REGION

Iz RS oštre reakcije zbog kaucije Sarajeva za Divjaka

Dodik: Parlament RS će ocenti Inckov rad

Predstavnički dom Parlamenta FBiH dobio rukovodstvo

Potpredsednik RS predlaže formiranje hrvatskog entiteta

KAKO TO VIDE DRUGI...   Srbija pokušava...

Cetinjski manastir vlasništvo Cetinja

Evropski parlament za otvaranje pregovora sa Crnom Gorom

Iz RS oštre reakcije zbog kaucije Sarajeva za Divjaka

Premijer Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić izjavio je da će morati da razmisli koliki će biti budžet zajedničkih institucija BiH i kako će funkcionisati posle odluke da se iz sredstava Federacije BiH plati kaucija za puštanje na slobodu penzionisanog generala Armije BiH Jovana Divjaka. "Moramo razjasniti da li se zahtevi za stalno povećanje budžeta zajedničkih institucija odnose upravo na ovakve aktivnosti, jer ako je to namera, nažalost, nećemo moći postići kompromis koji je u ovom trenutku preko potreban za dalje funkcionisanje BiH", naveo je Džombić. Kako su preneli banjalučki elektronski mediji, on je poručio da će RS od Fiskalnog saveta BiH zatražiti da joj odgovori kako Federacija BiH nema sredstava da RS plati poravnanja po osnovu PDV-a, a ima novca da plati kauciju za Jovana Divjaka. Premijer RS je ocenio da su zajedničke institucije BiH u "službi samo jedne političke opcije", naglašavajući da je neprihvatljivo i neshvatljivo da su član Predsedništva BiH Željko Komšić i ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj "potrčali" u Beč, iako u tom momentu, ali ni gotovo 24 sata posle toga, Austrija nije zvanično poslala informaciju BiH da je Divjak uhapšen. "Posle toga se, ponovo neshvatljivo, uplaćuje kaucija za puštanje Divjaka sa računa Kantona Sarajevo, što predstavlja vrhunac licemerja i nepoštovanja zakonitosti u ovoj državi", naveo je premijer RS. On je dodao da se postavlja pitanje "da li svaki građanin iz BiH, ukoliko se nađe u sličnoj situaciji, može očekivati da će za njega Kanton Sarajevo ili neko drugi platiti kauciju iz budžeta ili je to samo pravilo za one koji su pod zaštitom jedne političke grupacije u BiH". Prema njegovim rečima, "krajnje je tragičan i potez ambasadora BiH u Beču Harisa Hrle koji osumnjičenog, ali i ranije osuđivanog, generala Armije BiH prima u rezidenciju koju podjednako plaćaju poreski obveznici i iz FBiH ali i iz Republike Srpske". "Da li to gospoda Komšić, Alkalaj i Hrle uopšte znaju, to su pitanja koja ćemo morati postaviti u narednom periodu i na koja će isti morati da odgovore", istakao je Džombić. Sve ovo, kako je naveo, dovodi RS do zaključka da će morati dobro da razmisi u kojem iznosu će i na koji način funkcionisati budžet zajedničkih institucija. "U vreme krize ne smemo dozvoliti da se novac poreskih obveznika iz RS troši na lične angažmane sarajevskih političara koji su tendeciozno usmereni ka ljudima koji su optuženi da su počinili ratni zločin", istakao je Džombić. On je još ocenio da ovakvi događaji i potezi "narušavaju svaku vrstu poverenja i kompromisa i ne ostavljaju mogućnost da se razgovara o funkcionalnim zajedničkim institucijama i budžetu istih". Sud u Kornburgu odlučio je juče da Divjak bude pušten iz pritvora u Austriji uz plaćanje kaucije od 500 hiljada evra. Divjak je uhapšen u Beču 3. marta, po poternici Srbije, koja ga tereti za ratni zločin prilikom napada napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine.

Dodik: Parlament RS će ocenti Inckov rad

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik najavio je juče da će zatražiti da Narodna skupština RS na vanrednoj sednici oceni rad visokog predstavnika u BiH Valentina Incka, koji se u slučaju "Divjak", kako smatra, stavio u navijačku poziciju. Dodik je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da je Incko, posle informacija da je uticao na austrijske medije u vezi sa izveštavanjem o hapšenju penzionisanog generala Armije BiH Jovana Divjaka, "još irelevantnija osoba, bez obzira na to što iza njega stoji međunarodna zajednica". "Najnovije ponašanje visokog predstavnika u slučaju Divjak govori o mešanju u rad pravosuđa, ali i o navijačkoj poziciji raznih visokih predstavnika", kazao je predsednik RS, dodajući da je parlament RS najbolje mesto da se o tome raspravlja. Dodik je poručio da će to biti prilika da se "na kraju jednog potpuno razočaravajućeg perioda oceni rad visokih predstavnika", te donesu određeni zaključke. Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica u BiH nikada nije bila objektivna, "već je nastojala da sprovede što je želela". Predsednik RS dalje je rekao da će od MUP RS tražiti da napravi 'akcioni plan hapšenja" Jovana Divjaka, Ejupa Ganića i ostalih optuženih u slučaju "Dobrovoljačka", ukoliko se oni nađu na teritoriji RS, a da će ih onda predati organima Srbije, koji ih terete za ratne zločine. Dodik je kazao da će se na vanrednoj sednici parlamenta razmatrati i informacija o procesuiranju ratnih zločina nad Srbima. On smatra da je neprihvatljivo da se u ime BiH iznose neusaglašeni stavovi, puput hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića i ministra inostranih poslova Svena Alkalaja, koji su u Beču podržali Jovana Divjaka. Predsednik RS je istakao da je u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine "nesumnjivo izvršen zločin", da određenu odgovornost za to ima i Divjak, a da je "sva haranga koju smo videli, u stvari, više odbrana zločina koji se desio na tom mestu". Dodik je ocenio da se istovremeno stvara percepcija da su samo Srbi odgovorni za zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini. On je ponovio da je nezadovoljan radom Tužilaštva i Suda BiH koji su "instrumentalizovani i politički motivisani". "Za nas su Divjak, Dudaković, Ganić, Delić ratni zločinci i njih treba procesuirati, osuditi za ratne zločine. Ne možemo da verujemo da će Tužilaštvo BiH do polovine godine provesti istragu, jer to nije urađeno ranije. Ta izjava je samo data da pokrije ovu situaciju oko Divjaka", rekao je predsednik RS. Dodik je najavio da će institucije u RS "osporiti postojanje" Tužilaštva i Suda BiH. Prema njegovim rečima, zbog ponašanja nekih političara i međunarodne zajednice, te neprocesuiranja osoba osumnjičenih za zločine nad Srbima, stvara se "jedna Bosna i Hercegovina koja ne treba Republici Srpskoj". "U takvoj Bosni i Hercegovini mi ne želimo da budemo. Možemo da prihvatimo dejtonsku BiH, a ako neće, disolucija BiH će biti neminovna stvar. Bošnjaci okrivljuju Srbe za ovo i ono, a uporno traže da živimo s njima. Možda bi bilo dobro da ih trajno oslobodimo bilo kakvog našeg prisusutva u BiH. Jednog dana natjeraće nas da odemo, ali odnećemo sa sobom i RS", poručio je Dodik, dodajući da bi to bilo najbolje za sve.

Predstavnički dom Parlamenta FBiH dobio rukovodstvo

Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH (FBiH) dobio je u sredu na konstitutivnoj sednici u Sarajevu novo rukovodstvo za naredni četvorogodišnji mandat. Za predsjedavajućeg je izabran Denis Zvizdić, član Stranke demokratske akcije (SDA). Jedan od kopredsedavajućih je Stanko Primorac iz poslaničkog kluba Demokratska narodna zajednica - Hrvatska stranka prava (DNZ-HSP), a drugi Svetozar Pudarić iz Socijaldemokratske partije BiH (SDP). Tim imenovanjima je završeno konstituisanje Predstavničkog doma Parlamenta BiH, pet meseci nakon što su održani opšti izbori u BIH. Preostalo je da se konstituiše i donji dom, odnosno Dom naroda Parlamenta Federacije BiH, čime će Federacija BiH dobiti zakonodavnu vlast na osnovu izbornih rezultata iz oktobra prošle godine. Nakon opštih izbora u BiH, takođe, nije formirana ni vlast na državnom nivou, zbog čega su američki i predstavnici EU juče izrazili duboku zabrinutost.

Potpredsednik RS predlaže formiranje hrvatskog entiteta

Potpredsednik Republike Srpske (RS) Emil Vlajki izjavio je da dva HDZ-a u BiH moraju organizovati Hrvate u BiH u poseban entitet ili autonomnu oblast ako se vlast u Federaciji BiH formira bez njihovih predstavnika. Vlajki tvrdi da je čitava hrišćanska Evropa uz bosanskohercegovačke Hrvate, dodajući da njihovo izdvajanje iz Federacije BiH ne bi, u ovom času, bilo popraćeno ozbiljnijim sankcijama. "Ovo je trenutak kada se na silu političke manipulacije, proizašle iz lošeg dejtonskog odogovora, mora odgovoriti silom proisteklom iz osećaja za slobodu, pravdu i jednakost za sva tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine. Taj deo Dejtona mora biti srušen da bi Dejton i dalje živeo", saopšteno je iz kabineta potpredsednika RS. Vlajki upozorava da je koalicija stranaka u Federaciji BiH, okupljena oko Socijaldemokratske partije BiH, formiranjem Predstavničkog doma federalnog parlamenta i najavom formiranja Doma naroda Federacije BiH "po fundamentalističkom principu", dovela hrvatski narod u BiH "pred zid ropstva i nestanka". On ovu koaliciju naziva "bošnjačkom", mada su u njoj i Hrvatska stranka prava (HSP) i Narodna stranka-Radom za boljitak. "Dva HDZ-a, koja su svesna istorijskog trenutka i ne misle o raspodeli fotelja već o svojoj civilizacijskoj ulozi, odbijaju da se povinuju unitarističkom diktatu bošnjačke političke koalicije", navodi se u saopštenju. Ali, kako se ističe,"to nije dovoljno". "HDZ partije moraju biti spremne za sledeće - ukoliko se ova akcija potiranja hrvatskog naroda nastavi one, bez oklevanja, moraju organizovati svoj narod u poseban entitet, autonomnu oblast i slično", dodaje se u saopštenju. Vlajki smatra da je formiranje hrvatskog entiteta nužnost, tim pre što će "preuzimanje vlasti u Federaciji BiH od strane Bošnjaka biti propraćeno aranžiranim etničkim incidentima". "Sukob hrišćanske i islamske civilizacije dosegao je u BiH otvorenu fazu. Deo međunarodne zajednice zbog svojih geostrateških, ekonomskih i duhovnih interesa, svim silama potpomaže Bošnjake da zavladaju Federacijom BiH. To se sve prelama preko leđa Hrvata", ocenjuje Vlajki. Stranke okupljene oko SDP BiH, među kojima su i Hrvatska stranka prava (HSP) i Narodna stranka - Radom za boljitak, imaju većinu u federalnom parlamenti i juče su izabrale rukovodstvo ovog parlamenta. Ista koalicija najavljuje i formiranje Doma naroda Federacije BiH, što bi omogućilo izbor nove federalne vlade.

KAKO TO VIDE DRUGI... Srbija pokušava da uravnoteži krivicu za zločine

Hapšenje bivšeg generala Armije BiH Jovana Divjaka, kao i raniji slučajevi Ejupa Ganića i Tihomira Purde, posledica su nastojanja Beograda da uravnoteži krivicu za etničko čišćenje i zločine protiv čovečnosti, ocenjuje slovenačko "Delo". Iako je srpski parlament prošle godine usvojio deklaraciju o Srebrenici, srpska politika uporno nastoji da uravnoteži krivicu za etničko čišćenje i zločine protiv čovečnosti, piše list i dodaje da je "srpski parlament s tim ciljem usvojio i deklaraciju o osudi zločina nad srpskim narodom i građanima Srbije". U toj ulozi su, dodaje "Delo", i međunarodne poternice, koje je raspisala Srbija i, koje, iako se po pravilu pokazuje da za njih nema dovoljno dokaza, treba uzeti ozbiljno, jer postignuti mir i relativna stabilnost na Zapadnom Balkanu zavise i od poštovanja međunarodnog prava. Kao primer list navodi slučajeve hapšenja bivšeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića, najnovije hapšenje bivšeg generala Armije BiH Jove Divjaka, kao i hrvatskog vojnog veterana Tihomira Purde. U ovim slučajevima ponavlja se priča o nedovoljnim dokazima piše "Delo" i postavlja pitanje "da li srpsku vlast, koja nastoji da izjednači krivicu za ratne zločine i argumentacijom da kolektivna krivica ne postoji i da svaki zločinac ima ime i prezime, vode kratkoročniji interesi". Kada je reč o srpsko-hrvatskim odnosima i međusobnim optužbama za genocid na Međunarodnom sudu u Hagu "Delo" navodi da se Beograd "zalaže za povlačenje tužbi i rešavanje sporova u vansudskim postupcima, iako time ne bi bili zadovoljni ni Srbi ni Hrvati:. Jer, dodaje ljubljanski dnevnik "srpskoj vlasti očito ne odgovara da o optužbama presudi međunarodna pravna ustanova, iako bi takva presuda dugoročno obezbedila pomirenje među narodima". Prema oceni "Dela", još zamršeniji su odnosi Srbije i BiH, gde međunarodna zajednica ne zna da ublaži uzroke koji su doveli do najveće tragedije u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Dejtonski sporazum, navodi list, kočnica je razvoja, jer je državu presekao na dva dela, a u njoj su ostala nerešena sva osetljiva etnička pitanja. Zbog toga su, prema "Delu", sva tri naroda, prisiljena da žive pod istim krovom, uhvaćena u duboke međusobne suprotnosti i nepoverenje. "Gledano iz tog ugla, srpske optužnice protiv bivšeg bosanskog državnog i vojnog vrha predstavljaju i odgovor na optužbe da je Republika Srpska rezultat genocida", zaključuje "Delo" u komentaru.

Cetinjski manastir vlasništvo Cetinja

Cetinjski manastir je vlasništvo grada Cetinja, pokazuje katastarski dokument koji je objavio podgorički internet portal "Analitika". Na osnovu toga, dodaje "Analitika", gradonačelnik Cetinja Aleksandar Bogdanović nije mogao da se proglasi nenadležnim za odluku o korišćenju Cetinjskog manastira. Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) od Bogdanovića je tražila da korišćenje cetinjskog manastira omogući i toj crkvi, "pod istim uslovima" pod kojima ga sada koristi Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori. Bogdanović je odgovorio da nije nadležan za takvu odluku, pa je CPC uputio na druge državne organe. Prema listu nepokretnosti koji je objavila "Analitika", Cetinjski manastir je upisan, u obimu prava svojine 1/1, na prestonicu Cetinje, a pravo korišćenja manastira pripalo je pravnom licu "Manastir Sveti Petar Cetinje". Međutim, kako je navedeno, pravno lice pod tim nazivom ne postoji u Centralnom registru Privrednog suda Crne Gori. "Stoga je nejasno kako je uopšte bilo moguće dati pravo korišćenja (manastira) nepostojećem pravnom licu", piše portal "Analitika". Prema navodima, još jedna činjenica ide u prilog pravu crnogorske države da raspolaže Cetinjskim manastirom. To je dokument iz 1961. godine, kojim je upisan kao nepokretni spomenik kulture. Cetinjski manastir sada koristi isključivo Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, odnosno, Mitropolija crnogorsko-primorska. Prema ranije iznesenim tvrdnjama CPC-a, među više od deset verskih zajednica u Crnoj Gori, formalno nije registrovana Mitropolija crnogorsko-primorska. Ona je, navodno, registrovana u Beogradu. Crnogorski premijer Igor Lukšić je nedavno izrazio "puno razumevanje" za potrebu CPC-a da reši svoj status u Crnoj Gori. Zahtev CPC-a otvoreno podržava predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić. On je gradonačelnika Cetinja pozvao da sprovodi zakon, odnosno, da i CPC omogući korišćenje Cetinjskog manastira.

Evropski parlament za otvaranje pregovora sa Crnom Gorom

Crna Gora bi ove godine trebalo da počne pregovore o prijemu u EU ukoliko ostvari očekivani napredak u približavanju evropskim standardima, navodi se u Rezoluciji usvojenoj u sredu u Evropskom parlamentu. U rezoluciji usvojenoj velikom većinom glasova na zasedanju u Strazburu, ukazuje se da Crna Gora treba da ostvari napredak u domenu borbe protiv organizovanog kriminala i suzbijanja korupcije, ali i da stane na put nasilju u porodici. Potrebno je da politički i verski lideri Srbije i Crne Gore poprave etničke i verske odnose i reše sporna pitanja u vezi sa verskim mestima. Među oblastima kojima je potrebno pokloniti posebnu pažnju su i diskriminacija i ograničenja medijskih sloboda, objavljeno je na sajtu Evropskog parlamenta. Izvestilac Čarls Tanok (Ćarles Tannock) kazao je da Crna Gora treba da sprovede još reformi, ali i ocenio da je Crna Gora "dobra vest" na Balkanu. "Žao mi je što Komisija insistira na raskoraku između davanja statusa kandidata i otvaranja pregovora", rekao je Taner. U Rezoluciji se navodi da bi pregovore trebalo početi najkasnije nakon objavljivanja Izveštaja o napretku na jesen 2011. "O Crnoj Gori bi trebalo suditi isključivo po zaslugama, činjenicama i postignutom. Sada je na Crnoj Gori da ispuni očekivanja EU, posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala", kazao je Taner. "Uzevši to u obzir, Crna Gora ostaje dobra vest na Zapadnom Balkanu", rekao je izvestilac Evropskog parlamenta. U tekstu se navodi da je ostvaren napredak u donošenju zakona o borbi protiv korupcije, ali se ističe da je korupcija i dalje široko rasprostranjena u mnogim oblastima, posebno u izgradnji, privatizaciji, javnim nabavkama i da predstavlja ozbiljan problem. Evropski poslanici pozvali su i na "energične korake" za iskorenjivanje sukoba interesa u javnoj administraciji i jačanje Komisije za sprečavanje konflikta interesa koja bi, kako se navodi, trebalo da dobije ovlašćenje da proveri imovinske karte i kazni nepravilnosti. Ističe se da je potrebno izmeniti zakon o prevenciji sukoba interesa, koji omogućava poslanicima i drugim izabranim predstavnicima da budu članovi upravnih ili nadžornih odbora. Poslanici su ukazali i da žene nisu dovoljno zasutpljene na čelnim pozicijama u državnoj administraciji i upravama državnih kompanija, pa su crnogorske vlasti pozvali da unaprede jednakost polova. Evropski parlament je pozdravio i usvajanje zakona o zaštiti od nasilja u porodicim, ali je pozvao vladu da taj zakon primeni, kao i da pruži finansijsku podršku organizacijama koje pomažu žrtvama i da pokrenu kampanju kako bi informisale žene o pravima i o tome da se nikakvo nasilje ne sme tolerisati. Crnu Goru su pozvali i da uskladi zakon o državljanstvu i strancima sa evropsim standrdarima. Ističe se i da je neophodno poboljšati uslove života Roma. (opširnije o rezoluciji o Crnoj Gori na sajtu www.euractiv.rs )