SRBIJA

Porodične nesuglasice oko kraljevske imovine

Merkelova dala ultimatum Srbiji

Jeremić: Kome je Kosor prijatelj ne trebaju neprijatelje

Prosečna zarada u Srbiji u julu je 54.164 dinara

Merkel: Za kandidaturu - napredak u dijalogu sa Prištinom

Samardžić: Zahtev Srbiji da okrene leđa Srbima s Kosova

Iz inata meštani sela grade čak tri mosta

Porodične nesuglasice oko kraljevske imovine

Najveći deo ukupne vrednosti imovine Karađorđevića sastojao se od umetničkih predmeta, nameštaja, automobila i drugih dragocenosti kojima su bile opremljene rezidencije kraljevske porodice u Beogradu, Sloveniji, Hrvatskoj, u Crnoj Gori. Među njima su dela Ticijana, Rubensa i Greka, čija se pojedinačna vrednost merila milionima dolara. U vlasništvu Karađorđevića je bilo puno slika Vlahe Bukovca i kipova Ivana Meštrovića, kao i bibilioteka od nekih 50.000 knjiga. Kralj Aleksandar je posedovao i relikvije neprocenjive vrednosti. Ruka svetog Jovana Krstitelja, čestica Časnog krsta i čudotvorna ikona Bogorodice Filerimose - dar ruske kneginje Marije Fedorovne, čuvale su se u dvorskoj crkvi svetog Andrije Prvozvanog na Dedinju. U noći između 14. i 15. aprila 1941. godine, kralj Petar Drugi ostavio ih je u manastiru svetog Vasilija na Ostrogu. Na Oplencu je bio reljef od sedefa i bisera "Tajna večera", koji je kralj Aleksandar dobio od jerusalimskog patrijarha. Karađorđevići su živeli vojnički skromno. Kada su proterani iz Jugoslavije kralj Petar drugi i knaz Pavle su sa članovima porodice i naslednicima postali "kraljevići bez zemlje". Njihovu imovinu su razgrabili Nemci, Titovi komunisti, a kasnije i nova vlast. Nemci su opljačkali porodičnu crkvu i kriptu na Oplencu, a Tito dvorove na Dedinju. Neke umetnine su su završile kod Broza, Geringa, Kardelja. Od bogate kraljevske biblioteke ostalo je samo 4.000 knjiga - tvrdi Maričić. A kada se dinastija početkom devedestih pojavila u Srbiji i vratila, nastale su porodične nesuglasice oko kraljevske imovine. Princeza Ana Marija, supruga pokojnog princa Andreje, koja živi u Kaliforniji tvrdi da ima testament kralja Petra drugog i da njoj pripada čitava imovine ovog monarha. Ana Marija direktno osporava vlasništvo nad kraljevskim nekretninama prestolonasledniku Aleksandru. Ova princeza, međutim već decenijama ne dolazi u Srbiju i nije učestvovala u procesu povraćaja imovine Karađorđevića. Ni kneginja Jelisaveta nije zadovoljna podelom porodične imovine, jer potražuje svoje stvari iz Starog i Belog dvora, u kojima je živela: Kada se prestolonaslednik Aleksandar uselio u Dvorski kompleks na Dedinju, država je načinila inventar zatačenih stvari. Lista invenatra je urađena u tri primerka, za prestolonaslednika, za državu SRJ i za Narodni muzej. Tražila sam da vidim taj spisak i pronađem svoje stvari, ali ga u Narodnom muzeju nije bilo. Potom sam sudski tražila da mi se lista imovine u Dvorskom kompleksu dostavi, ali je sa dvora nisam nikada dobila. Zato ja samo imam predstavu šta se od predmeta koji pripadaju mojim roditeljima, knezu Pavlu i kneginji Olgi, kao mom bratu i meni - kaže kneginja Jelisaveta Karađorđević, koja je zbog toga ljuta na prestolonaslednika i sa njim održava samo službene odnose. Kneginja smatra da zabrana korišćenja imovine članova dinastije, koju sprovode država i prestolonaslednik, ometa povratak članova porodice Karađorđević u Srbiju. Tako je svog bratanca Dušana Karađorđevića iz Pariza, koji je studirao na FPN u Beogradu posavetovala da bez nasledstva nema perspektivu u Srbiji i da se vrati u Francusku. Moj bratanac Dušan je sada uspešan biznismen, dok sinovin princa Tomislaca, Mihailo i Đorđe, žive jako skromno u Beogradu bez nasledstva i bave se nestalnim poslovima. Oni o problemima oko naše imovine jako malo znaju i u to nisu uključeni - tvrdi kneginja Jelisaveta, koja preko suda potražuje svoju imovinu. Okružni sud u Kranju odbacio je krajem maja zahtev Jelisavetinog brata kneza Aleksandra Karađorđevića iz Pariza za vraćanje poseda Brdo kod Kranja, koji čine dvorac, park i šuma. - Knez će morati da plati sudu troškove proizašle iz njegove tužbe. Prema Zakonu o povraćaju imovine iz 1991. godina, koja je nacionalizovana posle Drugog svetskog rata, Karađorđevići nemaju pravo da im bivše vlasništvo bude vraćeno - navedeno je u sudskom rešenju u Kranju. Pošto je porodica Karađorđević tražila da se zakon o denacionalizaciji bude preispitan pred Ustavnim sudom Slovenije, što je 1996. odbijeno, knez Aleksandar Karađorđević i njegova sestra Jelisaveta Karađorđević su se obratili Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. - Moj otac, knez Pavle, imao je dvorac na Brdu kod Kranja, gde je planirao kada odstupi da živi. Ja sam tamo pre nekoliko godina. Dvorac je u vlasništvu slovenačke vlade i isključivo od nje zavisi da li će mi ga vratiti. Nadam se da hoće jednoga dana - kaže kneginja Jelisaveta. Karađorđevići u Sloveniji imaju imovinu na Bledu, kao dvorac i na Bohinjskom jezeru i dvorac u Kamničkoj Bistrici. Kraljica Marija je u Donjoj i Gornjoj Radovnjii imala imanja. Naslednici princa Tomislava, supruga Linda i sinovi Đorđe i Vladimir su, takođe, zainteresovani za svoja imanja u Sloveniji. Slovenačka vlada jasno je stavila do znanja da nema nameru da vraća imovinu Karađorđevića, što je sud u Kranju i presudio. - Slovenci tu svoju odluku da ne vrate imovinu porodice Karađorđević pravdaju činjenicom da nisu ukinuli Ukaz o konfiskaciji i oduzimanju imovine iz 1947. godine - kaže Dragoljub Acović, član Krunskog saveta. Dragan Babić, sekretar Fondacije Jelisavete Karađorđević tvrdi da su naslednici kneza Pavla 2002. godine podneli zahtev prvo Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu i tu, čini se napravili grešku, jer su mimoišli sud u Sloveniji. - Do greške je došlo zato jer je već princ Tomislav Karađorđević tražio od slovenačke države svoje nasledstvo, ali je bio odbijen. Knez Aleksandar i kneginja Jelisaveta su se bojali da će i oni biti odmah odbijeni i zato su zatražili pomoć suda u Strazburu, ali ona nije stigla - objašnjava Babić. Četiri godine stajao je u sudu u Strazburu zahtev naslednika kneza Pavla za vraćanjem dvorca na Brdu kod Kranja u Sloveniji, koji je bio njihovo vlasništvo da bi se Strazbur oglasio nenadležnim i uputio Karađorđeviće na vlasti - u Sloveniji. Knez Aleksandar, koji živi u Francuskoj, je u civilno-pravnoj parnici protiv Slovenije podnetoj 2011. godine zahtevao povraćaj imovine ili odštetu, tvrdeći da poseduje kupoprodajne ugovore na pojedine parcele koje je od 1936. do 1939. godine kupio njegov otac. Knez ima pravo na polovinu parcela u kompleksu Brdo, čija je vrednost procenjena na 260.000 eura. Drugu polovinu traži njegova sestra kneginja Jelisaveta Karađorđević, koja se još nije odlučila na sudsku tužbu protiv Slovenije. Babić napominje da samo od političke volje vlasti u Sloveniji zavisi hoće li dvorac i Brdo kod Kranja biti vraćeni prethodnim vlasnicima. Te volje zasada nema, ali Slovenci javno priznaju da je knez Pavle Karađorđević bio vlasnik ovog imanja, jer u dvorcu, koji služi kao državna rezidencija imaju izložbu o bivšem namesniku Kraljevine Jugoslavije. - Posle odluke suda u Kranju naslednici kneza Pavla će tužbama ići sve do Vrhovnog suda Slovenije - otkriva Dragan Babić. Kneginja Jelisaveta u Srbiji potražuje vilu u Užičkoj 1-3, nekadašnji rezidencijalni objekat Crne Gore, poznatiji kao vila "Crnogorka". Do Drugog svetskog rata ta vila bila je vlasništvo princezine majke kneginje Olge. Kneginja je dobijala obećanja od nadležnih srpskih vlasti, ali i ranije vlade SRJ da će to biti rešeno. Međutim, ništa se nije promenilo. - Kneginja Jelisaveta živi "kao podstanar na petom spratu u zgradi bez lifta", a njenu vilu koristi Crna Gora kao ambasadu. Uz to Crna Gora ne plaća kiriju državi Srbiji, koja je pravni vlasnik vile "Crnogorka" - naglašava Dragan Babić. Pored ove vile kneginja Jelisaveta potražuje od države i svoje privatne stvari i predmete njenih roditelja iz Kraljevskog dvora, u kome je nekada živela. Reč je o portretima kneza Pavla i kneginje Olge, porcelanu, nameštaju, tepisima. Kako nam je rečeno, ako prava naslednika kneza Pavla Karađorđevića ne budu ostvarena, knez Aleksandar i kneginja Jelisaveta će tužiti sudu u Strazburu i Sloveniju i Srbiju. M.L.

Kako to vide drugi... Merkelova dala ultimatum Srbiji

Nemačka kancelarka Angela Merkel je bez okolišenja rekla Srbiji da mora da odustane od kontrole nad severnim Kosovom ako želi da postane članica Evropske unije, ocenjuje se danas u komentaru internet portala EU obzerver (EUobserver). Angela Merkel je taj ultimatum iznela na konferenciji za štampu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, tokom njene prve posete Srbiji, zemlji koja teži da postane članica Unije, navodi se u članku. "Ako Srbija želi da ostvari status kandidata EU treba da obnovi dijalog (s Kosovom), postigne rezultate u tom dijalogu, omogući rad Euleksa u svim delovima Kosova i ukine paralelne strukture", podseća se na reči Merkelove sa konferencije za štampu. Srbija, dodaje se u tekstu, ima de fakto kontrolu nad severnim delom Kosova gde žive većinski Srbi i koje ima svoju mini vladu, odbija da sarađuje sa evropskom policijskom misijom Euleksom i za koji se veruje da dobija novac i oružje od srpskih nacionalističkih grupa. U članku se podseća na događaje krajem jula kada su specijalne kosovske snage zauzele carinske prelaze na severu Kosova kao i da je pre toga Srbija napustla dijalog pod pokroviteljstvom EU. "Tadić je upozorio Angelu Merkel da ne ide predaleko", navodi se u tekstu i citiraju reči Tadića da bi bilo pogrešno suočiti Srbiju sa izborom Kosov ili EU. Tadić je takođe rekao da je neprihvatljivo nagraditi Prištinu uspostavljanjem nove realnosti na terenu ostvarene unilateralnim akcijama, osvrućući se, kako se navodi u tekstu, na nemačko naizgled odobravanje operacije kosovskih specijalnih snaga. Takođe se podseća da je Tadić pozvao nemačku kancelarku da ubuduće ima razumevanja za kompleksnost tog pitanja na Zapadnom Balkanu. "Zahtevi Merkelove nose rizik da učine da proevropski predsednik bude oslabljen uoči izbora iduće godine", ocenjuje se u komentaru i podseća da su srpske vlasti u junu već predale Ratka Mladića Haškom tribunalu da bi dobile poene u Briselu.

Jeremić: Kome je Kosor prijatelj ne trebaju neprijatelji

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jermeić izjavio je juče u Banjaluci da onome kome je hrvatska premijerka Jadranka Kosor prijatelj, ne trebaju neprijatelji. Na konferenciji za novinare posle razgovora sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, Jeremić je time odgovorio na pitanje da prokomentariše izjavu hrvatske premijerke u Prištini da je Hrvatska najbolji prijatelj Kosova u regionu. "Kome je Jadranka Kosor najbolji prijatelj, tome ne trebaju neprijatelji", odgovorio je Jeremić. Kosor je juče u Prištini istakla da Hrvatska podržava teritorijalni integritet Kosova. Ona je, između ostalog, ocenila i da su hrvatski narod i Kosovo "stari prijatelji", a da je to "prijateljstvo obnovljeno tokom poslednjeg rata protiv režima Slobodana Miloševića".

Prosečna zarada u Srbiji u julu je 54.164 dinara

Prosečna zarada isplaćena u julu 2011. godine u Srbiji iznosi 54.164 dinara i u odnosu na jun nominalno je manja za 0,8 odsto, a realno za 0,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Kako je saopšteno, prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u julu 2011. godine u Srbiji iznosi 39.127 dinara i u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u junu ove godine, nominalno je manja za 0,5 odsto, a realno je ostala na istom nivou. Prosečna zarada isplaćena u julu ove godine je nominalno je veća za 11,9 odsto, a realno je manja za 0,2 odsto u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu istog meseca 2010. godine. Prema preocenama RZS, prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u julu 2011. godine u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u julu 2010. godine, nominalno je veća za 13,1 odsto, a realno za 0,9 odsto. Dalje se navodi da je prosečna zarada isplaćena u periodu januar-jul 2011. godine u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u istom periodu prošle godine, nominalno veća za 10,8 odsto, a realno je manja za 1,9 odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar-jul 2011. godine u u dnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar-jul 2010. godine, nominalno je veća za 11 odsto, a realno je manja za 1,8 odsto, saopšteno je u RZS.

Merkel: Za kandidaturu - napredak u dijalogu sa Prištinom

Nemačka želi Srbiju u Evropskoj uniji (EU), ali je za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU potrebno da se ostvari napredak u dijalogu sa Prištinom, izjavila je u utorak u Beogradu nemačka kancelarka Angela Merkel. "Moja poseta Srbiji je sasvim jasna poruka - mi vidimo Srbiju u budućnosti u EU i činićemo sve da na osnovama i principima EU Srbija taj put uspešno pređe", rekla je nemačka kancelarka. Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, Merkelova je rekla da su za napredak u evrointegracijama Srbije potrebne dve stvari - reforme i odnosi sa susednim zemljama. "Ukazali smo da je Nemačka priznala Kosovo, a Srbija to nije. To je situacija u kojoj je potrebna naredak - rezultati u direktnom dijalogu, rad Euleksa na čitavoj teritoriji Kosova i ukidanje paralelenih struktura", rekla je Angela Merkel. Ona je rekla da nije sporno da je rešavanje pitanje Kosova dug proces, ali da ne bilo fer prema Srbiji da se pristupni pregovori privedu kraju, a da tek onda EU kaže, "sad nam je palo na pamet da imamo problem Srbije s Kosovom". "Zato bolje da danas rešavamo teška pitanja nego da ih odlažemo za sutra", rekla je Merkel. Tadić je rekao da Srbija nema iluzija da bi u EU mogla da unese novi konflikt i da želi da reši sve konflikte u regionu. "Srbija ima svoje principe u rešavanju konflikata i mi želimo da s nemačkim prijateljima pronađemo vrlo praktičan put kojim čuvamo dignitet svih naroda u regionu", rekao je Tadić. On je dodao da Beograd očekuje da će Nemačka i kancelarka Merkel, kao i do sada, imati razumevanja za kompleksnost tog politčkog procesa. Tadić je rekao da Srbija želi da "kroz dijalog reši konflikt" i da je to "primarni interes Srbije". Angela Merkel je rekla da "treba činiti sve da se jednostrani potezi spreče". "Zato želimo da direktni razgovori Srbije i Kosova budu vođeni tako da urode i nekim rezultatima. Verujemo da se može postići više rezultata i da će tada opasnost od jednostarnih koraka biti manja", rekla je ona. Predsednik Srbije je rekao da je "više nego očita" strategija Prištine da jednostranim aktima menja situaciju na terenu. "Za nas je apsolutno neprihvatljivo da se nagrađuje onaj ko sprovodi unilateralne akte nasilja, da se nagrađuje novom realnošću na terenu", dodao je on. Tadić je rekao da Srbija smatra da samo kroz dijalog mogu da se nađu dugoročno održiva rešenja, ali i rešenja tehničko-pratkične prirode koja olakšavaju život ljudi. Predsednik Srbije je izrazio uverenje da je Srbija ispunila kriterijume za status kandidata i istakao da je cilj da se dobije datum za početak pristupnih pregovora. "Duboko smo uvereni da smo ispunili ili ćemo ispuniti u narednih nekoliko nedelja sve kriterijume za status kandidata. Smatramo da status kandidata nije dovoljan imajući u vidu naše aspiracije. Želimo datum za početak pregovora, jer tada će biti učinjen sudbonosni korak i neće biti moguća revizija evropskog političkog procesa u Srbiji", rekao je Tadić. Tadić je rekao da Srbija ne traži veštački put ka članstvu u EU već jednake standarde kao i za druge zemlje. Nemačka kancelarka nije želela da govori o rokovima u procesu evropskih integracija Srbije, naglasivši da je bitan "suštinski napredak" u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena, među kojima su i odnosi sa susednim državaima. Merkel i Tadić razgovarali su i o ekonomiji. "Mi želimo da naši privrednici investiraju ovde", rekla je Angela Merkel, ali i dodala da država samo daje okvire za to. Tadić je rekao da su nemačke kompanije među najboljima u Srbiji. "Mi želimo nove nemačke investicije, ali to zavisi i od Srbije; od transparentnosti procedura, od tenderskih procedura, borbe protiv korupcije, otvorenosti naše privrede. Onda će nemačke kompanije dolaziti sve više i više u Srbiju", rekao je Tadić. Tadić je rekao da postoji duga istorija srpsko-nemačkih odnosa koji su "imali svoje oscilacije u prethodnim vekovima, ali mi duboko verujemo u budućnost tih odnosa". Navodeći da je razgovarala s Ružicom Đinđić i stripendistima Fondacije Zoran Đinđić, Merkel je rekla da su oni "most koji povezuje dve zemlje".

Samardžić: Zahtev Srbiji da okrene leđa Srbima s Kosova

Nekadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ocenio je da nemačka kancelarka Angela Merkel porukom o ukidanju paralelnih institucija na Kosovu od Srbije traži da se odrekne državnih struktura na sopstvenoj teritoriji i "okrene leđa" Srbima sa Kosova. "To nisu nikakve paralelne strukture, to su strukture države Srbije na njenoj teritoriji koja se zove Kosovo i Metohija. Paralelne strukture na Kosovu su zapravo albanske institucije koje su nelegalno i jednostrano proglasile nezavisno Kosovo", rekao je Samardžić agenciji Beta. Srbija na Kosovu i Metohiji ima i pet okruga sa načelnicima koji sprovode politiku Srbije u okviru tih pet oblasti, zatim obrazovne, zdravstvene i institucije socijalne politike, infrastrukturu i javna preduzeća, rekao je Samardžić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije. "Od toga zapravo živi 120.000 ljudi i ako se to ugasi, Srbima će biti najbolji znak da se sele, ili da se podrede nelegalnoj i kriminalnoj državi koja se zove Kosovo", dodao je Samardžić. Samardžić je dodao da zahtev o ukidanju paralelnih institucija na Kosovu predstavlja ultimatum Srbiji za dobijanje kandidature za članstvo u Evropskoj uniji. "To praktično znači da Srbija mora da prihvati zahtev za carinskim pečatom i da se on prizna na administrativnim prelazima između Srbije i Kosova", naveo je Samardžić. On je kazao da je novi ultimatum za dalji nastavak procesa pridruživanja Srbije EU očekivan i da se ne može predvideti kako će se Vlada ponašati prema tom zahtevu, s obzirom da je do sada prihvatila sve postavljene uslove.

Iz inata meštani sela grade čak tri mosta

Meštani kuršumlijskog sela Selova izgradili su dva nova mosta na Toplici, jer nisu mogli da se dogovore o korišćenju već postojećeg prelaza preko reke i najavili izgradnju trećeg. Meštani Dragoljub Ristić (70) i Mileta Ristić (68), već nekoliko godina su u sporu oko mosta na reci Toplici, jer se sa jedne strane nalazi privatna njiva jednog od njih. Dragoljub Ristić, čija se njiva nalazi sa jedne strane mosta, zabranio je meštanima da tuda prolaze, kako ne bi išli kroz njegovo imanje kada siđu s mosta. Meštanin Dragoljub Ristić, kroz čiju njivu, kako je naveo, prolaze meštani, kazao je agenciji Beta da je taj most sagradio sam i za sopstvene potrebe. "Most sam napravio za sopstvene potrebe. Pomogla mi je Hidrotehnika i Srbijašume. Međutim, ja sam kupovao materijal za most, kupio sam eksere, građu i vario sam", kazao je Dragoljub Ristić. U selu Selova i komšija Dragoljuba Ristića, Mileta Ristić, sagradio je drugi most, odmah pored prvog, kako bi iz svoje njive lakše prešao reku i kako se ne bi zamerao komšijama zato što koristi postojeći most. Meštanin Mileta Ristić kazao je da je predložio i ostalim žiteljima da svako za sebe sagradi po jedan most, kako bi se izbegle svađe među ljudima. "Treći most će biti izgrađen za neki dan i to je sasvim normalno, pošto ne možemo da se složimo oko izgradnje jednog i njegovog zajedničkog održavanja", rekao je Mileta Ristić. Meštani su podeljeni oko prelaska mostova, jedni prelaze preko jednog, a drugi preko drugog mosta i navode da je u pitanju komšijski inat i nesloga među ljudima. Mostovi na reci Toplici koje su meštani sela Selova izgradili iz "inata" dugi su oko 15 metara, a preko njih mogu da prelaze i lake poljoprivredne mašine.