jedan. Tu je rizik političke nestabilnosti, borba sa (nelegalnom) migracijom, organizovanim kriminalom", kazao je za SME analitičar iz Centra za evropsku reformu Hugo Brejdi. Bez obzira ne promene na vlasti u junu ove godine kada je posle vlade levice premijera Roberta Fica u kojoj je Lajčak bio ministar inostranih poslova došla vlada desnice i centra premijerke Ivete Radičove, Slovačka uvek lobira i daje podršku imenovanju svojih vrhunskih diplomata u međunarodne institucije, bez obzira na političke podele jer ocenjuje da je to uspeh cele zemlje.

U Sloveniji nizak stepen poverenja u vladu i političare

U Sloveniji veoma malo ljudi veruje vladi i političarima, pokazalo je do sada najopsežnije istraživanje o korupciji u svetu nevladine organizacije Transparensi internešenel (TI). Osam od deset ljudi u Sloveniji smatra da su političke partije potkupljive ili veoma potkupljive, a najkoruptivnijima smatra Ustavni sud i parlament. Prema mišljenju većine ispitanika, korupcija je najprisutnija u političkim partijama i parlamentu, a slede im javna uprava, sudstvo, policija, verske organizacije i mediji. Na dnu tabele su obrazovni sistem, vojska i nevladine organizacije. U Sloveniji je četiri odsto upitanih u poslednjih godinu dana barem u jednoj od institucija platilo mito kako bi privukli njenu pažnju. Udruženje Integritet koje je za TI sprovelo istraživanje, u saopštenju upozorava na povećanu izoštrenost stavova u Sloveniji u vezi sa pojavom i raširenošću korupcije. Javnost je u vreme krize i sveopšteg medijskog izveštavanja o događajima koji upućuju na sumnju na korupciju postala kritičnija i osetljivija, piše u saopštenju. Istraživanje TI ove godine je obuhvatilo 90.000 ljudi u 86 država, a u Sloveniji je sprovedeno prvi put na uzorku od 1.000 ispitanika između 18. juna i 18. jula ove godine.

U Parizu raskrinkana mreža džeparoša iz BiH

U Francuskoj i Italiji su uhapšeni organizatori mreže devojčica džeparoša iz Bosne i Hercegovine koje su po Parizu krale pod pretnjom batina, opekotina od cigareta i silovanja, saopštile su francuske vlasti. Prema rečima pariskog tužioca Žan-Kloda Marena, ovo je najveća i najbolje organizovana mreža te vrste ikada otkrivena na području Pariza. Veruje se da je grupa prisvojila skoro četiri miliona evra, a jedna devojčica je za dan ukrala 100.000 evra. Vođa te organizacije, 58-godišnji državljanin BiH, trošio je novac za kupovinu luksuznih automobila i poseda u Italiji, kao i na kockanje u kazinima, rekao je novinarima Maren. Devojčice su imale zadatak da u pariskom metrou i na mestima koja posećuju turisti otimaju novčanike i tašne, a "dnevno su morale da donesu najmanje 300 evra", naveo je Maren. Ukoliko im to ne bi pošlo za rukom, dodao je pariski tužilac, "tukli su ih, pekli cigaretama i povremeno silovali". Vođa organizacije, čije ime nije navedeno, i njegova dva sina, uhapšeni su u utorak u Italiji, a očekuje se njihovo izručenje francuskim vlastima. Uhapšeno je 18 ljudi, a protiv većine će narednih dana biti podignute optužnice. Devojčice su iz BiH dovođene u Francusku, gde su učene da kradu, a neke su, prema rečima francuskih zvaničnika, porodice prodale članovima mreže.