SVET

Radioaktivna "Odisejeva zora"

Troškovi angažmana SAD u Libiji već sada ogromni

Nagrada direktoru od 60 miliona dolara

Dim u Fukušimi, radioaktivni jod u pijaćoj vodi u Tokiju

Šteta u Japanu 309 milijardi dolara

Turski predsednik o oportunizmu nekih zemalja u Libiji

Gadafijeve bunkere projektovali Švajcarci

EU želi da Gadafi smesta ode sa vlasti

Radioaktivna "Odisejeva zora"

Bombardovanjem Libije snage Zapadne vojne alijanske ponavljaju akciju kojom je ubijena Srbija 1999. godine. Prave žrtve nisu diktatori već običan narod, koji će dugo da umire od radioaktivnih granata - Ne ubijajte civile ! Nije narod kriv ! Ovako glasi poruka koju su papa Banedikt, ali i lideri Arapske lige uputili SAD i zemljama NATO, kada su prošle nedelje otpočele akciju vojne odmazde nad Libijom. Povod za rat Zapadne vojne alijanse je napad pukovnika Gadafija i državne armije na pobunjenike, koje NATO hoće da zaštiti. Operacija bombardovana sa daljine, iz aviona, podmornica i sa brodova, nazvana je "Odisejeva zora", valjda kao asocijacija da će pobunjenicima i narodu svanuti bolje sutra. Najcenjeniji srpski vojni komentaror Miroslav Lazanski, koji se upravo vratio iz Tripolija tvrdi da je operacija "Odisejeva zora" identična napadu na SRJ. - Scenario je isti kao i pre 12 godina. Angažovani su gotovo isti tipovi aviona kao 1999, s tim što je sada prvi put leteo evrofajter "tajfun" i borbeni avion "rafal", kojeg nismo mogli da vidimo iznad SRJ. Mete se i sada gađaju krstarećim raketama sa podmornica i projektilima iz aviona - svedoči Miroslav Lazanski. U oba slučaja, i Srbije, i Libije, najveća vojna sila na svetu se pokreće sa izgovorom humanitarne katastrofe, ugroženosti civilnog stanovništva zbog represije diktatora, onda Slobodana Miloševića, danas Muarema Gadafija, i njihovih snaga bezbednosti. Takođe, sličnost je i da je početak juriša i na Jugoslaviju i na Libiju je početak proleća, odnosno mart mesec. Taj mart je za Srbe krvav mesec, jer se u njemu dogodio 9. mart za tragičnim uličnim demonstracijama 1991. godine, 17. marta sa napadom albanskih terorista na Srbe 2004. godine, 27. marta kao dan pobune protiv Hitlera 1941. godine, 12. mart je dan atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine. I da ne nabrajam… Kako je bombardovanje Srbije i Crne Gore 1999. godine bilo flagrantno kršenje međunarodnog prava od početka do kraja, jer za to nije postojala odluka Saveta bezbednosti već naređenje SAD, tako je i ovog put Vašington podviknuo Evropljanima da pucaju na Libijce. Ovoga puta postoji rezolucija Saveta bezbednosti o zoni zabranjenog leta iznad Libije, ali to nije međunarodni pravni osnov za objavu rata Libijcima. Pravi motivi su strateško osvajanje sveta i pretvaranje zemalja u razvoju u kapitalističke kolonije SAD i EU. Napad na SRJ je bio osvajački pohod na evropski Istok, da se otmu zemlje, koje su bile u ruskom bloku, a uništenje Srbije je bilo samo NATO opomena da se Bugarska, Rumunija, Mađarska ne bune zbog najezde demokratije. Uzput SAD su na Kosmetu otvorile vojnu bazu Bonstil, a takvih kampova američke vojske i NATO ima danas i kod Sofije, Bukurešta i Skoplja. Kada je Libija u pitanju, scenario ima sličan cilj, da se ovlada severom Afrike, da stavi ruka na naftne izvore i preseče vojna saradnja sa Rusima, koji prodaju svoje dobro oružje i ratne avione. Rat protiv Srbije i Libije je bio napad NATO na Rusiju, ali je Moskva u oba slučaja podvila rep i blago kritikovala UN i SAD. - Ne ubijajte civile ! Nije narod kriv ! - vikali su i Srbi i lideri demokratskih stranaka iz Beograda, ali to nije sprečilo NATO da Srbiji načini štetu od 100 milijardi dolara. Ubijeno je 2.200 ljudi, žena i dece. Što je najgore, napad NATO je dugoročno opasan, jer izaziva nevidljivu smrt običnih ljudi. Milošević se predao i poražen je, Gadafija možda čeka slična sudbina, ali prave žrtve NATO projektila sa osiromašenim uranijumom nisu diktatori i njihova porodica već običan narod. Pobunjenici koje SAD i Evropa navodno štite imaju porodice. Ako od same bombe možeš da se skloniš, od radiokativnosti njenog jezgra ne možeš. Štiteći Albance, kao narod koje je ugrožavao Slobodan Milošević svojom politikom i kog je NATO hteo da ubije, kao i sada Gadafija, čiju su rezidenciju promašili - (isto kao i Slobinu) - bombarderi sa brodova, podmornica i iz aviona pogađali su civile, i Srbe i Albance, a sada Libijce. Velika ratna petorka, koju čine Francuska, Velika Britanija, Kanada, Italija i SAD nije ušla kopmanenim snagama u Jugoslaviju 1999. a neće ni sada u Libiju. Pitate se zašto? Pa, zato jer je tlo Libije, a i onda Srbije, zaraženo radioaktivnim granatama. U Srbiji od radiokativnosti i danas umiru civili, Albanci na Kosmetu, Srbi u okolnim gradovima i naseljima, ali i italijanski vojnici, koji su stražarili u zonama bombardovanja. Smrt na daljinu je stigla oko 15.000 ljudi koji su bili u ratnim zonama na u Srbiji tj. na Kosmetu. Radioaktivnost će kroz nekoliko godina početi da ubija i Libijce. I to ne samo vojnike Gadafija, pobunjenike, već i sve civile. Radiokativna smrt ne bira ljude i uniforme. I ne bira krivce, što se čovečanstvo uverili i na slučaju Japana. Posle side, koja je, takođe, afrička bolest za masovno uništenje, NATO bombe su drugo sredstvo za "dezinfekciju Afrike", kako reka (crnih i islamskih) izbeglica ne bi potopila EU i krenula na SAD. Vladari sveta su već zaključili kako na planeti ima previše ljudi i kako treba zaustaviti rast humane populacije na jugu. Osvajanjem demokratije u Srbiji i Libiji sa zaraznim bombama taj scenario vladara sveta se ostvaruje. Nisu zato papa Benedikt i lideri arapskog sveta tek onako poslali poruku u UN, SAD i EU: - Ne ubijajte civile ! Nije narod kriv ! Znaju Sveti otac i gospodari Afrike šta su zapravo poručili vladarima sveta iz Vašingtona i Brisela. Marko Lopušina

Troškovi angažmana SAD u Libiji već sada ogromni

Cena američkog angažmana u obezbeđivanju zone zabranjenog leta nad Libijom već sada iznosi na stotine milijardi dolara, samo kada se sagleda koliko koštaju krstareće rakete koje su SAD ispaljivale na ciljeve u ovoj zemlji. Od početka operacija u Libiji pa do danas, zapadni saveznici su ispalili s mora najmanje 162 krstareće rakete "tomahavk", od kojih svaka košta između jednog i jednog i po miliona dolara. Te rakete su po pravilu ispaljivane sa plovnih objekata ratne mornarice SAD. Korišćeni su i američki "stelt" bombarderi B-2, koji su put Libije kretali čak iz vazduhoplovnih baza u Misuriju, SAD, i potom su se tamo vraćali. Ukupno vreme leta je 25 sati, pri čemu operativni troškovi za svaki sat angažmana iznose najmanje 10.000 dolara. I drugi tipovi aviona su korišćeni, a trenutno se u Sredozemnom moru nalazi 11 plovidbenih objekata ratne mornarice, uključujući tri podmornice i dva amfibijska broda. Troškovi američkog angažmana mogli bi se povećati umereno ako se taj angažman ograniči, a Pentagon iskoristi postojeći budžet za pokrivanje. Cena bi isto tako značajno mogla da skoči ako se vojne operacije nad Libijom razvuku na sedmice i čitave mesece.

Nagrada direktoru od 60 miliona dolara

Predsednik sidikata Ujedinjenih radnika automobilske industrije SAD, Bob King osudio je nagradu od gotovo 60 miliona dolara u akcijama koju je početkom meseca dobio direktor Forda Alen Malali. "Malali je veliki direktor, ali ne mislim da i jedno ljudsko biće na svetu zaslužuje toliki novac", rekao je King na otvaranju konvencije sindikata u Detroitu koja treba da postavi odrednice za pogodbu pri sklapanju novog radnog ugovora za poslodavcima. Malali je dobio akcije u vrednosti od 56,6 miliona dolara za svoj radni učinak tokom 2009. i 2010. godine. Njegova ukupna zarada za prošlu godinu još nije objavljena. Kompanija Ford je odgovorila da je Malalijevo rukovodstvo "opšte priznato i izvanredno". Ford je zaradio 6,6 milijardi dolara 2010. godine - svoj najveći profit za proteklih 11 godina. "Ova kompenzacija odražava cilj Forda da zadrži direktora svetske klase platom koja je zasnovana na rezultatima i povezivanjem njegovih interesa sa interesima naših akcionara", kaže kompanija. Većina od 1.200 delegata konvencije izrazila je nezadovljstvo Malalijevom platom uz ukazivanje da ček na 5.000 dolara koji je Ford dao svakom od 40.000 fabričkih radnika kao udeo u profitu nije ublažio njihov gnev. "Malali je postavio plan, ali mi smo taj plan sproveli," kaže delegat Tod Vajs . "Radnici se osećaju kao da su ošamareni".

Dim u Fukušimi, radioaktivni jod u pijaćoj vodi u Tokiju

Crni dim se izdiže iznad trećeg bloka havarisane atomske centrale Fukušima 1 u Japanu, pa su radnici koji nastoje da uspostave kontrolu nad njom ponovo evakuisani, saopštila je uprava centrale. U međuvremenu, guverner Tokija Šinaro Išihara posavetovao je roditelje da deci ispod jedne godine starosti ne daju vodu iz česme, jer je u njoj otkrivena dvostruko veća doza radioaktivnog joda od količine koja je dozvoljena za novorođenčad. Prema rečima zvaničnika kompanije Tokip elektrik pauer, evakuacija iz centrale Fukušima 1 je privremena, a predstavnica nacionalne agencije za nuklearnu bezbednost Hidehiko Nišijama je izjavila da uzrok pojave dima nije poznat. Uprava Fukušime 1 očajnički nastoji da ohladi pregrejane reaktore i bazene sa upotrebljenim nuklearnim gorivom nakon što su katastrofe od 11. marta - zemljotres i cunami - izbacili iz stroja sisteme za hlađanje u ovoj centrali na severoistočnoj obali Japana. Zbog havarije, u reaktorima je dolazilo do požara, eksplozija nagomilanog vodonika i oslobađanja radioaktivnih materija. U međuvremenu radnici su uspeli da dovedu električnu energiju do svih šest reaktora i sinoć su upalili svetla u trećem bloku centrale - prvi put od 11. marta. Uprava centrale želi da tokom sledećih dana pokrene sisteme za hlađenje reaktora, ali štručnjaci upozoravaju na opasnost od požara jer je struja sprovedena kroz opremu koja je potencijalno oštećena u cunamiju. U međuvremenu, utvrđeno je da je koncentracija radioaktivnih materija u pijaćoj vodi u Tokiju dvostruko veća od nivoa koji je dozvoljen za novorođenčad, rekli su zvaničnici Biroa za vodoprivredu u glavnom gradu Japana. U centru Tokija, koncentracija radioaktivnog joda-131 iznosi 210 bekerela po litru, što je više od dva puta od dozvoljenog limita za novorođenčad od 100 bekerela po litru. Bebe su izuzetno osetljive na radioaktivni jod koji može dovesti do raka štitne žlezde, kažu stručnjaci, ali zvaničnici su pozvali stanovništvo Tokija na smirenost i ukazali da male količine vode nisu škodljive za novorođenčad i da trenutni nivo joda nije opasan po zdravlje dece i odraslih. Ipak, guverner Tokija Šinaro Išihara posavetovao je roditelje da deci ispod jedne godine starosti ne daju vodu iz česme. U zemljotresu i cunamiju koji su pogodili Japan poginulo je 9.700 ljudi, dok se oko 16.500 vode kao nestali, saopštila je juče policija.

Šteta u Japanu 309 milijardi dolara

Japanska vlada je bjavila da bi cena zemljotresa i cunamija koji su opustošili severoistok zemlje mogla da dostigne 309 milijardi dolara. Šteta naneta kućama, infrastrukturi i privredi mogla bi da bude između 16.000 milijardi jena i 25.000 milijardi jena, procenila je vlada. Brojka je znatno veća od drugih procena. Svetska bnaka je početkom sedmice saopštila da bi šteta mogla da dostigne 235 milijardi dolara, a banka Goldman Sač navodi sumu od 200 milijardi dolara Vlada planira da ubaci javni novac u banke da bi pomogla oporavak privrede. Moguće je da će finansirati stvarnje fonda od 11.000 milijardi jena (135 milijardi dolara) na osovu zakona o pomoći bankama donetog po izbijanju svetske finansijske krize 2008. Tokio takođe radi na planovima pružanja niskokamatnih zajmova u visini od 10.000 milijardi jena (122 milijarde dolara) za pomoć kompanijama da se oporave od zemljotresa, kažu japanski mediji.

Turski predsednik o oportunizmu nekih zemalja u Libiji

Turski predsednik Abdulah Gul kritikovao je "oportunizam" nekih zemalja uključenih u međunarodnu intervenciju u Libiji, ocenjujući da njihov stav budi sumnje u njihove istinske ciljeve. "Nažalost, jasno je da su neke zemlje zapale u oportunizam", rekao je Gul novinarima u Istanbulu, ali nije naveo na koje zemlje misli. "Čak i zemlje koje su do juče bile najbliskiji saradnici ovih diktatora i koje su izazivale nezadovoljstvo svog naroda... danas deluju prekomerno", rekao je turski predsednik. On je naveo da stav tih zemalja dovodi u pitanje njihove stvarne namere u Libiji, zemlji bogatoj naftom. "Njihova akcija izaziva sumnje u njihove skrivene namere", dodao je Gul. Turska, koja je članica NATO-a, izrazila je neslaganje sa napadima međunarodne koalicije, izrazivši zabrinutost zbog mogućeg stradanja civilnog stanovništva. Tursku je naročito razljutio stav Francuske koja nije u potpunosti informisala svoje saveznike pre otpočinjanja vojne operacije.

Gadafijeve bunkere projektovali Švajcarci

Bunkere libijskog vođe Moamera Gadafija projektovali su i opremali švajcarski inženjeri, koji su takve objekte gradili u mnogim zemljama, tvrde stručnjaci iz te oblasti. "U Libiji postoje bunkeri koji su opremljeni švajcarskom tehnologijom. Ti projekti su razvijani tokom 80-ih i 90 godina u projektnim biroima švajcarskih inženjera koji su takođe projektovali bunkere švajcarske vojske", rekao je Frans presu Erik Bizer. Ovaj penzionisani inženjer koji je za potrebe švajcarske vojske izgradio brojne bunkere, rekao je međutim da bunkeri libijskog režima nisu dovoljno jaki da izdrže najmodernije bombe koje mogu da probiju armirani beton od nekoliko metara. Katarska televizija Al-Džazira prikazala je nedavno jedan Gadafijev napušteni bunker u al Baidi, na istoku zemlje. Na tom snimku se na jednoj razvodnoj kutiji jasno vidi naziv švajcarske firme Luva koja se danas bavi industrijskim sistemima za ventilaciju. Na istoj kutiji je zapisano da je poslednja kontrola instalacija izvršena u januaru. U izjavi Frans presu, u toj švajcarskoj firmi su naveli da je odeljenje za projektovanje bunkera još 1990. prodato drugoj švajcarskoj firmi Ander u kojoj opet tvrde da "više ne posluju sa Libijom". Švajcarska vlada je usred hladnog rata pokrenula značajan program izgradnje civilnih i vojnih skloništa sa ciljem da se zaštiti stanovništvo. To je tokom 70-ih i 80-ih pokrenulo pravi "bum" u tom sektoru izgradnje. Švajcarska danas raspolaže sa oko 300.000 skloništa koji bi mogli da prime 95 odsto stanovništva.

EU želi da Gadafi smesta ode sa vlasti

Glavni cilj Evropske unije (EU) u Libiji jeste zaštita civila uz podršku mogućnosti da građani te zemlje ostvare svoju težnju za demokratskim društvom i u tom cilju pukovnik Moamer Gadafi mora smesta da se odrekne vlasti. To se navodi u zaključcima koje su u sredu u Briselu usvojili ministri spoljnih poslova EU koji su izrazili zabrinutost zbog situacije u Libiji i osudili "masovna i sistematska kršenja ljudskih prava, nasilje i brutalnu represiju libijskog režima protiv sopstevnih građana". Šefovi diplomatija EU saglasili su se i oko slanja u Libiju vojne misije u humanitarne svrhe, ukoliko UN to zatraže. "EU je spremna da obezbedi podršku zajedničke bezbednosne i odbrambene politike u humanitarne svrhe... u okviru operacije pod koordinacijom UN koja bi u potpunosti poštovala smernice UN o upotrebi vojnih i civilnih odbrambenih sredstava", navodi se u zaključcima. Takođe, dogovoreno je da se pooštre sankcije protiv režima Moamera Gadafija sa ciljem da se onemogući njegovo dalje finansiranje. U usvojenim zaključima izražava se podrška Rezoluciji 1973 Saveta bezbednosti UN i podvlači rešenost EU da doprinese njenom sporvođenju. "Iako doprinose na različite načine, EU i njene članice rešene su da kolektivno i odlučno deluju sa svim međunarodnim partnerima a posebno sa Arapskom ligom i drugim regionalnim akterima, kako bi se ove odluke u potpunosti sprovele", navodi se u zaključcima. Savet EU i zemlje članice će, dodaje se, podržati akcije predviđene rezolucijom SB UN koje su neophodne za zaštitu civila i područja ugroženih napadom, a EU će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć ugroženima. Ponavlja se spremnost EU da pomogne Libiji da izgradi državu zasnovanu na ustavu i vladavini prava. Šefovi diplomatija EU u sinoć usvojenim zaključima su zatražili od visoke predstavnice da "razradi dalje planove u skladu sa rezolucijom SB UN o podršci operacijama pružanja humanitarne pomoći i zaštite civila u Libiji, u tesnoj koordinaciji sa UN, NATO i drugima". EU i njene članice takođe izražavaju solidarnost sa zemljama koje su direktno ugrožene migratornim kretanjima i podvlače sporemnsot da obezbede neophodnu pomoć. Međunarodna vojna koalicija počela je u subotu vazdušne udare u Libiji na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN kako bi se osugurala zona zabrane letenja iznad te zemlje i sprečila represija Gadafijevih snaga nad libijskim civilima.