KANADA

Imigracija se umanjuje za pet odsto

Šta sada može da se unese u avion

Tehnologija pomaže talentima

Oprez na putovanju u Africi i na Bliskom istoku

Zaštita dolara protiv falsifikovanja

Traži se deponija za nuklearni otpad

Kvebek protiv korupcije

Kako pronaći posao koji usrećava

Traži se DNA Amelije Erhart u lepku sa koverte

Kanađani vodeći strani turisti na Floridi

Džastin Biber u Muzeju madam Tiso

Duh Ekatija prodat za rekordnih 2,8 miliona dolara

Imigracija se umanjuje za pet odsto

Novi vladini podaci govore da će za narednu godinu imigracija biti umanjena za oko pet odsto. Među onima koji će najviše biti pogođeni ovim ograničenjem su roditelji i dede i babe koji podnose zahtev da se pridruže članovima svojih porodica u Kanadi, pošto će vlada izdati tek 11 hiljada dozvola za njihovo useljavanje. Poređenja radi, u prethodnoj godini bilo je odobreno 16 hiljada viza za tu kategoriju useljenika. Ričard Kurland, advokat za imigraciju iz Vankuvera, proračunao je da, ukoliko se nastavi ovim tempom, oni koji sada podnesu prijavu mogu da čekaju i do 13 godina da ona bude rešena, zato što svoj red čeka već podnetih 140 hiljada prijava. On smatra da vlada nije ostala dosledna kod obećanja datog imigrantima da će i članovima njihove porodice biti omogućeno da im se pridruže. Slično misli i Šeri Ajken, profesorka imigracionog i izbegličkog prava na Univerzitetu Kvins, koja smatra da se time produžava postupak prilagođavanja imigranata na novu sredinu. Takođe, ona kaže da roditelji i dede i babe ne spadaju u kategoriju koja je od pomoći ekonomiji, bez obzira što u najvećem broju slučajeva upravo oni porodicama pomažu u čuvanju dece. Ministar za imigraciju Džejson Kenej objašnjava da je takva odluka doneta zbog toga što je supružnicima i deci dat prioritet. Vlada planira da smanji i broj useljeničkih viza u okviru federalnog programa za kvalifikovane radnike, i to za oko 20 odsto. Svi koji se prijavljuju po osnovu svojih kvalifikacija mogu da očekuju odgovor za manje od godinu dana, ali samo ukoliko se njihovo zanimanje nalazi na prioritetnoj listi od 29, izdvojenih po prioritetu pre tri godine.

Šta sada može da se unese u avion

Ministarstvo saobraćaja unelo je izmene na listu predmeta koje putnici ne smeju uneti u avion, tako da sada zabrana više ne važi recimo za klizaljke, pikado, makazice, igle i ostale predmete za osobe sa posebnim potrebama, plastične puške i pištolje koji nisu previše autentični, lisice i slično, ali i lepljiva traka i konopac za preskakanje. Iako su se odmah oglasili skeptici koji dovode u pitanje ispravnost ove odluke, Kevin Mekgar, predsednik nacionalnog tela za bezbednost u aviosaobraćaju, ubeđen je da je bezopasno da putnici unose u avione predmete koji su skinuti sa liste zabranjenih. Objašnjeno je, takođe, da je lista izmenjena kako bi bila usaglašena sa međunarodnim standardima, što ide u prilog putnicima. Istaknuto je i da je vladina odluka zasnovana na proceni pretnji i rizika, konsultacijama sa stranim partnerima i sektorom za aviosaobraćaj, kao i na komentarima putnika. Viši savetnik pri Uniji zaposlenih u javnom sektoru, Ričard Balnis zatražio je da parlamentarni komitet insistira kod vlade da preispita ovu odluku, jer neki od ovih predmeta mogu predstavljati pretnju po bezbednost ukoliko se nađu u rukama terorista. Predstavnici Unije, koja zastupa interese radnika u aviosaobraćaju, strahuju i iznose kritike na račun ove odluke, koja nije logična Mada je vlada istakla da se izmene propisa vrše zbog usaglašavanja sa standardima Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, ICAO, primećeno je da ICAO dozvoljava britve dužine do šest santimetara, dok Kanada ne dozvoljava nikakve britve, ni noževe. Razlika se pojavljuje i u kod igli - kanadska vlada sada dozvoljava da svako može uz sebe da ima hipodermičke igle, dok je po propisima ICAO potrebna posebna dozvola na osnovu procene, a u SAD-u su igle dozvoljene jedino dijabetičarima.

Tehnologija pomaže talentima

Treba zapamtiti imena Maria Aragon i Hider Rasel koje su, iako imaju tek po deset godina, već na najboljem putu ka osvajanju sveta svojim pevanjem. Desetogodišnja Maria Aragon iz Vinipega na velika vrata ulazi u svet šou biznisa - ona će pevati u duetu sa Ledi Gagom na koncertu u Er Kanada centru u Torontu, 3. marta. Sve se izdešavalo velikom brzinom. Marijin spot, u kome svira klavijature i peva pesmu Ledi Gage Born This Njay, postavljen je na Jutjub pre desetak dana i pevačica ga je primetila gotovo odmah. Ona je, potom, veoma nadahnuto i dirnuto prokomentarisala da u pevanju ove devojčice vidi budućnost i razlog zbog koga se bavi muzikom. Tu je bio i link za spot, koji je posle toga postao apsolutni hit, jer ga je za manje od 24 sata videlo preko dva miliona ljudi, a ukupno preko deset miliona. Njih dve su zatim, razgovarale telefonom, pevale u radio emisiji prošlog petka i dogovorile se o zajedničkom nastupu u Torontu. Priča se tu ne završava, naprotiv. Devojčica je u Kaliforniji nastupila u šouu Elen Dedženeres, gde je izjavila da je otpevala i snimila baš tu pesmu Ledi Gage zbog pozitivne poruke koju pesma nosi. Druga devojčica, Marijina vršnjakinja Hider Rasel iz Toronta, ima nešto drugačiju priču. Za nju veruju da je ženski Džastin Biber i za nju se zauzima Sajmon Kovel, muzički mogul, koji je čuo njen snimak takođe sa Jutjuba. Hider peva pesmu Every Step of the Njay, uz gitarsku pratnju oca. Devojčica je izazvala toliku pažnju da sa njom sada radi Rob Fasari, producent koji je učestvovao u lansiranju Ledi Gage.

Oprez na putovanju u Africi i na Bliskom istoku

Serija nemira u pojedinim delovima Afrike i Bliskog istoka navela je federalnu vladu da objavi nekoliko upozorenja potencijalnim putnicima ka delovima sveta. Sve je počelo u Tunisu, a potom se raširilo ka Egiptu, Džibutiju, Jemenu, Nigeriji, Bahreinu, i sada ka Libiji, gde nemiri još uvek traju i gde je ubijeno preko 300 ljudi. Sudeći po vladinim preporukama, situacija se još uvek nije sasvim vratila u normalu u svim ovim zemljama, ponegde je jna snazi i dalje vanredno stanje, tako da je i nadalje prva preporuka - oprez. Kao i obično, vlada skreće pažnju da se na put u te države ne polazi bez preke potrebe. U stvari, u Libiji je prava jagma za mestom u avionima koji odlaze iz zemlje. Po nekim izvorima, oko deset hiljada ljudi nalazi se na aerodromu u Tripoliju, tako da situacija nije ni malo optimistična. Mnoge zemlje, među njima i Srbija, angažovali su specijalne avione za prevoz svojih državljana koji žele da napuste tu afričku državu. Što se kanadskih državljana tiče, dva dana za redom otkazan je polazak feribota zbog lošeg vremena, a avion nije ni uspeo da stigne do glavnog grada Tripolija, pošto je zaustavljen u Rimu zbog problema sa osiguranjem. Osiguravajuća društva, naime, smatraju da je put ka i od Libije preveliki rizik, te ne žele da snose odgovornost za eventualne posledice do kojih bi moglo doći što je, do daljeg, prizemljilo avione. Do srede su u kanadskoj ambasadi registrovana 344 lica, a zemlju želi da napusti nešto preko 200. Za one koji odluče da ostanu u Libiji, važe uobičajene preporuke o izbegavanju javnih skupova i demonstracija, kao i svih ostalih mesta na kojima bi moglo doći do nasilja. Takođe, preporučuje se praćenje medijskih izveštaja o događanjima, preduzimanje odgovarajućih mera za podizanje lične bezbednosti i uspostavljanje kontakta sa kanadskom ambasadom radi pomoći i saveta.

Zaštita dolara protiv falsifikovanja

Sudeći po nekim naznakama, Kanada bi uskoro mogla da dobije najsigurnije novčiće u svetu. Navodi se da bi za kovanice od jednog i dva dolara, pre svega, bio promenjen sastav legure, bez nikla, ali i da bi na njima bila primenjene neke mere bezbednosti iz oblasti visoke tehnologije, poput laserske oznake, virtuelne slike, elektromagnetskog signala i oznaka po ivici. Sve to dodatno bi otežalo falsifikovanje ovih novčića, odnosno doprinelo njihovoj pojačanoj bezbednosti. Vlada procenjuje da će uvođenje novih novčića doneti značajne uštede na godišnjem nivou, kada se govori o njihovoj proizvodnji, ali će takođe značiti i izdatak za sve proizvođače i vlasnike automata, parking satova, kazina, telefonske govornice i slično, jer će sve sprave morati da budu adaptirani za nove, drugačije kovanice. Novčić od jednog dolara i dalje bi bio žut, kako bi ga lakše koristile i osobe slabijeg vida, dok bi onaj od dva, odnosno tuni, ostao dvobojan, ali bi bio tanji od sadašnjeg. Portparol Kraljevske kovnice novca Aleks Rivz nije precizirao kada bi novi novčići mogli biti pušteni u opticaj, ali se veruje da bi se početak njihovog kovanja mogao očekivati do kraja godine. Pre donošenja odluke biće ispoštovana uobičajena procedura, tokom koje će se primati primedbe zainteresovanih strana. Rivz očekuje da bi ova novina mogla doneti dodatni posao Kovnici, koja bi mogla da pravi novac takvog kvaliteta i za potrebe drugih zemalja. Oni već imaju značajna iskustva u tome, budući da su do sada radili novac za sedamdesetak zemalja.

Traži se deponija za nuklearni otpad

Organizacija za rukovanje nuklearnim otpadom je prošlog proleća započela proces pronalaženja pogodnog mesta za odlaganje otpada, uz uslov da meštani budu voljni da se u njihovoj okolini izgradi podzemna kompleks koji će služiti kao deponija. Iako se procenjuje se da bi odabir mesta mogao trajati i desetak godina, zvaničnici iz Ministarstva za prirodna bogatstva izvršili su reviziju pribavljenih stavova javnog mnjenja iz provincija koje, zbog nuklearnih postrojenja u njima, slove kao najverovatnije lokacije za deponije. Radi se o Ontariju, Kvebeku i Nju Brunsviku, a na potencijalnom spisku se našao i Saskačuan, zbog proizvodnje uranijuma. Ontarijska vlada bi tek trebalo da predoči javnosti proces selekcije, tako da se ne može još uvek govoriti kakvo je raspoloženje u najvećoj provinciji. Što se Kvebeka tiče, oni su još 2008. godine veoma jasno iskazali protivljenje da se u toj provinciji odlaže nuklearni otpad, a naročito ne onaj koji potiče iz drugih provincija. Sa druge strane, ustanovljeno je da u Nju Brunsviku i Saskačuanu ima nekih pozitivnih reakcija na mogućnost postavljanja nuklearnih deponija u tim provincijama. Sedam lokacija se za sada vodi kao potencijalno zainteresovane i to Krejgton, Ingliš River Frst Nejšn i Pajnhaus u Saskačuanu i Ir Fols, Ignas, Šrajber i Hornpejn u Ontariju. Vode se veoma detaljne diskusije, i stiglo se do drugog, od ukupno devet faza čitavog procesa. Zvaničnici naglašavaju da je u svakoj od faza moguće promeniti mišljenje i odustati. Nadležni su u obavezi i da provere da li postoje podzemne vode, rasedi ili prirodna bogatstva, što bi automatski bila dovoljan razlog za odbijanje određene lokacije za nuklearnu deponiju. Takođe, potreban uslov za izgradnju biće pristanak provincijske vlade.

Kvebek protiv korupcije

U Kvebeku je, po uzoru na njujorški NYCD, formirana nova anti-korupcijska jedinica, za koju kažu da je prva takve vrste u Kanadi. U jedinici će biti angažovano 189 radnika raznih profila, od policajaca, preko sudija, pa do onih čiji će zadatak biti borba protiv korupcije. U tim će biti uključeno ljudstvo iz različitih organizacija i sektora, uključujući i policiju iz Operacije čekić, sektora za prihode i nadležne iz građevinske struke. Zadatak ovog tima biće iskorenjivanje korupcije i ispitivanje pritužbi u vezi sa raznim vrstama pritisaka i uticaja , pri čemu će u rad biti uključena i postojeća jedinica iz saobraćajnog sektora. Šef ove službe biće u obavezi da sa radom upoznaje ministra za javnu bezbednost. Vlada smatra da se ovim potezom šalje jasna poruka da se korupcija u provinciji neće tolerisati.

Kako pronaći posao koji usrećava

Pre tačno četiri godine Šon Ajken započeo je svoju potragu za poslom koji će ga učiniti srećnim. Iako je pre toga završio fakultet, Ajken nije znao šta bi voleo da radi, pa je smislio originalan način kako da to otkrije - započeo je svoj projekat Jedna sedmica, jedan posao. Prvo je radio na bandži skakaonici, da bi zatim, po Kanadi i SAD bio instruktor joge, cvećar, radnik u mlekari, pekar, disk džokej, kolumnista, nastavnik i tako dalje. Poslednji u nizu poslova bio je na mestu gradonačelnika u svom rodnom Port Mudiju, Britanska Kolumbija. Sav novac koji je zaradio, nešto preko 20 hiljada dolara, poklonio je humanitarnom fondu ONE/Make Poverty History. Po svemu sudeći, Ajken je pronašao posao koji će ga usrećiti. Naglašava da ga inspiriše rad u obrazovanju, a dok mu se potpuno ne posveti, on će održati seriju predavanja o važnosti pravilnog izbora zanimanja. On veruje da je izuzetno važno da nas u tome vodi ljubav koja nam dozvoljava da zadovoljimo svoje potrebe i uživamo pri tom. Po njegovim rečima, ima jako mnogo ljudi koji otaljavaju posao i strahuju od svakog novog ponedeljka, umesto da se raduju. Mnogo može da se postigne ukoliko se stvarno želi i voli, a ne samo radi zbog novca.

Traži se DNA Amelije Erhart u lepku sa koverte

Dongja Jang sa Univerziteta Sajmon Frejzer pokušaće da dokaže još jednom da je nauka čudo jer će se potruditi da, više od sedam decenija posle misterioznog nestanka pionirke pilotiranja Amelije Erhart, dođe do genetskog profila ove izuzetne žene. Jangu se obratio Džastin Long, student sa istog univerziteta, uzdajući se u njegovu izuzetnu stručnost i znanje. Longov deda je proučavao život Amelije Erhart i sakupio je mnoga njena pisma, a unuk sada nastavlja gde se u ispitivanjima stalo. Pisma su otvarana sa strane, tako da je lepak ostao netaknut, te se pretpostavlja da će sa mesta gde je pismo zalepljeno moći da se prikupe uzorci genetskog materijala. Pisma je pisala lično Erhartova, pa se veruje da ih je ona i zalepila. Jang se nada da će dobijeni rezultati moći da se iskoriste za proveru da li nedavno otkriveni delovi kostiju pripadaju Erhartovoj. Kosti su otkrivene kod ostrva Holand u Južnom Pacifiku, otprilike na mestu gde je Erhart nestala. Amelija Erhart (1897-1937) poznata je kao prva žena koja je sama preletela Atlantik i po drugim brojnim letačkim rekordima. Nestala je 1937. godine, tokom svog neuspelog pokušaja obletanja zemljine kugle. Prošle godine pronađeni su delovi kostiju za koje se veruje da su njeni posmrtni ostaci, a sada ostaje da nauka to pokuša da dokaže ili opovrgne.

Kanađani vodeći strani turisti na Floridi

Američka savezna država Florida objavila je podatke o prihodima iz turizma za prošlu godinu, po kojima se vidi da su Kanađani dali značajan doprinos u ostvarivanju pozitivnih rezultata. Procenjuje se, naime, da je prošle godine tamo boravilo oko 3,1 miliona Kanađana, uglavnom iz kategorije 'ptica selica', odnosno turista koji odlaze tamo u zimskom periodu. Broj je povećan za šestinu u odnosu na prethodnu godinu i nije bio veći već duže od deset godina. Procene govore da je ovo posledica teškog ekonomskog perioda, koji je iza nas, i najava promena na bolje. Kanada je najveće inostrano tržište za turizam na Floridi, pošto posetioci sa ovih prostora čine oko tri odsto svih turista. Još oko devet odsto turista je inostrano, dok je ostatak od 88 iz SAD.

Džastin Biber u Muzeju madam Tiso

Popularni Džastin Biber dobiće idućeg meseca svoju figuru u čuvenom Muzeju madam Tiso. Liz Edvards, predstavnik Muzeja za odnose sa javnošću, kaže da je Biber prava svetska senzacija, što su dokazali njegovi obožavaoci svojim zahtevima da se njegova figura nađe među slavnima u Muzeju. Biber je krajem prošle godine pozirao skulptorima, koji su obavili na stotine izuzetno preciznih merenja, da bi potom četiri puna meseca radili na pravljenju figura. Istog dana Biberove figure naći će se u muzejskim postavkama u Londonu i Amsterdamu, dok će u njujorškom muzeju ona biti postavljena malo kasnije. Nije sasvim sigurno koliko će izgled figure odgovarati slici i prilici tinejdžerskog idola, pošto je mladi Biber nedavno promenio frizuru koja je dugo bila njegov zaštitni znak. Na svom Tviter nalogu objasnio je da će odsečenu kosu dati za aukciju u dobrotvorne svrhe.

Duh Ekatija prodat za rekordnih 2,8 miliona dolara

Najfiniji dijamant ikada pronađen u Kanadi, nazvan Duh Ekatija, prodat je na aukciji u Antverpenu, Belgija za rekordnih 2,8 miliona dolara, daleko premašivši procenu od oko 1,2 miliona dolara. Kamen zadivljujuće lepote pronađen je oktobra meseca u rudniku Ekati, blizu Jelounajfa i, kako se ističe, najznačajniji je (ne i najveći) primerak iskopan na kopu od njegovog otvaranja, oktobra 1998. godine. Velik je otprilike kao gornji zglob palca odrasle osobe, ima 78 karata i potpuno je bezbojan, što je prilično retko za najskupoceniji kamen takve veličine. Dijamant je ponuđen na prodaju probranoj grupi od sedamdesetak potencijalnih kupaca samo grubo izbrušen. Ime kupca nije saopšteno. Poznavaoci veruju da će se on odlučiti da kamen ostavi u integralnoj formi i da će posle brušenja i poliranja on krasiti samo jedan komad nakita.