SRBIJA

Uhapšen Goran Hadžić poslednji haški optuženik

Završeno najteže poglavlje u saradnji sa Tribunalom

Suptilna diskriminacija Srba

Kosovo dalja prepreka na putu ka EU

Vekarić: Dokumenti su i dalje u Tužilaštvu

Vlada Srbije najavila žalbu Evropskoj komisiji

Irinej: Ne primenjuje se Zakon o vraćanju imovine

Uhapšen Goran Hadžić poslednji haški optuženik

Bivši premijer SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i predsednik samoproklamovane Republike Srpske Krajine Goran Hadžić koji je uhapšen u sredu u blizini sela Krušedol na Fruškoj gori, poslednji je optuženik koga je Haški tribunal potraživao od Srbije. Hadžić je deveti haški begunac kojeg je Srbija uhapsila u poslednjih osam godina . U istom periodu 21 haški optuženik dobrovoljno se predao srpskim vlastima, koje su ih izručile Haškom tribunalu. Emitujemo hronologiju hapšenja i dobrovoljnih predaja haških optuženika na teritoriji Srbije od 2003. godine od kada je intenzivirana saradnja sa Haškim tribunalom. - 20. januar 2003. - Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović otputovao je u Hag gde se dobrovoljno predao haškom Tribunalu. - 24. februar 2003. - Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj otputovao je u Hag gde se dobrovoljno predao haškom Tribunalu. - 13. marta 2003. - U Beogradu su u policijskoj akciji Sablja, nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, uhapšeni bivši funkcioneri Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Franko Simatović Frenki i Jovica Stanišić i izručeni haškom Tribunalu. - 21. aprila 2003. - U Beogradu se dobrovoljno predao bivši oficir JNA Miroslav Radić, jedan od trojice optuženih iz takozvane vukovarske trojke. - U noći između 12. i 13. juna 2003. u svom stanu u Beogradu uhapšen je bivši oficir JNA pukovnik Veselin Šljivančanin, poslednji iz takozvane vukovarske trojke optužene za zločine na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara. - 30. juni 2003. - Vlastima u Beogradu predao se bosanski Srbin Željko Meakić. - 9. avgust 2003. - Bosanski Srbin Mitar Rašević predao se vlastima u Srbiji. - 25. septembra 2003. - Na području opštine Malo Crniće (Srbija) uhapšen je kapetan prve klase bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA) Vladimir Kovačević zvani Rambo. - 26. novembar - Bivši lider Kninske krajine i haški optuženik Milan Babić dobrovoljno se predao vlastima u Srbiji, u kojoj je posle rata živeo. - 9. oktobra 2004. - Bivši oficir VRS Ljubiša Beara predao se vlastima u Srbiji. Prebačen u Hag u pratnji srpskog ministra pravde Zorana Stojkovića. - 3. februar 2005. - General u penziji Vojske SCG Vladimir Lazarević, dobrovoljno je otpu-tovao u Hag. - 21. februara 2005. - Penzionisani general VRS Milan Gvero doneo je odluku da se dobrovoljno preda. Otputovao je u Hag u pratnji bivšeg ministra za lokalnu samoupravu Zorana Lončara. - 25. februara 2005. - Haški optuženik, bivši oficir Vojske Republike Srpske Radivoj Miletić odlučio je da dobrovoljno preda. Otputovao je u Hag 28. februara u pratnji bivšeg ministra za lokalnu samoupravu Zorana Lončara. - 7. mart 2005. - Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i haški optuženik Momčilo Perišić dobrovoljno je otputovao u Hag. - 10. mart 2005. - Bivši ministar unutrašnjih poslova RS Mićo Stanišić odlučio je da se preda Haškom tribunalu, zvanično je potvrđeno iz Vlade Srbije. Narednog dana otputovao je u Hag u pratnji ministra za državnu upravu Srbije Zorana Lončara i ministra unutrašnjih poslova RS Darka Matijaševića. - 13. mart 2005. - Gojko Janković, koji je pred Haškim tribunalom optužen za zločine nad muslimanskim stanovništvom u Foči, doneo je odluku da se dobrovoljno preda, saopštila je Vlada Srbije. - 15. mart 2005. - Bivši načelnik bezbednosti u Zvorničkoj brigadi VRS Drago Nikolić odlučio je da se dobrovoljno preda Haškom tribunalu, saopštila je Vlada Srbije. - 20. mart 2005. - Haški optuženik Vinko Pandurević doneo je odluku da se dobrovoljno preda Haškom tribunalu, saopšteno je iz Vlade Srbije. - 29. mart 2005. - Policijski general RS Ljubomir Borovčanin odlučio je da se dobrovoljno preda Haškom tribunalu, saopštila je Vlada Srbije. - 4. aprila 2005. - Haški optuženik policijski general Sreten Lukić otputovao je u Hag po proceduri dobrovoljne predaje, saopštila je Vlada Srbije. - 8. april 2005. - Nekadašnji pomoćnik komandanta za bezbednost u Drinskom korpusu, pukovnik Vujadin Popović, odlučio je da se dobrovoljno preda tom sudu, saopštila je Vlada Srbije. - 7. april 2005. - Haški tribunal objavio je optužnicu protiv Milorada Trbića, koji je dan ranije prebačen u pritvorsku jedinicu u Ševeningenu. - 14. april 2005. - Pukovnik Vujadin Popović, nekadašnji pomoćnik komandanta za bezbednost u Drinskom korpusu, dobrovoljno je otputovao u Hag u pratnji bivšeg ministra za lokalnu upravu Zorana Lončara. - 22. april 2005. - General Nebojša Pavković obavestio je Vladu Srbije da je doneo odluku da se dobrovoljno preda haškom Tribunalu. - 31. maj 2007. - Haški optuženik, penzionisani general VRS Zdravko Tolimir, uhapšen je u zajedničkoj akciji policija Srbije i RS. - 11. jun 2008. - Bivši načelnik Centra javne bezbednosti Banjaluke i haški optuženik Stojan Župljanin uhapšen je u okolini Beograda. - 21. jul 2008. - U Srbiji je uhapšen bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. - 26. maj 2011. - Posle 16 godina skrivanja u selu Lazarevo, u blizini Zrenjanina, uhapšen je bivši general Vojske RS Ratko Mladić.

Završeno najteže poglavlje u saradnji sa Tribunalom

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je poslednji haški begunac uhapšen u rejonu Fruške gore. "Srbija je završila najteže poglavlje u saradnji sa Haškim tribunalom i nastaviće da ispunjava svoje međunarodne obaveze. Završena je turobna stranica naše istorije", rekao je Tadić na konferenciji za novinare. Tadić je kazao da je Srbija hapšenjem Hadžića ispunila zakonsku obavezu i moralnu dužnost. Predsednik Srbije čestitao je pripadnicima Bezbednosno informativne agecije na hapšenju Hadžića. Demantujem sve spekulacije vezane za manastir Krušedol i objekte Vojske Srbije, rekao je Tadić. "Radili smo veoma naporno u prethodne tri godine na hapšenju begunaca. Rad na hapšenju Osame bin Ladena trajao je gotovo deceniju. Radili smo teško i sistematično i na kraju su usledili rezultati", rekao je Tadić. Povodom zahteva za otkrivanje pomagača haškim optuženicima, Tadić je rekao da će u javnosti biti objavljeno ko je kome pomogao u skrivanju posle sveobuhvatne istrage. "Ne očekujem nikakve reakcije iz EU povodom hapšenja Hadžića, jer je to bila obaveza Srbije", rekao je Tadić. "Govorili su da je sada najvažnije hapšenje Hadžića, iako mnogi moji sagovornici nisu znali da izgovore njegovo ime". Tadić je ponovio da nikakvi pritisci u vezi sa hapšenjem Mladića i Hadžića nisu bili efektivni, jer su Srbiju iznad svega vodili moralni razlozi, zakonske obaveze i svest da je to uslov za pomirenje u regionu. "Potpuna je iluzija i da će pritisci dati rezultate i kada je u pitanju Kosovo. Mi ne radimo pod pritiskom", rekao je Tadić.

Suptilna diskriminacija Srba

Anketa među Srbima u Karlovcu, Splitu i Slavoniji pokazuje da su umorni od domovine koja ponižava neuspešne i dozvoljava da joj se neki Srbi toliko ulizuju, da postaju veliki Hrvati Verenicima Velimiru Stojanoviću i Mariji Đember, srpskim državljanima, zaplenjene su prošle nedelje venčane burme na ulasku u Hrvatsku, za koje su imali račune. Verenik Velimir i verenica Marija , koja je u sedmom mesecu trudnoće i nosi blizance, krenuli su iz Nemačke na venčanje u Srbiju. Hrvatski carinici su ih, međutim, zadržali četiri sata na granici i oduzeli im burme jer ih, kako im je objašnjeno, nisu prijavili. Tri dana kasnije, burme, koje su plaćene 3.340 evra, morali su da otkupe od Hrvatske za 3.000 evra! Iz Uprave carine Hrvatske tvrde da je sve učinjeno po zakonu. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije posavetovalo je srpske verenike iz Nemačke da tuže Carinu Hrvatske, kako bi ih država Srbija branila. Još se ne zna epilog ovog slučaja carinjenja trudne srpske verenice i njene venčane burme, tek ovaj događaj je za Ginisovu knjigu rekorda i Listu hrvatskih gluposti. Pitanje koje se kod nas u Srbiji ovim povodom postavlja, glasi: - Zašto Hrvati uvek hoće da prcaju nas Srbe? Što ne carine burme nemačkim i italijanskim turistima, koji dolaze na Jadransko more? To sam se i ja pitao kada sam bio u službenoj poseti firmi Nehe u Našicama. Završio sam intervju sa generalnim direktorom, koji mi je dao vizit kartu uz napomenu: "Zovite me ako treba!" Na izlazu iz Našica, tik pred tablu grada, iza koje je puta za Beograd, zaustavio me saobraćajni policajac i tražio kaznu od 350 kuna. - Vozilo nema velika svetla i prljavo je! - Svetla su upaljena, a auto je prljav jer smo bili u cementari Nehte, a u gradu nema parionice. Nemamo da platimo 350 kuna! - Moraćete u zatvor - bio je uporan saobraćajac Hrvat. - Odlično, imaću rubriku "Uhapšen srpski novinar zbog prljavog automobila i stavljen u hrvatski zatvor!" - Dobro, biće tako - uporan je bio mladi čuvar ulica u Našicama. Onda sam ja pomenuo vlasnika direktora fabrike i pokazao njegovu vizit kartu, na šta se policajac okrenuo i otišao. Pomislio sam mu da mu je direktor fabrike ili rod, a možda školski drug njegovog oca. E, sad pitam se ja, ako je tako nama Srbima, koji dolazimo u posetu Hrvatskoj na kratko, kako je tek Srbima, koji dugo žive u rodnoj zemlji Hrvatskoj. Napravio sam anketu i dobio nekoliko odgovora. Imena anketiranih izostavljam, da ih neko u Hrvatskoj ne bi uhapsio. Mladi bisnismen i srpski politički aktivista iz Karlovca kaže: - Srbi kao građani Hrvatske proživljavaju istu sudbinu kao većinsko stanovništvo i muči nas ulazak HR u EU, nezaposlenost, privredna stagnacija, slabo pravosuđe i obrazovanje. Srbi kao nacionalna manjina u Hrvatskoj imaju problema po pitanju ostvarivanja ljudskih i imovinskih prava, prava na jezik i pismo. Za to postoje zakoni koji se gotovo nikako ne primjenjuju. Uvažavanje Srba kao građana Hrvatske razlikuje se prema području u kojem žive, da su sredine urbanije ili ruralne. Srbi koji su uspješni u svojim profesijama ostvaruju jednako uvažavanje kao i pripadnici većinskog stanovništva, tako da ima Srba koju su uspješni advokati, političari, univerzitetski profesori, ljekari. Ali, atmosfera i zastupljenost Srba u medijima je nedovoljna i negativna. U gotovom svim kaznenim djelima ukoliko je počinitelj Srbin to će biti istaknuto za razliku od toga ako je žrtva Srbin - kaže mladi karlovački japi. I podseća da Hrvatska dalje živi u post-ratnom periodu u kojem se definira i kao pobjednica i kao žrtva što utječe na prosječne slobode Srba u Hrvatskoj. A kada govori o političkoj participaciji Srba u Hrvatskoj, moj sagovornik iz Karlovca deli Srbe na patriote i na ulizice Hrvatima. - Postoje danas Predstavnici i Pripadnici Srba u Hrvatskoj. Predstavnici su svi oni političari koji zastupaju interese srpskog naroda kome pripadaju, dok su Pripadnici Srba oni političari koji vode građansku politiku stranke koja nema srpski predznak. I što Pripadnici na izborima i posle niti u jednom momentu zastupaju interese srpske zajednice već postaju veliki Hrvati, veći čak i od Šeksa ili Ive - kategoričan je Srbin iz Karlovca. Srbin Splićanin, uz to i odbornik je direktniji i na anketu odgovara kratko: - Uvaženost Srba u Hrvatskoj svodi se na površno ispunjavanje nekakvih zakonskih propisa, kako bi se zamaglile oči EU izvjestiteljima. U Splitu se prava svih manjine utvrđuju uravnilovkom, pa gradonačelnik Željko Kerum i Vijeće daju novčana sredstva po 4.500 kn za kvartal rada Srba, kao da nas nema desetak hiljada već sto, koliko ima Bugara na rivi. Mi Srbi smo u Splitu izgubili pravo samostalnog raspolaganja dodjeljenih novčanih mizernih sredstava što je, također, Kerimova novina!? I objašnjava da većina Srba u Dalmaciji živi bedno kao ostali narod, jer "prosječni građanin životari, na belu hlebu i vodi, nosi davno iznošene stvari, ne liječi se već sanja o ljekovima, strpljivo čekajući da umre i zajebe djecu koja nisu u stanju niti da dostojno sahrane roditelja". Anketirani Srbin iz Slavonije priča slično, ali i zaključuje: - Mnoga pitanja oko statusa Srba još uvek su ostala nerešena, izbeglice nisu vraćene niti obeštećene, mnogi Srbi još uvek su bez stanova. Naravno da je situacija iz godine u godinu bolja, ali generalno gledano, Srbi još uvek nisu neko o kome se pozitivno govori i piše. Zato Srbi ne žele da učestvuju u vlasti i neće izaći na nove izbore - kaže slavonski Srbin i računa. Srbi u Hrvatskoj danas su najveća nacionalna manjina i ima ih 4,5 odsto od ukupnog stanovništva. Ako je u Zagrebu, gde živi 28.117 Srba, na izbore izašlo samo njih 638, to znači da su Srbi bojkotovali te izbore. Srbi su svesni da poslednjih godina, koliko deluju Veća srpske nacionalne manjine, od njih imaju jako malo koristi i ne veruju ljudima koji vode tu instituciju. Politička grupacija Milorada Pupovca je favorizovana od strane hrvatske države jer je na izbore izašla sa velikim novcem za razliku od Zajednice Srba koja nije imala ni prebijene pare. - Istovremeno - priča slavonski Srbin - u hrvatskom društvu ratni veterani su najpovlaštenija kasta. Bivši borci, ali i ubice i otimači tuđe imovine pokušavaju da vladaju hrvatskom,a pri tom da i dalje istrebljuju Srbe i sve srpsko. Hrvatski ustav sadrži dobra rešenja kada su u pitanju prava Srba, ali je najveći problem što se u praksi ovaj zakon ignoriše. Vlada suptilna diskriminacija Srba. Svi su ljubazni i svi paze šta će reći Srbinu, ali se žestoko trude da izbegnu ispunjavanje svojih obaveza. Nešto tako suptilno je i u Srbiji u odnosu na hrvatske Srbe. Naime, navršilo se dve decenije od nezavisnosti demokratke Hrvatske. U Srbiji ovaj istorijski trenutak nije bitno obeležen, posebno ne u medijima, da ne bi ispalo kako Beograd slavi hrvatsku pobedu i sopstveni nacionalni porez. Marko Lopušina

Kosovo dalja prepreka na putu ka EU

Nemački mediji povodom hapšenja Gorana Hadžića postavljaju pitanje kako je bilo moguće da on, kao i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, godinama nesmetano živi u Srbiji, i istovremeno podsećaju da Kosovo i dalje ostaje krupna prepreka na putu Srbije u Evropsku uniju (EU). Dnevnik "Velt" u komentaru pod nazivom "U državi Srbiji je i dalje nešto trulo" navodi da je od ključnog značaja za hapšenje Hadžića i Mladića bila želja Srbije za ulazak u EU, a ne promena stava. "No nužno je biti svestan toga da se šanse za priključenje EU, koja je u krizi okrenuta pre svega samoj sebi, smanjuju. Voz odlazi, Hrvatska je još uspela da preskoči prepreke za ulazak u EU. Ali onaj ko ne želi da zaista sve da za članstvo, neće uspeti. I kod kuće će izgubiti izbore", predviđa "Velt". List preporučuje predsedniku Borisu Tadiću da za dalje poteze iskoristi sadašnji trenutak i podseća da se do kraja godine u Briselu očekuje odluka o statusu kandidata za Srbiju. "Opravdano je pitanje zašto je hapšenje ubrzano tek pod vremenskim pritiskom. Nešto je odavno trulo u državi Srbiji. I još uvek je trulo. Jer, ako Beograd veruje da je saradnjom sa Hagom rešio sve probleme, vara se. Prava proba za ulazak u Evropu tek predstoji - Kosovo", navodi "Velt". Dodaje se da Beograd "mora da pokaže političku zrelost i prizna suseda na jugu" te da "mora da prestane da instrumentalizuje sopstvene ljude na Kosovu, i igra igrice sa međunarodnom zajednicom". "Berliner cajtung" (Berliner Zeitung) navodi da "Srbija godinama nije želela da uhapsi optužene za ratne zločine, iako je pri tome nezasluženo udoban put izručiti ih jednoj udaljenoj sudskoj instanci i sam se pri tome osećati rasterećeno". "Najvažnije pitanje ostaje nerazjašnjeno - kako će se Srbija ophoditi prema Kosovu. Samo odgovor na ovo pitanje pokazaće da li Beograd zaista prihvata realnosti novog Balkana. I dalje Srbija tvrdi da nikada neće priznatio Kosovo. Ali ova pozicija ne može da bude dugoročna", ocenjuje "Berliner cajtung".

Vekarić: Dokumenti su i dalje u Tužilaštvu

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da će dokumenti o odricanju prava na žalbu Gorana Hadžića o izručenju biti prosleđeni Ministarstvu pravde sutra, pošto se završe sve pravne formalnosti. Vekarić je novinarima ispred Specijalnog suda rekao da je Hadžić stavio svoj potpis na to da se odriče prava na žalbu, a danasto treba da uradi i njegov branilac advokat Toma Fila, posle čega će spisi biti prosleđni Ministarstvu pravde. Prema proceduri, ministarka pravde Snežana Malović treba da potpiše nalog za Hadžićevo izručenje Hagu. Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je ranije danas da od bezbednosnih procena zavisi kad će Hadžić biti izručen i da javnost to neće znati do momenta izručenja. Bivši predsednik Republike Srpske Krajine, Goran Hadžić uhapšen je juče u rejonu Fruške Gore. Optužen je za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u istočnoj Slavoniji. Očekuje se njegovo izručenje iz Specijalnog suda u Beogradu u Tribunal u Hagu.

Vlada Srbije najavila žalbu Evropskoj komisiji

Vlada Srbije najavila je juče da će pred Evropskom komisijom pokrenuti rešavanje problema u vezi sa zabranom ulaska robe iz Srbije na Kosovo. Šef vladine kancelarije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović rekao je na konferenciji za novinare posle sednice vlade da će srpska strana upozoriti Ujedinjene nacije i Evropsku uniju na problem zabrane ulaska robe iz Srbije na Kosovo. "Vlada je ocenila da se tom odlukom privremenih vlasti u Prištini dezavuiše smisao dijaloga o Kosovu i želi da se izazove nesigurnost sprskog stanovništva i spreči svaki demokratski pokušaj rešavanja problema u južnoj pokrajini", rekao je Mihajlović. On je ukazao i da je vlada ocenila da je odluka prištinskih vlasti o embargu na robu iz Srbije jednostrani akt kojim se grubo krši CEFTA sporazum i onemogućava normalno snabdevanje stanovništva južne srpske pokrajine. Evropska komisija je osnivač CEFTA sporazuma. Vlada Kosova je juče odlučila da na osnovu reciprociteta uspostavi embargo na uvoz robe iz Srbije. Kako je navela Vlada Kosova, odluka predstavlja odgovor na to što Srbija ne priznaje pečat kosovske carine i što onemogućava izvoz sa Kosova u Srbiju. Srbija ima veliki suficit u robnoj razmeni sa Kosovom.

Irinej: Ne primenjuje se Zakon o vraćanju imovine

Tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji upozorile su juče da se u Srbiji ne primenjuje Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i da to predstavlja direktno kršenje Ustava. Episkop bački Irinej kazao je na konferenciji za novinare da je od 2006. godine, kada je usvojen taj zakon, vraćeno samo 20 odsto potraživanja verskih zajednica i crkava u Srbiji. On je kazao da je "teško uhvatiti logiku" po kojoj se vraća imovina crkvama i verskim zajednicama u Srbiji, navodeći da je samo u jednom slučaju vraćeno 90 odsto potraživanja, jer je reč o šumskom zemljištu, dok u mnogim slučajvima nije ništa vraćeno. Prema njegovim rečima, za sva potraživanja crkve i verske zajednice u Srbiji podnele su na vreme svu potrebnu dokumentaciju i dokaze koji su predviđeni zakonom. Vladika Irinej je naglasio da postoje mnoga gotova rešenja o vraćanju imovine, ali da ona ne mogu da se sprovedu jer još nije imenovan direktor Direkcije za restituciju, iako je mandat prethodnom istekao još 31. decembra 2010. godine. On je kazao i da je dodatan problem paralelna primena Zakona o privatizaciji i Zakona o planiranju i izgradnji, jer ta dva zakona ne sadrže potrebna ograničenja u pogledu restitucije crkvene imovine i imovine građana. "Bez pune restitucije nastaje velika imovinska šteta za tradicionalne crkve i verske zajednice, pa su one na taj način onemogućene da izvršavajju svoju duhovnu misiju i svoju ustavnu i zakonsku ulogu, što znači da se naneta im nepravda produžuje i produbljuje u novom izdanju", kazao je on. Vladika Irinej je kazao i da su netačne, ali zabrinjavajuće i zbunjujuće tvrdnje potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića da Srbija ne može da izdrži pravu restituciju jer će bankrotirati, naglašavajući da potraživanja crkve i verskih zajednica čine oko tri odsto zemlje koja se potražuje. On je naveo i da su o rešavanju problema vraćanja imovine saglasne sve tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji i da su odlučne u zahtevu o zaštiti svojih prava, naglašavajući da će i u buduće zajedno nastupati, a o čitavom problemu će upoznati i sve nadležne institucije u Evropi. Konferenciji su prisustvovali beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i predsednik Saveza jevrejskih opština u Srbiji Aleksandar Nećak koji su se složili sa zahtevom da se ubrza vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama. Prema ranijim podacima, Direkcija za restituciju Srbije je crkvama i verskim zajednicama do kraja prošle godine vratila 33.289 hektara poljoprivrednog, šumskog i gradskog građevinskog zemljišta, što je 40,5 odsto od ukupno traženog zemljišta. Ustavni sud Srbije u aprilu je saopštio da nije prihvatio inicijative kojima se osporavala ustavnost Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama ocenjujući da je taj zakon zasnovan na Ustavu i da ne sadrži ni povredu načela pravne jednakosti i zabrane diskriminacije predviđene Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.