SRBIJA

Imovina kraljevske porodice - Karađorđevići traže Dedinje

Balkanska posla - Kad dame sređuju Kosmet

Najviše predloga za ime Most na Adi

Ratko Mladić je operisan u Hagu

Vlada Srbije: UN i EU da obezbede slobodu kretanja na Kosovu

Ključni svedok Šefćet Kabaši predat Tribunalu

Homen: Uskoro rešenje tri slučaja visoke korupcije

Imovina kraljevske porodice - Karađorđevići traže Dedinje

Imovina Karađorđevića opet je u žiži javnosti: dok iz crnogorske opozicione Nove demokratije traže da se dinastiji vrate oduzete vile i imanja u Crnoj Gori, u Beogradu su potpredsednik Vlade Božidar Đelić i princ Aleksandar razgovarali o imovini koju Karađorđevići potražuju u Srbiji. Na pitanje koga je sve zastupao u razgovoru sa potpredsednikom Đelićem, prestolonaslednik kaže: - Moja porodica potpuno je ujedinjena, kao i svi građani kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata. Dogovoreno je da zastupnici prestolonaslednika Aleksandra dostave dodatne komentare na Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je trenutno na javnoj raspravi. - Postoje precizni spiskovi oduzete imovine i oni će biti ponovo podneti nadležnim organima, kako Vlada zahteva, jer je i nama, kao i mnogim građanima Srbije, imovina nelegalno konfiskovana 1947. - kaže prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Zadovoljan je, kaže susretom sa potpredsednikom Đelićem. - Ali, videćemo kako će u budućnosti izgledati sam proces povraćaja imovine, jer treba uraditi još dosta toga. Nacrt zakona prvi je korak, ali vrlo važan, koji je napravila Vlada. Za porodicu Karađorđević sporna je odrednica u Nacrtu zakona o restituciji - "Izuzeci od vraćanja u naturalnom obliku" koja kaže da je "Dvorski kompleks na Dedinju, uređen posebnim zakonom kao i druga kulturna dobra od izuzetnog značaja u državnoj svojini". To, praktično, znači da dvorski kompleks, koji od 2001. godine koristi prestolonaslednik sa suprugom i sinovima, nije predviđen za vraćanje, pa je prestolonaslednik od Vlade Srbije zatražio izmenu i vraćanje dvorskog kompleksa kao porodične imovine. Vlada Srbije proletos je donela poseban zakon o dvorskom kompleksu, u kome on ostaje u svojini Republike Srbije i proglašava se kulturnim dobrom od opšteg interesa, ali taj propis u Skupštini Srbije još čeka na usvajanje. Karađorđevići u Srbiji, ali i u bivšim jugoslovenskim republikama, potražuju sve ono što im je Ukazom Josipa Broza Tita iz 1947. godine konfiskovano, a što su, prema rešenju Srpskog suda Beograda, od kralja Aleksandra na ravne delove nasledili njegovi sinovi Petar Drugi, Tomislav i Andreja. Pravni naslednik imovine je i knez Pavle, odnosno njegova deca, kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar. Prema državnom popisu imovine, Karađorđevići su u Srbiji u vreme progonstva, imali dvorac Dedinje i Beli dvor u Beogradu, sa ogromnim parkom i šumom. Pripadala im je i dvorska bašta u Rakovici od oko deset hektara, staklenici i zgrade. U Bulevaru kralja Aleksandra, imali su kuću i 14 ari okućnice, a u Krunskoj 7 pomoćne zgrade i 20 ari placa. Karađorđevićima je pripadala i kuća u Sarajevskoj 7, sa 14 ari zemlje. Bili su i vlasnici vile u Tolstojevoj 2 i oko sto ari zemlje. Lično vlasništvo kneginje Olge na Topčiderskom vencu 6 bila je vila i oko hektar zemlje. U Topoli i okolini imali su više razbacane imovine, ali manje vrednosti: kuća s dućanom i placem, još jedna kuća s placem, mehana s placem, plac stare mehane, vodenica sa livadom, ciglana, tri vinograda, voćnjak, dve bašte, njive i livade. U Kragujevcu i okolini pripadali su im: dva dela kuće i plac, čair, dućan, šljivici, njive i vinograd. Ukupna vrednost nepokretne imovine Karađorđevića, koja je, prema arhivskim spiskovima posle Drugog svetskog rata konfiskovana, procenjena je na 159.621.969 dinara. U vreme konfiskacije, 1947. godine, dolar je vredeo 56 dinara. To je gotovo tri miliona dolara, što je u to vreme bila ogromna suma. Po rečima člana Krunskog saveta Dragoljuba Acovića, potomci Karađorđevića polažu pravo na ogromnu imovinu širom bivše Jugoslavije. - Očekujemo da se vrati sve što je oduzeto i što može da se vrati, ili da se nekako nadoknadi. Pravni zastupnici su sve prijavili na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, sad čekamo zakon. Sada svoj krov nad glavom u Srbiji, i to privremeni, pored Aleksandra Karađorđevića i njegove porodice, ima samo Linda Karađorđević, supruga pokojnog princa Tomislava, koji je i preminuo i sahranjen na Oplencu. Njoj je dodeljena prostrana vila na Senjaku, ali samo na korišćenje. Jedino je Zadužbina kralja Petra prvog na Oplencu, koju je lično gradio, sada u vlasništvu porodice Karađorđević. Registrovana je kao udruženje građana, koje, iako je kulturna ustanova, ne dobija dotaciju države. - Naslednici su svi biološki potomci kralja Aleksandra i kraljice Marije - kaže Dragoljub Acović. - Pojedinačni odnos između njih i njihovih naslednika zakonom je regulisan. Zakonski naslednici su prestolonaslednik Aleksandar i pravni sledbenici prinčeva Tomislava i Andreje Karađorđevića. Na osnovu toga prestolonaslednik ima pravo starešinstva, rečeno nam je u Kraljevskom dvoru. Pravni naslednik je i knez Pavle, odnosno njegova deca kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar. Kneginja Jelisaveta, kćerka kneza Pavla Karađorđevića, podstanar je u Beogradu, iako je pravni vlasnik vile "Crnogorke" na Dedinju. Svi ostali Karađorđevići, kada su u Srbiji, borave u hotelima. Bogaćenje porodice je počelo sa voždom Karađorđevm, po kome je dinastija dobila ime. - U vreme ustanka, Đorđe Petrović Karađorđe, rodonačelnik dinastije, bio je relativno imućan čovek. Glavna njegova imovina je bila u Topoli i oko nje. Međutim, Karađorđeva imovina je rasla i topila se kako se razvijao i gasio ustanak - kaže Dragomir Acović, član krunskog saveta. Tek su kralj Aleksandar, koji se oženio dinastički s Marioarom Marijom Hoencolernom, koja je bila naslednica velikog rumunskog imanja i potom knez Pavle, koji se dinastički oženio sa grčkom princezom Olgom, obezbedili veliki kapital i bogastvo celoj porodici. Za kraljicu Mariju se govorilo da je "najbogatija mlada Evrope", a za kralja Aleksandra da je "najveći biznismen Starog kontinenta". Bio je vlasnik dva rudnika zlata, prihode je primao i od francuskih vlasnika trećeg zlatnog rudnika u Boru, iz kog su Francuzi 1935. iskopali 16 tona zlata i 32 tone srebra - tvrdi Slobodan Maričić, bivši sekretar princa Tomislava - Vrednost njihove imovine između dva rata cenila se između 350 i 500 miliona dolara. Posle ubistva kralja Aleksandra Prvog, što je poznato, u Beli dvor uselio se knez Pavle i tu je živeo sve do početka rata i dolaska Nemaca. Za vreme njegovog boravka u Belom dvoru broj dragocenosti i umetničkih dela je uvećan - veli Slobodan Maričić. Iza kralja Aleksandra, koji je ubijen 1934. godine u Marseju, i njegove supruge Marije ostala je ogromna imovina koja je pripala njegovim sinovima Petru, Andreju i Tomislavu. Ipak, najveća prava imao je Petar, koji je kao kralj proteran početkom Drugog svetskog rata, a samim tim i njegov sin Aleksandar II Karađorđević. Najveći deo ukupne vrednosti imovine Karađorđevića sastojao se od umetničkih predmeta, nameštaja, automobila i drugih dragocenosti kojima su bile opremljene rezidencije kraljevske porodice u Beogradu, Sloveniji, Hrvatskoj, u Crnoj Gori. Među njima su dela Ticijana, Rubensa i Greka, čija se pojedinačna vrednost merila milionima dolara. U vlasništvu Karađorđevića je bilo puno slika Vlahe Bukovca i kipova Ivana Meštrovića, kao i bibilioteka od nekih 50.000 knjiga. Kralj Aleksandar je posedovao i relikvije neprocenjive vrednosti. Ruka svetog Jovana Krstitelja, čestica Časnog krsta i čudotvorna ikona Bogorodice Filerimose - dar ruske kneginje Marije Fedorovne, čuvale su se u dvorskoj crkvi svetog Andrije Prvozvanog na Dedinju. U noći između 14. i 15. aprila 1941. godine, kralj Petar Drugi ostavio ih je u manastiru svetog Vasilija na Ostrogu. Na Oplencu je bio reljef od sedefa i bisera "Tajna večera", koji je kralj Aleksandar dobio od jerusalimskog patrijarha. Karađorđevići su živeli vojnički skromno. Kada su proterani iz Jugoslavije kralj Petar drugi i knaz Pavle su sa članovima porodice i naslednicima postali "kraljevići bez zemlje". Njihovu imovinu su razgrabili Nemci, Titovi komunisti, a kasnije i nova vlast. Nemci su opljačkali porodičnu crkvu i kriptu na Oplencu, a Tito dvorove na Dedinju. M.L. Nastavlja se...

Balkanska posla - Kad dame sređuju Kosmet

Beogradske agencije javljaju da će se predsednik Boris Tadić u utorak, 23. avgusta, sastati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja će boraviti dva dana u zvaničnoj poseti Srbiji. Dan kasnije 24. avgusta hrvatska premijerka Jadranka Kosor posetiće Kosmet i Tadićevog ljutog protivnika Hašima Tačija. Pre toga, 22 avgusta Merkel i Kosor će se sresti u Zagrebu i sigurno se nešto dogovoriti u vezi Srbije i Kosmeta. Sada se Srbi pitaju šta dve dame iz Berlina i Zagreba nose u svojim torbicama u Srbiju i na Kosmet. Za Merkel se diplomatski nagađa da u svom "koferu" nosi Borisu Tadiću nemačku podrška za status kandidata EU, predgovor za dogovore oko krize na severu Kosova i Metohije i plan razvoja privredne saradnje Nemačke i Srbije. - Poseta Merkelove nije u direktnoj vezi sa aktuelnim dešavanjima na severu Kosmeta, ona se priprema još od februara ove godine, mnogo pre krize na severu pokrajine. Merkel ne dolazi ovde da bi bilo kome "zavrtala ruke", niti isporučivala određene ultimatume - pojašnjava srpski potpredsednik zadužen za evropske integracije Božidar Đelić. Merkel je prvo planirala susret sa Ružicom Đinđić, a zatim i sa srpskim državnim vrhom, predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem. Jadranka Kosor navodno na Kosmet ide u pratnji hrvatskih biznismena, koji su spremni da svoje novce i investicije predaju u ruke Hašima Tačija. Poseta hrvatske premijerke, iako pompezno najavljivana kao prekretnica u "ekonomskim odnosima dvije zemlje", u Beogradu se tumači kao politička predstava, koja ima za cilj da "Hrvatska zabode prst u oči Srbiji". - Poseta premijerke Prištini je nastavak je propagande antisrpske politike kojoj ona i HDZ pribegavaju u poslednje vreme kako bi oživeli i podigli popularnost među desno orijentisanim hrvatskim glasačima i kako bi dala podršku kosmestkom premijeru za nastavak pregovora sa Srbima. Slična politička nota data je u Beogradu i poseti nemačke premijerke, jer je isuviše vidljivo da obe dame dolaze u Srbiju u trenutku kada se zvanični Beograd politički snažno odupire novoj invaziji albanske kvazi države. Sam Džavid Haljiti, potpredsednik parlamenta samokproklamovane republike Kosovo izjavio je pred turneju Merkel i Kosor da iz "svetskih centara odlučivanja" stiže poruka da bi rešenje za probleme severa Kosmeta moglo biti da mu se da "nekakav specijalni status". - Ukoliko čitamo između redova izjave iz centara odlučivanja koji nas podsećaju da neće biti cepanja kosovske teritorije, navode nas na zaključak da bi trebalo da dobijemo nekakav specijalni status koji se ne zove ni autonomija, niti otcepljenje od Kosova - rekao je Haljiti u intervjuu za "Koha ditore". Zato Hašim Tači očekuje da će Angela Merkel ubediti Borisa Tadića da razmišlja o specijalnom statusu severa Kosmeta, gde živi 80.000 Srba, a da će Jadranka Kosor da preko Prištine pošalje poruku zvaničnom Beogradu da se i Hrvatska sa tim slaže. Priština je navodno dobila podršku najmoćnijih zemalja EU da maksimalizuje zahteve. I zbog toga je premijer Hašim Tači poslednjih nedelja ugostio brojne evropske zvaničnike. Jedan od njih, Filip Riker, američki državni sekretar je Tačiju rekao da SAD nemaju ništa protiv da Priština osvoji sve prostore na KiM, pa i srpski sever. Ovakva politička zbivanja u Beogradu se tumače na dva načina. Politički se smatra da je reč o novom napadu SAD, CIA i Tačija na Beograd i predsednika Borisa Tadića, pred srpsko-albanske pregovore u Briselu i pred izbore u Srbiji. - Priština hoće da nam pokvari evropski posao - kaže Božidar Đelić, potpredsednik Vlade - Tači lobira protiv napredovanja Srbije u evropskim integracijama isto kao i za priznavanje nezavisnosti Kosova. Druga tačka tumačenja nove agresivnosti Priptine i sponzora Hašima Tačija, od SAD preko Francuske do Hrvatske, u Beogradu je 390 miliona evra, koliko Srbija zarađuje na izvozu namirnica, repromaterijala i roba na Kosmet. Taj izvozni zalogaj, smatraju Srbi, sada posle pokušaja blokade srpskih prelaza na severu Kosmeta i sprečavanja srpskog izvoza, žele da otmu komšije - Hrvati, Makedonci, Albanci, Bugari, a Boga mi i Nemci. - Tržište Kosova i Metohije posle zabrane vlade iz Prištine uvoza robe iz Srbije postalo je meta svih u regionu, za koje će najviše da se bore Makedonija i Albanija. Hrvatska u ekonomskom smislu ne može da ima previše koristi, jer je ta saradnja otežana činjenicom da hrvatska roba, ipak, mora da dođe preko Crne Gore ili Srbije, ali pre svega zato što je relativno skupa za potrošače na Kosmetu. Ipak, kako se krajem septembra ili u oktobru na KiM se privatizuju pošta i telekom Kosova, a Hrvatska je jako zainteresovana za kupovinu ovih državnih firmi, čiji je pravi vlasnik Srbija - tvrde beogradski ekonomisti. I Fatmir Šeholli, ekonomski analitičar iz Prištine, za obe posete, i Merkel i Kosor, smatra da imaju "veliku biznis pozadinu". Nemačka traži slobodan prostor za svoje investicije, ali zahteva da se sklone srpski ratni profiteri i tajkuni, koji imaju monopol u poslovanju. Berlin želi da investira u srpski deo Dunava i Luku Beograd, ali kada se ona vrati u državno vlasništvo Srbije. Za nemački biznis Merkel traži bezbednost na Kosmetu. Beogradski političari, međutim, sumnjaju da Angela Merkel i Jadranka Kosor imaju isti cilj, ometanje Srbije u njenom međunarodnom napretku posle predaje poslednjih haških optuženika Mladića i Džadžića. Sada treba Srbiji stavljati nove uslove. A simbolično učvršćivanje veza Hrvatske i vlasti u Prištini, kako Srbi tvrde, ima značaj samo za Jadranku Kosor, jer na taj način ona demonstrira politiku suprotstavljanja Srbiji, ali i predsedniku Ivi Josipoviću, koji je uložio veliki napor da stabilizuje odnose Zagreba i Beograda. Marko Lopušina

Najviše predloga za ime Most na Adi

Više od 13.000 Beograđana učestvovalo je u akciji predlaganja imena za novi most na Savi, a najviše njih je za naziv "Most na Adi", navodi se na sajtu opštine Novi Beograd. To ime predložio je 3.341 građanin. Opštine Novi Beograd i Čukarica omogućile su građanima koji su proteklog vikenda prošetali novim mostom da predlože ime, a na drugom mestu je ime Harfa, koje je predložilo više od 1.000 Beograđana. Prema mišljenju 813 sugrađana, most bi trebalo da nosi ime patrijarha Pavla, a 611 je za ime pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića. "Za Novaka Đokovića" glasala je 541 osobra. Među imenima koja su sugrađani predlagali nalaze se i Draža Mihajlović i Ivo Andrić. Predlozi građana biće prosleđeni Komisiji Skupštine grada Beograda za spomenike i nazive trgova i ulicai. Novi beogradski most preko Save spojen je 8. avgusta podizanjem poslednjeg čeličnog segmenta "palube" glavnog raspona mosta. Prva vozila preći će preko mosta 15. decembra, kada će biti završen i deo pristupnih saobraćajnica, dok će most kompletno biti završen 2013. godine. Izgradnja mosta koštaće oko 120 miliona evra, a pristupnih saobraćajnica još oko 120 miliona evra. Novi most, sa centralnim stubom visokim 200 metara, dugačak je ukupno 964 metra i širok 45 metara, imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze. Završetkom mosta kod Ade Ciganlije Beograd će dobiti sedmi most, prvi novi most za drumski saobraćaj posle Gazele, izgrađene pre 41 godinu.

Ratko Mladić je operisan u Hagu

Haški optuženik Ratko Mladić operisan je u Hagu i posle operacije javio se porodici, izjavio je juče član tima za njegovu odbranu Miloš Šaljić. Šaljić je agenciji Beta rekao da je Mladiću juče operisan bruh i da je ta operacija ranije više puta odlagana, ali da je na kraju morala da bude izvedena pre statusne konferencije pred Haškim tribunalom i početka suđenja. Haški tribunal je ranije danas negirao da je Mladić odveden u bolnicu u Hagu i naveo da optuženi nije napustio sudski pritvor u Sheveningenu. Šaljić je povodom te tvrdnje rekao da je tribunal to saopštio jer ne želi da se tom slučaju u javnosti pridaje veći značaj. Mladić je pred Haškim tribunalom optužen za genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici, kao i za genocid nad nesrbima u još osam bosanskih opština, za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje osoblja UN za taoce, od 1992. godine do 1995. godine. Tužilaštvo Tribunala je prekjuče predložilo da mu se sudi u dva odvojena postupka, prvo po optužnici za genocid u Srebrenici, a zatim za progon nesrba širom BiH, zločine u Sarajevu i uzimanje međunarodnih talaca.

Vlada Srbije: UN i EU da obezbede slobodu kretanja na Kosovu

Vlada Srbije zatražila je od UN i Evropske unije da omoguće slobodu kretanja na Kosovu, povodom zabrane srpskim prevoznicima da uđu na Kosovo, izjavio je danas šef kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović. Mihajlović je rekao da Vlada Srbije najoštrije osuđuje zabranu ulaska na Kosovo srpskim prevoznicima od kojih se traže posebne dozvole i nastojanje privremenih vlasti u Prištini da spreče slobodu kretanja građana u južnoj pokrajini. "Vraćanjem autobusa prevoznika iz centralne Srbije sa administrativih prelaza, privremene vlasti na kosovu i Metohiji grubo krše civilizacijske norme o slobodi kretanja i vrše dodatan pritisak na srpsko stanovništvo", rekao je Mihajlović. Prema njegovim rečima, privremene vlasti u Prištini "na taj način dezavuišu sprovođenje dogovora o slobodi kretanja koji je postignut tokom dijaloga Beograda i Prištine". On je dodao da "potez prištinskih vlasti predstavlja pokušaj institucionalizovanja pritiska na Srbe i pripadnike drugih zajednica kojima je u strahu od albanskih ekstremista sloboda kretanja inače ograničena već 11 godina".

Ključni svedok Šefćet Kabaši predat Tribunalu

Ključni svedok optužbe na ponovljenom suđenju Ramušu Haradinaju, Šefćet Kabaši uhapšen je i predat Tribunalu po ranijoj optužnici za nepoštovanje suda, zato što je odbio da svedoči na prvom suđenju Haradinaju. To je juče objavio Tribunal, u isto vreme dok je uvodnom rečju optužbe počeo ponovljeni proces Haradinaju i saoptuženima za zločine nad civilima u logoru OVK u selu Jablanica kod Dečana 1998. U sudnici, Haradinajev branilac Ben Emerson rekao je da bi Kabaši, koji je bio pripadnik i stražar OVK u tom logoru, "trebalo da svedoči sutra". Emerson je ranije više puta tvrdio da Kabaši odbija da svedoči protiv Haradinaja. Kabaši je bio na slobodi u SAD čiji je državljanin, otkako je 2007. u sudnici odbio da svedoči na prvom suđenju Haradinaju, a zatim je, uprkos nalogu suda, iz hotela pobegao preko Okeana. Tribunal ga je zatim optužio za nepoštovanje suda i izdao je nalog za njegovo hapšenje. Po drugi put, Kabaši je odbio da svedoči protiv Haradinaja u novembru 2007. uprkos tome što se sudu obratio preko video veze iz SAD. "Bivši pripadnik OVK Šefćet Kabaši, optužen za nepoštovanje suda, danas je prebačen u pritvor Tribunala, pošto su ga uhapsile holandske vlasti", saopštio je sud, uz napomenu da će Kabaši biti "do daljeg" biti u pritvoru. Kabaši je jedan od dva ključna svedoka koji su odbili da svedoče na prvom suđenju posle kojeg je Tribunal u aprilu 2008. oslobodio Haradinaja krivice za zločine nad Srbima, Romima i nelojalnim Albancima 1998. godine.

Homen: Uskoro rešenje tri slučaja visoke korupcije

Državni sekretar u ministarstvu pravde Srbije Slobodan Homen najavio je juče da će u septembru biti razrešena tri velika slučaja visoke korupcije u javnim preduzećima. "Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal radi tri velika predmeta i očekujem da ćemo u septembru imati ozbiljne rezultate", rekao je Homen televiziji B92. On je rekao da se građanima spremnost na obračun s korupcijom ne pokazuje samo hapšenjem lekara koji su primili mito od 200 evra ili hapšenjem policajaca koji su na ulici uzeli mito od 20 evra, nego obračunom s visokom korupcijom. "Smatram da će nakon ova tri ili četiri postupka koja se vode, svima biti jasno da niko neće biti zaštićen, pa ni članovi upravnih odbora i direktori javnih preduzeća koji su članovi stranaka", rekao je Homen.