KANADA

Bez dogovora poštara i Vlade

Prekinut štrajk zaposlenih u Er Kanadi

Pripreme za Dan Kanade

Kanada još tri i po meseca u misiji u Libiji

U ovom veku moguć ratni sukob u Severnoj Americi

Risojevićev roman Gospodska ulica predstavljen u Torontu

Srpski se, ipak, čuva u Kanadi

Za G8 trošeno neplanski i nedovoljno transparentno

Efikasnija kontrola prekookeanskog saobraćaja

Bez dogovora poštara i Vlade

Nema dogovora između zaposlenih i Pošte Federalna vlada namerava da zakonom o obaveznom povratku na posao prekine štrajk oko 48 hiljada radnike Pošte iz gradova. U seoskim sredinama pošiljke se redovno raznose. Po rečima ministarke za rad Lise Rejt, zakon bi uskratio radnicima pravo na kolektivno dogovaranje, zato što se ovaj štrajk nepovoljno odražava na nacionalni privredni oporavak i na sve građane. O Zakonu o obaveznom vraćanju na posao biće raspravljano u ponedeljak, zato što u petak Parlament ne zaseda. Predstavnici opozicije smatraju da bi takav zakon dao vladi previše ovlašćenja, a ne bi podstakao zainteresovane strane da stignu do sporazuma. Lider NDP-a Džek Lejton već je najavio da se protivi donošenju tog zakona, koji je po njegovim rečima protiv penzija i protiv mogućnosti da radnici pregovaraju o pristojnoj plati. Zbog protivljenja opozicije može se desiti da Parlament ode na letnji odmor, a da zakon ne bude usvojen. Na konferenciji za štampu u sredu, predstavnici Sindikata poštanskih radnika optužili su Poštu da drži pošiljke kao taoca time što obustavlja i pravi zastoje u obavljanju svojih usluga. Predsednik Denis Lemelin izneo je sindikat želi da se sastane sa generalnim direktorom Dipakom Čoprom, kako bi se dogovorili oko tri pitanja. Prvo je da se zatraži javno obećanje da će čekovi socijalne pomoći nastaviti da se raznose, drugo da se slože oko usklađivanja kolektivnog ugovora i treće, da pregovarači u ime Pošte dobiju ovlašćenja i za pregovore oko zaštite radnika i uticaja nove tehnologije. Rotirajući štrajkovi u Pošti napravili su gubitke od oko stotinu miliona samo u Montralu i Torontu u utorka, a taj iznos se svakog dana sve više uvećava. Ukinuta je isporuka skoro svih pošiljki, sem isplata za penzije, ratne veterane i dečji dodatak. Veliki je problem slanje pošte, kako privatne, tako i poslovne, kao i paketa. Pisma ne treba stavljati u poštanske sandučiće zato što se pošta ne pokuplja. Predstavnici sindikata zaposlenih navode da je Pošta profitabilna, ali da svoju finansijsku situaciju predstavlja kao lošu. Radnicima su obustavljeno pokrivanje troškova za lekove koji bi trebalo da budu pokriveni osiguranjem, a od najave štrajka u maju obustavljeno je pokrivanje zdravstvenih i stomatoloških troškova.

Prekinut štrajk zaposlenih u Er Kanadi

Svega nekoliko sati nakon što je federalna vlada najavila zakon o obaveznom povratku na posao, Er Kanada i Unija kanadskih auto radnika (CAW) postigli su okvirni dogovor. Oko 3.800 članova tog sindikata, koji su bili u štrajku od ponedeljka, praktično su se već vratili na posao, iako oni nisu svojim glasovima potvrdili dogovor. Kako se napominje, nisu želeli da korisnike svojih usluga i dalje muče neizvesnošću. Ov vest mnogima je izmamila uzdah olakšanja, jer su strahovali kako će uspeti da otputuju do svojih odredišta. Ministarka za rad Lisa Rejt izrazila je zadovoljstvo kako se sve odvijalo i što su zainteresovane strane uspele same da postignu međusobni dogovor. Bob Černijecki iz CAW-a smatra da je vlada radila na zakonskoj intervenciji u dosluhu sa predstavnicima aviokompanije, što je ministarka Rejt opovrgla, tvrdeći da je cilj zakona bio da izvrši pritisak na obe strane da dođu do dogovora. Zakon o vraćanju na posao biće na dnevnom redu Parlamenta tek u ponedeljak, pa je ovim postizanjem dogovora izbegnuta dalja neizvesnost o tome da li će i do kada aviosaobraćaj normalno funkcionisati. Sporazumom se predviđa rast zarada u naredne četiri godine i odlažu se izmene povlastica za penziju do 2013. godine, što je bio i glavni predmet spora. Predsednik CAW-a Ken Levenca se, stoga, izvinio onima koji će se tek zaposliti u Er Kanadi jer kolektivnim ugovorom nisu mogle da budu određene i njihove penzijske beneficije.

Pripreme za Dan Kanade

Ovogodišnji Dan Kanade biće posebno svečano obeležen zato što se poklapa sa jednim vekom otkako su ustanovljeni Nacionalni parkovi Kanade, kao i sa 120. godina otkako je osmišljena košarka, ali i zato što će proslavi prisustvovati novopečeni prinčevski par, Vilijem i Kejt. Predviđeno je da učešće uzme preko stotinu izvođača, među kojima su i njufaundlendski bend Grejt Big Si, kvebečki Sem Roberts bend i 'čudo od deteta' Maria Aragon iz Vinipega, koja je stekla međunarodnu slavu preko Jutjuba i već nastupala sa Lejdi Gagom i premijerom Stivenom Harperom. Mari Lemej, rukovodilac komisije koja nadgleda pripremu programa, kaže da zbog kraljevskog para organizatori pokušavaju da naprave najveći mogući spektakl. Po njenim rečima, predviđa se takođe da će preko osamdeset medija iz inostranstva pokrivati posetu Princa Vilijema, tako da je to pravi trenutak da Kanađani pokažu svoj ponos. Svake godine oko tri stotine hiljada ljudi prisustvuje svečanostima povodom praznika, ali se ove godine očekuje da ih bude mnogo više. Zato se planira postavljanje dodatnih ekrana za one koji bi da dođu, ali ne i da se guraju. Dodatne mere obezbeđenja se podrazumevaju.

Kanada još tri i po meseca u misiji u Libiji

Svi osim jednog poslanika kanadskog parlamenta glasali su sinoć za produžetak učešća te zemlje u NATO misiji u Libiji u naredna tri i po meseca. Protiv je bila samo poslanica Zelenih, stranke koja nakon vanrednih izbora održanih 2. maja, prvi put u istoriji ima svog zastupnika u Donjem domu. "Kanada će doprinositi misiji NATO-a u cilju zaštite civila, održavanja zone zabrane letenja i embarga na isporuke oružja Gadafijevom režimu", kaže se u zajedničkom saopštenju ministara inostranih poslova Džona Berda (John Baird), odbrane Pitera Mekkeja (Petar MacKay) i za međunarodnu saradnju Beverli Ode (Beverley Oda). U saopštenju se naglašava da "kanadska misija nije promenjena i da kanadske snage igraju vodeću ulogu u sprečavanju napada protiv civila u skladu sa Rezolucijom 1973 Ujedinjenih nacija". "Posredstvom Kanadske agencije za međunarodni razvoj Kanada pomaže nedužne civilne žrtve sa dodatnih dva miliona dolara humanitarne pomoći, uključujući i žrtve seksualnog napastvovanja", navedeno je još u saopštenju. Kanada je pre više od mesec dana priznala pobunjenički opozicioni Prelazni nacionalni savet kao legitimnu vlast u Libiji. Ta zemlja je od početka rata u Libiji 19. marta članica koalicije zajedno sa SAD, Francuskom, Velikom Britanijom i Italijom. Kanadska misija uključuje 650 ljudi u sastavu vazduhoplovnih i mornaričkih snaga, jednu pomorsku fregatu, sedam borbenih i još pet drugih aviona. Kanadski bombarderi CF-18 naoružani laserskim vođenim bombama izveli su dosad više od 350 borbenih naleta i dejstava. Učesće u operacijama u Libiji koštalo je Kanadu do početka juna 26 miliona dolara, a očekuje se da će, posle isteka odobrenog troipomesečnog produžetka, dostići 60 miliona dolara.

U ovom veku moguć ratni sukob u Severnoj Americi

U ovom veku bi se mogao desiti ratni sukob na severnoameričkom kontinentu, smatra Irvin Stadin, jedan od autora nacionalne politike za bezbednosti iz 2004. godine i glavni i odgovoroni urednik i izdavač Global Brief-a i globalbrief.ca. U svom komentaru u najnovijem broju časopisa, Stadin veruje da bi neuspeh u jačanju kanadskih demografskih, privrednih, vojnih i diplomatskih sposobnosti u narednim godinama mogao nepovoljno da se odrazi na Kanadu u strateškom smislu i da joj onemogući ispoljavanje sopstvenih interesa, odbranu suvereniteta i samostalno odlučivanje o svojoj sudbini. Stadin ističe tri ključna činioca koji bi mogli uticati na sudbinu Severne Amerike. Prvi je tehnologija, zbog koje će svaka iole ozbiljnija zemlja imati mogućnosti za napad sa sopstvene teritorije. Čak i slabije ili regionalne sile, poput Irana, Turske, Severne Koreje, Brazila, Pakistana i Venecuele, imaće do sredine ovog veka tehnička sredstva da direktno ili redovno napadaju severnoamerički kontinent uz pomoć interkontinentalnih raketa, vazdušnih snaga, bombardovanja sa mora ili dejstvovanjem pešadije. Drugo, strani brodovi, privatni i vojni, ploviće kroz deceniju ili dve kroz Severozapadni prolaz i arktičke vode, što će dovesti do nove velike igre na rubu kontinenta i uvesti novu stratešku svest koja će izmeniti način odlučivanja ovdašnje političke klase. I pored toga što će SAD ostati dominantna strateška snaga do otprilike 2050. godine, kao treću stavku Stadin navodi povratak strateškog pariteta kod drugih, istorijski gledano, velikih sila, Kine, Rusije i čak Evrope, što će imati podjednako psihološke i praktične posledice po severnoameričku kulturu i doktrinu strategije

Risojevićev roman Gospodska ulica predstavljen u Torontu

Roman "Gospodska ulica" autora Ranka Risojevića u izdanju "Matice srpske" iz Novog Sada, predstavljen je u Torontu (Kanada). "Gospodsku ulicu" predstavili su sam autor i glavni urednik i izdavač književnog časopisa u dijaspori "Ljudi govore" Radomir Baturan. Radnja romana "Gospodska ulica" smeštena je pred kraj 19. i na početak 20. veka, u period Aneksije BiH, Prvog svetskog rata, a Gospodska ulica je kičma varoši Banja Luke i svih priča u romanu. U dućanima i kafanama Gospodske ulice obitavaju i Srbi i Turci, bosanski muslimani, katolici i Jevreji, a kasnije i Austrijanci, Mađari, Česi, Poljaci i Rusi. Među emocionalno osenčenim likovima romana "Gospodska ulica" je i književnik Petar Kočić, veliki satiričar i borac za srpska prava. "Gospodska ulica je pripovest o vremenu kada se stvarala naša tanka i kratkoveka građanska klasa. Mozaičnost pripovedanja diktirana je željom da se život sagleda iz svih uglova", rekao je Ranko Risojević na promociji u Torontu. Radomir Baturan istakao je da u motivisanosti Risojevića za priču i pričanje ima Andrićevskih tragova. "Jezik Banjalučke trilogije je posebno vredan i neistražen je mejdan srpskog jezika. Risojevićevu prozu krasi melodičnost, sklad ritma i zvuka sa spregovima reči poput onog da njegove priče kaldrmišu vreme", rekao je on. "Gospodska ulica" je drugi roman u istoimenoj Risojevićevoj trilogiji, a bio je u izboru za nagradu "Zlatni suncokret" za najbolju knjigu na srpskom jeziku. Prvi roman Risojevića, "Simana" objavljen je 2007. godine, a naslov trećeg biće "Beskućnik". Ranko Risojević (67), po obrazovanju matematičar, autor je 40 proznih i pesničkih dela među kojima i romana "Dečaci sa Une" koji je deo đačke lektire u BiH. Risojević je direktor Narodne i Univerzitetske biblioteke u Banjaluci i senator Republike Srpske. Književno veče Ranka Risojevića sa prigodnim muzičkim programom organizovali su časopis za književnost i kulturu "Ljudi govore" i Udruženje pesnika i pisaca "Desanka Maksimović" iz Toronta.

Srpski se, ipak, čuva u Kanadi

Statistička služba iznela je podatak da je 2006. godine više od polovine dece imigranata znalo jezik svojih roditelja, što povećanje od skoro 15 odsto u odnosu na iste podatke iz 1981. godine. U izveštaju pod nazivom Evolucija prenošenja jezika imigranata u Kanadi, naglašava se da današnji imigranti, koji govore španski, kineski ili pendžabi jezik, mnogo lakše će očuvati svoj jezik nego što je to bio slučaj sa ranijim evropskim imigrantskim grupama. Ako se uzme u obzir da je najznačajnija izloženost maternjem jeziku u porodičnom okruženju, onda su današnje generacije u prednosti zbog toga što je sistem omogućio doseljavanje čitavih porodica. U periodu između 1980. i 2000. godine težište je bilo stavljeno na okupljanje porodice, pa su se tada doselili i roditelji i deke i bake, koji su posebno važni za prenošenje jezika na nove generacije. Svakako da je situacija mnogo drugačija i kompleksnija kada se radi o deci koja potiču iz mešovitih brakova. Ukoliko roditelji ne govore istim jezikom, mnogo je manja verovatnoća da dete nauči matenji jezik. Isto tako, u izveštaju se naglašava da procenat drastično opada sa svakom narednom generacijom. Najviše očuvan jezik je pendžabi, gde trećina dece u trećoj generaciji govori jezik svojih roditelja. Nasuprot njemu, mađarski govori tek tri odsto pripadnika te nacionalne zajednice u Kanadi, a slede nemački 5 odsto, poljski 6, portugalski 8, italijanski 11, španski i srpskohrvatski 12 odsto.

Za G8 trošeno neplanski i nedovoljno transparentno

Za G8 trošeno neplanski i nedovoljno transparentno Najnoviji, prolećni izveštaj generalnog revizora, poslednji koji je sačinila Šila Frejzer pre penzionisanja 30. maja, a koji je predstavio novi revizor Džon Virsema, sadrži nekoliko osnovnih tačaka. Najupečatljivija je svakako ona o troškovima za prošlogodišnji samit G8 u Hantsvilu i G20 u Torontu, gde se čak tvrdi da vladajuća stranka nije iznela precizne podatke o utrošenom novcu. Pominju se brojke od odobrenih 1,1 milijardi dolara, potrošenih 664 miliona i zamera se da se nije planski radilo, da nije obavljeno svođenje računa, ali se i naglašava da cilj izveštaja nije bio da proceni da li je i u kojoj meri novac adekvatno utrošen. Polsanici su u četiri navrata odobravali sedam različitih zahteva za finansiranje, koje je tražilo 14 ministarstava. Deo sredstava je članovima Parlamenta predstavljen kao investicija za regulisanje saobraćaja na graničnim prelazima, što je okarakterisano kao nedovoljno transparentna kategorizacija. Isto tako, konzervativci su se našli na udaru kada se otkrilo da je veći deo od 50 miliona izdvojenih dolara za infrastrukturu otišao na detalje kao što su gazeba, novi trotoari, kupatila na otvorenom i uređivanje zelenih površina. Revizor otkriva da je više od 200 projekata u stvari odobrila mala grupa odabranih, bez uobičajene provere zvaničnih predstavnika federalne vlade. Na čelu tog tima bio je lokalni poslanik i ministar industrije u to vreme Toni Klement, a tu su bili još i gradonačelnik Hantsvila i generalni direktor Dirherst Rizorta, u kome je samit i održan. Revizor zamera i što ne postoji odgovarajuća dokumentacija potrebna u postupku odobravanja sredstava, te preporučuje da vlada prekontroliše proceduru za traženje sredstava za finansiranje, kako bi poslanici dobijali jasnu i tačnu informaciju na osnovu koje će odobravati sredstva. Navodi se i da je tokom oba samita, G8 i G20, na desetine miliona dolara otišlo na policiju - 89miliona za policiju u Torontu, 57 za provincijsku policiju i 30 miliona za RCMP. Veliki deo ovog novca potrošen je na privremeni smeštaj policijaskih snaga, oko 60 miliona. I pored sveg tog novca, dodatno je bilo potrebno još 34 miliona dolara za angažovanje lužbe obezbeđenja, pošto nije bilo dovoljno pripadnika policijskih snaga. Pored ovoga, revizorski izveštaj navodi da je nedostatak sredstava doveo do problema i zastoja u brojnim segmentima. Tako, RCMP ima problema u sprovođenju nacionalne policijske službe zbog narastajućih troškova, potom nije ostvaren zadovoljavajući napredak u poboljšanju uslova u rezervatima, što je dovelo do još većeg jaza između načina života pripadnika Prvih nacija i ostalog stanovništva. U zdravstvu nedostatak sredstava onemogućava adekvatno poštovanje propisa o sigurnosti i efikasnosti medicinskih sredstava, poput zavoja, pejsmejkera i opreme za dijalizu. Gotovo u polovini slučajeva nisu obezbeđeni profesionalni standardi za modernizaciju opreme. Džon Berd, u to vreme ministar za infrastrukturu, prvi je pokušao da objasni da ni jedan peni nije protraćen, već da je, naprotiv, sve urađeno na vreme i u okviru budžeta. On se saglasio da postoje birokratske manjkavosti i prihvatio sugestiju da vlada treba određene postupke da učini jasnijima. Toni Klement je takođe održao konferenciju za štampu, na kojoj je istakao da se vlada zalaže za veću otvorenost i transparentnost. Ovaj izveštaj trebalo je da se pojavi u aprilu, ali je to odloženo zbog izbora.

Efikasnija kontrola prekookeanskog saobraćaja

Prekookeanski aviosaobraćaj veoma je živ, posebno u severnom Atlantiku. Preko hiljadu aviona dnevno, sa stotinama hiljada putnika, preletelo je taj vazdušni prostor prošle godine, a ove se procenjuje da će povećanje iz-nositi oko pet odsto. Ovoliki saobraćaj zahteva i izuzetnu kontrolu koja, i pored sistema za GPS i bežične komunikacije, neretko predstavlja problem. Naime, radarski sistem na zemlji pozicioniran je na kopnu i za efikasno funkcionisanje saobraćaja potrebno je šezdesetak kontrolora u Genderu, Nova Skotija, i desetak više u Prestviku, Škotska. Ove nedelje kompanija Nav Kanada, koja kontroliše civilni vazdušni prostor u Kanadi i na zapadnom delu severnog Atlantika, najavila je novu tehnologiju GAATS+, Gander Automated Air Traffic System Plus, kojom se u velikoj meri automatizuje veliki deo posla kontrolora. Između ostalog, on omogućava da se na pet minuta svede dosadašnji desetominutni standard za razmak između aviona iste brzine u radarima nepokrivenom prostoru, čime se otvara mogućnost da mnogo veći broj aviona leti na energetski najefikasnijim rutama. Računa se da skoro dve trećine aviona, opremljenih najmodernijim sistemima za GPS i tekstualnu komunikaciju može da koristi prednosti GAATS+. Nav Kanada procenjuje da će ova tehnologija doneti aviokompanijama uštedu od milion dolara za troškove goriva, ali je takođe važno i da će emisija izduvnih gasova biti smanjena za oko tri hiljade metričkih tona. GAATS+ je rezultat trogodišnje saradnje između kontrolora u Genderu i stručnjaka za hardver i softver u tehničkom centru Nav Kanada u Otavi. Generalni direktor regionalnog centra za vazduhoplovno obaveštavanje u Genderu Kris Moland naglašava da je ovim kontrola saobraćaja značajno unapređena, jer se može za svega 30 sekundi znati položaj aviona kroz sat vremena. Nav Kanada planira najesen da otvori dodatne ADS-B pozicije u severnom delu Grenlanda, što bi dodatno smanjilo standard razmaka između aviona, od pet minuta na pet milja.