REGION

RS vrednija njena autonomija od evropskog statusa BiH

U Zagrebu gore zastave HDZ, SDP, ali i EU

Purda na slobodi, ide kući avionom Vlade Hrvatske

Plate generalnih direktora u RS ograničene na 1.500 evra

U trgovini oružjem nestalo oko 100 miliona maraka

Istraga protiv Sanadera zbog slučaja Hipo banke

Merkator u Srbiji pregovara o kupovini dva trgovinska lanca

RS vrednija njena autonomija od evropskog statusa BiH

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je u Prijedoru da je RS vrednija njena autonomija od evropskog statusa BiH. On je novinarima kazao da se evropski put BiH ne može koristiti za "modeliranje" države, s obzirom na to da je sistem u BiH trajno utemeljen na Dejtonskom sporazumu. Prema njegovim rečima, RS u skladu sa Dejtonskim sporazumom poštuje suverenitet i teritorijalni integritet BiH, "dok je sve ostalo stvar dogovora". Dodik je još poručio da u BiH nije moguć dogovor na principu "jedan čovek jedan glas". Govoreći o zastoju u konstituisanju vlasti na državnom nivou, on je rekao da su političari iz RS spremni da odu u Sarajevo i "završe taj posao". Komentarišući izjavu lidera Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) Zlatka Lagumdžije da će "ulice Tripolija biti Diznilend za ono što bi se moglo desiti u BiH ako ne bude formirana vlast", Dodik je rekao da Lagumdžija "poziva i priziva scenario u želji da se destabilizuje situacija". "Stanje u Federaciji BiH i blokadu od strane SDP-a ocenjujemo kao pokušaj da se prizove novo međunarodno intervenisanje u BiH i da se na tome istrajava", kazao je predsednik RS. Dodik smatra da su to "smešne stvari", navodeći da je "sve pomalo dečija priča" pošto Lagumdžija pominje Diznilend.

U Zagrebu gore zastave HDZ, SDP, ali i EU

Oko 5.000 demonstaranata, okupljenih preko društvene mreže Fejsbuk, protestovalo je u sredu uveče u Zagrebu na još jednom u nizu antivladinih skupova. Tokom višečasovnog protesta zapaljene su zastave vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), najače opozicione Socijaldemokratske partije (SDP), ali i zastava Evropske unije. Grupa od nekoliko desetina demonstranata se kasno večeras probila u blizinu zgrade u kojoj je stan premijerke Jadranka Kosor, u naselju Ravnice, i uzvicima tražili njenu ostavku, optužujući je da je "ukrala stan" i da "neće spavati". Policijski kordon je ispred zgrade u kojoj je stan Jadranke Kosor. Posle neuspešnog pokušaja da dođu do sedišta Vlade na Markovom trgu gde je zabranjeno protestno okupljanje, kao i tokom višečasovne protestne povorke broj demonostranata se stalno povećavao. Na početku skupa na Cvetnom trgu bilo ih je oko 500 da bi se u protestnoj povorci centralnim gradskim ulicama njihov broj povećao na više hiljada. Na Cvetnom trgu organizator Ivan Pernar pozvao je na miran protest. "Opljačkali su nas, a sav kapital završio je u rukama stranaca i političke elite", rekao je Pernar. On je istakao da su na skupu ljudi različith političkih uverenja, ali da ih povezuje želja za smenjivanje vlade. Tamo su im se obratili i poslanici u Saboru: predsednik Hrvatskih laburista Dragutin Lesar i Damir Kain iz Istarskog demokratskog sabora koji su takođe pozvali premijerku Jadranku Kosor da raspiše parlamentarne izbore. Protest u Zagrebu večeras su, pored ostalih, podržali i studenti zagrebačkog Filozofskog fakulteta i nevladina organizacija "Zelena akcija". Demonostranti su zatim krenuli ka sedištu Vlade gde su zabranjena protestna okupljanje, a policijski kordon ih je zaustavio nedaleko od Gornjeg grada gde se nalazi zgrada Vlade. Demonstranti su ovog puta, za razliku od protesta u ponedeljak kada ih je u tome sprečila policija, uspeli da dođu do sedišta Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) čiji su ulaz obezbeđivale jake snage policije. Ispred zgrade HDZ-a na Trgu žrtava fašizma demonstranti su uzvikivali "HDZ odlazi!", "Lopovi, Lopovi!" i "Hoćemo izbore!", "Policijo radićete celu noć". Među transparentima je dominirao onaj na kojem piše "330.000 nezaposlenih, 40.000 bez plate, kapitalizam - ne hvala!". Zatim su nastavili protestnu povorku tokom koje su im se pridružili brojni građani, a protestna kolona uzvikivala je "Ostavka!", "Jaco odlazi!", "Svi na ulice!", "Mafija, mafija!", "Jaca Amsterdam". Sa zgrade gradskog HDZ-a skinuli su stranačku zastavu i pocepali je, a ispred sedišta SDP skinuli i zapalili zastavu te stranke i zastavu EU. Za razliku od sedišta HDZ, centralu SDP nije čuvala policija. Isped sedišta Hrvatskog fudbalskog saveza, pored kojeg je prošla protestna kolona, uzvikivalo se "Lopovi, lopovi", a nekoliko demonostanata se pomokrilo na ogradu. Skup je nastavak niza prošlonedeljnih protesta kojima se traži smenjivanje Vlade, pre svega zbog teškog ekonomskog i socijalnog stanja u Hrvatskoj. Građani su protiv vlade protestovali i u Rijeci, Puli i Splitu.

Purda na slobodi, ide kući avionom Vlade Hrvatske

Državljanin Hrvatske Tihomir Purda, osumnjičen za rane zločine, pušten je juče popodne iz esktradicionog pritvora u Zatvoru Zenica, u BiH. Srbija je, zbog - kako je rečeno: nedostatka dokaza, odustala od njegovog gonjenja i povukla zahtev za izručenje. Avionom Vlade Hrvatske Purda koji je u pritvoru bio dva meseca, večeras će biti prevzen iz BiH u Hrvatsku. Purda je kratko rekao novinarima da je presrećan što je ponovo na slobodi: "Ne mogu vam opisati to osećanje. Jedva čekam da vidim svoju decu i porodicu", kazao je Purda. Tihomir Purda bio je pitvoren u Zenici od 5. januara kad je na graničnom prelazu uhapšen na osnovu poternice iz Srbije iz 2007. koja ga je teretila za pucanje tri ranjena vojnika JNA 1991. u Vukovaru. Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu odustalo je zbog nedostatka dokaza, od krivičnog gonjenja Purde i još dva državljanina Hrvatske: Danka Maslova i Petra Janjića. U okviru istrage protiv njih je saslušano trideset svedoka u Hrvatskoj i četrnaest u Srbiji. Purda, Maslov i Janjić su bili optuženi da su počinili ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika u Vukovaru 1991. godine.

Plate generalnih direktora u RS ograničene na 1.500 evra

Vlada Republike Srpske (RS) je odlučila da plate generalnih direktora javnih preduzeća u RS ne mogu biti veće od tri hiljade konvertibilnih maraka (oko 1.500 evra). Vlada je utvrdila predlog ugovora o radu direktora javnih preduzeća, prema kojima plate generalnih direktora, zajedno sa regresom, toplim obrokom, zimnicom i ostalim primanjima, ne mogu biti veće od 3.000 maraka, a izvršnih direktora od 2.500 hiljade maraka. Ovi ugovori biće ponuđeni direktorima svih javnih preduzeća u roku od mesec dana. "Onaj ko smatra da sa platom od 3.000 maraka ne želi ili ne može voditi preduzeće, onda to ne treba da radi. Ako ne želi raditi za 3.000 u društvu, u zajednici, u trenutku recesije i krize u kakvoj je RS, onda to ne moraju raditi", rekao je potpredsednik Vlade RS Anton Kasipović novinarima posle sednice Vlade. On je dodao da "niko nije nezamenjiv". Vlada je, takođe, zadužila ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS da u saradnji s direktorima ustanova u zdravstvu u roku od mesec dana analizira plate članova menadžmenta u tim ustanovama i njihove usaglašenosti sa Zakonom o platama u oblasti zdravstva, kao i da eliminiše eventualne nepravilnosti u platama. Vlada je utvrdila da naknada za rad u upravnim i nadzornim odborima ne može biti veća od 500 maraka (oko 250 evra), a biće utvrđeno i u koliko odbora može da bude angažovana jedna osoba. Odlučeno je i da predstavnici državnog kapitala Akcijskog fonda i Fonda za restituciju u skupštinama akcionara neće imati prava na naknadu za rad. Vlada RS je prihvatila predlog strategije zapošljavanja do 2015. godine, kojom je predviđen porast stope zaposlenosti za osam odsto.

U trgovini oružjem nestalo oko 100 miliona maraka

Poslanik partije "Uistinu" (Zares) Tadej Slapnik izjavio je u slovenačkom parlamentu da je u trgovini oružjem između Slovenije i Hrvatske devedesetih godina "nestalo" 96 miliona nemačkih maraka. Slapnik je napravio proračun na osnovu dokumenata o poređenju evidentiranih cena prodatog oružja u Sloveniji i Hrvatskoj i na osnovu dva računa hrvatskog ministarstva odbrane, koji su objavljeni u drugoj knjizi "Šta nam možete" Matjaža Frangeža. U izradi proračuna je koristio i izveštaj parlamentarne komisije koja je pokušala da istraži tokove novca i šverca oružja. Takozvana Mogeova komisija (poslanika Rudolfa Mogea) je ustanovila da se evidentirane cene oružja u slovenačkom ministarstvu odbrane bitno razlikuju od cena o kojima su svedočili neki predstavnici Hrvatske odnosno od hrvatskih zvaničnih dokumenata. Prema nalazima komisije razlike u ceni su bile čak do 10 puta veće.

Istraga protiv Sanadera zbog slučaja Hipo banke

Državno tužilaštvo Hrvatske izdalo je nalog za istragu protiv bivšeg premijera Ive Sanadera zbog sumnje da je od jeseni 1994. do marta 1995. kao zamenik ministra spoljnih poslova za sebe dogovorio proviziju od Hipo banke u iznosu od sedam miliona austrijskih šilinga (oko 500.000 evra). U saopštenju tužilaštvo navodi da je Sanaderu novac isplaćen pošto je zaključen ugovor o kreditu između Hipo banke i Vlade Hrvatske u iznosu od 140 miliona šilinga (oko 10 miliona evra). Tužilaštvo navodi da postoji osnovana sumnja da je od jeseni 1994. do 22. marta 1995. Sanader, kao zamenik ministra spoljnih poslova, za vreme trajanja rata i u vreme kad je Hrvatska teško nalazila banke kod kojih bi se kreditno zadužila, tokom pregovora u Zagrebu i Austriji s predstavnicima Hipo banke, dogovorio da se njemu u gotovini isplati provizija od sedam miliona austrijskih šilinga. Time je Sanader pribavio najmanje 3,5 miliona kuna, ukazuje tužilaštvo u saopštenju, objavljenom na internetu. Budući da je Sanader od 10. decembra 2010. godine u ekstradicionom pritvoru u Austriji, upućena je molba da bude saslušan, a istovremeno je zatraženo njegovo izručenje Hrvatskoj i zbog ovog krivičnog dela. Uakzuje se da je Državno tužilaštvo utvrdilo postojanje osnovane sumnje da je Sanader počinio krivično delo zloupotrebe položaja i ovlašćenja. Do toga se došlo posle provere i pošto je, na zahtev hrvatskog tužilaštva, tužilaštvo u Klagenfurtu 23. februara 2011, predalo dokumentaciju uzetu iz Hipo banke u vezi sa mogućom zloupotrebom tokom pregovora i pri zaključenju ugovora o kreditu između te banke i Vlade Hrvatske. O provizije od Hipo banke se govorilo u hrvatskoj javnosti, a Sanader je to demantovao više puta. Bivši predsednik Vlade Hrvatske od 10. decembra je u pritvoru u Salcburgu, uhapšen na osnovu naloga hrvatskog pravosuđa koje ga tereti za korupciju. Hrvatski Ured za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala tereti bivšeg premijera za zloupotrebu položaja i ovlašćenja u slučaju nezakonitog poslovanja Hrvatske elektroprivrede i firme Dioki, kao i za udruživanja s ostalim osumnjičenima u izvlačenju novca iz ministarstava i državnih firmi preko marketinške agencije "Fimi medije", po kojoj je afera i dobila ime.

Merkator u Srbiji pregovara o kupovini dva trgovinska lanca

Slovenačka grupa Merkator saopštila je da u narednih pet godina planira ulaganje od 700 miliona evra, od čega će u Srbiju biti investirano 20 odsto od te sume. Na konferenciji za novinare Merkatora u Ljubljani, članica Uprave za Merkator trgovine za jugoistočnu Evropu Stanka Čurović kazala je da je ta kompanija počela pregovore o preuzimanju dva manja trgovinska lanca u Srbiji, ali nije želela da iznosi više detalja. Dodala je da će do kraja ove godine, prema ugovoru o dugoročnom zakupu, Merkator otvoriti još četiri objekta u Jagodini, Vrbasu, Mladenovcu i Kruševcu u kojima će se zaposliti oko 450 ljudi. Čurovićeva je navela da će objekat u Mladenovcu biti otvoren za mesec i po dana, u Jagodini i Vrbasu sredinom godine, a u Kruševcu do kraja 2011. Prema njenim rečima, Merkator je u Srbiji 2010. Godine imao tržišni udeo od osam odsto i bio je drugi trgovinski lanac u zemlji. "Ostvarili smo prihod od 472,3 miliona evra, što je rast od 2,4 odsto u odnosu na 2009. I imali oko 4.000 zaposlenih", rekla je ona. Čurovićeva je navela da je Merkator u regionu prošle godine imao prihod od 1,05 milijardi evra, što je 23 odsto više od 2009. godine, ali je ocenila da bi taj prihod bio i veći da su uslovi poslovanja bili povoljniji. "U svim zemljama u kojima posluje Merkator, bilo je inflacije, pritisaka na marže zbog rasta cena osnovnih proizvoda, uvođenja sistemskih zakona u oblasti trgovine, a veliki uticaj je imala i depresijacija dinara", rekla je ona. U Merkatoru su ocenili da bi rast prihoda u 2010, od 5,2 odsto, na 2,8 milijardi evra u prošloj godini, bio još veći da nije bilo pada vrednosti dinara u odnosu na evro, odnosno da bi rast bio 6,9 odsto. Predsednik Uprave Merkatora Žiga Debeljak kazao je da je 40 odsto svih prihoda ta kompanija zaradila van Slovenije i podsetio da Mercator posluje na trzistima Slovenije, Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Bugarske i Albanije. U 2011. Merkator planira da na sva tržišta uloži 124,6 miliona evra i poveća broj zaposlenih za 3,7 odsto na 24.436 i neto prihod od prodaje od 2,94 milijardi evra. Do 2013. namera te grupe je, kako je istakao Debeljak, da pocne poslovanje i na trzistima Kosova i Mekedonije. "U periodu 2011. Do 2015. Grupa Mercator ce investirati na svim trzistima na kojima posluje, pri cemu je planirano da godisnje bude ulozeno od 125 do 155 miliona u nove maloprodajne kapacitete", rekao je Debeljak i dodao da se do 2015. očekuju godišnji porast prihoda od 8,7 procenata, koji bi 2015. trebalo da dostigne 100 miliona evra.