REGION

HVO kupovao municiju i artiljeriju od Vojske RS

RS će izdvojiti novac za odbranu Mladića

Parlament RS stavio van snage odluku o referendumu

OMRO DPMNE računa na pobedu, SDSM na neopredeljene

Sarajevski intelektualci o hapšenju Mladića

Dodik: Suđenje Mladiću ne ugrožava RS

Najavljen protest uoči posete pape Hrvatskoj

HVO kupovao municiju i artiljeriju od Vojske RS

Hrvatsko veće odbrane (HVO) platilo je 1993. godine 5,7 miliona tadašnjih nemačkih maraka komandi Vojske Republike Srpske (VRS) za municiju i usluge korišćenja teške artiljerije protiv muslimanskih snaga, objavio je beogradski Novi magazin. Prema dokumentima, na koja se poziva nedeljnik, HVO i VRS sarađivali, iako su se međusobno žestoko sukobljavali za vreme rata u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1995. godine. Prema jednom od dokumenata, koji je poslat iz Kiseljaka načelniku Glavnog štaba HVO u Mostaru, iz jula 1993. godine, navodi se da se general-major Milivoj Petković sastao sa ratnim komandantom VRS generalom Ratkom Mladićem u Hotelu Plaža u Herceg Novom, kako bi razgovarao o snabdevanju HVO municijom i drugim sredstvima. U dokumentu se, kako prenosi list, navodi da ukupno dugovanje HVO prema VRS "za izdata sredstva i topničku (artiljerijsku) podršku" iznosi 5,7 miliona maraka, prema podacima generala Mladića. "Tražene količine (municije kalibra) 7,62 milimetara za automatsku pušku i za protiv -avionski top 20 milimetara i 30 milimetara su navodno na putu i biće nam isporučene kad se izmire obaveze", navodi se u izveštaju vrhu HVO u Mostaru. Dodaje se da sve zahteve oko popune hrvatska strana treba da predstavi generalu Petkoviću, kako bi on sa Mladićem dogovorio detalje. Hrvatski obaveštajac svoju komandu, takođe, moli da ga oslobodi pregovora oko cene sa Mladićem, već da se to reši na najvišem nivou, jer mu takvi pregovori "uzimaju vreme i nerve", prenosi beogradski list. "Od njihovih sredstava (VRS) koje bi u ovom trenutku bilo potrebno organizirati je neko teško topničko (artiljerijsko) sredstvo (haubica) koju bi trebalo postaviti u dubinu teritorija općine Kiseljak radi topničke podrške Fojnici - jer pozicije koje treba tući nisu u dometu sadašnjih pozicija teških sredstava kojima raspolaže eks JU strana", navodi se. U prilogu se navodi količina primljene municije, od čega najviše metaka 7,9 milimetara i to 499.500 komada. "Ukupno položeno novca od strane HVO-a Kiseljak u 'živom' novcu 1.191.246 nemačkih maraka i dve cisterne Dizela D-2 sa po deset tona goriva", dodaje se u dokumentu.

RS će izdvojiti novac za odbranu Mladića

Premijer Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić izjavio je da će Vlada RS izdvojiti finansijska sredstva za odbranu haškog optuženika Ratka Mladića. Džombić je novinarima rekao da će ovakvu odluku sutra predložiti Vladi RS, dodajući da očekuje da će ona biti i usvojena. Prema njegovim rečima, već je pokrenuta procedura dodele pomoći Fondaciji koja će pružati pravnu pomoć osobama koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine. Ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Petar Đokić je takođe najavio da će Vlada RS finansijski pomoći odbranu osoba optuženih pred Haškim tribunalom, uključujući i Ratka Mladića. "Vlada RS treba putem Ministarstva pravde da pruži pomoć u pravnom smislu, ne samo generalu Mladiću, već i svim ostalim osobama optužnim za ratne zločine, kako bi im se omogućila podrška u procesu suđenja", kazao je Đokić novinarima. On je najavio formiranje Fondacije za pomoć Srbima optuženim za ratne zločine, kako bi se organizovala njihova odbrana i sve ono što država treba da obezbedi dok traje suđenje.

Parlament RS stavio van snage odluku o referendumu

Skupština Republike Srpske (RS) odlučila je u sredu da stavi van snage svoju raniju odluku o održavanju referenduma o državnom Sudu i Tužilaštvu. Za povlačenje odluke o referendumu glasali su poslanici vladajuće koalicije predvođene Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), poslanici Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) i Stranke demokratske akcije (SDA), dok su poslanici opozicione Srpske demokratske stranke (SDS) glasali protiv poništenja referenduma. Poslanici ostalih opozicionih stranaka bili su uzdržani tokom glasanja pošto su bili uzdržani i prilikom donošenja odluke o raspisivanju referenduma. Poništenje odluke o referendumu parlamentu je predložio predsednik RS Milorada Dodik, ocenjujući da posle otpočinjanja strukturalnog dijaloga o pravosuđu BiH sa Evropskom unijom "za sada" nije potreban referendum o Sudu i Tužlaštvu BiH. Parlament RS je 13. aprila doneo odluku o raspisivanju referenduma u RS o nametnutim zakonima visokog predstavnika, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH, te njihovu neustavnu verifikaciju u parlamentu BiH. Parlament RS je usvojio i nekoliko zaključaka i preporuka o najavljenom strukturalnom dijalogu o pravosuđu u BiH, koji počinje u ponedeljak, 6. juna u Banjaluci. U jednom od zaključaka je navedeno da "za sada niije neophodno organizovanje referenduma". "Narodna skupština RS smatra da je hitno potrebno poboljšati strategiju procesuiranja ratnih zločina nad srpskim civilnim stanovništvom i prekinuti sa zaštitom od odgovornosti visokopozicioniranih političkih i vojnih zvaničnika Armije BiH", navodi se u zaključcima. Zatraženo je i donošenje zakona o Ustavnom sudu BiH, onemogućavanje preispitivanja odluka entitetskih ustavnih sudova na nivou BiH, kao i reorganizacija Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH kako bi se uspostavili entitetske sudski i tužilački saveti. Reformom pravosuđa, navodi se dalje, treba obuhvatiti sve segmente pravosuđa na nivou BiH. Parlament je zatražio i da se "potpuno zakonski uredi situacija u kojoj Sud BiH ne bi mogao preuzimati predmete od drugih pravosudnih institucija i entitetskih pravosudnih organa koji imaju nedvosmislenu ustavnu nadležnost u tim predmetima". Zaključke i preporuke, u najvećem delu, inicirale su stranke vladajuće većine. Predsednik parlamenta RS Igor Radojičić pre glasanja pozvao je poslanike da podrže poništavanje odluke o referendumu, ocenjujući da su otvaranjem strukturalnog dijaloga sa EU o funkcionisanju pravosuđa u BiH političari iz Sarajeva naterani na raspravu o toj oblasti. "Teze o tome da bi rasprava o pravosuđu na nivou BiH svakako došla na dnevni red samo su delimično ispravne, jer je veliko pitanje kada će BiH biti na sledećoj stepenici ka EU i u kakvim bi se okolnostima otvorio razgovor o pravosuđu", kazao je Radojičić. Navodeći da je priča o pravosuđu na nivou BiH otovorena na zahtev RS, on je rekao da je "političko Sarajevo želelo da EU, SAD i OHR kažnjavaju i uvode sankcije RS, jer, prema njihovom mišljenju, ne postoji problem u pravosuđu u BiH". Radojičić je ocenio da RS "ima pruženu ruku Brisela koja se treba prihvatiti i na argumentovan način se izboriti za rešavanje problema u pravosuđu na nivou BiH". On je još rekao da je za RS neprihvatljivo uspostavljanje Vrhovnog suda BiH, jer to, kako je naveo, nije standard EU. "Do 13. aprila imali smo akumulirano nezadovoljstvo stanjem u pravosuđu na nivou BiH, nametanjem odluka i ponašanjem visokog predstavnika u BiH, neprocesuiranjem zločina počinjenih nad Srbima. Stav političkog Sarajeva i OHR-a je da je stanje u pravosuđu na nivou BiH dobro i za naše argumente i primedbe nismo imali sagovornika u BiH. Prvi put smo dobili sagovornika, ali i dijalog umesto nametanja", kazao je Radojičić. Potpredsednik RS Emil Vlajki je prethodno predložio parlamentu da do 1. oktobra zamrzne odluku o raspisivanju referenduma kako bi RS "pokazala određenu čvrstinu u odnosu na međunarodnu zajednicu". "RS treba da pokaže neku čvrstinu u odnosu na međunarodnu zajednicu u smislu da im se da određeni rok do kada bi trebalo da se pokažu nekakvi konkretni rezultati u vezi sa reformom pravosuđa u BiH", kazao je Vlajki. Šef poslaničkog Kluba SDS-a Vukota Govedarica rekao je da ta stranka podržava dijalog sa EU o reformi pravosuđa, ali ne i povlačenje odluke o raspisivanju referenduma. Poslanici SDS-a naglasili su da EU nije dala nikakve garancije da će biti ispunjeni zahtevi RS u reformi pravosuđa u BiH i da "ne veruju obećanjima EU". "Dogovor velikih i malih uvek obavezuje samo male, dok predstavnici EU u ovom slučaju čak ne moraju više da se javljaju na telefon", kazao je poslanik SDS-a Nenad Stevandić.

VMRO DPMNE računa na pobedu, SDSM na neopredeljene birače

U završnici kampanje za vanredne parlamentarne izbore 5. juna nema mnogo neizvesnosti: gotovo sve ankete prednost daju vladajućoj VMRO DPMNE, dok opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) očekuje bolji rezultat nego na prošlim izborima i računa na još neopredeljene birače. Oko 1.780.000 birača moći će da bira ukupno 123 poslanika. Makedonija je podeljena na šest izbornih jedinica i svaka daje po 20 poslanika. Od ove godine glasa se i u sedmoj izbornoj jedinici koja obuhvata makedonsku dijasporu u Evropi, Americi, Australiji, Aziji i Africi i koja daje ukupno tri poslanika. Za izbore je prijavljeno 18 političkih partija. Lider VMRO DPMNE i aktuelni premijer Nikola Gruevski koji će na nedeljnim izborima pokušati da osvoji treći mandat nosilac je izborne liste u izbornoj jedinici jedan, što obuhvata region Skoplja. Njegov glavni rival je Radmila Šekerinska iz SDSM, čiji je lider Branko Crvenkovski koji se nije kandidovao na izborima. Gruevski je u kampanji pozivao glasače da mu ponovo ukažu poverenje kako bi sproveo reforme koje su glavni deo njegovog programa nazvanog "Manifest", a glavni slogan predizborne kampanje VMRO DPMNE glasi "Da za reforme". SDSM na mitinzima optužuje VMRO DPMNE za netransparentan rad, trošenje budžetskog novca na nepotrebne projekte, zaduživanje zemje kod Međunarodnog monetranog fonda. Albanske političke partije svojim biračima poručuju pre svega da će ukoliko dođu na vlast tražiti veća izdvajanja iz budžeta za Albance, koji čine 25 odsto stanovništva. Za razliku od makedonskih partija koje se međusobno optužuju i često koriste govor mržnje, albanski politički blok ima veoma smirenu retoriku, bez napadanja političkih protivnika a glavni cilj im je poboljšanje ekonomskog položaja albanskog stanovništva. U albanskom političkom bloku prednost prema svim anketama ima Demokratska unija za intregraciju (DUI) Ali Ahmetija. DUI je u koaliciji sa VMRO DPMNE od 2008. kada je pobedila i imala vise poslanika od Demokratske partije Albanaca Menduha Tačija. Pored levo orijentisane SDSM koja je bila na vlasti 1994-1998 i 2002-2006. u opoziciji je i VMRO Narodna partija koju predvodi Ljupčo Georgievski koji je od 1991. do 2002. bio lider VMRO DPMNE kada je ulogu lidera partije preuzeo Nikola Gruevski. Iz tabora VMRO DPMNE proizišla je i partija Ujedinjeni za Makedoniju Ljubeta Boškovskog koji je 2001-2002 bio ministar unutrašnjih poslova u vladi tadašnjeg premijera Ljupča Georgievskog. Boškovski je bio pritvoren u Hagu zbog napada na jedno albansko selo tokom sukoba 2001. ali ga je Haški tribunal oslobodio optužbi. Nova partija koja se pojavila na ovim izborima je Nacionalna demokratska partija Rufija Osmanija koji je 1997. bio osuđen na sedam godina zatvora zbog toga što je kao gradonačelnik Gostivara spustio makedonsku zastavu sa jarbola ispred zgrade opštine Gostivara. Odležao je 18 meseci nakon čega je oslobođen . Novi parlament Makedonije trebalo bi da bude konstituisan do 25. juna. Nakon objavljivanja zvaničnih rezultata izbora, predsednik daje mandat za sastav vlade lideru partije ili koalicije koja je osvojila najviše poslaničkih mesta. On potom ima rok pod 30 dana da sastavi vladu koja treba da dobje podršku 63 poslanika.

Sarajevski intelektualci o hapšenju Mladića

Sarajevski intelektualci smatraju da je skrivanjem Ratka Mladića "i njegovim hapšenjem u najpogodnijem trenutku, Srbija već 15 godina gradila svoj evropski put i vešto odigrala igru s odbeglim optuženicima, skupo ih prodavši". Profesor na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Sarajevu Hidajet Repovac smatra da je Srbija, nakon 16 godina iščekivanja, odlučila da uhapsi Mladića "zbog ubiranja određenih poena radi ulaska u Evropsku uniju". "Srbija će postići sve što želi, jer sada je Boris Tadić prva ličnost regiona i on je pokupio sve poene. Taj čovek (Ratko Mladić), onako kako izgleda, više ni ne zaslužuje suđenje. A što se tiče nas, mi ne dobijamo nikakvu satisfakciju. Mi smo više uvređeni ovim činom, jer je došao prekasno", smatra Repovac. Profesor na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu Ahmet Alibašić smatra da BiH ne dobija ništa osim moralne satisfakcije. "Pravno i politički ovo hapšenje ništa ne menja, osim što je dokaz da je Srbija sve vreme igrala igru i da je režim u Beogradu vrlo neiskren prema BiH i prema prošlosti, svojoj i našoj", izjavio je Alibašić za Dnevni avaz. Alibašić upozorava da niko u Srbiji ne govori o onome šta je Ratko Mladić radio i za što je optužen. Dekan FPN u Sarajevu Mirko Pejanović kaže da će nakon hapšenja Mladića Srbija dobiti status kandidata za ulazak u EU. "Srbija je vukla poteze da kapitalizira hapšenje Mladića u korist većeg poverenja za njeno pristupanje EU. To indirektno utiče povoljno na odvijanje procesa integracije zemalja zapadnog Balkana u EU, a time i na BiH", smatra Pejanović. Penzionisani general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić uhapšen je 26. maja u okolini Zrenjanina, a u ponedeljak je izručen Haškom tribunalu, gde će mu se suditi za genocid i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.

Dodik: Suđenje Mladiću ne ugrožava RS

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da se u Srebrenici nije desio genocid već ratni zločin i da suđenje Ratku Mladiću ne može da ugrozi opstanak Republike Srpske, jer ne postoji kolektivna krivica. Dodik je gostujući na Radio-televiziji Srbije rekao da se u Srebrenici, jula 1995. godine, "nesumnjivo desio zločin nad pripadnicima Bošnjaka" i da odgovorni za to moraju da odgovaraju. "Republika Srpska nastala je 1992. i ona je bila odraz težnje srpskog naroda", rekao je Dodik i dodao da je hapšenje i izručenje Mladića bila međunarodna obaveza proistekla i iz Dejtonskog sporazuma. Upitan da li bi suđenje Mladiću u Haškom tribunalu moglo da ugrozi opstanak Republike Srpske, Dodik je odgovorio odrečno. "Nije postojao genocid ni u Srebrenici niti bilo gde. U Srebrenici se nesumnjivo desio zločin nad pripadnicima Bošnjaka i zato mora da se odgovara. I ja se zalažem da se utvrdi krivica", rekao je predsednik Republike Srpske uz napomenu da je reč o individualnoj odgovornosti. Dodik je ponovo optužio Haški tribunal da sprovodi "selektivnu pravdu", što, kako je naveo, pokazuju kazne na koje su osuđeni Srbi u poređenju sa kaznama koje su izrečene optuženicima bošnjačke i hrvatske nacionalnosti. Kao primer je naveo slučaj Nasera Orića za koga je kazao da je prvobitno osuđen na dve godine zbog zločina nad Srbima, a da je potom oslobođen. Dodik je ukazao i da su na početku rata u BiH počinjeni zločini nad Srbima navodeći kao primer Dobrovoljačku ulicu u Sarajevu. Govoreći o situaciji u Bosni i Hercegovini, Dodik je upozorio da bi "arogancija Muslimana iz Sarajeva" mogla "razgraditi" tu državu uprkos nastojanjima međunarodne zajednice da se to ne dogodi. Odnos Sarajeva prema Republici Srpskoj, Dodik je nazvao "patološkom nepodnošljivošću". Predsednik Republike Srpske je upozorio i da će taj entitet "braniti" autonomiju unutar BiH i po cenu da zemlja "ne završi u Evropskoj uniji". "Ako nas ikada dovedu u poziciju da biramo između Republike Srpske i Evropske unije moj izbor će uvek biti Republika Srpska", rekao je on. Dodik je naveo da nije protiv očuvanja BiH, ali da se mora poštovati Dejtonski sporazum. "Ne želimo da budemo u centralizovanoj, unitarnoj muslimanskoj zemlji u kojoj bi Muslimani preglasavali Srbe i Hrvate", rekao je predsednik Republike Srpske. Dodik je ponovio da Sarajevo ne doživljava kao svoj glavni grad i da, kako kaže, ima neuporedivo veću ljubav prema Srbiji nego prema Bosni i Hercegovini. "Iza sebe hoću da ostavim Republiku Srpsku koja će biti uvažavana", poručio je Dodik i dodao da za taj entitet ne traži ništa što nije u okviru Dejtonskog sporazuma.

Najavljen protest uoči posete pape Hrvatskoj

Dok se pripreme za dolazak pape Benedikta DžVI ovog vikenda u Zagreb privode kraju, udruženje za zaštitu ljudskih prava "David" pozvalo je danas građane da u petak uveče, dan uoči posete Benedikta DžVI, dođu na antipapin protest. To udruženje je pozvalo na protest na Cvetnom trgu u Zagrebu zbog "neodgovorne vlasti koja štedi na narodu, a razbacuje se novcem na spektakl dočeka jednog čoveka" i zbog "rastrošnosti i bahatog ponašanja Katoličke crkve koja gradi velelepne palate i živi rakošno i bogato od nameta narodu i državi", navodi se u saopštenju. Kao razloge za protest ovo udruženje je navelo i "nemoralno i neetičko ponašanja sveštenstva koje podstiče narod na netrpeljivost i mržnju prema svemu što nije katoličko". Uz to su istakli i mnoge skandale i zločine katoličkog sveštenstva protiv čovečnosti, ali i nepoštovanja ljudskih prava na međunarodnom nivou. Prema zvaničnim podacima, papina poseta koštaće između 12 i 14 miliona kuna (između 1,7 i dva miliona evra), što će podeliti država i crkva.