REGION

Sanader proneverio 6 miliona

Glavaš pravosnažno osuđen na osam godina zatvora

“Dobar dan Evropo”promocija vizne liberalizacije

Poplavama ugroženo 5.300 ljudi

Vikiliks o Radončiću i Ceriću

Uloga Holbruka na Balkanu je negativna

U Okučanima počela ekshumacija žrtava srpske nacionalnost

Sanader proneverio 6 miliona

Bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader koji je u pritvoru u Austriji, još se nije izjasnio da li želi da bude izručen Hrvatskoj, izjavila je portparolka tužilaštva u Salcburgu Barbara Fajhtinger (Feićtinger). Ona je na konferenciji za novinare rekla da je iduće salušanje bivšeg premijera planirano za 27. decembar, a ukoliko bi on ranije izrazio želju da bude izručen Hrvatskoj gde je osumnjičen za korupciju, odmah bi bio pokrenut postupak izručenja putem austrijskog Ministarstva pravosuđa. "Sa Sanderove strane za sada nema naznaka koje bi ukazivale da će pristati na izručenje i tzv. skraćeni postupak izručenja", dodala je Fajhtinger - prenose hrvatski mediji. Ona je dodala i da je sud odlučio da za sada bivši hrvatski premijer ne može izaći na slobodu uz kauciju. Barbara Fajhtinger je potvrdila informaciju da se Sanader dovodi u vezu s pranjem novca, odnosno da je jedna banka u Tirolu podnela prijavu tužilaštvu u Insbruku zbog sumnje u "pranje novca". Ona, međutim, nije želela da govori o tome, već je novinare uputila na tužlaštvo u tom gradu. Ako austrijsko tužilaštvo pokrene istragu protiv Sanadera, postupak u Austriji bi imao prednost u odnosu na izručenje. Postupak izručenja Hrvatskoj moglo bi da oduži i eventualno Sanaderovo odbijanje izručenja što bi, prema nekim procenama, moglo da potraje do dve godine. Portparolka je istakla da je Sanader rekao da se u trenutku hapšenja prošlog petka u blizini Salcburga vraćao u Hrvatsku i da nije bio u bekstvu, i dodala da je negirao sve optužbe. Ona je navela da je bivši premijer rekao da nije kriv i da se radi o političkom progonu zato što više nije na visokim državnim funkcijama. Prema njenim rečima, austrijska policija je Sanadera najpre tražila u Insbruku gde je studirao i gde ima prijavu boravka, a u blizini tog grada živi i njegov brat. Fajhtinger je otkrila da je državno tužilaštvo u Insbruku izdalo nalog za hapšenje Sanadera na osnovu zahteva Hrvatske, zbog zloupotrebe položaja i pronevere šest miliona evra. Bivši premijer je uhapšen kad se vozio automobilom čiji je vlasnik njegov brat koji je tada bio s njim, navela je ona. Hrvatska radio-televizija je objavla da je Interpol našao novac koji je navodno Sanader ilegalno "oprao" u Hrvatskoj. Navodno je na dva tajna računa u dve strane zemlje Sanader sklonio oko deset miliona kuna (1,3 miliona evra). Istražni odbor Parlamenta Koruške odlučio je juče da Sanadera pre izručenja Hrvatskoj ispitaju austrijski istražitelji o aferi "Hipo banka" s kojom se već dugo povezuje, a kao mogući datum se navodi 22. decembar. Sanader se u Hrvatskoj tereti za udruživanje za izvršenje krivičnog dela i zloupotrebu položaja i ovlašćenja u slučajevima izvlačenja novca iz državnih firmi i ministarstava preko marketinške agencija Fimi-medija, i za nezakonito poslovanja Hrvatske elektroprivrede s privatnom firmom Dioki.

Glavaš pravosnažno osuđen na osam godina zatvora

Žalbeno veće Suda Bosne i Hercegovine izreklo je presudu kojom je Branimiru Glavašu pravosnažno potvrđena kazna od osam godina zatvora zbog ratnog zločina protiv srpskih civila u Osijeku, 1991. godine, saopšteno je u utorak u Sarajevu. Branimira Glavaša, nekadašnjeg sekretara Opštinskog sekretarijata za narodnu odbranu u Osijeku, Županijski sud u Zagrebu osudio je 2009. godine na deset godina zatvora zbog komandne odgovornosti, jer je naredio hapšenja, mučenja i ubistva sedmoro srpskih civila, cija su tela bačena u Dravu. Uoči izricanja prvostepene presude na Županijskom sudu u Zagrebu, u maju ove godine, Glavaš, koji ima državljanstva BiH i Hrvatske, pobegao je zahvaljujući poslaničkom imunitetu u BiH. Pošto je sud BiH u septembru potvrdio zagrebačku presudu, Glavaš je 29. septembra uhapšen u svojoj kući u Drinovcima, u Hercegovini i upućen u zatvor u Zenici. On se zatim žalio na presudu suda BiH. Ministarstvo pravosuđa Hrvatske je 24. augusta ove godina uputilo zahtev vlastima BiH da preuzmu izvršenje Glavaševe zatvorske kazne u skladu sa Sporazumom o međusobnom izvršenju sudskih odluka u krivičnim stvarima, koji su BiH i Hrvatska potpisale u februaru ove godine.

“Dobar dan Evropo”promocija vizne liberalizacije

Ministarstvo saobraćaja i veza Republike Srpske (RS) i Privredna komora RS organizovale su u sredu čarter let iz Banjaluke do Brisela kako bi promovisali bezvizni režim za građane RS u zemlje članice Evropske unije (EU). "Nadam se da više nikada nećemo biti u situaciji da budemo zatvoreni u svom uskom okruženju, gde nemamo pristup informacijama ni privrednim aktivnostima", rekao je ministar saobraćaja i veza RS Nedeljko Čubrilović novinarima na banjalučkom aerodromu uoči leta za Brisel. Za Brisel je otputovalo 48 građana RS, političko-privredna organizacija, predstavnici nevladinog sektora i novinari. Oni bi trebalo da posete sedišta institucija EU u Briselu, a najavljeno je da će delegacije Vlade RS i gradova Banjaluka, Prijedor i Laktaši posetiti sedište regionalne vlade, dok će predstavnici Privredne komore RS posetiti sedište Privredne komore Valonske regije. Iz Banjaluke je na devetodnevno putovanje po Evropi krenulo i 140 mladih iz cele RS, koji do sada, uglavnom, nisu imali priliku da putuju u inostranstvo. Organizator ovog putovanja, nazvanog "Dobar dan Evropo", jeste Ferijalni savez RS, a troškove puta snosi Vlada RS i lokalne zajednice. Najavljeno je da će mladi posetiti Beč, Berlin, Minhen i Prag. Cilj projekta "Dobar dan Evropo" je promocija prednosti vizne liberalizacije, povećanje mobilnosti mladih ljudi iz RS i predstavljanje ponude iz oblasti omladinskog turizma RS. Građani BiH od srede bez viza mogu da putuju u zemlje članice EU, potpisnice Šengenskog sporazuma.

Poplavama ugroženo 5.300 ljudi

U Crnoj Gori je poplavama trenutno ugroženo 1.457 domaćinstava u kojima živi 5.300 ljudi, saopštio je vladin tim za praćenje situacije u ugroženim područjima. Situacija u poplavljenim područjima se "polako stabilizuje", navodi se i dodaje da je epidemiološka situacija "stabilna" i "pod kontrolom". Iz Ambasade SAD danas je saopšteno da je vlada te zemlje odlučila da pomogne proces obnove i dezinfekcije kuća s 50.000 dolara.

Vikiliks o Radončiću i Ceriću

Internet-stranica Vikiliks objavila je prve depeše koje su u Vašington poslate iz američke ambasade u Sarajevu. Reč je o dva dokumenta, od kojih je jedan od 9. februara ove godine i u potpunosti je posvećen osnivaču Dnevnog avaza i predsedniku Saveza za bolju budućnost BiH (SBB) Fahrudinu Radončiću pod naslovom "Radončić postaje novi igrač u bošnjačkoj politici". Američka ambasada, koju je tada predvodio ambasador Čarls Ingliš (Charles English), u dokumentu navodi da je Radončić "moćan, korumpiranom i nekada osvetoljubivi medijski mogul", čiji će dolazak dodatno "razbiti bošnjačku političku scenu". Dodaje se da Radončić ima i podršku Islamske zajednice u BiH, te da će na opštim izborima zaseniti Harisa Silajdžića. Ingliš je naveo da je Avaz Radončićev alat protiv tužilaca, a pominju se njegove afere s Razvojnom bankom, s dilerom droge Naserom Keljmendijem, ali i veze s međunarodnom mrežom za pranje novca u BiH. O Radočićevom ulasku u politiku se navodi da je to uradio kako bi se zaštitio od suđenja za korupciju pa zbog toga političke partnere bira na osnovu sopstvenih interesa, a ne ideologije. "Ovaj pristup ga čini dopadljivim saveznikom za Milorada Dodika, premijera RS-a, koji se takođe brlja u biznisu i sam je pod istragom zbog korupcije. Dodik bi zbog toga mogao Radončića videti kao idealnog bošnjačkog sagovornika", piše u izveštaju. Drugi dokument objavljen juče na Vikiliksu pod naslovom "Dobri Bošnjaci, loši Bošnjaci", posvećen je uglavnom poglavaru Islamske zajednice u BiH Mustafi Ceriću, a u Vašington je iz Sarajeva poslan 27. januara 2009. godine. Radi se o analizi političkih kretanja u bošnjačkom korpusu u BiH, u kojoj se Cerić tretira kao izvor "konzervativnih i religioznih ideja". U dokumentu se govori o islamofobiji i problemima s kojima se Bošnjaci kao etnička grupa suočavaju. Kroz simboličnu podjelu na "dobre i loše Bošnjake", tadašnja zamenica ambasadora SAD Džudit Cefkin (Judith) piše o tome da reis Cerić i "Avaz" podstiču podelu između "dobrih", koji su konzervativni, i "loših", koji su "više sekularni". Cefkin u dopisu kaže za Bošnjake da su "etnička grupa čiji je nacionalni identitet još u formiranju", te da je Cerić promovisao politički identitet zasnovan na "viktimizaciji" tako što najčešće podseća Bošnjake da su žrtve genocida.

Uloga Holbruka na Balkanu je negativna

Bivša predstavnica za štampu glavne tužiteljske suda u Hagu Florans Artman ocenila je za slovenački dnevnik Delo da je nasleđe nedavno preminulog američkog diplomate Ričarda Holbruka na Balkanu "negativno". "Treba reći pravedno: zbog toga što čoveka više nema, ne smemo menjati istoriju," rekla je Artmanova, koja je pored ostalog ocenila da "Dejtonski sporazum pre petnaest godina jeste doneo mir, ali je istovremeno dodelio legitimitet RS koja je nastala na genocidu i etničkom čišćenju". Ona je još dodala da je "Holbruk znao da će Srbi zauzeti Srebrenicu. Bio je upozoren da će tri zaštićena područja - Srebrenica, Goražde i Žepa biti žrtvovana". Holbruku je "gubitak enklava bio savetovan. To nije bila njegova odluka, što je potvrdio i bivši komandant snaga NATO-a, general Vesli Klark", rekla je Artmanova. Holbruk je bio i ključni autor nove, dejtonske karte BiH što "nikako nije dobra ili poštena karta, jer je legitimisala ratom i zločinom zauzeta područja," rekla je, pored ostalog, bivša portparolka tužilaštva haškog suda u dugom razgovoru za slovenački centralni dnevnik "Delo".

U Okučanima počela ekshumacija žrtava srpske nacionalnost

Na mesnom groblju u Okučanima u Hrvatskoj danas je počela ekshumacija posmrtnih ostataka žrtava srpske nacionalnosti koje su stradale u akciji hrvatske vojske i policije "Bljesak" maja 1995, saopštila je danas Komisija vlade Srbije za nestala lica. Ekshumacija će, kako se očekuje, trajati dva dana, a od svih ekshumiranih posmrtnih ostataka biće uzeti uzorci radi identifikacije metodom DNK analize. Ekshumaciju vode nadležni organi Hrvatske, a u skladu sa potpisanim međudržavnim dokumentima i postignutim dogovorima sa Hrvatskom, u svojstvu posmatrača prisustvuje i stručni tim srpske Komisije za nestala lica Vlade. U Zagrebu još nema zvaničnih informacija o početku ekshumacije. Prema zvaničima podacima u Hrvatskoj se još traga za 1.846 osoba, od kojih je 1.015 osoba nestalo 1991-1992, dok je 831 osoba nestala 1995. godine.