SVET

Švajcarci pazare kod komšija

Danci najsrećniji u Evropi, Nemci najveći pesimisti

NASA izabrala 30 revolucionarnih ideja

Politička poruka ne smiruje tržište EU u krizi

Napadi u Norveškoj ogolili razmere desnice u Evropi

Krajem 21. veka u Africi četiri puta više stanovnika

Loši ekonomski pokazatelji obaraju akcije u Njujorku

Oko 14,7 miliona američke dece siromašno

Švajcarci pazare kod komšija

Krcatim gradskim autobusima stanovnici Ženeve svakodnevno idu na drugu obalu jezera, na kupovinu u Francuskoj. Parking kraj francuskog supermarketa je preplavljen vozilima sa švajcarskim registarskim tablicama jer su tamo cene upola manje. Vrednost švajcarskog franka je u oštrom usponu za 18 odsto u odnosu na evro za poslednjih 12 meseci, dok svetski investitori kupuju milijarde franaka jer je to sigurno utočište za kapital kada akcije i obveznice gube vrednost pod udarima američke i evropske finansijske krize. Uz to, zbog procvata švajcarske privrede, cene robe u Švajcarskoj su ionako više nego u susednim zemljama. Ali, sada su astronomske, rasteruju turiste, suzbijaju izvoz i šalju stotine hiljada Švajcaraca preko granice - u Francusku, Nemačku, Italiju i Austriju, u potrazi za jeftinijom robom koja se plaća evrima. Ciriški dnevnik "Tages Ancajger" je nedavno objavio spisak na kojem je i šporet koji u radnjama lanca "Ikea" u Nemačkoj košta 549 evra, a u Švajcarskoj dvaput više - 1.299 franaka (1.140 evra). Dezodorans koji u Nemačkoj košta 2,15 evra, u Švajcarskoj je 5,90 franaka (5,16 evra), a dečije auto-sedište koje se u Nemačkoj prodaje za 104,90 evra, u Švajcarskoj košta 239 franaka (209 evra). Švajcarski franak je nastavio da jača u odnosu na ostale glavne valute, iako je Švajcarska Narodna banka pokušala da ga ove nedelje oslabi. Vlada je uz to u sredu najavila da će potrošiti dve milijarde franaka (1,75 milijardi evra) od očekivanog ovogodišnjeg suficita da se suprotstavi usponu franka i spase poslove sa svoje strane granice. Johan Šnajder-Aman, ministar ekonomije, opisao je to kao "hrabar i impresivan korak" čiji je cilj jačanje izvoza i turizma. Ispred samousluge "Karfur" u Francuskoj, softverski inženjer Marko Bonifaci se bori sa četiri kese prepune pršute, brokola i testenine. Na leđima mu je ranac pun kus-kusa, dinja, konzervi kukuruza, a za ranac je privezan veliki plastični sud sa tečnim deterdžentom za posuđe. "Ovako se veoma štedi novac", rekao je on dok se sa suprugom Martom vraća u autobus. Čak pola miliona stanovnika Švajcarske, koja ima 7,8 miliona stanovnika, zbog boljih cena prelazi granicu najmanje jednom mesečno, što domaću privredu košta blizu tri milijarde franaka (2,6 milijardi evra) godišnje, kaže Tomas Rudolf, profesor marketinga i maloprodaje na Univerzitetu u Sent Galenu. Za Švajcarsku, koja je ponosno odbila integraciju u EU, to je gorka lekcija o povezanosti evropske privrede. Jak izvoz, niska nezaposlenost i umeren državni dug su održavali privredu Švajcarske od kada se oporavila od krize 2009. godine, dok se njeni evropski susedi rvu sa ogromnim dugovima uz eroziju poverenja prema berzama i prema sposobnosti vlada da otplate svoje obveznice. Ženeva i Cirih su dosledno među najskupljim gradovima sveta, a Međunarodni monetarni fond je prošle godine rangirao Švajcarsku kao 19. najveću privredu sveta, sa bruto-domaćim proizvodom većim od 487 milijardi franaka (425,8 milijardi evra). Pošto Švajcarska nije članica EU, njeni građani imaju pravo na povraćaj 19-20 odsto poreza na dodatu vrednost (PDV) kada kupuju u nemačkim, francuskim, italijanskim i austrijskim prodavnicama. Računica je za njih povoljna čak i kada plate osam odsto PDV koji Švajcarska zahteva kada se kupljeno donese preko granice. Dokaz za to šta jaka valuta čini švajcarskom biznisu jeste stanje tržnog centra sa 120 prodavnica u Bazelu, u blizini granice Nemačke i Francuske. Sve što Švajcarci treba da urade jeste da se odvezu još nekoliko minuta od Trgovačkog centra "Stuecki" i stignu do zone evra gde za moćni franak mogu kupiti iste pantalone, deterdžent, kontaktna sočiva, šporete i časopise - upola cene. U bazelskom klimatizovanom tržnom centru čija je izgradnja koštala više od četvrt milijarde franaka, svega nekoliko mušterija luta elegantnim hodnicima od stakla i čelika, kraj novog modela BMV koji je takođe na prodaju. Ciriška firma "Lokejšn grup" je na osnovu studije maloprodaje proglasila taj tržni centar "sramotom", rekavši da bi se najmanje odselila jedna trećina onih koji su iznajmili prostor, da to mogu, jer posluju "znatno lošije od najgorih očekivanja", delom zbog kursa franka. Švajcarski potrošači, posebno oni koji žive dalje od granice, sve su više ljute na firme koje drže visoke cene iako zarađuju na uvozu zahvaljujći velikoj kupovnoj moći franka. Jak franak najteže pogada manje trgovci i prodavnice u blizini granice koje ne prodaju hranu, jer su lanci koji trguju namirnicama donekle zaštićeni vladinim ograničenjem uvoza robe kao što su meso i drugi sveži proizvodi.

Danci najsrećniji u Evropi, Nemci najveći pesimisti

Uprkos dužničkoj krizi i nesigurnosti finansijskog tržišta, dve trećine Evropljana oseća se srećno i zadovoljno. Rezultati studije hamburske Fondacije za pitanja budućnosti pokazuju da su Danci najsrećniji Evropljani - čak 96 odsto anketiranih stanovnika te zemlje reklo je da je srećno. Za njima su, uprkos teškim krizama koje potresaju njihove zemlje, Grci (80 odsto) i Italijani (79). Nemci su pak, kako je ocenio naučni rukovodilac fondacije, profesor Ulrih Rajnhart, "potvrdili da ih s pravom bije glas da su pesimisti". Samo 61 odsto Nemaca kaže da je srećno. Gori rezultat imaju još samo Poljaci - srećnima se oseća 50 odsto, i Rusi - 37 odsto. U svim zemljama žene su u načelu srećnije od muškaraca, a stanovništvo sela srećnije od žitelja gradova. Pored toga, u svim evropskim državama su parovi srećniji od samaca, a oni koji bolje zarađuju, srećniji su od ljudi čija su primanja mala. Mladi su najsrećniji deo stanovništva u svim zemljama, i sa najviše nade u budućnost. Celokupna studija Fondacije za pitanja budućnosti, za koju je anketirano 15.000 ljudi u 13 država, biće objavljena najesen.

NASA izabrala 30 revolucionarnih ideja

Američka agencija za istraživanje svemira NASA je izabrala trideset vizionarskih ideja koje bi mogle izazvati revoluciju u istraživanju svemira - kao što su tehnika za preusmeravanje opasnih krhotina iz Zemljine orbite i novi pogonski sistemi. "Ti inovativni koncepti mogu da se konkretrizuju i daju sposobnost NASA-i za poboljšanje performanse svemirskih misija", navodi u ponedeljak u saopštenju Bobi Braun, šef tog programa NASA. Ovi koncepti mogu "dovesti do tehnološkog prodora potrebnog za buduće teške misije u svemiru", dodao je on. Svaki odabrani projekat biće finansiran sa oko 100.000 dolara tokom jedne godine, precizirala je agencija. Trideset inovativnih ideja odnosi se na razne vrste tehnologije, uključujući proizvodnju električne energije, pogon i avioniku koji su svi na "tehnološkoj mapi puta" NASA-e za postizanje strateških ciljeva. Pored ideje za skretanje orbitalnih krhotina i pogonskih sistema, odabrani projekti su i za svemirsko odelo sa sistemom stabilizacije da bi se olakšao rad kosmonauta u mikrogravitaciji, kao i trodimenzionalni štampač za stvaranje "grudobrana" na drugoj planeti kao što je Mars. Program pod nazivom "Institut NASA-e za napredne koncepte" (NIAC) je stvoren 1998, a radio je do 2007. kada je zaustavljen na skoro tri godine. Kongres SAD je 2008. godine zatražio od Nacionalnog saveta za istraživanje koji je deo Akademije nauka, da proceni efikasnost tog programa. Posle saslušanja u Pododboru Predstavničkog doma za svemir i aeronautiku, NASA je 2009. ponovo uvrstia NIAC u budžet za 2011. godinu.

Politička poruka ne smiruje tržište EU u krizi

Ujedinjeni francusko-nemački par poslao je u utorak jaku političku poruku o ekonomskom upravljanju zom evra, ali izostanak konkretnih mera ne može zadovoljiti tržište gladno za konkretnim koracima za brzo rešavanje krize prezadužnosti. Pod pritiskom berzi koje su prošle nedelje izbegle krah, predsednik Francuske Nikola Sarkozi i kancelar Nemačke Angela Merkel su demonstirali potpuno jedinstvo nudeći niz mera: ekonomsko upravljanje zonom evra, fiskalno "zlatno pravilo", porez na finansijske transakcije, fiskalnu konvergenciju. Te predloge "ekonomskog motora" zone evra pozdravilo je nekoliko vlada. To je "važan korak ka privrednom ujedinjavanju zone evra", rekao je premijer Španije Hose Luis Rodriges Sapatero. "Merkel i Sarkozi su utvrdili zanimljive predloge", ocenio je premijer Holandije Mark Rute. Međutim, prema nekoliko analitičara, tim predlozima nedostaje sadržine da bi smirili tržište. "Najavljen je okvir koji će poslužiti kao reper za sve evropske zemlje i finansijska tržišta. Već samo to je povoljna odluka, ali đavo je u detaljima", rekao je za AFP Filip Vehter, direktor za ekonomsko istraživanje u firmi Natiksis AM. "Očekujemo mnogo detalja o 'zlatnom pravilu' budžeta koje zemlje zone evra treba da prihvate. Koji mehanizmi su obavezujući? Koji su izuzeci predviđeni?", upitao je on. Prema njegovim rečima, "izjave o tome su veoma nejasne, a treba brzo razjasniti stvari". Soni Kapur iz "think tanka" "Re-define" sa sedištem u Londonu, smatra da "predlog za uvođenje ekonomske vlade (zone evra) koji može biti važan korak ka čak čvršćem udruživanju, od male je koristi za rešavanje najhitnijih problema". Nekoliko zemalja zone evra, pod teretom duga je napadnuto na tržištu, teško dolazi do finansiranja ili se mora spasavati, dok su berze uzdrmane, a investitori strahuju za opstanak zone evra. Samit "nije doneo ništa novo ili korisno", tvrdi Soni Kapur. Iv Mark, prodavac akcija u firmi "Global Eljuities", kaže da je "pomalo razočaran, ali oseća se volja da se nešto učini". Na primer, "zlatno pravilo budžeta" je "u pravom smeru, ali mi znamo da kriterijumi iz Mastrihta koji su izglasani na referendumu, nisu uvek poštovani", rekao je on. "Na srednji rok, to je dobra stvar. To će primorati vlade da finansiraju svoju politiku", rekao je on. "Investitori mogu da konačno pitaju šta je poenta tog sastanka: ima dosta dobrih namera i retorike, kao i obično, ali nema ključnih mera koje mogu rešiti dužničku krizu i bankarsku krizu", rekao je Nil Mak Kinon, iz ruske banke VTB Kapital. Pored toga, Francuska i Nemačka su jasno protive emitovanja "evro-obveznica" za popunjavanje fonda za pomoć dužnicima. Ali Rene Defose, strateg za obveznice u Natiksisu, rekao je da "krizu može ublažiti samo stvaranje tržišta evro-obveznica". "Ako tržištu kažete da se priprema izdavanje zajedničkih evro-obveznica, tržište će dvaput razmislite pre no što napadne neku zemlju", rekao je on.

Napadi u Norveškoj ogolili razmere desnice u Evropi

Nedavni napadi u Norveškoj u kojima je ubijeno 77 ljudi ogolili su rastuće nezadovoljstvo prema strancima širom Evrope i pretnju nasilnih akcija, ocenjuje agencija Asošijeted pres (AP) u svom prikazu ekstremne desnice u Evropi. Anderš Bering Brejvik je 22. jula u dva odvojena napada u Oslu i na ostrvu Utoja usmrtio 77 osoba, a u manifestu objavljenom na dan napada pisao je o opasnosti od muslimanske imigracije u Evropi. Ljudi rođeni u inostranstvu čine nešto manje od 10 odsto stanovništva EU, odnosno 47 miliona od skoro pola milijarde građana, pokazuju podaci Eurostata za 2010. godinu, ali mnogi od njih su poreklom iz drugih evropskih država. Udeo stranaca u EU je relativno mali, ali postojano raste, što deluje uznemiravajuće na neke stanovnike zemalja koje su donedavno bile etnički vrlo homogene, napominje agencija AP. Jedan od najglasnijih zagovarača antiimigracione politike u Francuskoj, bivši vođa Nacionalnog fronta Žan Mari le Pen ocenio je da Norveška "nije procenila opasnost koju po svet predstavlja masovna imigracija, koja je osnovni uzrok (napada)". Ekstremni desničari, koji su malobrojni, ali glasni, mogu da stvore iskrivljenu, preuveličanu sliku, dodaje AP. Približavanje stranaka kao što je Nacionalni front sredini političkog spektra ostavilo je one ekstremnije po strani, što prema oceni analitičara, može da predstavlja dodatnu pretnju. "Ti najekstremniji članovi onda su prepušteni sebi, bez uticaja bivših partijskih kolega, koji bi mogao da dovede do ublažavanja njihovih stavova", izjavio je analitičar američkog Stratfora Marko Papić. Širom Evrope i pre napada u Norveškoj zabeležena su prebijanja tamnoputih navijača, terorisanje gradskih četvrti naseljenih imigrantima, razbijanje muslimanskh i jevrejskih nadgrobnih spomenika, propovedanje mržnje i udruživanje na internetu. Francuska policija koja prati aktivnost ekstremista na internetu zabeležila je 2010. više od 8.000 prigovora zbog rasističkih i ksenofobnih komentara, ali je identifikovano samo 10 ozbiljnih pretnji. U Švedskoj je od 2008. do 2011. godine za 10 odsto smanjen broj krivičnih dela počinjenih iz mržnje prema strancima, dok je istovremeno aktivnost ekstremne desnice na internetu kako u Švedskoj, tako i u drugim zemljama, upadljivo povećana. Janik Kauzak sa univerziteta u francuskom gradu Perpinjanu, koji proučava aktivnost ekstremne desnice na internetu ocenio je da povećana aktivnost desnice na internetu može da ima i pozitivne posledice. "To može da deluje pročišćavajuće, jer se nasilje izražava rečima. To je ventil za mržnju koja ne može uvek da bude javno ispoljena", ocenio je Kauzak. Napadi na strance i zagovaranje antisemitizma zabeleženi su, između ostalog, u Rusiji, Poljskoj, Grčkoj i Velikoj Britaniji. Na zidu koncentracionog logora Mauthauzen u Austriji 2009. godine je ispisana rečenica koja, prema oceni AP-a, izražava osećanja vrlo ekstremne desnice: "Ono što su Jevreji bili za naše očeve, muslimani su za nas. Čuvajte se!" Ekonomska kriza i njene posledice, kao što je visoka nezaposlenost, mogu da podstaknu radikalizam i na levici i na desnici, dok agencija AP podseća da su ekonomske nevolje doprinele usponu nacizma u Nemačkoj dvadesetih godina prošlog veka. Istoričari, međutim, smatraju da je Evropa, bez obzira na trenutnu ekonomsku situaciju i napetost zbog imigracije, danas u boljem opštem stanju i da postoji veći rizik od eksplozija izolovanih čaura nezadovoljstva. "Naravno da ima velikih ekonomskih, socijalnih, političkih i kulturnih problema, ali nismo u fazi fašizma, niti za sada imamo takvu ekonomsku krizu u svetu", ocenio je Ajo Funke, profesor politikologije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, specijalizovan za ekstremnu desnicu.

Krajem 21. veka u Africi četiri puta više stanovnika

Broj stanovnika u Africi će 2100. godine biti četriri puta veći i tada će tamo živeti svaki treći čovek na zemlji, pokazuje istraživenje Francuskog nacionalnog instituta za demografska istraživanja. Prema istraživanju, do kraja 21. veka broj stanovnika u Africi bi trebalo da se učetvorostruči i bude 3,6 milijardi, za razliku od 2.000 godine kada je tamo živelo 800 miliona ljudi. Francuski insitut navodi da će se broj stanovnika posebno povećati u zemljama podsaharske Afrike, gde danas živi 600 miliona stanovnika, a gde će 2100. godine ukupan broj stanovnika biti čak 3,4 milijarde. Tako veliki porast stanovnika u Africi se objašanjava velikom stopom rađanja na tom kontinentu. "Mada se smanjuje, stopa rađanja u tom regionu je među najvišima u svetu. Ipak, i sa tim smanjenjem ona je veća nego u drugim područjima. Do porasta populacije u sledećih nekoliko decenija će doći u onim zemljma gde je stopa rađanja najviša", kaže naučnik i glavni autor studije Žil Pizon. Prema podacima do kojih je došao Institut, žene u Nigeriji imaju u proseku sedmoro dece, u Somaliji 6,4, Kongu 6,1, a u Burkini Faso 5,8. Pizon naglašava i da će broj stanovnika u Africi porasti uprkos visokom procentu smrtnosti dece, i velikom broju umrlih od side, od koje je na tom kontinentu zaraženo 3,9 procenata stanovništva. Ukoliko se ostvare prognoze Francuskog intituta, Nigerija će posle Indije i Kine biti treća najmnogoljudnija zemlja na svetu, gde će 2050. godine živeti 433 miliona ljudi. To znači da će u toj zemlji živeti deset milona ljudi više nego u SAD i samo 80 miliona manje nego u svim zemljama Evropske unije. Prema pretpostavkama Francuskog insituta, među državama u kojima će 2050. godine živeti najviše ljudi su Etiopija, Kongo, Tanzanija, i Egipat.

Loši ekonomski pokazatelji obaraju akcije u Njujorku

Sve više nagoveštaja pogoršanih ekonomskih uslova širom sveta smanjilo je danas vrednost akcija na američkim berzama na početku trgovanja, posle naglog pada na azijskim i evropskim berzama. Nezaposlenost u SAD je ove nedelje veća nego prošle, dok su potrošači pod većim pritiscima nego što su ekonomisti predviđali. Izveštaji iz Japana i Velike Britanije ukazuju da je svetska ekonomija u slabljenju pošto potrošači nerado kupuju. Povećanje cena hrane, goriva i odeće takođe utiče na porast inflacije. Po otvaranju njujorške berze industrijski indeks Dau Džons (Donj Jones) pao je za 2,19 odsto, na 11.160,87 poena, a Nasdak za tri odsto, na 2.436,13 poena. Na azijskim tržištima japanski indeks Nikei 225 pao je za 1,3 odsto pošto je u Tokiju saopšteno da je u julu izvoz manji za 3,3 odsto nego u istom mesecu prošle godine. Južnokorejski indeks Kospi pao je za 1,7 odsto, a indijski Senseks za 2,2 odsto. Na londonskoj berzi indeks FSEI-100 je pao za više od tri odsto, frankfurtski Daks za više od pet odsto, u Parizu CAC-40 više od četiri odsto, a u Madridu Ibeks 35 za 4,62 odsto. Usled nestabilnosti berzi, investitori su se okrenuli obveznicima i zlatu zbog cega je zlato poskupelo na 1.816,40 dolara dok je početkom godine bila 1.400, a prošlog avgusta 1.250 dolara. Kamata na 10-godišnje američke oveznice pala je na 2,09 odsto sa 2,16 kasno sinoć. Kamata na obveznice pada kada njena cena raste. Cena nafte je pala za 2,66 dolara na 84,96 dolara po barelu usled zabrinutosti da će zbog slabljenja svetske ekonomije biti smanjena potražnja za energentima. Akcije su u SAD relativno mirovale ove nedelje. Dau Džons je u utorak pao za 76 poena, a u sredu porastao za četiri, što je prvi put da je od 1. avgusta taj indeks rastao ili padao za manje od 100 poena.

Oko 14,7 miliona američke dece siromašno

Oko 14,7 miliona američke dece, ili 20 odsto od ukupne populacije mlađih od 18 godina, siromašno je, prema studiji Fondacije Eni Kejsi objavljenoj danas. U studiji u kojoj je praćeno siromaštvo kod dece između 2000. i 2009. navodi se da je to povećanje od 2,5 miliona dece od 2000, kada je 17 odsto populacije mladih u SAD živelo u porodicama sa veoma malim prihodima. U prvom istraživanju Fondacije o posledicama recesije na decu, zaključuje se da će deca koja žive u siromašnim porodicama patiti i obrazovno i akademski i socijalno dugo pošto se njihovi roditelji oporave od posledica krize. Utvrđeno je da je stopa siromaštva porasla u 38 od 50 američkih saveznih država, a da u Nevadi živi najveći procenat dece čiji su roditelji nezaposleni ili rade na poslovima koji ne odgovaraju njihovim sposobnostima. U toj američkoj državi živi i najveći procenat dece - 13 odsto čiji roditelji su izgubili kuće jer nisu uspeli da plate ratu za hipoteku, utvrdila je studija. Zaključuje se takođe da deca iz porodica sa niskim prihodima imaju veće šanse da odrastu u nestabilnoj sredini, i da češće menjaju škole od svojih bogatijih vršnjaka. Kao rezultat, ocenjuje se, oni će imati manje šanse da se uspešno zaposle kad porastu. Izveštaj je utvrdio i neke pozitivne pomake u periodu koji je ispitivan, odnosno opala je stopa smrtnosti beba, dece i mladih u srednjoškolskom uzrastu. Povećao se, međutim, broj beba koje se rađaju sa nekim zdravstvenim poremećajem.