REGION

Azilanti sa Balkana ljute Nemce

Lopovi ukrali bistu slovenačkog političara B.Kidriča

CPC I SPC odvojeno nalažu badnjake širom Crne Gore

Uskoro tužba RS protiv Ešdauna

Zvaničnici Crne Gore različito adresirali čestitke

Dodik: Inckov nalog za nas nema nikakvu važnost

Incko obustavio primenu Zakona o državnoj imovini RS

Azilanti sa Balkana ljute Nemce

Nemačka je od proleća, nakon uvođenja bezviznog režima za građane Srbije i Makedonije, registrovala više od hiljadu molbi za azil srpskih i makedonskih građana, motivisanih ekonomskim razlozima, a nedavno ukidanje viza za građane BiH i Albanije bi taj broj mogao da poveća, piše slovenački dnevnik Delo. "U prvih jedanaest meseci 2010. godine je u Nemačkoj zatražilo azil 4.218 državljana Srbije i 2.319 državljana Makedonije," navodi Delo u izveštaju iz Berlina, i dodaje da je "takvih molbi godinu dana pre bilo samo 581 odnosno 109". Prema Delu, koje se poziva na zvanične podatke Nemačke "u poslednjim mesecima prošle godine su srpski i makedonski državljani na prva dva mesta ispred Avganistanaca, Iračana i Iranaca". "Podnosioci molbi skoro bez izuzetka ne ispunjavaju uslove za azil, jer nisu politički, etnički ili verski progonjeni", piše Delo i ističe nemačku tvrdnju da su "razlozi za njihovu želju pre svega ekonomsko-socijalni". Nemačka, takođe, navodi da mnogi koji doputuju sa turističkim vizama traže azil i iskorišćavju činjenicu da ta država nakon odbijanja zahteva celim porodicama plaća troškove za povratak u matičnu zemlju čime dobijaju značajnu materijalnu korist. A, mnogi su "u svojoj domovini i meta prevaranata, koji im za novac obećavaju bolji život u Nemačkoj, posao ili barem srazmerno povoljan azil". List navodi da je ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joakim Herman navodeći ove primere "zloupotrebe instituta azila" zapretio "ponovnim uvođenjem viza u koliko ne bude kraj takvom ponašanju". Slična upozorenja dolaze i iz drugih zemalja Evropske unije (EU) kao što je Belgija, ali Delo ocenjuje da je pretnje o ponovnom uvođenju viza teško ostvariti, jer bi se na evropskom nivou o tome prvo morala postići saglasnost. Uvodeći bezvizni režim za državljane država na Balkanu, EU je kao uslov postavila da se on odnosi samo na turistička putovanja, a ne u svrhu zapošljavanja ili traženja azila. Sa ovim i drugim ograničenjima su matične države bile dužne da upoznaju svoje građane, kao i da spreče njihovo drugačije ponašanje koje ide na štetu onih, koji uslove EU poštuju, navodi slovenački list.

Lopovi ukrali bistu slovenačkog političara B.Kidriča

U Kidričevu su lopovi sa spomenika odneli bistu poznatog slovenačkog političara Borisa Kidriča. Neki meštani smatraju da je reč o običnoj krađi bronze od koje je izlivena bista, dok drugi misle da je reč o gestu protivnika bivše i sadašnje levice. Gradonačelnik Anton Leskovar, koji je član opozicione Slovenske demokratske stranke, kaže da krađa nije politički motivisana i da lično nikada nije razmišljao o tome da spomenik skloni. Centralni slovenački dnevnik Delo u današnjem izdanju navodi da je upravo gradonačelnik u prošlosti izražavao nezadovoljstvo nad likom i delom Borisa Kidriča, a posredno na taj način i nad spomenikom. Spomenik, koji je pre tri decenije izradio akademski vajar Viktor Gojković iz Ptuja otkriven je 1973. godine i simoblizovao je grad Kidričevo, a ime Kidriča su svojevremeno nosile jedna fabrika i osnovna škola. Policija je ocenila da se krađa desila između nepoznatog datuma i 3.januara kada je i otkrivena.

CPC I SPC odvojeno nalažu badnjake širom Crne Gore

Crnogorska i srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori i ove godine će odvojeno nalagati badnjake širom zemlje. Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) i Mitropolija crnogorsko primorska Srpske pravoslavne crkve (SPC) i ove godine će na Cetinju istovremeno, ali odvojeno naložiti badnjake. Ceremonije nalaganja badnjaka CPC će organizovati i u Podgorici, Baru, Kotoru, Nikšiću i Danilovgradu. Centralno nalaganje badnjaka SPC će organizovati u Podgorici ispred hrama Hristovog vaskrsenja.

Uskoro tužba RS protiv Ešdauna

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da će RS uskoro sudu u Velikoj Britaniji podneti tužbu protiv bivšeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna zbog toga što je tokom svog mandata u BiH zloupotrebljavao svoja ovlaštćenja i radio protiv RS. "Krajem januara ili početkom februara sudu u Britaniji podnećemo tužbu protiv Pedija Ešdauna i njegovog arogantnog ponašanja i kršenja međunarodnog sporazuma", kazao je Dodik novinarima u Banjaluci. Prema njegovim rečima, Vlada RS je u saradnji sa advokatskim timom pripremila svu dokumentaciju i dokaze o "protivpravnom delovanju" Ešdauna u vreme dok je bio visoki predstavnik u BiH. Dodik je najavio da će u dokaze biti uvršćena i svedočenja ljudi "koji su imali posledice zbog onog što je nepravno radio Ešdaun". Bivši visoki predstavnik je u julu 2004. godine u jednom danu smenio više od 60 funkcionera Srpske demokratske stranke (SDS), zabranio im političko i javno delovanje zbog sumnji da krše Dejtonski sporazum i čine mrežu podrške haškom optuženiku Radovanu Karadžiću.

Zvaničnici Crne Gore različito adresirali čestitke

Crnogorski zvaničnici čestitali su Božić, sa željom da praznik bude podsticaj na slogu. Predsednik Filip Vujanović je praznik čestitao "svim vernicima pravoslavne veroispovesti", premijer Igor Lukšić je čestitku uputio "sveštenstvu, vernicima i građanima pravoslavne veroispovijesti", dok je predsednik Skupštine Ranko Krivokapić čestitao Božić "mitropolitima Crnogorske i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, sveštenstvu i vernicima". Vujanović se vernicima obratio sa željom da praznik osnaži duh zajedništva i međusobnog poverenja, "za dobro svih nas i naše Crne Gore". Premijer Lukšić je poručio da se "samo složnim delovanjem može graditi zdravo društvo, utemeljeno u neprolaznim vrednostima bogatog istorijskog nasljeđa Crne Gore". "Neka nam Božić donese sreću i blagostanje i dodatno nas obaveže da dostojanstveno, u miru i ljubavi, doprinosimo napretku naše Crne Gore", piše u čestitki premijera Lukšića. Predsednik Skupštine Crne Gore je u čestitki naveo da "bar praznici budu vreme kada ništa drugo do najbližih nije preče". "Setimo se svega što smo sebi i drugima obećali - a nismo ispunili, svega što smo započeli - a nismo završili, i potrudimo se da radost ostvarenja sopstvenih ili nečijih drugih želja bude naš sveti cilj. Da samo dobra energija pokrće naše misli i želje, da spoznamo svu lepotu i moć darivanja i praštanja", naveo je Krovokapić u čestitki.

Dodik: Inckov nalog za nas nema nikakvu važnost

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da visoki predstavnik u BiH Valentin Incko nije imao ovlašćenja da obustavi primenu Zakona o statusu državne imovine RS i dodao da ta odluka neće biti objavljena u Službenom glasniku RS. "Ovaj nalog za nas nema nikakvu važnost", rekao je Dodik. Kako su preneli banjalučki elektronski mediji, on je ocenio da Ustavni sud BiH nije nadležan da odlučuje o Zakonu o statusu državne imovine u RS, dodajući da je Ustavni sud u prošlosti mnoge odluke donosio politički motivisan. "To ne znači da mi to moramo prihvatiti", istakao je Dodik. Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko danas je doneo odluku o obustavljanju primene Zakona o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji RS, i pod zabranom je raspolaganja dok Ustavni sud BiH ne donese konačnu odluku o ovom pitanju. Ocenu ustavnosti ovog zakona pred Ustavnim sudom BiH zatražio je lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić, koji tvrdi da je vlasnik celokupne državne imovine država BiH. Dodik je naveo da Tihić "savršeno dobro zna da imovina, prema Dejtonskom sporazumu, pripada entitetima". Ranijom odlukom OHR-a u entitetima je zabranjeno raspolaganje državnom imovinom do utvrđivanja njenog konačnog statusa. Narodna skupština RS usvojila je 14. septembra prošle godine entitetski Zakon o statusu državne imovine, prema kojem je državna imovina na teritoriji ovog entiteta vlasništvo RS. Rešavanje statusa državne imovine i donošenje zakona o državnoj imovini na nivou BiH jedan je od preostalih uslova koje ova zemlja treba da ispuni da bi OHR bio transformisan u Kancelariju specijalnog predstavnika Evropske unije.

Incko obustavio primenu Zakona o državnoj imovini RS

Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Valentin Incko dao je nalog kojim se obustavlja primena Zakona o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske. Raspolaganje državnom imovinom koja se nalazi na teritoriji RS je pod OHR-ovom zabranom od 2005. godine, kada je zabranu nametnuo tadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun. Uprkos zabrani OHR-a, poslanici u Narodnoj skupštini RS su 14. septembra 2010. godine usvojili Zakon o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji RS. Bošnjački poslanici u Skupštini RS i predstavnici OHR-a su negodovali i najavili da će reagovati zbog usvajanja tog zakona. Potpredsednik Doma naroda Parlamenta BiH i predsednik Stranke demokratske akcije BiH (SDA) Sulejman Tihić pokrenuo je postupak pred Ustavnim sudom BiH sa zahtevom za poništenje Zakona o imovini u RS. "Država BiH je nastavila svoje pravno postojanje kao pravni naslednik Republike BiH i ona je jedini vlasnik celokupne državne imovine. Ta imovina koja je Sporazumom o sukcesiji bivše SFRJ pripala BiH treba da na temelju ovoga međunarodnog ugovora bude uknjižena na BiH", naveo je Tihić. Visoki predstavnik Valentin Incko je stavio pod zabranu Zakon do donošenja konačne odluke Ustavnog suda BiH. Incko je upozorio da se svi nadležni organi moraju suzdržavati od primene ovog zakona sve dok Ustavni sud ne donese konačnu odluku o ovom pitanju. "U međuvremenu, novi organi vlasti moraju učiniti maksimalne napore kako bi rešili pitanje državne imovine što je pre moguće. Pronalaženje rešenja za državnu imovinu je test ozbiljnosti onih koji su izabrani u oktobru", rekao je Incko. On je istakao da bi dogovor o raspodeli državne imovine BiH osigurao da svaki nivo vlasti u BiH ima vlasništvo nad imovinom koja mu je potrebna za izvršavanje odgovarajućih ustavnih i zakonskih nadležnosti.