KANADA

Drugo mesto u svetu za kvalitet života u Kanadi

Karibana i zvanično menja ime

Preporuka samcima da posete Montreal

Rekordan broj inostranih lekara dobio dozvole za rad

Finansijska potpora za zapošljavanje starijih građana

Petoro libijskih diplomata nepoželjni u Kanadi

Kanađani vole da šalju poruke

Srednjoškolac napravio lek

Berd okarakterisan kao perspektivan

Bob Rej izabran za privremenog lidera liberala

Preko ministarstva finansirana pank grupa spornog stvaralaštva

Drugo mesto u svetu za kvalitet života u Kanadi

Kanada se našla na drugom mestu po kvalitetu života po istraživanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, OECD, kojim su obuhvaćene 34 zemlje iz grupe industrijski najrazvijenijih zemalja sveta. Od jedanaest kriterijuma u okviru Inicijative za bolji život (stanovanje, dohodak, posao, društvo, obrazovanje, životna sredina, upravljanje, zdravlje, zadovoljstvo uslovima života, sigurnost i ravnoteža život-rad), Kanada je prva ili u samom vrhu po uslovima stanovanja, obrazovanju, zdravlju i zadovoljstvu načinom života, dok se po upravljanju našla tek u sredini liste. No, u ukupnom rezultatu ispred je samo Australija, sa tek neznatno boljim pokazateljima. Švedska je na trećem mestu, SAD su sedme, dok je Turska ubedljivo poslednja. Podaci govore da, dok je prosek u zemljama OECD-a 56 odsto, dve trećine Kanađana veruje svojim političkim institucijama, ali je izlaznost građana na izborima tek oko 60 odsto, što je ispod proseka od 72 odsto. Takođe, u komentaru u vezi sa transparentnošću rada vlasti, primećeno je da građani u Kanadi ne mogu da dobiju informacije putem interneta ili telefona, u skladu sa zakonom o pristupu informacijama, kao i da ne postoji stavka o anonimnosti ili zaštiti od eventualnih posledica.

Karibana i zvanično menja ime

Čuvena torontska Karibana, letnji festival u slavu karipske kulture, koji privlači veliki broj turista u grad, ponovo je promenio ime. Od sada on će se zvanično zvati Skošijabenk karipski karneval Toronto, saopštili su organizatori. Promenu imena je naložio Viši ontarijski sud, u okviru jednog od sporova oko ovog festivala. Festival je još davne 1967. godine osnovao Karipski kulturni komitet, koga je potom nasledila Umetnička grupa Karibana, po kojoj je festival nazvan. No, 2006. godine oni su izgubili pravo na kontrolu nad ovom značajnom manifestacijom zbog toga što nisu podnosili finansijske izveštaje. To je uslovilo i da grad i provincija prestanu da daju sredstva i da prenesu upravljanje na Festivalski komitet, koji je posle tog transfera festival prekrstio u Toronto karipski festival. Po podacima iz prethodnih godina, posetioci ovog festivala donesu provincijskoj privredi oko pola milijarde dolara.

Preporuka samcima da posete Montreal

Popularni trendovski veb-sajt za muškarce AskMen sačinio je listu 29 gradova koje preporučuje samcima za obilazak. Od svih kanadskih mesta, na listi se našao jedino Montreal i to na 26. mestu. Kao posebne karakteristike grada oni nabrajaju to što grad ima istoriju, što je drugi najveći frankofonski grad na svetu posle Pariza, što ima zanimljiv noćni život zbog puno mladih (u gradu su čak četiri univerziteta), kao i zbog žena koje su otvorene, duhovite i imaju stila. Ovo nije prvi put da ovaj sajt izdvaja Montreal kao posebno mesto. Prošle i pretprošle godine grad se našao na listama najboljih gradova za život. Lista gradova koje vredi posetiti počinje sa Barselonom, Buenos Ajresom i Majamijem, kojima je najveća prednost to što imaju plaže i što se nalaze u toplom podneblju. Tu se nalazi i jedna broj tradicionalno poznatih i, u turističkim okvirima, popularnih gradova, dok se kao najveća iznenađenja mogu smatrati plasman Seula na šesto mesto, ali i to da su se na listi našli Istanbul, Mumbai i glavni grad EstonijeTalin.

Rekordan broj inostranih lekara dobio dozvole za rad

Ontarijska ministarka zdravlja Deb Metjuz nedavno je saopštila da je prošle godine u provinciji licence za rad dobio rekordan broj lekara, čime je nastavljen rastući trend. Posebno treba pomenuti da je od njih, dve petine, odnosno preko 1.500 lekara svoje diplome steklo u inostranstvu. Poređenja radi, taj broj je tek za stotinak manji od broja ukupno izdatih licenci 1997. godine. Ministarka Metjuz naglašava da ovi podaci znače da dodatni broj žitelja provincije sada u mogućnosti da ima svog lekara. U sve većem broju slučajeva lekari su upoznati i sa kulturnim nasleđem svojih pacijenata, što je veoma značajno za bolji i uspešniji pristup. No, ona takođe ističe da je na severu provincije i dalje nedovoljno lekara i potencira da se čine napori da i taj deo bude valjano pokriven zdravstvenom službom. Porast broja lekara sa diplomama stečenim u inostranstvu (što ona naziva svojevrsnim prilivom mozgova), povezuje se sa većom otvorenošću provincije i aktivnijim naporima za regrutovanjem stručnjaka tog profila iz svih delova sveta, kao i organizovanijom mentorskom službom.

Finansijska potpora za zapošljavanje starijih građana

Ministarstvo za ljudske resurse i usavršavanje odlučila je da finansijski pomogne zapošljavanje radnika starijih od pedeset godina, u okviru pilot onlajn projekta Treća četvrtina. Projekat, koji je započet prošlog maja, sa željom da poveže poslodavce sa nezaposlenima koji su prešli pedesetu godinu, vode privredne komore iz dvanaest manjih gradova iz čitave zemlje. Na veb-sajtu je registrovano preko dve hiljade radnika zainteresovanih za posao, oko 900 poslodavaca i 350 radnih mesta. Za svako radno mesto federalna vlada daje preko tri hiljade dolara, što je bio podstrek da u ovom trenutku zainteresovanih bude gotovo dvostruko više nego pre nekoliko meseci. Među registrovanim poslodavcima su, između ostalih, i Crveni krst, Statistička služba i Popis 2011, opštinske vlade, osiguravajuće kompanije i mnogi lanci za trgovinsku i brzu hranu. Ovakvi i slični projekti postoje i u mnogim drugim zemljama, a pokrenuti su zbog narastajuće potrebe za zbrinjavanjem sve brojnije populacije seniora, koji još uvek imaju potrebu i želju da daju aktivni doprinos društvu.

Petoro libijskih diplomata nepoželjni u Kanadi

Petoro libijskih diplomata označeni su kao nepoželjne osobe u Kanadi i naloženo im je da sa svojim porodicama u najkraćem roku napuste zemlju. Ambasador Abdurahman Abututa ne nalazi se među njima. U zvaničnom saopštenju stoji da su ove diplomate sprovodile aktivnosti koje se smatraju neprimerenim onima uobičajenim u diplomatiji. Kako mediji prenose, izvori u vladi potvrđuju da su zvaničnici ambasade pokušavali da zaplaše protivnike libijskog predsednika Moamera Gadafija. Pretnje su upućivane i studentima, kojima je zaprećeno da im stipendije biti ukinute. Kanada nije prekinula diplomatske odnose sa Libijom, ali je prekinula rad svoje ambasade u Tripoliju, dok je libijska ambasada u Otavi ostala otvorena. Predstavnici Libijskog nacionalnog tranzicionog saveta u Otavi još u martu su zatražili da Kanada protera libijske diplomate. Njihov zahtev je usledio dan nakon što je britanska vlada proterala pet libijskih diplomata iz, kako je rečeno, bezbednosnih razloga. Prvo pitanje novopostavljenom ministru inostranih poslova Džonu Berdu, odmah po polaganju zakletve, odnosilo se baš na libijske diplomate. No, ministar Berd je diplomatski objasnio da tek treba da se upozna sa detaljima tog slučaja.

Kanađani vole da šalju poruke

Prošle godine, svaki Kanađanin slao je dnevno u proseku pet poruka mobilnim telefonom, što znači da ih je u ukupnom zbiru bilo 56,4 milijarde za godinu dana, kazuju podaci nacionalne Asocijacije za bežične telekomunikacije. U odnosu na prethodnu, 2009. godinu, broj poruka bio je veći za 20 milijardi, ali je ipak primetno da porast nije u procentima onako skokovit kao što je bilo ranijih godina. Portparol Asocijacije Mark Koma kaže da je ovaj vid komunikacije izuzetno omiljen, bez obzira što postoji mnogo različih digitalnih opcija. Po njegovim rečima, poruke su popularne zato što su brze i efikasne, i sve što je potrebno znati je broj telefona osobe. Posebno kod mladih, ustaljena je navika da se na poruke odgovara istog trenutka.

Srednjoškolac napravio lek

Trebalo bi upamtiti ime Maršal Zeng. On je još uvek srednjoškolac, učenik je 11. razreda Bejvju srednje škole, ima tek šesnaest godina, a već je uspeo da napravi nešto što ni mnogo starijima nije pošlo za rukom. Mladi Zeng napravio je kombinaciju lekova koja se može koristiti u tretmanu genetskog oboljenja cistična fibroza, bolesti koja može biti čak i fatalna zbog nagomilavanja sekreta u plućima i otežanog disanja koje dolazi kao posledica. Otkriće leka donelo je Zengu prvo mesto na ovogodišnjem Sanofi-Aventis nacionalnom takmičenju biotalenata, u kome se ogledaju učenici sa svojim istraživačkim projektima, koje su uradili u saradnji sa mentorima. Zeng je radio sa dr Kristin Ber, istraživačem u Bolnici za bolesnu decu. Koristeći superračunarski sistem SCINET, on je ispitivo da li dve nove komponente mogu da oporave oštećeni protein koji izaziva cističnu fibrozu. Obe komponente, efikasne i pojedinačno, on je objedinio, kako bi uvećao efekat dejstva, a potom je proverio rezultate kroz metod simulacije uzimanja terapije. Naglašava da je bio iznenađen pozitivnim efektom koji je ukazivao da su lekovi delotvorniji kada se koriste zajedno. Mentorka dr Ber kaže da će njih dvoje nastaviti saradnju i tokom leta, kada će proveriti još neke kombinacije lekova.

Berd okarakterisan kao perspektivan

Gotovo u vreme kada su članovi vladinog kabineta polagali zakletvu, sa novim ministrom inostranih poslova Džonom Berdom među njima, mediji su objavili novi materijal Vikiliksa baš o novom prvom čoveku kanadske diplomatije. Radi se o diplomatskom telegramu sa početka 2007. godine, iz vremena kada se Berd, tada na mestu ministra za životnu sredinu, susreo sa američkim ambasadorom Dejvidom Vilkinsom. Poverljivi materijal na čak devet strana procenjuje, na osnovu veoma pozitivnog prvog utiska, da se radi o perspektivnom ministru, koga bi napredovanje uskoro moglo biti dovesti u neki značajniji resor. U tom dopisu je i opis Berdovog boravka u Avganistanu, među pripadnicima kanadskih oružanih snaga, neposredno pre naimenovanja na ministarsko mesto. Put u tu azijsku zemlju naveo je Berda da pomisli da bi njegovo mesto moglo biti u Ministarstvu odbrane, ali naglašava da resor životne sredine ni u kom slučaju nije bio razočaranje.

Bob Rej izabran za privremenog lidera liberala

Liberalna stranka je saopštila da je za svog privremenog lidera izabrala Boba Reja, 62, poslanika iz Toronta i ontarijskog premijera, 1990-1995. godine (u vreme dok je bio u redovima NDP-a). O izboru Reja odlučilo je 34 poslanika i 45 senatora iz redova stranke, iza zatvorenih vrata. Veruje se da će Rej uspeti da obnovi stranačku bazu, da se izbori sa problemima oko prikupljanja sredstava i da uspešno predvodi stranku u Parlamentu. On je upravo te ciljeve istakao kao prioritetne na konferenciji za štampu neposredno po postavljanju na funkciju. Pored Reja, kandidat za mesto privremenog lidera bio je i bivši astronaut Mark Garno, koji je već najavio da bi mogao biti jedan od pretendenata na lidersko mesto, ukoliko ne dobije ovu privremenu funkciju. Rej je već ranije, prihvatajući privremenu funkciju, odustao od kandidovanja za mesto lidera stranke. Izbor za novog lidera stranke mora početi do kraja oktobra, ali je postignuta saglasnost da novi prvi čovek stranke stupi na dužnost između 1. novembra 2012. i 28. februara 2013. godine. Doskorašnji lider stranke Majkl Ignatief povukao se sa pozicije, a po svemu sudeći i iz politike, posle razočaravajućih rezultata na izborima održanim početkom maja, na kojima je stranka osvojila svega 34 poslanička mesta, a on sam izgubio u svojoj izbornoj jedinici.

Preko ministarstva finansirana pank grupa spornog stvaralaštva

Pank grupa iz Vankuvera Living vit lajons (Living with Lions) svojim novim albumom Holy S, podigli su veliku prašinu i izazvali reakciju i ministra za kulturno nasleđe Džejmsa Mura. Omot albuma napravljen je tako da podseća na Bibliju sa izbledelim stranicama, ali je Isus prikazan kao parče izmeta. Ovo su prvo primetili u zabavnom magazinu L.A. Weekly, gde su skrenuli i pažnju na činjenicu da je kanadska vlada pomogla izdavanje ovog albuma. Radi se o podsticanju mladih kroz FACTOR, odnosno Fondaciju za pomoć kanadskim talentima pri snimanju, čiji logo je odštampan na albumu. Na korici se nalazi i rečenica kojom se naglašava podrška kanadske vlade. Portparol ministra Mura, Džejms Monder u saopštenju ističe da je sadržaj ovog CD-a uvredljiv i vređa građane po verskom osnovu. Ministar Mur je intervenisao kod Dankana Mekkia, direktora FACTOR-a, i izrazio veliko razočaranje sadržajem albuma. Međutim, suvlasnik muzičke produkcije Blek Boks, Ijan Stendžer, ističući da veoma cene podršku FACTOR-a preko Ministarstva za kulturnu baštinu, kaže da je provokativan smisao za šalu ove grupe jedinstven i već poznat i da nije povezan sa religijskim temama. On je primetio da je ovaj album već dobio zapažen publicitet medija i prodavaca. Slična priča bila je i 2008. godine, kada je Harperova vlada odlučila da prekine finansiranje programa PromArt zbog elektronski ozvučenog akta Holy F---. Programom FACTOR pomaže se snimanje, marketing ili turneja a mogu da konkurišu umetnici, studiji ili nezavisne grupe, koji dobijaju određene sume novca ukoliko ispune postavljene kriterijume. U slučaju ove grupe, nešto preko 13 hiljada dolara otišlo je na račun produkcije Blek Boks.