SRBIJA

Šiptari napali sever Kosova

Bogdanović: Pregovori nisu uspeli

Vlada Srbije traži sednicu Skupštine o Kosovu

Ne treba verovati da je akcija Prištine spontana

Kfor proglasio Brnjak i Jarinje zabranjenom vojnom zonom

Fajnenšl tajms: Srbiju tek sad čeka težak posao

Srpska pravoslavna crkva, papa i Stepinac

Šiptari napali sever Kosova

Saobraćaj na administrativnom prelazu Jarinje, koji je u sredu uveče spaljen, od juče se odvija uz kontrolu američkih vojnika iz sastava Kfora, a dozvoljen je prolazak i automobilima i kamionima. Vojnici međunarodnih snaga kontrolišu putnike na prelazu, a novinarima je zabranjeno da fotografišu i snimaju vojnike i njihova vozila. Snimatelju i fotoreporteru agencije Beta jedino je bilo dozvoljeno da u pratnji vojnika Kfora snime oštećene objekte na prelazu Jarinje. Jedan od lokalnih komandanata Kfora kratko je rekao Beti da su vojnici Kfora na prelazu Jarinje da bi obezbedili slobodu kretanja. On je rekao i da je dozvoljen prolaz i automobilima i kamionima. Kfor je saopštio da je prelaz na Jarinju zatvoren, pošto je infrastruktura teško oštećena sinoćnim požarom i mogla bi da se sruši. Navedeno je i da je dozvoljen prolaz putničkim vozilima, ali ne i kamionima. Grupa od stotinak maskiranih mladih ljudi zapalila je molotovljevim koktelima prelaz Jarinje, koji je potom izgoreo i uništeni su punkt i kućice. Više osoba povređeno je na Kosovu u sukobima Srba i kosovskih specijalaca koji su u ponedeljak uveče pokušali da preuzmu prelaze sa Srbijom - Jarinje i Brnjak. Kako je javio KiM Radio, u oružanom sukobu kod prelaza Brnjak povređeno je troje Srba, dok je prištinska štampa objavila da je teško ranjen jedan kosovski policajac i da mu je život ugrožen. Portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič rekla je da Evropska unija ne odobrava odluku prištinskih vlasti da upute specijalnu policiju na carinske prelaze Kosova sa Srbijom i smatra da se situacija mora vratiti na pređašnje stanje. Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović kazao je da je sukob kod Brnjka izbio nakon što su kosovski policajci pokušali da ponovo preuzmu kontrolu nad tim prelazom u opštini Zubin Potok. Prvi put oni su prelaz zauzeli u ponedeljak kasno uveče, nakon čega su Srbi uzvratili blokadom puta ka prelazu. Specijalci su se povukli oko 13 sati, kako tvrde srpski zvaničnici, kada se činilo da je dogovor zainteresovanih strana blizu. Nakon incidenta, kontrolu nad prelazom Brnjak preuzeo je Kfor, ali je kosovski premijer Hašim Tači naveo da nema dogovora sa Beogradom i da će specijalci ostati na severu. Policija Kosova nije izdala saopštenje povodom incidenta kod prelaza Brnjak. Oprečne informacije kružile su i o prelazu Jarinje za koje su prištinske vlasti tvrdile da je takođe pod kontrolom specijalaca. Građani Leposavića su blokirali specijalce pre nego što su zauzeli prelaz i postavili blokade na putu. Međutim, prištinski mediji objavili su da su specijalci na prelaz ipak dovezeni helikopterima Kfora. Međutim, zvaničnici iz Beograda negirali su te navode i sami obišli Jarinje na kome nije bilo specijalaca. Šef tima Vlade Srbije za pregovore sa Prištinom Borislav Stefanović i ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović sada su na Jarinju, sa više od sto Srba koji su ponovo blokirali put ka Leposaviću. Stefanović je pozvao Srbe da ostanu mirni i ne nasedaju na provokacije. Prelazi Jarinje i Brnjak su na severu Kosova gde su Srbi većina stanovništva. Njih su do ponedeljka uveče kontrolisali carinici Euleksa i Srbi, pripadnici Policije Kosova. Na tim prelazima se nije primenjivala odluka Vlade Kosova o zabrani uvoza robe iz Srbije. Taj embargo uveden je jer Priština smatra da Srbija blokira uvoz robe sa Kosova pod izgovorom da ne priznaje pečate kosovske carine, dok Beograd navodi da ta roba može da uđe, ali pod pečatom UNMIK što je definisano i CEFTA sporazumom.

Bogdanović: Pregovori nisu uspeli

Predstavnici Srbije i Kfora nisu se sinoć dogovorili, jer su komandanti međunarodnih snaga saopštili da će izvršavati odluke Vlade Kosova o administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje, izjavio je ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović. "Na žalost, posle dugog i na momente mučnog sastanka nismo došli do dogovora. Ove razgovore nastavljamo sutra. I komandant Kfora Erhard Biler i predstavnici Euleksa istakli su da Kfor izvršava naredbe Vlade Kosova", rekao je Bogdanović agenciji Beta. Šef pregovaračkog tima Srbije Borislav Stefanović rekao je večeras Radio-televiziji Srbije da će pregovori sa Kforom biti nastavljeni sutra, ali da su male šanse za uspeh. "Nismo uspeli da se pomerimo sa pozicija na kojima smo bili do sada. Kfor nam je rekao ima nalog komande da izvršava odluke Vlade u Prištini, što je za nas neprihvatljivo", rekao je Stefanović. "Sutra ćemo nastaviti razgovore, šanse za pozitivan ishod su veoma male naročito posle sinoćnjeg paljenja Jarinja", rekao je on i dodao da je važno to da više neće biti intervencije specijalne jedinice kosovske policije Rosu.

Vlada Srbije traži sednicu Skupštine o Kosovu

Vlada Srbije je juče zatražila hitnu sednicu Skupštine Srbije o Kosovu, a predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović kaže da bi sednica mogla biti održana u subotu, rečeno je agenciji Beta u tim institucijama. Đukić-Dejanović je agenciji Beta rekla da vladin zahtev za sednicu još nije stigao u Skupštinu, ali da ga očekuje uskoro i da bi sednica mogla biti održana u subotu u 10 sati. U roku od 24 sata od momenta kada zvanično dobijem zahtev sazvaću sednicu. Ako stigne do ujutru u devet sednica bi mogla biti održana u subotu u 10 sati, rekla je ona. Šef vladine kacnelarije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović rekao je agenciji Beta da je Vlada zatražila sednicu Skupštine Srbije na kojoj će se raspravljati o situaciji na Kosovu i Metohiji.

Ne treba verovati da je akcija Prištine spontana

Niko ne treba da veruje u spontanu akciju ili radikalizaciju kosovskih Albanaca, piše danas u komentaru dnevnik "Frankfurter rundšau" povodom sukoba na dva granična prelaza između Kosova i Srbije. "Vlada u Prištini neće preduzimati ništa za šta nema u najmanju ruku saglasnost Vašingtona. Navodna samostalna akcija Prištine takođe odgovara Londonu i Berlinu", navodi se u komentaru u kojem se upozorava da je opasno igrati se vatrom. U komentaru pod naslovom "Kosovska kalkulacija" postavlja se pitanje "zašto baš sada, usred faze popuštanja, Priština na granicu šalje specijalnu policiju". "U Beogradu smatraju da znaju: Sada kada je Srbija posle izručenja poslednjih ratnih zločinaca Hagu pred vratima Evropske unije (EU), trenutak je zgodan", piše "Rundšau". Dodaje se da je "proevropskom predsedniku Srbije Borisu Tadiću potreban pozitivan signal iz Evrope, ako sa svojom strankom želi da dobije izbore", te "onaj ko hoće od Srbije ustupke, mora da ih zatraži sada". Navodeći da vlada u Prištini ne čini ništa bez saglasnosti Vašingtona, a i da akcija ide na ruku Berlinu i Londonu, list ocenjuje da "kosovski premijer Hašim Tači igra 'hardlajnera' prema Beogradu, da bi se jedan težak konflikt u EU približio rešenju". "To zvuči lukavo. Ali u blizini bureta baruta ne bi trebalo igrati se vatrom", zaključuje "Rundšau".

Kfor proglasio Brnjak i Jarinje zabranjenom vojnom zonom

Komandant Kfora Erhard Biler proglasio je juče dva administrativna prelaza ka Srbiji, Jarinje i Brnjak, zabranjenom vojnom zonom u kojoj vojnici Kfora mogu da upotrebe oružje. "Ne mogu da isključim nikakve mogućnosti, ali naravno oba prelaza proglašena su zabranjenom vojnom zonom za koju postoje veoma jasna pravila angažovanja", rekao je Biler Rojtersu. "Vojnici mogu da koriste smrtonosno oružje, mogu da upotrebe oružje za sopstvenu odbranu, za odbranu svih ljudi, imovine i ograničene vojne zone. Niko ko nema ovlašćena da radi ili da pređe te prelaze ne bi trebalo da bude u njihovoj blizini", naveo je Biler u izjavi objavljenoj na sajtu Rojtersa.

Fajnenšl tajms: Srbiju tek sad čeka težak posao

Sa hapšenjem poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića, Srbija je na međunarodnom planu jasno izašla iz ćoška; ona više ne preti miru i stabilnosti svojih suseda, i njeni ultranacionalistički demoni su obuzdani, ocenjuje danas Fajnenšl tajms. Ugledni list iz Londona međutim dodaje da za Srbiju "u izvesnim aspektima sada počinje težak posao". Fajnenšl tajms sa jedne strane navodi da Srbija u liku Borisa Tadića "ima vođu s regionalnim ugledom koji umešno vodi zemlju u umerenom, prozapadnom smeru" i ukazuje da bi "Tadićeva vlada volela da Srbija postane zvanični kandidat za članstvo u Evropskoj uniji pre kraja ove godine". Sa druge strane, list ocenjuje da Evropska unija "nažalost možda neće biti spremna da reaguje tako brzo" i argumentaciju nalazi u prijemu Bugarske i Rumunije u članstvo pre no što su one rešile neke svoje probleme. "Neke zemlje, posebno u Zapadnoj Evropi, gorko žale što su dozvolile da se Bugarska i Rumunija pridruže Uniji 2007. godine, pre no što su se te zemlje izborile sa problemima kao što je razuzdani organizovani kriminal, korupcija među državnim zvaničnicima i nedovoljna nezavisnost sudstva", piše Fajnenšl tajms i dodaje: "Kao što se Hrvatska uverila, prag na ulasku u Uniju sada je postavljen više". Britanski list ukazuje da to "samo po sebi nije loša stvar" i da su pristupni pregovori Hrvatske trajali gotovo šest godina, "ali kad Hrvatska u julu 2013. godine postane 28. članica Evropske unije, ona će ispuniti njene norme uspešnije nego što je to bio slučaj sa Bugarskom i Rumunijom". "Srbija takođe mora da se razračuna sa korupcijom u javnom sektoru, da iskoreni organizovani kriminal i da se uhvati u koštac sa isuviše moćnim poslovnim tajkunima koji su se obogatili tokom 1990-ih, a ako to ne bude uspela, neće ući u Evropsku uniju", ocenjuje Fajnenšl tajms. Ali, dodaje list, "to je drugačija stvar od omogućavanja Srbiji da dobije status kandidata". "Perspektiva članstva u Evropskoj uniji moćan je podstrek za domaće reforme u zemljama Balkana. Nagrađivanjem Srbije statusom kandidata održaće se zamajac u pravcu promena koji je je stvoren hapšenjem optuženih za ratne zločine", ocenjuje Fajnenšl tajms.

Srpska pravoslavna crkva, papa i Stepinac

Dogodilo se ono što je Ruska crkva priželjkivala, a Carigradska patrijaršila očekivala, da Srpska pravoslavna crkva zvanično odustane od namere da pozove papu Benedikta u Srbiju. Ta ideja je već bila toliko zrela da je čak i Srpska pravoslavna crkva ovog proleća bila na ivici raskola, jer su se u njoj i samom Saboru episkopi podelili na dve struje - za i protiv pape. Da bi donekle ublažio taj mogući sukob vladika, patrijarh srpski Irinej je na pitanje novinara da li će Sveti otac doći 2013. godine na proslavu Milanskog edikta u Niš, u aprilu odgovorio da o tome mora da se konsultuje sa Moskvom i Carigradom. Slutilo se tada da patrijarh srpski Irinej, sklon ekumizmu, ima ideju da poglavara Rimokatoličke crkve, ipak, dovede u Srbiju. Patrijarh Irinej je još i po izboru na tron SPC, u septembru 2010. rekao da kao ekumenista i pacifista smatra da bi bilo dobro da dođe do posete pape Srbiji, ali i da taj poziv treba da dođe od Svetog arhijerejskog sabora. Hteo je da rizikuje da mu Ruska crkva i Carigradska patrijaršija, kao i deo srpskog sveštenstva zameri zbog tog istorijskog poteza. Kako je poglavar Rimokatoličke crkve obišao grob hrvatskog kardinala Alojza Stepinca, kome je posle Drugog svetskog rata suđeno zbog saradnje sa nacistima, izvesno je da će "poziv papi za dolazak u Srbiju morati da sačeka neka druga vremena", navodi se u zvaničnom saopštenju u Patrijaršiji SPC u Beogradu. Sporne pohvale koje je tokom posete Hrvatskoj proteklog vikenda na račun Alojza Stepinca, kardinala iz vremena ustaškog režima, izrekao papa Benedikt DžVI pokazale su koliko je ogromna razlika u stavu o Stepincu u katoličkom i pravoslavnom svetu. Papa bi, navode u Patrijaršiji, možda i dobio poziv za proslavu u Nišu da je prilikom posete Hrvatskoj, ovog vikenda, obišao Jasenovac i odao poštu žrtvama koncentracionog logora u kojem je, prema najčešće citiranim podacima i izveštaju Komisije za utvrđivanje istine o tom logoru, ubijeno 700.000 Srba i oko 100.000 Jevreja i Roma. Srbi , naime, imaju ideju da papa treba da se u ime Rimokatoličke crkve i države Hrvatske izvini Srbiji i njenim građanima za stradanja u logoru Jasenovac i drugih stratištima u NDH. Ta ideja je deo nacionalnog folklora ortodoksnih Srba. I od pape Benedikta se očekivalo da, makar, neće da pominje Jasenovac, NDH i Stepinca. Kada je pre mesec dana, kod najave papine posete Hrvatskoj, Vatikan izdao saopštenje u kome Sveti otac pominje blaženog Stepinca, Sabor SPC je reagovao. Sveti arhijerejski Sinod SPC poslao je, kako se nezvanično saznaje, pismo Vatikanu protestujući zbog planiranog papinog hodočašća na grob kardinala Alojzija Stepinca. Pismo je prosleđeno Svetoj stolici uoči dolaska Benedikta Šesnaestog u Zagreb. S njegovom sadržinom saglasio se Sveti arhijerejski Sabor na zasedanju održanom polovinom maja jer je program papine posete Hrvatskoj bio poznat mesecima unapred. Taj blagi protest SPC Vatikanu ličio je na opomenu, da ako papa ne pominje kontraverznog kardinala, mi ćemo i dalje da u fioci držimo spreman poziv da Benedikt DžVI poseti Srbiju. Papa je u Hrvatskoj rekao da je Stepinac bio humanista koji je trpeo pod dva totalitarna režima - ustaša i komunista, a poput svog prethodnika Jovana Pavla II i Benedikt DžVI se u Zagrebačkoj katedrali poklonio na Stepinčevom grobu. Sada, kada je papa rekao da je Stepinac spasavo Srbe, Jevreje i Rome, pobunio se Savez Jevrejskih zajednica u SAD, a potom i sama SPC. Razvila se čak i polemika. Federiko Lombardi, direktor Kancelarije za medije Vatikana, tvrdi da postoje svedočenja da Stepinac nije podržavao režim Ante Pavelića, već da je spasavao sve koje je mogao i da su to dokazali ozbiljni istoričari. Jovan Mirković, bivši direktor Spomen-područja Jasenovca, kaže da ne stoji teza Vatikana o tome da je Stepinac spasavao Jevreje. Što se tiče odnosa Stepinca prema Srbima, prema Mirkoviću je sve prilično jasno. - Papa je u pravu kada proklinje zločinačke ustaške vojne snage, ali nije u pravu kada odaje priznanje jednom od njihovih zagovarača - rekao je za AP Elan Steniberg, iz Američkog udruženja žrtava holokausta. Verski analitičari tvrde da je papin gest u Zagrebu u redovima SPC u Beogradu dočekan sa skrivenim očekivanjima da će Stepinac biti pomenut, što je srpskoj Patrijaršiji dalo povoda da ozvaniči svoje odbijanje da pozove Benedikta DžVI u Srbiju. Naime, postoji podatak da je da je iz vatikanske ekspoziture u Beču još pre mesec dana Beogradu saopšteno da papa i ne namerava da dođe u Srbiju. Kao razlog je navedeno da Vatikan smatra da u SPC zbog pape vlada "neredovno stanje i velika napetost". U međuvremenu, patrijarh srpski Irinej je saopštio da su pozivi za proslavu Milanskog edikta u Nišu 2013. godine spremni i da će biti upućeni svim poglavarima hršćanskih crkava, što znači i poglavaru Rimokatoličke crkve. Da se oko te odluke ne bi otvarala polemika u samoj Srbiji na poslednjem Saboru SPC, tokom maja u Beogradu, o papinoj poseti zvanično nije diskutovano, jer je ostavljena za neko bolje vreme. Alojzija Stepinca je papa Jovan Pavle Drugi 1998. godine proglasio blaženim. Umro je u rodnom Krašiću 1960. godine. U srpskom shvatanju istorije Alojzije Stepinac će uvek biti kamen spoticanja, kao i "Oluja". Oni su simboli srpskog poraza u hrvatskoj, za koje Srbi traže objašnjenje i izvinjenje u bilo kom tonu već decenijama. Za mnoge je to humani čin i put ka prijateljstvu, za druge je to samo alibi da se stalno kvare odnosi sa Hrvatima. I da se stalno, zapravo, pokazuje srpski strah od Stepinca i onoga što je on predstavljao - Rimokatoličku crkvu. Takav stav ortodoksnih Srba je posledica komunističke politike u Beogradu i nacionalne ideologije u Srbiji. Niko danas nije u Beogradu pametan kako da se izvučemo iz ovog lavirinta i izgradimo dobre odnose sa Hrvatskom. Jer odbijanje poziva papi da poseti Srbiju može se u Zagrebu shvatiti kao i odbijanje saradnje sa Hrvatima. Analitičar religije Živica Tucić kaže da se može zaključiti da ni SPC, niti srpska država, nisu u ovom trenutku previše zainteresovani za papinu posetu Srbiji. I da je Alojzije Stepinac iskorišćen kao alibi da se otkaže poziv za papinu posetu, a da se dokaže privrženost SPC i Srbije pravoslavnim centrima u Moskvi i Carigradu. I to je pravi razlog što je SPC odlučila da Benedikt DžVI ne bude pozvan u Srbiju na proslavu 1700 godina od donošenja Milanskog edikta u Nišu 2013. godine Marko Lopušina