SVET

Mardok: Sramota me je, ovo je najteži dan u mom životu

Bivši novinar britanskog tabloida pronađen mrtav

Francuska i Nemačka će pomoći Grčkoj

Više od polovine neprofitnih sajtova ideološko

Nemačka poziva radnu snagu iz kriznih EU-zemalja

Vanredno stanje u ekonomiji Kipra

Polovina sveštenika za ukidanje celibata, 10 odsto ima decu

Spektakularna erpucija vulkana Lokon u Indoneziji

Nepal ponovo premerava Maunt Everest

Mardok: Sramota me je, ovo je najteži dan u mom životu

Medijski magnat Rupert Mardok izjavio je u utorak, na saslušanju pred britanskim parlamentom da ga je bilo sramota kad je početkom godine saznao da je njegov list prisluškivao i objavio transkripte ubijene britanske tinejdžerke i izvinio se za taj postupak. Mardok, vlasnik kompanije Njuz korporejšen, u čijem sastavu je bio sporni britanski tabloid "Njuz of d' vorld" koji je u međuvremenu ugašen, na saslušanju pred britanskim parlamentom rekao je da nije bio upućen u taj slučaj i da su ga pojedini zaposleni u kompaniji pogrešno informisali, prenosi Bi-Bi-Si. Rupert Mardok, koji ima 80 godina, rekao je da pojavljivanje i saslušanje pred britanskim parlamentom za njega predstavlja "najteži dan u njegovom životu". To je i prvo pojavljivanje Mardoka u britanskom parlamentu u 40 godina dugoj medijskoj karijeri u Velikoj Britaniji. Tokom saslušanja Mardok je više puta bio prekidan. Poslanik laburista Tom Votson postavljao mu je oštra pitanja, ali je sin Roberta Mardoka, Džejms, više puta pokušao da interveniše. Poslanik Votson jasno mu je stavio do znanja da želi da čuje odgovore od njegovog oca "koji je odgovoran za upravljanje kompanijom i ozbiljne prekršanje koji su počinjeni", ukazuje Bi-Bi-Si. Stariji Mardok rekao je da je list "Njuz of d vorld" činio samo jedan odsto njegovog ukupnog profita i da su tim poslom upravljali "ljudi kojima je verovao". On je naveo da zbog skandala koji je nastao trpi veliku finansijsku štetu. Njegov sin Džejms, predsednik Njuz internešenela koji je izdavao tabloid, nedavno ugašen, kazao je da ta kompanija nije uspela da odgovori visoko postavljenim standardima, ali da je "odlučna da osigura da se takve greške više ne ponavljaju". "Želeo bih da naglasim da mi je veoma žao, da nam je svima veoma žao posebno zbog žrtava nelegalno presretnutih razgovora i njihovih porodica", rekao je Džejms Mardok. Pre saslušanja Ruperta Mardoka i njegovog sina Džejmsa pred odborom britanskog parlamenta izjavu je dao i šef londonske policije Pol Stivenson, koji je podneo ostavku na tu funkciju. Stivenson je priznao da je 10 od 45 novinara u njegovom odeljenju za štampu ranije radilo za tabloid "Njuz of d' vorld", ali je demantovao da je bilo nedozvoljenih kontakata. On je naveo da je bio neprijatno iznenađen kada je saznao da bivši izvršni direktor tog lista Nil Volis angažovan kao konsultant za medije u policiji.

Bivši novinar britanskog tabloida pronađen mrtav

Nekadašnji novinar ugašenog britanskog nedeljnog tabloida Njuz ov d vorld koji je među prvima ukazao na skandal oko prisluškivanja, Šin Hor pronađen je u ponedeljak mrtav u mestu Votford, saopštila je britanska policija. Policija je saopštila da je Hor pronađen mrtav u svojoj kući u Votfordu, 40 kilometara udaljenon od Londona, kao i da se njegova smrt vodi kao nerazjašnjena, ali da se ne smatra sumnjivom. List Gardijan navodi da je Hor imao dugotrajne probleme s alkoholizmom i drogom. Prema pisanju Njujork tajmsa, Hor je rekao da se u ugašenom tabloidu Njuz ov d vorld, koji je bio u vlasništvu medijskog magnata Ruperta Mardoka, prisluškivala govorna pošta poznatih, političara, drugih novinara i čak žrtava zločina. To je, prema Horovim tvrdnjama, bila široko rasprostranjena praksa koju je čak ohrabrivao nekadašnji glavni urednik tog tabloida Endi Koulson. Koulson, koji je nakon rada u tabloidu Njuz ov d vorld bio šef za komunikacije sadašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona, uhapšen je u okviru istrage o prisluškivanju i podmićivanju policajaca. Prema tvrdnjama Hora, Koulson je znao da novinari Njuz ov d vorlda prisluškuju privatne razgovore, ali je Skotland Jard naveo da taj novinar nije obezbedio dokaze za svoje optužbe. Zbog skandala oko prisluškivanja ostavku su podnela i dva funkcionera londonske policije - šef policije Pol Stivenson i njegov zamenik Džon Jejts koji je bio najviši funkcioner Skotland jarda za borbu protiv terorizma. Skandal oko prisluškivanja mobilnih telefona poznatih, političara i porodica žrtava ubistava, kao i plaćanja policajcima za informacije uticao je na opadanje vrednosti medijske korporacije Ruperta Mardoka. Mardok je zbog tog skandala morao da ugasi nedeljnik Njuz ov d vorld i da odustane od potpunog preuzimanja satelitske televizije "British Sky Broadcasting". Bio je primoran da prihvati i ostavke njegovih glavnih zamenika u Britaniji i SAD.

Francuska i Nemačka će pomoći Grčkoj

Nemačka i Francuska su prevazišle razlike i usaglasile stavove o tome kako da Evropa pomogne Grčkoj i bori se protiv širenja dužničke krize. Do dogovora dve najveće evropske ekonomije došlo je u Berlinu, nakon sedam sati razgovora, a pod pritikom očekivanja sporazuma koji bi podigao poverenje investitora i zaustavio potrese na finansijskom tržištu. Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi "postigli su sporazum o zajedničkoj francusko-nemačkoj poziciji", saopšteno je iz kancelarije francuskog predsednika. I služba za odnose sa javnošću Angele Merkel je potvrdila da je do sporazuma došlo napominjući da se o situaciju u Evropi u svetlu dužničke krize razgovaralo i sa predsednikom Evropske centralne banke Žan-Klodom Trišeom, kao i, telefonom, sa predsednikom EU Hermanom van Rompejom. Detalji francusko-nemačkog sporazuma nisu saopšteni a pre sastanka u Parizu iz Berlina su poručivali da sa za samit o dugoročnom planu pomoći Grčkoj ne treba očekivati ništa "spektakularno". Ulozi pred samit su veliki, tumače analitičari i ukazuju na izuzetnu kolebljivost tržišta poslednjih nedelja zbog straha da će se dužnička kriza proširiti na veće evropske zemlje, poput Italije. I Međunarodni monetarni fond je upozorio da evropski lideri moraju više da urade i osiguraju da problemi sa dugovima ne zaraze celu evropsku ekonomiju. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je rekao "da je situacija veoma ozbiljna" i da očekuje da na samitu u Briselu evropski lideri barem predstave kako će grčki dug učiniti održivim. Takođe Barozo sa skupa očekuje uslove pod kojima će privatni kreditori učestvovati u novom spasilačkom finansijskom paketu za Grčku. U međuvremenu Grčka nastoji da u ovoj godini smanji budžetski deficit na 7,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa 10,5 odsto BDP u 2010. i uvela je stroge mere štednje koje su zemlju gurnule u recesiju. Najnovije statistike pokazuju da je Grčka u prvoj polovini godine ubeležila fiskalni deficit od 12,7 milijardi evra prema budžetom predviđene 10,3 milijarde. Zvanična Atina ocenila je, kako je preneo vladin portparol Elias Mosialos, da će samit u Briselu odlučiti budućnost Grčke i Evrope.

Više od polovine neprofitnih sajtova ideološko

Više od polovine sve brojnijih neprofitnih sajtova vesti u SAD proizvodi čisto ideološke sadržaje, rezultati su studije koju je danas objavio Istraživački centar Pju za izuzetnost u novinarstvu, sa sedištem u Vašingtonu. Istraživanje je obuhvatilo 46 američkih nacionalnih i državnih neprofitnih veb sajtova vesti, i otkrilo je da je 56 odsto tih sajtova ideološki bazirano. Što je neki sajt ideološkiji to on ima samo jednog glavnog finansijera, iako ima više onih koji "doprinose", ukazuje studija. Ti sajtovi teže proizvodnji manje sadržaja i manje su transparentni kada se radi o njihovom identitetu ili identitetu njihovih finansijera. S druge strane, sajtovi sa izbalansiranijom političkom perspektivom teže većem broju finanisijera, transparentniji su i imaju više sadržaja, otkrila je studija. Najliberalnijih sajtova je devet i oni funkcionišu pod okriljem Američke nezavisne mreže medija, koju finansiraju brojni individualci i organizacije, uključujući i Fondaciju Otvoreno društvo milijardera mađarskog porekla Džordža Soroša. U najkonzervativnije sajtove ubrojano je njih 12, a njihovo zajedničko ime je "Zaštitnik" (Njatchdog) i uglavnom ih finansira Centar Frenklin za vladin i javni integritet, čiji je delimični osnivač libertarijanska grupa Alijansa Sem Adams. Izveštaj je, takođe, utvrdio da je izbor tema kojima se bave sajtovi povezan sa njihovom političkom orijentacijom ili orijentacijom njihovih finansijera. Liberalniji sajtovi favorizuju priče o ekologiji i organizovanom radu, dok konzervativniji naglasak stavljaju na priče o vladinoj neefikasnosti i rasipanju novca i resursa. Samo dva odsto priča na svim sajtovima sadrži više od dva različita gledišta, a polovina ispitanih priča ima samo jedno gledište o nekoj kontroverznoj temi, utvrdio je izveštaj. Istraživači Pjua analizirali su 1.203 članka iz septembra 2010. i izvršili pregled računa sajtova i njihovih glavnih finansijera između maja i septembra 2010.

Nemačka poziva radnu snagu iz kriznih EU-zemalja

Nemačka želi da nedostatak radne snage prevaziđe dovođenjem radnika iz zemalja Evropske unije (EU) koje se trenutno nalaze u krizi kao što su Španija, Portugalija i Grčka. Savezna agencija za rad, kako prenose mediji, već uveliko poziva kvalifikovane Špance da dođu na rad u Nemačku, a ispituje mogućnost sličnih akcija za regrutovanje radne snage i u Portugaliji i Grčkoj. Prema navodima ove ustanove, samo u Španiji je nezaposleno na hiljade inženjera i stručnjaka za informacionu tehnologiju, upravo ona kvalifikovana radna snaga koja nedostaje u Nemačkoj. Oko 17.000 Španaca spremno je, saopštila je predsatvnica Savezne agencije za rad, za zapošljavanje u Nemačkoj. U Portugaliji su, na primer, za dolazak u Nemačku zainteresovani pre svega ljudi kvalifikovani za negu starih i bolesnih. Nemačka je atraktivna i za grčke lekare, koji izuzetno dugo moraju da čekaju na specijalizaciju. U Nemačkoj bi to usavršavanje okončali za četiri do pet godina i pri tome radili na klinikama, kojima sve više nedostaju lekari. Savezna agencija za rad procenjuje da i u Bugarskoj, Poljskoj i Hrvatskoj ima lekara, inženjera kao i druge stručne radne snage koja bi rado došla na rad u Nemačku. Prema procenama privrednih udruženja, u Nemačkoj trenutno nedostaje 150.000 kvalifikovanih ljudi i to u informatici, tehničkim profesijama, prirodnim naukama i matematici. Savezna agencija za rad smatra da su trenutno najpotrebniji inženjeri, lekari i drugi kvalifikovani u zdravstvu i nezi starih.

Vanredno stanje u ekonomiji Kipra

Kiparska ekonomija je u "vanrednom stanju" i ukoliko se odmah ne primene "drakonske mere" zemlja će možda morati da zatraži spoljnu finansijsku pomoć, upozorio je guverner kiparske centralne banke Atanasios Orfanides. "Smatram da je ekonomija u vanrednom stanju, koje se može porediti s onim iz 1974", kada je Turska izvršila invaziju na severni deo ostrva, poručio je guverner u pismu kiparskom predsedniku Dimitrisu Hristofijasu, u koje je danas imala uvid agencija AFP. Pismo guvernera je poslato 18. jula, navodi se. "Kako bi se izbeglo najgore, pre svega kako Kipar ne bi bio prinuđen da zatraži mehanizam podrške i sve što bi to značilo za ekonomiju, nove još oštrije mere moraju biti preduzete odmah", podvukao je on. To je prvi put da guverner sugeriše da bi Kipru mogla da bude potrebna finansijska pomoć. Orfanides je objasnio svoju zabrinutost "nepovoljnom situacijom u svetu, teškoćama s pozajmljivanjem novca iz inostranstva" i ekonomskim posledicama eksplozije 11. jula u vojnom skladištu na jugu zemlje. U toj nesreći kod mesta Zigi, u blizini Larnake, 13 ljudi je poginulo, a uništena je najveća kiparska centrala za proizvodnju električne energije. To je izazvalo svakodnevne restrikcije struje na jugu ostrva.

Polovina sveštenika za ukidanje celibata, 10 odsto ima decu

Polovina sveštenika Poljske katoličke crkve bila bi oberučke za ukidanje celibata a najmanje 10 do 15 odsto njih već ima dete, bez obzira na učenje crkve, pokazala su najnovija istraživanja sociologa sa Univerziteta Adama Mickjeviča u Poznanju. "Celibat označava stanje kada neko nije u braku a to nije isto što i seksualno uzdržavanje. Zato može da se kaže da sveštenici koji žive sa ženama ne krše zakletvu koju su dali Crkvi", naveo je ironično sociolog Juzef Banjak za nedeljnik Pšekruj, opisujući logiku kojom se rukovode poljski sveštenici koji ne odustaju od seksa. Najnovije istraživanja profesora Banjaka pokazalo je da više od polovine poljskih sveštenika smatra da celibat treba ukinuti, te da žele porodicu - ženu i decu, svaki treći anketirani sveštenik priznao je da povremeno ulazi u veze bez obaveza sa ženama. Oko 12 odsto poljskih katoličkih sveštenika ima stalnu ljubavnicu a između 10 i 15 odsto njih iz raznih veza sa ženama i vanbračno dete. Poljska katolička crkva tvrdi da ne vodi nikakve statistike o svojim sveštenicima koji se ogreše o celibat, ali biskup Taduš Pjeronek potvrdio je da takvih slučajeva ima a da ponegde postoje i specijalni fondovi za isplatu alimentacije deci čiji očevi su sveštenici.

Spektakularna erpucija vulkana Lokon u Indoneziji

Nestabilni vulkan Lokon u centralnoj Indoneziji u nedelju je izbacio najveći stub vrelog pepela i dima na visinu od 3.500 metara od kada se aktivirao prošle nedelje, što je nateralo meštane da jurnu natrag u skloništa. Izbačeni pepeo nije uticao na letove i obližnji međunarodni aerodrom Manado radi normalno, preneo je portparol aerodroma. Samo su upozorene aviokompanije koje lete na 10 kilometara od vrha planine da preusmere letove, ali za sada nije bilo otkazivanja letova. Vulkan Lokon, koji se nalazi na severnom delu indonežanskog ostrva Sulavezi godinama je bio miran ali se aktivirao krajem prošle nedelje. U seriji erupcija u četvrtak i petak poginula je jedna žena, koja je doživela srčani udar dok je bežala u zaklon. Indonežanski stručnjak za vulkane Surono, rekao je da je erupcija izbacila najviše energije do sada. On je rekao da se nada da će ovim da se smanji pritisak i da će početi da se smiruje aktivnost vulkana, ali je i naglasio da je još prerano da se zna. Više od 33.000 ljudi živi na obroncima planine Lokon. Njih oko 5.000 čije su kuće najbliže krateru prebačeni su poslednjih dana u škole, džamije i druga skloništa. Uprkos upozorenjima da još nije sigurno da se vrate kućama neki su danas otišli da nahrane stoku ali rade u baštama, ali ih je snažna eksplozija naterala da jurnu nazad na niže delove. Nema informacija da je bilo ko danas nastradao. Vulkan Lokon jedan je od 129 aktivnih vulkana u Indoneziji. Tokom poslednje veće erupcije 1991. godine, poginuo je jedan švajcarski turista a hiljade ljudi su napustili domove. Indonezija, arhipelag od 240 miliona ljudi podložna je zemljotresima i vulkanima zbog položaja duž takozvanog vatrenog prstena u Tihom okeanu. Indonežanski arhipelag, na kome živi 240 miliona ljudi, nalazi se na takozvamom vatrenom prstenu Pacifika, zbog čega je podložan zemljotresima i vulkanima.

Nepal ponovo premerava Maunt Everest

Nemačka i Francuska su prevazišle razlike i pred sastanak u Briselu usaglasile stavove o tome kako da Evropa pomogne Grčkoj i bori se protiv širenja dužničke krize. Do dogovora dve najveće evropske ekonomije došlo je u Berlinu, nakon sedam sati razgovora, a pod pritikom očekivanja sporazuma koji bi podigao poverenje investitora i zaustavio potrese na finansijskom tržištu. Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi "postigli su sporazum o zajedničkoj francusko-nemačkoj poziciji", saopšteno je iz kancelarije francuskog predsednika. I služba za odnose sa javnošću Angele Merkel je potvrdila da je do sporazuma došlo napominjući da se o situaciju u Evropi u svetlu dužničke krize razgovaralo i sa predsednikom Evropske centralne banke Žan-Klodom Trišeom, kao i, telefonom, sa predsednikom EU Hermanom van Rompejom. Detalji francusko-nemačkog sporazuma nisu saopšteni a pre sastanka u Parizu iz Berlina su poručivali da sa za samit o dugoročnom planu pomoći Grčkoj ne treba očekivati ništa "spektakularno". Ulozi pred samit su veliki, tumače analitičari i ukazuju na izuzetnu kolebljivost tržišta poslednjih nedelja zbog straha da će se dužnička kriza proširiti na veće evropske zemlje, poput Italije. I Međunarodni monetarni fond je upozorio da evropski lideri moraju više da urade i osiguraju da problemi sa dugovima ne zaraze celu evropsku ekonomiju. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je rekao "da je situacija veoma ozbiljna" i da očekuje da na samitu u Briselu evropski lideri barem predstave kako će grčki dug učiniti održivim. Takođe Barozo sa skupa očekuje uslove pod kojima će privatni kreditori učestvovati u novom spasilačkom finansijskom paketu za Grčku. U međuvremenu Grčka nastoji da u ovoj godini smanji budžetski deficit na 7,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa 10,5 odsto BDP u 2010. i uvela je stroge mere štednje koje su zemlju gurnule u recesiju. Najnovije statistike pokazuju da je Grčka u prvoj polovini godine ubeležila fiskalni deficit od 12,7 milijardi evra prema budžetom predviđene 10,3 milijarde. Zvanična Atina ocenila je, kako je preneo vladin portparol Elias Mosialos, da će samit u Briselu odlučiti budućnost Grčke i Evrope.