SRBIJA

Euleks uhapsio devet Albanaca zbog ratnih zločina nad Crbima

Služen parastos ubijenim Srbima u martovskom nasilju

Srbija će za 10 godina uvoziti radnu snagu

Domaćinstva u Srbiji najviše troše za hranu

U zemljama oko Srbije osam reaktora

Srpsko tužilaštvo vodi istragu o logoru Klečka

Devizne rezerve Srbije malo veće od deset milijardi

Euleks uhapsio devet Albanaca zbog ratnih zločina nad Crbima

Euleks je potvrdio da je u sredu uhapšeno devet osoba u okviru istrage o ratnim zločinima, od kojih osam na Kosovu, a jedna u Švajcarskoj, kao i da je izdat nalog za hapšenje Fatmira Ljimaja u vezi ratnih zločina u selu Klečka. Kako je juče saopštila ta misija, oni su uhapšeni po nalogu pretpretresnog sudije Okružnog suda u Prištini, a istraga se odvija pod nadžorom tužioca Euleksa iz Kancelarije specijalnog tužioca Kosova. Petorici uhapšenih je određen pritvor do 30 dana, dvojica su stavljena u kućni pritvor, a osmi uhapšeni treba tri puta sedmično da se javlja policiji, navodi Euleks, dodajući da je deveti uhapšeni u pritvoru u Švajcarskoj. Optužbe protiv njih odnose na ubistva, mučenje i ugrožavanje zdravlja i tela kosovskih Srba i Albanaca, civila i ratnih zarobljenika na području sela Klečka 1999. godine. Euleks u saopštenju ukazuje da "želi da razjasni da pravosudni proces mora biti apsolutno oslobođen politčkog mešanja" i poziva Vladu Kosova da poštuje princip vladavine prava, uključujući i nezavisnost sudstva. Mediji na Kosovu su objavili da su uhapšeni Fatmir Ljimaj (na slici), poslanik kosovske skupštine i potpredsednik vladajuće Demokratske partije Kosova, direktor Regionalne policije u Prizrenu Nedžmi Krasnići, Hajdar Hodža iz Orahovca, Uk Gegaj iz Suve Reke, Naser Krasnići iz Orahovca, kao i Besim Šurdaj, Arben Krasnići, Behljul Limaj, Naser Šala, Sabit Šalja, Šaban Šalja i Refki Mazreku, svi iz opštine Mališevo. Protiv Ljimaja je podignuta optužnica za izvršenje ratnog zločina tokom 1998. i 1999. godine u selu Klečka u opštini Mališevo. Haški tribunal je ranije oslobodio Ljimaja optužbe za ratne zločine u selu Lapušnik u opštini Glogovac.

Služen parastos ubijenim Srbima u martovskom nasilju

Meštani Gračanice i okolnih sela u centralnom Kosovu i radnici Doma zdravlja palili su juče sveće u centru grada u pomen žrtvama martovskog nasilja albanskih ekstremista na Kosovu i Metohiji. Direktorka Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković rekla je novinarima da se skup održava pod nazivom "Da se ne zaboravi". To je zbog sedme godišnjice od kada smo preživeli jedan stravičan teror kada su proterani Srbi iz gotovo svih gradova smeštenih južno od reke Ibar, dodala je ona. "Tada je srušena srpska kulturno-istorijska i verska baština, srušeno je 35 crkava i manastira, srušen je veliki broj kuća i društvenih objekata, zdravstvenih i obrazovnih institucija", rekla je Trajković. "Poginulo je 19 ljudi i zato danas ne želimo da ovaj dan prođe a da ga ne pomenemo sa željom da se takav dan više nikada ne ponovi, ali i mi da ga nikada ne zaboravimo", kazala je Trajkovićeva novinarima u Gračanici. Ona je istakla da Srbi, pored toga što je od pogroma prošlo sedam godina, još ne mogu da se opuste jer ljudi koji su činili zločine i glavni organizatori još uvek nisu kažnjeni. Predstavnik zaposlenih u Domu zdravlja u Gračanici lekar Siniša Rašić naveo je na skupu da "Srbi 17. mart pamte po zlu koje je tog i narednog 18. marta učinjeno na Kosovu i Metohiji". "To je bio strašan dan kada su horde neljudi napale, rušile i ubijale sve što je imalo srpsku i hrišćansku simboliku, to je bio opasan dan kada je lov na Srbe bio dozvoljen i poželjan", istakao je Rašić. Rašić je istakao da će "mnogi danas prećutati da je tog dana (17. marta) ubijeno 19, a proterano 4.000 ljudi, spaljeno 900 domova, uništeno 35 svetih hramova" i dodao da ćutanje o nanetom zlu boli više nego rane nanete pre sedam godina. Ne smemo zaboraviti, rekao je Rašić, da se danas "zahvalimo pripadnicima Kfora i međunarodnih organizacija koji su smogli snage i odlučnost da 18. marta 2004. godine prekinu pir bezdušnika i zaustave zlo koje je pretilo da nas povuče u svoju tminu". "Mi smo danas ovde ostali i opstali, nadamo se da će se i svi prognani vratiti, ali ne smemo zaboraviti 17. mart koji deluje tako daleko, a ustvari je tik uz nas", rekao je Rašić na pomenu žrtvama martovskog nasilja albanskih ekstremista na Kosovu i Metohiji iz 2004. godine. Parastos žrtvama martovskog nasilja nad kosovskim Srbima služen je juče i u hramu Svetog Nikole u Prištini. Parastos je služio episkop raško-prizrenski i kosovskometohijski Teodosije. "Skupili smo se da se pomolimo za našu braću koja su nevino stradala u martovskom pogromu 2004. godine ovde na Kosovu i Metohiji, i ne samo u martu 2004. Mi smo se ovoga puta setili i svih onih postradalih u ratu 1998. i 1999. godine i u svim posleratnim vremenima, kada su ljudi progonjeni sa ovih prostora, ubijani, mučeni, spaljivani samo zato što su Srbi i što su pravoslavne vere", rekao je vladika. Prema njegovim rečima, rane martovskog pogroma još su sveže i nezaceljene. "Zato se mi molimo za duše postradalih, a isto tako se opominjemo toga vremena kada su naši hramovi i naši manastiri goreli u plamenu, domovi srpskih porodica takođe. Tada su nevine žrtve prinete ovde na oltar Bogu", rekao je episkop Teodosije. Srbi su, prema njegovim rečima, i pored svih nevolja i stradanja imali dovoljno snage da opstanu na Kosovu. Vladika Teodosije je dodao da ima i onih koji su "skupili snage da se vrate na ove prostore i da ponovo započnu svoj život ovde gde su rođeni i gde su proveli najveći deo života". "Znamo mi, pravoslavni hrišćani, da posle krsta dolazi vaskrsenje. Da posle stradanja dolazi ona vaskršnja radost koja ne dolazi od ljudi ovoga sveta nego od Gospoda. Isto tako znamo da smo dužni da ono što su zločestivi ljudi spalili i uništili, da smo mi dužni to da obnovimo kako bi se nastavio život na ovim prostorima", rekao je episkop Teodosije. Prema njegovim rečima, treba zahvaliti Bogu što srpski narod pripada onima koji obnavljaju i čine dobro, jer je teško onima koji ruše i čine zlo. Vladika je naveo da je mnogo Srba mučenički stradalo na Kosovu, ali da se hrišćani uzdaju u Boga i znaju da će svaku muku pretvoriti u radost. "Neka Gospod upokoji duše onih koji su stradali, neka ih pripoji u red svetih mučenika, ispovednika, koji su zaista postradali zato što su bili pravoslavni i što su bili Srbi, a na nama je da ih se uvek sećamo i da se za njih molimo i da uvek činimo spomen ovoga dana, da to nikad ne zaboravimo", rekao je episkop Teodosije. Parastosu je prisustvovalo više desetina Srba iz Prištine i srpskih sela u centralnom Kosovu, kao i predstavnici američke ambasade u Prištini, EU i OEBS-a.

Srbija će za 10 godina uvoziti radnu snagu

Srbija će najverovatnije za desetak godina morati da uvozi radnu snagu, iako trenutno ima oko milion nezaposlenih, jer nam nedostaju stručnjaci, a stanpovništvo je sve starije, ocenio je predstavnik Instituta za društvene nauke Vladimir Nikitović. "Tačno je da imamo oko milion nezaposlenih, ali njihova obrazovna struktura je loša, tako da se uprkos višku radne snage već danas oseća nedostatak kadrova u određenim profesijama. Višak radnika potiče mahom iz mašinske i metalske industrije, a manjak se oseća u nekim novim granama, kao što su IT i ekologija", rekao je on za novi broj časopisa "Biznis i finansije". Prema njegovim rečima, obrazovni sistem u Srbiji nije kompatibilan sa potrebama savremenog razvoja i težnjom zemlje da uđe u Evropsku uniju i bude konkurentna na tom tržištu. "Još već problem su demografski trendovi. Svaka sledeća generacija je sve malobrojnija, što uslovljava sve veću disproporciju između radno sposobnog i penzionisanog stanovništva, a što će naročito biti izraženo za desetak godina", rekao je on. Nikitović je istakao da Srbija "sada ima 28 starih na 100 radno sposobnih, za desetak godina ćemo, uz solidan priliv radne snage iz ,uvoza' (oko 30.000 godišnje) imati 48 starih na sto mladih. A bez priliva iz inostranstva imali bismo odnos 60 prema 100". Većina zemalja zapadne Evrope već decenijama uvozi radnu snagu i time, iako to nije bila osnovna namera, podiže fertilitet, naveo je on i dodao da su na takve poteze odnedavno prinuđene i zemlje južne Evrope, pa je tako Italija, od tradicionalno emigrantske, postala imigrantska zemlja. Nikitović smatra da je teško rečhi koje će profesije bii deficitarne u Srbiji, jer će to zavisiti od državne politike. "Ako se okrenemo Evropi, što je očigledna tendencija, moraćemo ići ka uslugama, ili ka nekim komplementarnim granama, ka onome što nedostaje EU. Nama je u svakom slučaju najisplativije da 'uvezena' radna snaga bude što obrazovanija i što upotrebljivija. Mislim da ćemo biti neka vrsta polupropusne membrane za EU, kao što su sada Poljska i Mađarska", kazao je on. Nikitović je za časopis "Biznis i finansije" kazao da će "naš ulazak u EU morati da otvori vrata, hteli mi to ili ne, za priliv radne snage sa strane".

Domaćinstva u Srbiji najviše troše za hranu

Prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu u Srbiji bila su u četvrtom kvartalu prošle godine 48.426 dinara od čega 94,5 odsto čine prihodi u novcu a ostalo u naturi, saopštio je Republički zavod za statistiku. Najveći udeo u novčanim prihodima imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa - 42,7 odsto, kao i penzije - 35,5 odsto. RZS navodi da su izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava dostigli u poslednjem kvartalu prošle godine 45.800 dinara i da najveći udeo imaju izdaci za hranu i bezalkoholna pića, od 41,2 odsto. Podaci su dobijeni anketom o potrošnji domaćinstava kojom se prikupljaju podaci o osnovnim elementima lične potrošnje. U četvrtom kvartalu 2010. godine je anketirano 1.150 domaćinstava u Srbiji. Podaci za Kosovo i Metohiju nisu sadržani jer RZS ne raspolaže pojedinim podacima.

U zemljama oko Srbije osam nuklearnih reaktora

U zemljama Evropske unije aktivna su 143 nuklearna reaktora u 14 zemalja članica, od čega je osam u zemljama susedima Srbije. Najviše aktivnih reaktora ima Francuska - 58, a za njom slede Velika Britanija (19), Nemačka (17), Švedska (10), Španija (8), Belgija (7), Češka (6), Slovačka, Finska i Mađarska (po 4), Bugarska i Rumunija (po 2), Holandija i Slovenija (po 1), preneo je portal EurAktiv Srbija. Od zemalja zapadnog Balkana, nuklearnu energiju koristi Hrvatska iz elektrane Krško kojom upravlja zajedno sa Slovenijom. U Srbiji postoji moratorijum na izgradnju nuklearki i učešće u nuklearnim projektima do 2015. godine. Takav moratorijum je uveden u mnogim zemljama nakon nuklearne nesreće u Černobilu 1986. Uprkos tome, srpski zvaničnici najavljuju mogućnost učešća Srbije u izgradnji nove nuklearke Belene u Bugarskoj. To je projekat iz kojeg se povukao nemački RNjE, a Hrvatska je odbila poziv da učestvuje. Srpski zvaničnici nemaju jedinstven stav o ovom pitanju. Premijer Srbije Mirko Cvetković kazao je tokom posete Bugarskoj u februaru da je Srbija zainteresovana za učešće u tom projektu, a to je bio stav i ministra energetike Petra Škundrića, koji je, prema predlogu premijera Srbije, izgubio ministarsko mesto. Ministar životne sredine Oliver Dulić izjasnio se u decembru protiv učešća Srbije u nuklearnim projektima dok se ne iskoriste svi potencijali obnovljivih izvora energije. On je u intervjuu za Betu kazao da Srbija ima ogromne potencijale biomase i hidroenergije. Prema Strategiji energetskog razvoja Hrvatske, odluka o izgradnji nuklearne elektrane očekuje se najkasnije 2012. godine, a energija atoma trebalo bi Hrvatskoj da pomogne da smanji zagađenje ugljen-dioksidom i smanji zavisnost od uvoza, navodi se u tom dokumentu. U Japanu su se nakon razornog zemljotresa koji je tu zemlju pogodio 11. marta pokvarili sistemi za hlađenje tri od šest reaktora nuklearne elektrane Fukušima 1 i do sada su bile dve eksplozije, ali reaktori nisu oštećeni. Saopšteno je da se još jedan reaktor pregreva. Prema standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju, za izgradnju nuklearke koriste se dve reference - nivo 1, odnosno zemljotres za koji je realno očekivati da će se dogoditi, i koji podrazumeva da nuklearka nastavi rad. Nivo 2 podrazumeva jak zemljotres i za taj slučaj neophodno je omogućiti bezbedno isključivanje nuklearke uz izbacivanje toplote i zadržavanje radioaktivnosti. Plan za hitne slučajeve se radi za svaku nuklearku posebno.

Srpsko tužilaštvo vodi istragu o logoru Klečka

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine vodi istragu o zločinima u logoru Klečka i još jednom lokalitetu, kojom je obuhvaćeno 30 osoba, rečeno je danas agenciji Beta u Tužilaštvu. Zbog optužbi za zločine u selu Klečka, juče je saslušan, u bazi Euleksa u Prištini, bivši vođa Oslobodilačke vojske Kosova Fatmir Ljimaj, u okviru sudskog procesa koji se vodi protiv njega i još deset osoba. U srpskom tužilaštvu su istakli da je taj postupak, rezultat dobre saradnje između Tužilaštva za ratne zločine i Euleksa. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije od aprila 2009. godine vodi istragu protiv pripadnika OVK zbog sumnje da su u Klečki počinili više ratnih zločina nad civilima i zarobljenicima. Prema saznanjima iz istrage, koje je ranije saopštilo srpsko tužilaštvo, u Klečki je bio krematorijum, u kojem su pripadnici OVK spaljivali Srbe i Albance nelojalne OVK. Pripadnici OVK osumnjičeni su da su na više lokacija, na Kosovu, tokom maja 1998. godine, formirali pritvorske centre za zarobljenike - logore. Sumnja se da je u logorima OVK u mestima Likovac, Ovčarevo, Lapušnik, Trpez i Klečka ubijeno najmanje 30 civila srpske nacionalnosti, nekoliko policajaca, kao i najmanje 11 Albanaca. Ljimaja je Haški Tribunal oslobodio optužbi za ratne zločine u selu Lapušnik.

Devizne rezerve Srbije malo veće od deset milijardi

Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) bile su na kraju februara 10,06 milijardi evra pošto su u tom mesecu povećane za 199,7 miliona, saopštila je centralna banka. Neto devizne rezerve, odnosno rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i sredstva povučena od Međunarodnog monetarnog fonda, na kraju februara su bile 5,23 milijarde evra. Takav nivo deviznih rezervi, kako se navodi, obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 452 odsto i istovremeno pokriva uvoz robe i usluga za osam meseci. Uz devizne rezerve banaka, koje su poslednjeg dana februara bile 1,32 milijarde evra, ukupne devizne rezerve zemlje su dostigle 11,38 milijardi. Tokom februara ostvareni su prilivi u devizne rezerve NBS po osnovu prodaje državnih hartija od vrednosti u iznosu od 288,6 miliona evra i po kreditima od Evropske investicione banke od 11,7 miliona. Iz deviznih rezervi tokom februara banke su po osnovu obavezne devizne rezerve u neto iznosu povukle 110,6 miliona evra a na ime izmirenja obaveza prema inokreditorima isplaćeno je 11,4 miliona. Februarski obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu iznosio je 869,8 miliona evra i bio je za 237,7 miliona manji nego u januaru. U saopštenju se dodaje da je tokom februara dinar nominalno ojačao prema evru za 1,3 odsto, kao i da NBS nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu.