|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
Lejla Lopes iz Angole nova Mis Univerzum |
| |
 Titulu
Mis Univerzuma je u Sao Paulu ponela 25-ogodišnja Lejla Lopes iz Angole,
čime su demantovane prognoze da će ta titula ponovo pripasti nekoj od
lepotica iz Južne Amerike, javile su agencije.
Poslednjih deset godina čak sedam Mis Univerzum bilo je iz neke od zemalja
Latinske Amerike. Ovoga puta samo je mis Brazila osvojila treće mesto.
"Sada ću morati naporno da radim i da pokušam da ostanem na zemlji", rekla
je novinarima uplakana nova Mis Univerzuma, koja je ranije kazala da želi da
završi fakultet za menadžment i postane poznata poslovna žena u svojoj
zemlji.
Više od milijardu gledalaca iz 190 zemalja pratilo je takmičenje koje je
deveti put organizovano u Latinskoj Americi, ali prvi put u Brazilu. |
|
Film Beli beli svet među 40 najboljih u Evropi |
| |
Film Olega Novkovića "Beli beli svet" našao se među 40 najboljih filmova u
Evropi za 2011. godinu koji će ući u konkurenciju za nominovanje za
takozvanog evropskog oskara, saopštila su danas producenti Novkovićevog
ostvarenja.
Listu je 12. septembra zvanično objavila Evropska filmska akademija (EFA) i
ona će članovima ove asocijacije biti predložena za nominovanje.
"Evropski oskar" će biti dodeljen u decembru ove godine u Berlinu.
Novkovićev "Beli Beli Svet" dobio je poziciju na listi rame uz rame sa
filmovima Pedra Almodovara, Larsa fon Trira, Bele Tar, Akija Kaurismakija,
braće Dardani i sa prošlogodišnjim dobitnikom Oskara za najbolji film -
britanskim ostvarenjem "Kraljev govor".
"To je ogromno priznanje za naš film, ali i za ugled i vidljivost srpske
kinematografije i srpskih autora u svetu", izjavila je Milena Trobozić
Garfild, jedan od producenta filma "Beli Beli Svet". |
|
Penelopa Kruz snima film u Sarajevu |
| |
 Prva
scena filma "Venuto al Mondo" italijanskog reditelja Serđa Kastelita (Sergio
Castellitto) snimaće se na lokaciji nedaleko od Jevrejskog groblja u
Sarajevu.
Film će se u narednih mesec snimati na brojnim sarajevskim lokacijama, a
snimanje će potom biti nastavljeno u Dubrovniku i završeno u Italiji.
Španska glumica Penelopa Kruz doputovala je prošle sedmice u Sarajevo sa
suprugom Havijerom Bardemom i osmomesečnim sinom Leom.
Glumica u filmu igra Italijanku Gemu, sarajevske udovicu koja stiže u taj
grad nakon rata kako bi sinu tinejdžeru pokazala gde se rodio i poginuo
njegov otac.
Jednu od glavnih uloga u filmu tumaci mladi glumac iz BiH Adnan Hasković.
Penelopa Kruz je izjavila da će joj ta uloga biti jedna od značajnijih u
karijeri i da generalno ne voli ratne priče, ali da ju je roman "Venuto al
Mondo" emotivno jako dirnuo.
Roman "Venuto al Mondo" italijanske književnice Margaret Mazantini
(Mazzantini), po kojem se snima film, postao je bestseler u svetu. |
|
Film Contagion prvi na listi zarade ove nedelje |
| |
Poslednji triler Stivena Soderberga "Contagion" najgledaniji je film u
severnoj Americi u prvom vikendu prikazivanja u bioskopima, saopštilo je
večeras udruženje Egzibitor Rilejšens (Exhibitor Relations).
Film sa Marion Kotijar, Metom Dejmonom, Gvinet Paltrou, Kejt Vinslet i
Džidom Loom, priča je o smrtonosnoj epidemiji koja je dovela do panike u
celom svetom putem interneta.
Triler je zaradio 23,1 milion dolara i skinuo s liste film "Boja osećanja",
o životu Afroamerikanaca koji se bore za svoja građanska prava. Taj film je
ove nedelje zaradio 8,6 miliona dolara, a ukupno za pet nedelja prikazivanja
137 miliona.
Drugi novitet, "Warrior", u kojem Nik Nolti igra boksera alkoholičara, na
trećem je mestu gledanosti i zaradom od 5,6 miliona dolara za ovu nedelju
(21,9 miliona ukupno).
Na četvrtom mestu je špijunski film "Slučaj Rahele Singer" sa 4,9 miliona
dolara zarade (ukupno 21,9 miliona).
"Colombiana", po scenariju Lika Besona i u režiji Olivijea Medatona, na
petom je mestu sa četiri miliona dolara zarade (ukupno 29,7 miliona). To je
priča o devojčici iz Kolumbije, svedoku ubistva roditelja koja kasnije kao
odrasla postaje plaćeni ubica.
Na šestom mestu je "Planeta majmuna - poreklo", osma verzija te sage sa 3,8
miliona dolara zarade ove nedelje (ukupno 167,8 miliona).
Horor "Shark 3D" je na sedmom mestu sa 3,5 miliona dolara zarade (ukupno
14,7 miliona dolara).
Misija na Mesecu "Apollo 18" zaradio je 2,9 miliona dolara i zauzima osmo
mesto, a na devetom i desetom mestu su komedija "Our Idiot Brother" sa 2,7
miliona dolara i "Spy Kids 4: All the time in the world" sa 2,5 miliona
zarade. |
|
Iznajmljivanje koza za uništavanje korova |
| |
Stanovnici i kompanije u američkom gradu Portlandu u iskorenjivanju šiblja
kupine, bršljana i korova u gradu koriste efikasno rešenja koje se ne
oslanja na hemikalije - koze.
Iznajmljivanje koza za borbu protiv nepoželjnog bilja već je naišlo na
pozitivne kritike. Jedna zadovoljna mušterija je rekla da su koze "staro
rešenje za stari problem".
Džordžina Stajner ima kompaniju koja iznajmljuje oko 100 koza.
Njen reklamni moto je: "Koze jedu ceo dan, ali plaćate po aru, a ne po satu.
Kozama nije potrebna pauza, naknada za povredu na radu ili zdravstveno
osiduranje. I koze će uraditi svoj posao". |
|
Harison Ford priželjkuje Indijanu Džonsa 5 |
| |
Holivudski glumac Harison Ford izjavio je da bi bio "oduševljen" kada bi
dobio priliku da snimi peti film o Indijani Džonsu.
Ford (69) je rekao Los Anđeles tajmsu da bi voleo da novi film bude snimljen
kako bi publika mogla da sazna nešto više o jednom od najomiljenijih likova
iz popularne kulture.
"Možda ću igrati u petom filmu ali neću putovati na Mars", izjavio je Ford,
aludirajući na vanzemaljce koji se pojavljuju u filmu "Indijana Džons i
kraljevstvo kristalne lobanje". "Kada se pojavi sledeći scenario za
'Indijanu Džonsa', biću oduševljen da ga glumim", kazao je.
"U svakom novom susretu sa njim, nastojali smo da publiku malo bolje
upoznamo sa tim likom, ne samo u avanturama, već i tako da mogu da saznaju i
nešto o njemu samom", rekao je Ford.
"To je i dovelo do upoznavanja njegovog oca (u 'Poslednjem krstaškom
pohodu') koga je glumio Šon Koneri, i sina (u 'Kristalnoj lobanji'), koga je
glumio Šaja La Baf, i povratka Marion (Karen Alen)", objasnio je.
Ford je prošlog meseca priznao da nije siguran da će peti film o Indijani
Džonsu biti snimljen. |
|
Otvoren 77. Kongres Međunarodnog PEN-a |
| |
U Beogradu je u utorak otvoren 77. Kongres međunarodnog PEN-a, jedne od
najznačajnijih književnih manifestacija u svetu, na kome učestvuje oko 250
pisaca, novinara i prevodilaca iz celog sveta.
Na svečanosti u Skupštini Beograda posle dokumentarnog filma o srpskoj
književnosti 20 veka, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je učesnicima Kongresa
da se nada da će taj skup omogućiti veće povezivanje ljudi "kroz pisanu reč" i
bolje razumevanje različitih kultura.
"Prostor zapadnog Balkana ima bogatu, kompleksnu i tešku istoriju. Pisci mogu da
doprinesu razumevanju različitih identiteta", poručio je Tadić i istakao da je
Srbija "posvećena izgradnji mira i očuvanju različitih identiteta".
Predsednik međunarodnog PEN-a Džon Ralston Sol rekao je da će sa skupa u
Beogradu biti poslata poruka o neophodnosti pomirenja na Balkanu, ali i u
čitavom svetu.
"Ovaj Kongres je javno iskazivanje pomirenja", rekao je Sol i posebno istakao
saradnju pisaca sa Balkana u okviru međunarodnog udruženja književnika PEN.
Predsednica srpskog PEN centra Vida Ognjenović podsetila je da se ove godine
obeležava 90 godina od osnivanja Međunarodnog i 85 godišnjica postojanja srpskog
PEN-a.
Ognjenović je posebno istakla potrebu da se nove generacije upoznaju sa ulogom i
značajem knjige u svetu za koji je rekla da sve više postaje tehnokratski.
Međunarodni PEN se prvi put održava u Srbiji i trajaće do 18. septembra. Slogan
ovogodišnjeg kongresa je "Književnost-jezik sveta".
Na festivalu će biti organizovane književne večeri, gde će publika moći da se
upozna sa književnicima koji će uživo čitati odlomke iz svojih dela.
Osim u Beogradu ovaj prateći festival 16. i 17 septembra biće organizovan i u
Novom Sadu i Nišu.
Na otvorenim prostorima Beograda i Novog Sada, tokom održavanja kongresa, svake
večeri biće organizovane projekcije filmskih ekranizacija literarnih dela.
Tokom kongresa u Beogradu će boraviti istaknuti svetski pisci, među kojima su
nobelovac Dario Fo, mađarski književnik Đerđ Konrad, i ruski pisac Andrej Bitov.
Gosti Beograda biće i Izraelac David Grosman, italijanski pisac Klaudio Magris,
Kristofer Houp iz Velike Britanije, rumunska pesnikinja Ana Blandijana, Drago
Jančar iz Slovenije, bugarski pisac Alek Popov i mnogi drugi.
Među učesnicima skupa biće i ugledni prevodioci srpske književnosti u svetu -
Gaga Rosić, Žela Georgijeva, Dunja Badnjević i Dina Katan Benzion. |
|
Otkrivena spomen ploča Milovanu Đilasu |
| |
 Spomen
ploča Milovanu Đilasu, najpoznatijem komunističkom disidentu bivše Jugoslavije,
otkrivena je u utorak na kući u kojoj je živeo u Beogradu, u Palmotićevoj ulici
broj 8.
Spomen ploču su otkrili njegov sin Aleksa Đilas i ministar kulture, informisanja
i informacionog društvo Srbije Predrag Marković.
Ministar je istakao da je Palmotićeva 8 od danas adresa za sve one koji su poput
Đilasa rizikovali svoju sadašnjost da bi ispravili neke stvari iz prošlosti.
"Za sve njih pravedne buntovnike ovo je adresa na kojoj počinje lavirint na
kojem su sa jedne strane sporovi, a sa druge, nadamo se, izlazak iz njih",
poručio je Marković.
Književnik Matija Bećković istakao je da nijedan srpski pisac od Svetog Save do
danas nije robijao zbog onoga šta je pisao, koliko Milovan Đilas.
Bećković je rekao da je otkrivanje spomen-ploče na zgradi u kojoj je Đilas živeo
i radio veliki moralni čin i politički iskorak.
Đilas je rođen 4. juna 1911. godine u selu Podbišće kod Mojkovca u Crnoj Gori.
Još kao gimnazijalac pisao je poeziju i pripovetke.
U aprilu 1933. primljen je u Komunističku partiju Jugoslavije, a od 1937. je
član njenog najužeg rukovodstva koje je formirao Josip Broz Tito. Više puta je
hapšen.
Aktivno je od prvih dana učestvovao u ustanku i Narodno-oslobodilačkom ratu u
Drugom svetskom ratu. Bio je član Politbiroa KPJ i Vrhovnog štaba
Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije.
Posle rata je obavljavao visoke partijske i državne funkcije, a 1954. je smenjen
sa položaja predsednika Savezne skupštine i isključen iz partije zbog tekstova u
beogradskoj Borbi u kojima se zalagao za demokratizaciju i liberalizaciju
jugoslovenskog društva.
Zbog protivljenja tadašnjim komunističkim vlastima, u dva navrata je osuđivan i
u zatvoru proveo ukupno 11 godina.
Najznačajnija dela Milovana Đilasa su "Besudna zemlja" (1958), "Nova klasa"
(1961), koja se smatra jednom od najuticajnijih političkih knjiga 20. veka,
zatim "Razgovori sa Staljinom" (1962), "Sećanje jednog revolucionara" (1975),
"Druženje sa Titom" (1981) i druga.
Objavio je i više književnih dela, a u zatvoru je preveo i Miltonov ep
"Izgubljeni raj".
Đilas je umro 1995. godine u Beogradu.
Ministarstvo kulture je prošle godine, koja je bila proglašena Godinom knjige i
jezika, u saradnji sa listom Večernje novosti i lokalnim samoupravama, počelo
akciju obeležavanja objekata u kojima su rođeni, boravili ili delovali znameniti
pisci u cilju afirmacije zaostavštine velikana srpske pisane reči.
Akcija je nastavljena i ove godine.
Do sada je postavljeno 12 spomen ploča i to Meši Selimoviću, Skenderu
Kulenoviću, Dušanu Matiću, Aleksandru Vuči, Slobodanu Seleniću, Antoniju
Isakoviću, Mići Popoviću, Dušku Radoviću, Desanki Maksimović, Branku Ćopiću,
Milošu N. Đuriću, Stanislavu Vinaveru.
Tokom godine spomen ploče će biti postavljene za još deset pisaca među kojima su
Aleksandar Tišma, Branko Miljković, Danilo Kiš, Vasko Popa i Živojin Pavlović. |
|
U Loznici otvoren 77. Vukov sabor |
| |
U Loznici je u ponedeljak uveče otvoren 77. Vukov sabor, jedna od
najstarijih i najznačajnijih kulturnih manifestacija u Srbiji, posvećena
reformatoru srpskog jezika Vuku Stefanoviću-Karadžiću.
Ovogodišnje Saborske svetkovine u Vukovom domu kulture otvorio je ministar
kulture Predrag Marković istakavši da je Vuk za svoju reformu morao da se osloni
na pomoć prijatelja i dobronamernih, ljudi koji su brinuli o nasleđu svih
Slovena.
"Morao je i da se upozna sa najvažnijim umovima i tendencijama svoga doba, ništa
od svega toga nije uradio u Srbiji. Da biste izvršili reforme u Srbiji, morate
da primenite iskustva onih dobronamernih koji su to već negde uradili. Loznica
pokazuje iz godine u godinu da to ume, Kragujevac takođe, ali i sve veći broj
gradova u Srbiji, pokazuje da to ume", kazao je Marković.
"Vuk je govorio 'Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano'. Ivo Andrić,
veliki poštovalac Vuka, napisao je: 'Razumeli smo se, razumemo se, ali nećemo
moći da se sporazumemo'. To moramo stalno da imamo na umu, jer smo skloni
sporenju u svemu - i onome što treba, i onome što ne treba", rekao je Marković.
Izložbom umetničkih fotografija u Loznici je predstavljena turistička i kulturna
baština Kragujevca, dok je na kraju programa kragujevačko Knjaževsko-srpski
teatar izveo predstavu "Đavo i mala gospođa", po tekstu Đorđa Milosavljevića, u
režiji Žanka Tomića.
Tokom sedmodnevnog saborovanja u Trsiću, Loznici i Beogradu, planirano je
petnaestak književnih, muzičkih, likovnih i drugih umetničkih priredbi.
Završna Saborska svečanost, posvećena obeležavanju 50 godina od dodele Nobelove
nagrade za književnost Ivi Andriću, biće u nedelju, 18. septembra, na Saborištu
u Tršiću.
Saborsku besedu održaće Angela Rihter, profesorka slavistike na Univerzitetu u
Haleu, što je prvi put da saborski besednik bude iz inostranstva.
Potom će Kruševačko pozorište izvesti adaptiranu predstavu "Prokleta avlija" po
romanu Ive Andrića, u reziji Nebojše Bradića.
Vukov sabor je najstarija i najmasovnija kulturna minifestacija u zemlji.
Organizuje se od 1933. i do sada nije održan samo dva puta, tokom Drugog
svetskog rata - 1941. i 1944. godine.
Organizator je loznički Centar za kulturu "Vuk Karadžić", uz podršku
Ministarstva kulture i Grada Loznice. |
|
Izložba slavnih slikara s početka veka u Parizu |
| |
Italijanski grad Ferara organizuje u Parizu izložbu pod nazivom "Lude
godine" tokom koje će u prestižnoj Palati dijamanata posetioci do 8. januara
moći da vide dela Modiljanija, Pikasa i Dalija.
Grad svetlosti bio je svetska prestonica umetnosti od kraja Prvog svetskog rata
do početka 1930-ih godina, kada su svoja dela stvarali Mone, Matis, Mondrian,
Brak, Dišan, Miro ili Magrit.
Pariz je tada bio umetnička Meka, vrsta međunarodne laboratorije kreativnosti
sve do uspona Trećeg rajha u Nemačkoj.
Na izložbi će osim čuvenih platna i skluptura biti izloženi pozorišni kostimi,
fotografije i crteži iz brojnih muzeja i privatnih kolekcija. |
|
Osnovana humanitarna fondacija Ejmi Vajnhaus |
| |
Porodica preminule pevačice Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse) pokrenula je danas
fondaciju sa njenim imenom - za podršku mladima koji imaju probleme,
uključujući one sa zavisnošću.
Fondacija Ejmi Vajnhaus počela je da radi na nesuđeni 28. rođendan soul
dive, koja je umrla 23. jula. Kako kažu članovi njene porodice, toksikolozi
su u njenoj krvi detektovali alkohol, ali još nije jasno šta je dovelo do
smrti slavne pevačice.
Njen otac Mič Vajnhaus (Mitch) je izjavio da će fondacija podržavati
organizacije koje pomažu mladim ljudima, uključujući one sa problemima
zavisnosti.
Prihodi od prodaje singla "Body And Soul", dueta koji je Ejmi Vajnhaus
snimila sa Tonijem Benetom (Tony Bennett), činiće dobar deo prvih novčanih
sredstava koja će se sliti u fondaciju. Taj singl je u sredu objavljen u
Velikoj Britaniji.
Mič Vajnhaus je takođe rekao da se često tukao sa dilerima droge i
gangsterima koji su njegovu kći snabdevali psihoaktivnim supstancama.
"Provodio sam vreme sukobljavajući se s dilerima droge, mislim u fizičkom
smislu", rekao je Mič Vajnhaus Asošiejted presu (AP).
Prema njegovim rečima, Ejmi je odlučila da prestane sa uzimanjem tih
supstanci kada je videla koliko se zbog njene zavisnosti muči njena
porodica.
Mič Vajnhaus je izjavio i da nije bio svestan razmera njenog problema do
"možda četiri meseca pre no što je ona odlučila da se skine".
Takođe je rekao da je njegova kćer planirala da ima decu, a otkrio je i da
nije u stanju da sluša njenu muziku, naročito njen čuveni drugi album "Back
to Black" na kojem je pevala o svojoj zavisnosti i o vezi sa bivšim suprugom
Blejkom Filderom Sivilom (Blake Fielder Civil).
"Ne mogu da sednem i slušam njenu muziku. U svakom slučaju, nikad nisam
mogao da slušam 'Back to Black' jer me podseća na mračna vremena", kazao je
Vajnhaus, takođe pevač, koji je u trenutku kćerkine smrti imao koncert u
Nujorku.
Mič Vajnhaus je izjavio da sada, pošto je Ejmi umrla, počinje da uviđa
koliki je muzički talenat njegova kćerka imala.
"Sve sam uzimao zdravo za gotovo; nisam bio svestan koliko je ona bila
velika pevačica, a sada to jesam", dodao je njen otac kroz suze.
Ejmi nije ozbiljno shvatala upozorenja
Mič Vajnhaus je izjavio da ona nije shvatala ozbiljno upozorenja lekara da
je opasno da se posle detoksikacije vrati alkoholu.
Otac soul pevečice koja je 23. jula nađena mrtva u svom londonskom stanu,
rekao je u intervjuu američkoj TV CNN da je Ejmi bez prestanka pila po
dve-tri nedelje, a potom ne bi pila dvadesetak dana.
Prema njegovim rečima, pre nekoliko meseci lekar ju je u više navrata
upozorio da je toliko pijanstvo opasno po život.
"Ona je bila kao i bilo koji mlad čovek od 27 godina koji veruje da ga
pušenje i alkohol ne mogu ubiti, i da će živeti zauvek. Odlučila je da ne
posluša savete zato što je u tom periodu uspela da alkohol ostavi na dve
nedelje", rekao je otac Mič Vajnhaus.
Ejmi Vajhaus koja je tokom cele karijere bila narkoman i alkoholičar,
poslednji koncert je imala u Beogradu, ali nije bila u stanju da ga izdrži. |
|
Otac na službenom putu otvara Dane Zorana Radmilovića |
| |
Predstava "Otac na službenom putu" pozorišta "Atelje 212"
otvoriće 20. Dane Zorana Radmilovića, koji se od 15. do 21. oktobra biti
održavaju u rodnom gradu tog slavnog srpskog glumca.
Na festivalu će se predstaviti pozorišta iz Beograda, Sombora i grada domaćina
rekli su organizatori.
Takmičenje za najbolju glumačku bravuru i nagradu "Zoranov brk", započeće
predstava "Otac na službenom putu" sarajevskog pisca Abdulaha Sidrana u režiji
Olivera Frlića iz Zagreba.
Glumci "Ateljea" izvešće u petak komad Milice Piletić "Dokle", u režiji Alise
Stojanović, a u subotu će biti izvedena predstava "Miholjsko leto" Ivana
Turgenjeva, u režiji Egona Savina i produkciji zemunske Kamerne opere
Madlenijanum.
Narodno pozorište iz Sombora prestaviće se modernom verzijom Gogoljeve
"Ženidbe", rediteljke Ane Đorđević.
Koprodukcija Narodnog pozorišta iz Beograda i Grada teatra iz Budve, izvešće
komad Vide Ognjenović "Kanjoš Macedonović", dve decenije nakon premijernog
izvođenja ovog dela.
Za glavnu nagradu i "Zoranov brk" takmičiće se i komedija "Život u tesnim
cipelama" Dušana Kovačevića u produkciji beogradskog Zvezdara teatra, dok će se
Zaječarsko pozorište publici predstaviti adaptiranim komadom u režiji Milana
Gutovića - "Svašta".
"Ovogodišnja pozorišna svečanost objediniće duh velikana srpskog glumišta Zorana
Radmilovića kroz predstave šest pozorišta sa zahtevima modernog vremena i
odgovora na pitanje da li teatar danas uopšte treba da postoji", rekao je
selektor festivala Milivoje Mlađenović.
Kako je rečeno cena kompleta karata za festival je ista kao i prošle godine
3.000 dinara.
Pokrovitelji festivala su Grad Zaječar i Ministarstvo za kulturu.
|
|
Počinje šabačka Čivijada |
| |
 U
Šapcu je juče počela Čivijada, manifestacija koja se tradicionalno
najavljuje kao "belosvetski vašar humora i satire".
Čivijada počinje dodelom nagrada najboljim karikaturistima, aforističarima i
piscima humoreski a ove godine na konkurs je prijavljeno preko 2.000 radova.
Tokom tri dana manifestacije biće održana takmičenja u kuvanju bećar
paprikaša, brzom jedenju šampita, kao i fudbalski turnir između ekipa
lokalnih političara, novinara, glumaca i konobara.
Najatraktivniji deo manifestacije su karnevali - dečiji koji će biti u petak
od 17 sati i "Čivijaški karneval" u subotu od 18 sati.
Učešće u karnevalskim povorkama najavile su 72 trupe sa oko hiljadu učesnika
iz Hrvatske, Bugarske, Rumunije, Holandije, Slovenije, BIH, Crne Gore,
Makedonije i Srbije.
Poslednjeg dana manifestacije humorista Petar Lazić biće proglašen za
predsednika "Čivijaške republike" a zatim će na centralnom gradskom trgu
nastupiti Željko Samardžić.
"Čivijada" je jedna od najstarijih manifestacija u Šapcu, prva je održana
1968. godine ali je već 1972. bila zabranjena zbog satire usmerene ka Ustavu
SFRJ. Obnovljena je 1991. godine. |
|
Kineska pošta želi da smanji broj razvoda |
| |
Mladi Kinezi koji su zaljubljeni ili tek stupili u brak imaju mogućnost da
pošalju partneru pismo koje će, međutim, stići na destinaciju tek za sedam
godina, kada, kako se veruje, počinje prva bračna kriza, piše kineska štampa.
Kineska pošta je uvela novu ponudu jer se u zemlji svake godine beleži sve veći
broj razvoda. U Pekingu, na primer, 2004. godine bilo je 11.582 razvoda, a taj
se broj prošle godine gotovo udvostručio, 21.013 razvoda.
Specijalne koverte za ljubavne poruke puštene su u prodaju 9. septembra, a taj
datum kada se izgovori na kineskim jeziku podseća na reč "zauvek", piše Čajna
dejli.
"Nadamo se da će ta ljubavna pisma omogućiti da se u budućnosti spase bar
nekoliko brakova", jer prema mnogim verovanjima, prve ozbiljne bračne krize
dešavaju se obično nakon sedam godina, izjavio je jedan zvaničnik pošte, a
prenosi Čajna dejli. |
|
Dani evropske baštine u Beogradu od 17. do 25. septembra |
| |
Manifestacija Dani evropske baštine u Beogradu, u okviru koje će biti
organizovan bogat kulturni program, biće održana od 17. do 25. sepetembra,
najavili su organizatori.
Dani evropske baštine u Beogradu deo su velike evropske manifestacije kojom se
svakog septembra predstavlja nasleđe kao zajednička baština evropskih naroda,
raznolikost kultura, tradicije, običaja.
Tokom manifestacije, u Beogradu će za posetioce biti otvorena gradske zdanja,
kuće pod zaštitom, muzeji i druge ustanove kulture, a takođe će biti
organizovane ture razgledanja gradskih znamenitosti i turističkih potencijala
kao i zaštićenih prirodnih dobara.
Dani evropske baštine predstavljaju sjajnu priliku da se Beograd promoviše i kao
most koji spaja vreme prošlo, sadašnje i buduće, saopštili su organizatori.
Centralna proslava Dana evropske baštine, sa nazivom "Riznica nasleđa Evrope -
Sremski Karlovci - Integralna zaštita kulturnog i prirodnog nasleđa", održana je
10. septembra u Sremskim Karlovcima.
Tokom Centralne proslave, organizovan je obilazak manastira Krušedol,
prezentacija konzervatorskih radova i izložba "Iz manastirske riznice".
U Sremskim Karlovcima je takođe organizovan i obilazak Kapele mira, mesta
potpisivanja Karlovačkog mira 1699. godine, kao i radove na obnovljenoj Sabornoj
crkvi Svetog Nikole, koja ove godine obeležava 250 godina postojanja.
Dane evropske baštine će obeležiti i žitelji Novog Sada, Zrenjanina, Kikinde,
Kruševca, Niša, Bača, Čačka, Kragujevca, Smedereva, Prokuplja, Leskovca i
Kraljeva.
Manifestacija se obeležava u 50 evropskih država programima čiji je cilj da se
javnosti približi i učini dostupnim kulturno nasleđe i da se istakne jedinstvo
raznolikosti zajedničkog evropskog nasleđa, kao jednog od činilaca evropskog
identiteta.
Organizatori Dana evropske baštine u Beogradu su Sekretarijat za privredu,
Sekretarijat za kulturu i Turistička organizacija Beograda. |
|
Prevozio 55 đaka u komboju sa 15 mesta |
| |
Vozač taksi kombija u Južnoj Africi priveden je i kažnjen zbog toga što je u
vozilu sa 15 mesta prevozio 55 dece koje je vraćao kući iz škole, prenosi
lokalna agencija Sapa.
Decu staru između sedam i deset godina policija je kasnije prevezla kućama,
navodi agencija koja ne precizira koliko je vozila trebalo policiji da prebaci
svu decu.
Vozač kombija (53) kažnjen je novčanom kaznom od 2.500 randa (250 evra), što je
jednako mesečnoj plati u toj zemlji.
Kako navodi agencija Frans pres Južna Afrika je jedna od najopasnijih zemalja
sveta po broju poginulih na putevima, sa 13.000 nastradalih godišnje, što je
više od 35 dnevno. Taksi kombiji su često učesnici nesreća zbog lošeg stanja
vozila i načina na koji se voze. |
|
Predstavom Prometej otvoren BITEF |
| |
Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF) otvoren je je utorak
predstavom "Prometej, Pejzaž II" belgijskog reditelja Jana Fabra, dobitnika gran
prija Bitefa 1984. godine.
Mnogobrojna publika u beogradskom Sava centru uživala je u predstavi "Prometej
Pejzaž II".
Do 23. septembra, na festivalu novih pozorišnih tendencija u konkurenciji će
biti izvedeno 15 predstava, od kojih šest iz Belgije, Francuske, Nemačke,
Švajcarske i Rumunije, kao i devet iz Srbije, Hrvatske i Slovenije koje su
svrstane u "Region u fokusu".
Na ovogodišnjem Bitefu gostovaće još nekoliko značajnih evropskih reditelja,
među kojima su dvostruki pobednik Bitefa Hajner Gebels, Nemac Frank Kastrof,
mađarski pozorišni stvaralac rumunskog porekla Andrej Šerban, ugledni belgijski
koreograf i reditelj Alen Platel, mlada pariska rediteljka Žizel Vjen i drugi.
Moto 45. Bitefa glasi "Nove pozorišne tendencije... na usijanom limenom krovu",
što, kako su naveli selektori, sugeriše da će ovogodišnji festival obeležiti
"vruće teme".
U Novom Sadu Bitef će ove godine gostovati s predstavom Andreja Šerbana "Krici i
šaputanja", inspirisanom istoimenim kultnim filmom švedskog reditelja Ingmara
Bergmana.
Prateće programe ove godine čine susreti i razgovori s autorima, ciklus "Bitef
na filmu" u Jugoslovenskoj kinoteci, "Bitef polifonija" koja promoviše
inovativno i angažovano pozorište za mlade, panel diskusija i nekoliko izložbi i
promocija. |
|
Kradu i zubne proteze |
| |
Nepoznati lopov ukrao je zubnu protezu Prokupčanki G. B. koju je donela na
popravku kod stomatologa.
"Protezu sam donela na popravku kod stomatologa ali pošto su vrata od ordinacije
bila zaključana, po dogovoru sa njim sam kesu na kojoj je pisalo 'zubna proteza'
zakačila o kvaku i otišla", kazala je oštećena agenciji Beta.
Kako je navela, iznenadila se kad je doznala da je proteza nestala i da je
stomatolog nije zatekao na vratima, pitajući se kome treba njena proteza.
Sve bi bilo u okvirima neslane šale da juče u Prokuplju nije bio vašar pa je i
mogućnost da neko u toj gužvi nešto ukrade sto puta bila veća.
Jedan očevidač, stomatolog, ispričao je da je video na vašaru prošle godine na
jednoj od tezgi da se prodaju i zubne proteze.
"Na tezgi je bilo poređano desetak različitih zubnih proteza a potencijalni
kupci su ih na moje zaprepašćenje probali", kazao je prokupački stomatolog,
navodeći da je mogao samo da pretpostavi odakle su tu dospele.
Cena zubnih proteza u zavisnosti od kvaliteta materijala od kojih se prave
veštački zubi danas se kreće od 15 do 30.000 dinara. |
|
Šotra snima film Šešir profesora Koste Vujića |
| |
Reditelj Zdravko Šotra u staroj valjevskoj čaršiji Tešnjar, snima delove
filma "Šešir profesora Koste Vujića", po istoimenom romanu Milovana Vitezovića,
koji je sa Šotrom koscenarista tog ostvarenja.
Uloga legendarnog profesora Prve beogradske gimnazije poverena je Aleksandru
Berčeku, a pored njega u filmu igraju i Predrag Ejdus, Ivan Bosiljčić, Vojin
Ćetković, Aleksandar Srećković, Drago Čuma, Vesna Čipčić, Dragan Jovanović,
Branimir Brstina, Nebojša Dugalić, Milan Mihailović Caci, Miloš Biković,
Aleksandra Radojičić.
"U novom scenariju, proširenom u odnosu na onaj po kojem je 1971. godine
snimljen istoimeni televizijski film, više mesta dobili su maturanti slavne
generacije iz 1885. godine, u kojoj su bili Jovan Cvijić, Mihailo Petrović -
Mika Alas i Jakov Jaša Prodanović, kojima je profesor Vujić bio razredni
starešina", rekao je novinarima Zdravko Šotra.
Šotra kaže da bi "tremu jedino trebao da ima Berček jer će profesora Vujića
igrati posle Pavla Vuisića", i dodao da je Berčeku rekao da ni on "nije mačiji
kašalj".
Aleksandar Berček je rekao da se dobro pripremio za ulogu, da je saznao dosta
toga o profesoru Kosti Vujiću, kao i da je oduševljen ambijentom Tešnjara, gde
se trenutno snimaju neke scene.
"Čuvajte ovo (Tešnjar) kao oči u glavi", poručio je Berček Valjevcima i podsetio
da u Bugarskoj postoji sličan grad u koji "hrle filmske ekipe iz celog sveta".
Najviše scena će biri snimano u kući i dvorištu tešnjarske porodice Korać, a
jedan od objekata u toj čaršiji scenografi su preuredili u kafanu.
Zdravko Šotra je Tešnjar otkrio u vreme snimanja delova serije i filma "Ivkova
slava". Delovi rimejka "Šesir profesora Vujića", pored Valjeva, snimaće se i u
Beogradu i Vršcu.
Film bi trebalo da bude završen do kraja godine, dok će se televizijska serija
najverovatnije raditi u 2012. godini.
Uz RTS producent filma i TV serije je i "Košutnjak film" iz Beograda. |
|
Pesnik Nikola Vujčić dobitnik nagrade Branko Miljković |
| |
Pesnik Nikola Vujčić dobitnik je nagrade "Branko Miljković" za
knjigu pesama "Dokle pogled dopire" u izdanju Srpskog kulturnog društva
"Prosvjeta" iz Zagreba (2010).
Kako je navedeno u saopštenju Srpskog književnog društva, Vujčiću će pored
plakete, pripasti i 250.000 dinara.
"Zbirka pesama 'Dokle pogled dopire' celovit je i umetnički sugestivan lirski
rukopis koji sažima ključne, već prepoznatljive stvaralačke karakteristike
jednog od najosobenijih srpskih pesnika srednje generacije", piše u obrazloženju
žirija.
U užem izboru za nagradu bile su i knjige Milovana Marčetića "Iza zatvorenih
očiju", Vladislave Vojnović "Peemesme" i Đorđa Kuburića "Blue moon".
Nagrada će dobitniku biti uručena 12. oktobra, u okviru manifestacije "Dani
Branka Miljkovića". |
|
Sunđer Bob Kockalone opasan po decu |
| |
 Četvorogodišnjaci
koji devet minuta gledaju crtani film o Sunđer Bobu Kockaloneu rizikuju probleme
sa kratkoročnom pažnjom i učenjem, pokazalo je jedno istraživanje.
Problemi su uočeni u studiji u kojoj je 60 dece podeljeno u tri grupe - jedni su
gledali "Sunđer Boba", drugi crtani film "Kaju", a treći su crtali. Posle devet
minuta, deca su radila test mentalnih funkcija čiji je zaključak bio da su oni
koji su gledali "Sunđer Boba" zadatke uradili lošije od ostalih.
Ranija istraživanja povezala su gledanje televizije sa dugoročnim problemima u
održavanju pažnje kod dece, ali nova studija navodi na zaključak da kratko
izlaganje određenom sadržaju ima momentalne posledice, čega bi roditelji trebalo
da budu svesni, poručuju autori studije.
Crtani filmovi prosečno sadrže 22 minuta akcije, pa bi praćenje programa koji
traju duže od toga "moglo da bude veoma štetno" navode istraživači naglašavaju
da je za potvrdu toga potrebno još dokaza.
Rezultatima studije treba prići sa rezervom, zbog malog broja učesnika, ali
njeni zaključci podstiču tvrdnju da je izloženost medijima zdravstveni problem,
navodi Dimitri Kristakis, ekspert za razvoj dece u Dečijoj bolnici u Sijetlu
koji je učestvovao u studiji objavljenjoj u listu Pidijatriks (Pediatrics).
Kristakis je naveo da roditelji moraju da budu svesni da programi sa suviše
akcije nisu odgovarajući za mlađu decu. "Važno je šta deca gledaju, a ne samo
koliko dugo gledaju televiziju", poručio je. |
|
Oglasavanje Marketing
|
