SRBIJA

Diskaveri snima emisiju o izgranji mosta u Beogradu

Vikiliks pokazuje dvoličnost politike SAD i Evrope

U depešama kritično o potrazi Srbije za Mladićem

Srbija među 18 zemalja koje uz Kinu bojkotuju Nobelovca

U Srbije se povećao nivo korupcije

Kušner radio na konsenzusu u EU o priznavanju nezavisnosti

Srbija među 18 zemalja koje uz Kinu bojkotuju Nobelovca

Diskaveri snima emisiju o izgranji mosta u Beogradu

Kanal "Diskaveri" prikazaće u maju 2011. godine epizodu dokumentarnog serijala "Gradimo veće i bolje" o izgradnji mosta preko reke Save, koju ovih dana snima u Beogradu autor i voditelj Deni Forster. "Uvek tražimo projekte koji su zapanjujući inženjerski poduhvati, koji su izuzetni i po konstrukciji i po tome šta predstavlja njegova izgradnja za budući razvoj nekog grada", rekao je Forster na konferenciji za novinare u Beogradu. Prema Forsterovim rečima, za njegovu ekipu je bitno da se pojavi u pravo vreme tokom izgradnje neke velike strukture, a u Beogradu je to trenutak završetka izgradnje pilona mosta, kada će postići maksimalnu visinu. "Želimo da zabeležimo taj specifičan momenat, jer mislimo da je istorijski. U naredna tri dana ćemo ovekovečiti taj momenat", rekao je Forster, po struci arhitekta. Forster je rekao da je u četvrtak imao čast da se popne na vrh pilona i "pobediti strah od visine", viseći sa strane na dva ukošena kabla. "Visoko je, zastrašujuće i vrlo opasno", kratko je opisao svoje iskustvo Forster. Most na Savi je zamišljen kao otporan na zemljotrese i najveći most sa jednim pilonom na svetu, koji će biti visok 200 metara. Upitan kako su odabrali da prave priču od gradnji mosta u Beogradu, Forster je rekao da njihov tim neprekidno po svetu nadžire razne zanimljive velike projekte, koje bi mogli snimiti za "Gradimo veće i bolje". Pošto se posle četiri i po godine postojanje emisiju čulo za nju, Forster je rekao da se sada dešava da im se javljaju sami izvođači projekata sa predlogom da urade priču o njima, kao što je bio slučaj i sa Beogradom. "Oni su došli k nama", rekao je Forster. Na pitanje da li zna da oko gradnje mosta na Savi postoje sukobi mišljenja u javnosti o načinu njegove gradnje, Foster je istakao da se njegova emisija "ne bavi time šta je trebalo, već šta se gradi". "Pokušavamo da sakupimo materijal za jednosatnu emisiju. Naš posao nije posao kritičara, već dokumentarista, ne da kažemo da li je dobar ili loš dizajn, već koja će biti njegova funkcija", naglasio je Forster. Producent serijala iz kuće "Pauerhaus prodakšns" Džo Souza istakao je da je njihovo iskustvo pokazalo da je izgradnja svake velike građevine značajan projekat koji menja neki grad, što uvek izaziva kontroverze. Na pitanje da li snimaju određene projekt zato što su sponzorisani od strane građevinskih firmi, Souza je odgovorio: "Nema sponzorstva. Mi smo ovo odabrali, jer smatramo da je veličanstven projekat."

Vikiliks pokazuje dvoličnost politike SAD i Evrope

Ministarstvo za spoljne poslove Francuske tražilo je da administracija SAD i EU zajednički stave do znanja Srbiji da nije moguće i da postigne pobedu po pitanju Kosova i uđe u EU, piše u depeši pomoćnika sekretara za kontinentalnu Evropu Rolana Galaraga. Galarag je u depeši poslatoj 22. februara 2010. tražio od SAD i EU da zajednički rade na tome da obeshrabre Srbe da predlože novu rezoluciju UN o Kosovu, navodeći da šef srpske diplomatije Vuk Jeremić "izgleda veruje da Srbija može da postigne pobedu po pitanju Kosova i istovremeno uđe u EU". "Moramo da im stavimo do znanja da to nije istina", naveo je Galarag u depeši koja je objavljena na sajtu Vikiliksa. On je dodao da su "Srbi besni na Francuze" zbog demarša koji je Pariz uputio Beogradu početkom februara a koji se ticao srpskih planova vezanih za eventualnu novu rezoluciju UN o Kosovu. "Poslali smo im veoma uverljivu poruku", naveo je Galarag i dodao da su Srbi protumačili taj demarš kao "veliku promenu u stavu". EU je do tada zastupala stav da pitanja Kosova i ulaska Srbije u EU nisu formalno povezana. "Nije bilo formalne uslovljenosti", ocenio je Galarag i dodao da "Srbi sada shvataju da bi, ako žele da postanu članica EU, morali eventualno da priznaju Kosovo". "Rekli smo im da ne želimo još jedan Kipar", pojasnio je francuski zvaničnik, aludirajući na činjenicu da je Kipar 2004. ušao u Uniju kao podeljeno ostrvo, čiji severni, turski deo nije pod upravom vlade u Nikoziji. Galarag je, međutim, predvideo da će Srbi najverovatnije ipak predložiti novu rezoluciju UN o Kosovu, dok će SAD i EU biti primorane da se tome suprotstave. Francuski zvaničnik u nastavku dodaje da će Srbi pre nego što uđu u Uniju morati da reše ključna pitanja sa Kosovom koja se tiču, pravosuđa, policije, carina, saobraćaja, poljoprivrede, kao i sve razlike po pitanju imena i terminologije. On dodaje da je u tom smislu za Srbiju najbolje da sarađuje sa Euleksom. "Na kraju, međutim, Srbija će morati da prizna Kosovo ukoliko želi da uđe u EU", ponovio je Galarag.

U depešama kritično o potrazi Srbije za Mladićem

SAD i zapadne zemlje su proteklih godina javno hvalile napore Srbije da pronađe haškog begunca Ratka Mladića, ali su diplomatskoj prepisci bile znatno kritičnije prema potezima Beograda, piše Njujork tajms. Diplomatske depeše objavljene na sajtu Vikiliks pokazuju da su zapadne zemlje bile kritične i veoma nestrpljive prema Srbiji koja gotovo 15 godina ne uspeva da uhapsi 68-ogodišnjeg bivšeg generala bosanskih Srba. Neke diplomate su bile besne zato što im je izgledalo da su SAD odustale od te potrage, a pojedine su sumnjale da postoji mračna igra u kojoj ruske diplomate pomažu Mladiću dok srpski obaveštajni zvaničnici trguju informacijama o beguncima radi lične koristi. List piše da je jedan španski diplomata rekao da vlada "savršeno dobro zna gde je Mladić". Veliki broj depeša do kojih je došao Vikiliks, otkriva da su te zemlje veoma skeptične o namerama Srbije i podeljene oko toga koliki pritisak treba izvršiti na vlasti. Vlada i predsednik Boris Tadić insistiraju da istražitelji rade najbolje što mogu da bi uhvatili Mladića, piše list i prenosi da većina zapadnih država podržava Srbiju i pored strepnji, i hvali njene napore u istrazi koja je od ključnog značaja za njen ulazak u EU. U depešama se Tadić opisuje kao "harizmatičan lider" koji je "često neodlučan i politički plašljiv". List tako piše da su diplomate pitale tadašnjeg američkog ambasadora za ratne zločine Stivena Rapa koji je 2009. posetio Balkan, da li su SAD manje odlučne u tome da Mladić mora da bude uhapšen. Prema tajnoj depeši iz novembra 2009, austrijski diplomata Valentin Incko bio je zabrinut zato što po njegovom mišljenju Amerika "odustaje od Mladićevog slučaja". Njegov zamenik, američki diplomata takođe je zamerio SAD-u zato što su svi američki "vojni elementi koji rade na pitanjima ratnih zločina, otišli". Diplomatske depeše govore i o nekim misterijama vezano za mesta na kojima se Mladić krije. Incko je rekao da se Mladić krije u Beogradu pod novim identitetom, možda uz pomoć neke firme za obezbeđenje koja radi kao mreža podrške. Američke diplomate su takođe izvestile o, kako se navodi, "privatnoj rezervisanosti" savetnika srpskog predsednika, koji su se žalili na nedostatak saradnje sa Rusijom. Jedan savetnik, Miki (Miodrag) Rakić, bio je posebno sumnjičav prema Mladićevim pristalicama koji su se sastajali i razgovarali sa ruskim diplomatama. Rakić je čak putovao u Rusiju da otvoreno pita savetnika za nacionalnu bezbednost Nikolaja Patruševa da li Rusi pomažu Mladiću. Prema depešama, španski diplomata na Balkanu Ramon Abaroa žalio se 2008. da "Srbija uopšte ne sarađuje sa Haškim tribunalom i da savršeno dobro zna gde je Mladić". U depeši iz maja 2009, američke diplomate na Balkanu javljaju da je "Francuska duboko nesrećna zbog upornog holandskog 'kratkovidog' stava blokiranja Srbije" ako ne uhapsi Mladića. Američke diplomate su javile Vašingtonu da je blizak saradnik tadašnjeg potpredsednika vlade Ivice Dačića otkrio da je Rade Bulatović, tadašnji šef BIA-e, znao gde se krio bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, šest meseci pre hapšenja u julu 2008. "On nije delovao jer je premijer Košutnica ideološki blizak sa Karadžićem i zbog nedostatka međunarodnog pritiska", piše u depeši. "Kada se promenila vlada, Bulatović je dao tu informaciju u zamenu za obećano ambasadorsko mesto", piše u depeši u kojoj se navode i spekulacije da je bilo predviđeno mesto ambasadora u Siriji. Bulatović nije dobio to mesto. On je više puta demantovao da je raspolagao informacijama o Karadžiću ili Mladiću.

Srbija među 18 zemalja koje uz Kinu bojkotuju Nobelovca

Srbija je jedna od 18 zemalja koje će uz Kinu bojkotovati ovogodišnju ceremoniju u Oslu povodom dodeljivanja Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjaobo, prenele su agencije pozivajući se na saopštenje Nobelovog komiteta. Ceremoniji u petak u Oslu, kako se navodi, neće prisustvovati predstavnici Kine, Rusije, Kazahstana, Kolumbije, Tunisa, Saudijske Arabije, Pakistana, Srbije, Iraka, Irana, Vijetnama, Avganistana, Venecuele, Filipina, Egipta, Sudana, Ukrajine, Kube i Maroka. U ambasadi Srbije u Oslu i u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije nije bilo moguće dobiti komentar. Kineske vlasti izrazile su nezadovoljstvo ovogodišnjom odlukom Nobelovog komiteta da Nobelovu nagradu za mir dodeli Liju Sjaobou koji je na izdržavanju 11-godišnje kazne zatvora kao jedan od autora tzv. Povelje 08 kojom se traži više slobode i okončanje političke dominacije Komunističke partije u Kini. Prema izveštajima agencija, ambasada Kine u Oslu uputila je ambasadama brojnih zemalja pismo sa zahtevom da ne prisustvuju ovogodišnjoj ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir. Nobelov komitet je saopštio da će na ceremoniji u petak u Oslu biti prisutni predstavnici 44 ambasade.

U Srbije se povećao nivo korupcije

Nivo korupcije u Srbiji se povećao u poslednje tri godine, a Vlada se u tom periodu manje uspešno borila protiv te pojave, rezultati su danas predstavljenog istraživanja Globalni barometar korupcije 2010. Prema istraživanju, 25 odsto ispitanika smatra da je u poslednje tri godine veoma povećan nivo korupcije, 23 odsto da je malo povećan, 36 odsto da je nivo korupcije ostao isti, 10 odsto da se malo smanjio, četiri odsto da se veoma smanjio i isto toliko ne zna. Prosečna ocena učinka Vlade u borbi protiv korupcije se pogoršla u odnosu na prošlu godinu sa 2,38 na 2,24. Istraživanje Globalni barometar korupcije poslednji šest godina sprovodi Transparensi internešenel u saradnji sa agencijom Galup internešenel. Istraživanje je ove godine sprovedeno u 86 država, a u Srbiji u julu na uzorku od 1.007 ispitanika. Umanjenje korupcije u naredne tri godine, prema istraživanju Glogalnog barometra za 2007. godinu, očekivalo je 26 odsto građana Srbije, dok je 19 odsto ispitanika procenjivalo da će korupcija biti povećana, a 12 odsto znatno povećana. "Neuspešna borba protiv korupcije je za Srbiju najveći problem u procesu priključenja Evropskoj uniji", ukazao je predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati na predstavljaju Globalnog barometra korupcije 2010. On je rekao da se ove godine 61 odsto ispitanih građana izjanilo da se Vlada Srbije neefikasno bori protiv korupcije, a samo četiri odsto da se bori efikasno. Od Srbije je na lošijoj poziciji Bosna i Hercegovina gde se 71 odsto ispitanika navelo da se vlast neefikasno bori protiv korupcije, a 23 odsto da vlada to čini efikasno. U Hrvstskoj 28 odsto ispitanih građana smatra da se njihova vlada neuspešno bori protiv korupcije, u Makedoniji 34 odsto, a na Kosovu 61 odsto. Među ispitanicima u Srbiji 17 odsto je potvrdilo da su oni ili neki član njihovog domaćinstva davali mito u poslednjih godinu dana. U Globalnom barometru za 2009. godinu 18 odsto građana se izjasnilo da je njihova porodica davala mito. Najveći broj onih koji su ove godine naveli da se davali mito, 14,8 odsto, podmićivao je policiju, zatim 13,2 odsto zaposlene u pravosuđu, 12,7 odsto zdravstvene radnike, 12,4 odsto carinike, a 4,1 odsto zaposlene u obrazovanju. Od onih koji su davali mito 23,5 odsto je reklo da je to činilo da bi izbeglo problem sa vlastima, 6,2 odsto da bi dobili uslugu na koju imaju poravo, a šest odsto da bi "ubrzali stvar". Doživljaj građana je da su političke stranke najkorumpiranije i one su dobile najvišu negativnu ocenu 4,2, pravosuđe je ocenjeno sa 3,9, državni službenici sa 3,8, koliko je dobila i zakonodavna vlast, policija, obrazovanje i poslovni sektor dobili su ocenu 3,6, a mediji i nevladine organizacije 3,4. Najmanje korumpirani su vojska i verske institucije koji su ocenjeni sa 2,7.

Kušner radio na konsenzusu u EU o priznavanju nezavisnosti

Šef francuske diplomatije Bernar Kušner je na jesen 2007. godine aktivno radio na postizanju konsenzusa unutar EU o priznavanju nezavisnosti Kosova, proističe iz američke diplomatske prepiske objavljene na sajtu Vikiliks. "Kušner aktivno radi na postizanju konsenzusa unutar EU na priznavanju nezavisnosti Kosova nakon krajnjeg roka 'trojke' 10. decembra", do kada su međunarodni pregovarači morali da podnesu izveštaj Savetu bezbednosti UN o rezultatima pregovora o Kosovu. U depeši poslatoj iz američke ambasade u Parizu 18. septembra 2007. dan uoči Kušnerove posete Vašingtonu, navodi se i da se šef francuske diplomatije zalaže za "kredibilan pregovarački proces uključujući i razmatranje drugih mogućnosti osim nezavisnosti", ali i za "tesnu saradnju sa SAD kako bi se ostvario zajednički strateški cilj". Francuska vlada je, kako se navodi u depeši, u to vreme bila optimistična po pitanju mogućnosti za postizanje konsenzusa o priznavanju Kosova, ali ne i o mogućnosti konsenzusa o zakonskim osnovama za evropsku misiju na Kosovu. U depeši se napominje i da će Kosovo biti na dnevnom redu Kušnerovih sastanaka sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim u Moskvi. "Obavešteni smo da će Kušner samo da proveri rusku fleksibilnost i neće iznositi nove predloge", piše u depeši. Pošto su Evropa i Francuska bliže Rusiji nego SAD, oni će, kako piše u depeši, nastojati da izbegnu da se zamere Moskvi pre 10. decembra. Trojku Kontakt grupe za Kosovo činili su predstavnici EU, SAD i Rusije Volfgang Išinger, Frenk Vizner i Aleksandar Bocan-Harčenko, koji su posredovali u pregovorima Prištine i Beograda. Nakon neuspeha tih pregovora, Kosovo je 17. februara 2008. proglasilo nezavisnost.

Popis stanovništva Srbije od 1. aprila 2011.

Popis stanovništva Srbije obaviće se od 1. do 15. aprila naredne godine i koštaće 2,7 milijardi dinara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Kako je rečeno na konferenciji za novinare u Beogradu, popis će koštati 3,5 evra po stanovniku, što je jedna od najnižih cena u svetu. Troškovi popisa u zemljama bivše Jugoslavije iznose od 5,5 do devet evra, dok cene u EU premašuju 10 evra, a u SAD skoro 50 evra po stanovnika. U popisu će učestvovati više od 50.000 popisivača, pri čemu će njihovu obuku raditi 6.000 opštinskih instruktura. Iz RZS-a su naveli da će se ovoga puta raditi selekcija popisivača kroz testiranje, a svi koji budu odabrani će morati da poznaju teritoriju na kojoj će se raditi popis. Neke od novina u popisu, kako je rečeno, biće popisivanje lica sa invaliditetom, vanbračnih zajednica, ali i broja stanova i vrste energenata koja se koristi za njihovo zagrevanje. Prvi put će popis omogućiti sagledavanje računarske pismenosti u Srbiji, jer će doneti broj ljudi koji koristi računare, a biće popisivani i svi stanovnici koji su emigrirali i vratili se u zemlju. Utvrdiće se i broj izbeglica. Preliminarni podaci sa popisa biće objavljeni 16. maja naredne godine, a konačni rezultati će se objavljivati od februara 2012. do decembra 2013. godine. Prema prethodnom popisu iz 2002. godine u Srbiji, bez teritorije Kosova i Metohije, živi 7.498.001 stanovnik. U novembru 2011. počće i popis poljoprivrede, prvi nakon 1960. godine, čiji je cilj da državi omogući najrelevantnije podatke potrebne za razvoj poljoprivrede i priključivanje Evropskoj uniji (EU). Popis poljoprivrede će obuvatiti sva domaćinstva koja imaju najmanje pola hektara zemlje na kojoj obavljaju poljoprivrednu proizvodnju, ali i porodična poljoprivredna gazdinstva koja imaju manje od pola hektara zemljišta na kome obavljaju poljoprivrdnu delatnost, ali su proizvodi namenjeni tržištu. Popisivaće se i stoka, stabla voća, mašine... za šta će iz budžeta biti izdvojeno 1,5 milijardi dinara. Republički zavod za statistiku procenjuje da će popisom biti obuhvaćeno od 780.000 do 800.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.