KANADA

Amnesti traži od Kanade da uhapsi Buša

Štrajk stjuarta i stjuardesa Er Kanade odložen, za sada...

Prodaje se jedan od simbola Toronta

BLIC VESTI

Kanada najpogodnija biznis destinacija

Violina Gvarneri u posedu Simfonijskog orkestra

Ograničiti upotrebu mobilnih telefona

Nobelov komitet napravio presedan

Amnesti traži od Kanade da uhapsi Buša

Međunarodna organizacija Amnesti internešnal (Amnesty International) zatražila je od kanadskih vlasti da uhapse bivšeg predsednika SAD Džordža Buša i da pokrenu postupak protiv njega ili da ga izruče zbog njegove uloge u mučenju zatvorenika u tajnim zatvorima CIA. Buš bi trebalo da boravi u Kanadi 20. oktobra, a Amnesti je krajem prošlog meseca kanadskim vlastima dostavio dokumenta o navodnoj pravnoj odgovornosti bivšeg presednika za niz kršenja ljudskih prava koja su se desila u okviru programa tajnih zatvora CIA između 2002. i 2009. Kanadski ministar za imigraciju Džejson Kini kritikovao je Amenisti internešnal da traži publicitet u slučajevima zasnovanim na ideologiji i dodao da će kanadske vlasti same odlučiti da li da puste Buša u zemlju ili ne, preneo je AFP. "Kanada je obavezna da prema svojim međunarodnim obavezama uhapsi ili procesuira bivšeg predsednika Buša imajući u vidu njegovu odgovornost za zločine, uključujući mučenje", rekla je direktorka Amnesti internešnala za Ameriku Suzan Li. Amnesti navodi međunarodna zajednica mora da deluje pošto američke vlasti do sada nisu privele pravdi Buša. "Odbijanje Kanade da preduzme akcije tokom njegove posete kršilo bi konvenciju UN protiv torture i pokazalo prezir prema osnovnim ljudskim pravima". Ta međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava navodi da je u okviru programa tajnih zatvora CIA bilo mučenja i drugih okrutnih, neljudskih i degradirajućih postupaka i da je Buš odobrio više tehnika ispitivanja pritvorenih, između ostalog tehniku polivanja vodom. Povodom zahteva za hapšenjem Buša, Kini je rekao da "takvi slučajevi objašnjavaju zašto je toliko uvaženih boraca za ljudska prava napustilo Amnesti internešnel". Buš je u februaru otkazao posetu Švajcarskoj posle sličnih poziva na njegovo hapšenje. Premda Amnesti internešnal poziva kanadske vlasti da protiv Buša pokrenu postupak ili ga izruče, ne navodi se u koju zemlju bi Buš trebalo da bude izručen.

Štrajk stjuarta i stjuardesa Er Kanade odložen, za sada...

Oko stotinu stjuarda i stjuardesa Er Kanade demonstriralo je juče u Miltonu, ispred kancelarije člana Parlamenta i federalne ministarke rada Lise Rejt, nakon što im je zabranjeno da započnu planirani štrajk u četvrtak, minut iza ponoći. Okupljeni članovi sindikata pevali su i uzvikivali parole protiv ministarke Rejt, koja je prebacila rešavanje spora o ugovoru o radu na nacionalni Savet za odnose, ukazujući da prekid rada može ugroziti zdravlje i bezbednost građana. U međuvremenu svi letovi obavljaju se po ustaljenom redu vožnje. Savet je u sredu obavestio da je od njih zatraženo da odluče u skladu sa članom 87.4 Zakona o radu da li najavljeni štrajk može dovesti u pitanje sigurnost ili zdravlje građana i da sagledaju da li odbijanje dva sindikalna predloga može stvoriti uslove kojima bi se ugrozilo rešavanje spora. Pratioci letova u međuvremenu, dok Savet ne sagleda ova sporna pitanja, ne smeju da štrajkuju. Putnici su uglavnom zadovoljni ovakvom odlukom, jer im ona daje sigurnost da će moći da odu na odabrane destinacije. Predstavnici sindikata optužuju vladu da osporava prava stjuarda i stjuardesa na kolektivno pregovaranje, a ministarku Rejt da zloupotrebljava federalni savet za rad. Predsednik CUPE Pol Moist u prvom trenutku izjavio je da je odluka ministarke Rejt nečuvena, da bi kasnije zamerio da je u pitanju taktiziranje, koje nema nikakve veze sa pitanjem zdravlja i bezbednosti. Er Kanada, pak, ulaže žalbu na nekorektno postupanje CUPE u donosu prema Savetu, smatrajući da rukovodstvo sindikata ne postupa u skladu sa željama i strahovanjima članstva, kao i da nanosi značajnu štetu aviokompaniji, koja gubi putnike i prihode. Oni ističu da su spremni na dogovor, ali nisu sigurni da će članstvo prihvatiti ono što bude dogovoreno sa rukovodstvom sindikata. Pratioci leta su u nedelju najavili da će stupiti u štrajk u roku od 72 sata, pošto se skoro dve trećine njih izjasnilo protiv najnovijih predloga iz kolektivnog ugovora. Ministarka Rejt je ocenila da je prekid rada neprihvatljiv i nagovestila da je vlada spremna da iskoristi pravo na određivanje obaveze na rad, kako bi prekinula štrajk. Ali, pošto Parlament neće zasedati pre 17. oktobra, moglo bi se dogoditi da do štrajka ipak dođe i da on potraje nekoliko dana, pre nego što obaveza o radu stupi na snagu.

Prodaje se jedan od simbola Toronta

Prodaje se čuvena torontska trouglasta zgrada Fletajron (Flatiron) a zainteresovani kupci mogu svoje ponude da dostave do 27. oktobra. Smeštena na interesantnom uglu koji spaja ulice Front, Velington i Čerč, ova zgrada jedna je od turističkih znamenitosti najvećeg kanadskog grada, često slikana sa bankarskim kulama u pozadini. Proglašena je za kulturno-istorijski spomenik 1975. godine. Sagrađena 1892 godine, za Džordža Guderama, tadašnjeg predsednika Torontske banke i vlasnika destilerije Guderam i Vorts, ova zgrada imala je i podzemni tunel do banke. Pored toga, ona ima lift na ručni pogon, koji je i dalje u funkciji. Na zgradi se nalazi mural, delo renomiranog kanadskog slikara Dereka Besanta. Po zemljišnim knjigama, ova zgrada prodata je 1999. godine za 2,2 miliona dolara, a potom ponovo šest godina kasnije, za 10,1 miliona. Tada je kupila kompanija Vudklif, na čijem čelu je bio Pol Oberman, entuzijasta koji je zaslužan za očuvanje i renoviranje pojedinih građevina iz baštine grada. O njegovim zaslugama dovoljno govori i inicijativa i onlajn peticija, na predlog arhitekte Majkla Tejlora, da se ulica na zapadnoj strani St. Lorens marketa nazove imenom ovog čuvara kulturnoistorijskog blaga Toronta. Oberman je tragično nastradao u avionskom udesu, marta ove godine, kada je u Mejnu mali avion kojim je leteo, ušao u ledenu oluju. Njegova supruga Iv Luis, uz pomoć njihovo šestoro dece, sada pokušava da nastavi ono što je Oberman započeo. Ona kaže da je bilo teško odlučiti se za prodaju Fletajrona, ali smatra da je doneta prava odluka. Ostaje da se sačeka i vidi koliku cenu će dostići ova zgrada.

BLIC VESTI

TORONTO - Na upravo završenim ontarijskim provincijskim izborima zabeležena je rekordno niska stopa izlaznosti birača. Svega 49,2 odsto građana sa pravom glasa izašlo je na birališta i dalo svoj prilog kreiranju politike provincijske vlade. Prethodni rekord bio je 52,8 odsto, zabeležen na izborima 2007. godine. Tajler Somers, koordinator Demkrasi voča, ističe da ovakva izlaznost birača podstiče pitanja o potrebi izmene sistema glasanja, ali i pitanja o legitimnosti provincijske vlade. Izborna komisija saopštila je da će biti urađena analiza da bi se ustanovilo zbog čega toliko ljudi nije izašlo da glasa. TORONTO - Pored ontarijskih, ni birači u Manitobi, Ostrvu princa Edvarda i Severozapadnim teritorijama nisu pokazali visok stepen političke svesti. U svim tim provincijama izlaznost je bila ispod očekivane, čime je potvrđen sve očigledniji dugogodišnji trend sve slabijeg učešća glasača. OTAVA - Ministar za međunarodnu trgovinu Ed Fast saopštio je da je Kanada potpisala međunarodni trgovinski sporazum protiv falsifikovanja i piraterije robe i proizvoda i zaštitu autorskih prava. "Sporazum je pripreman pet godina i zajednički je napor 38 zemalja da se bore protiv globalnog problema koji zahteva i globalno rešavanje", stoji u zvaničnom saopštenju. Ministar Fast objašnjava da je sada potrebno da federalna vlada donese zakonske akte za implementaciju odredbi sporazuma. OTAVA - Pokušaj atentata na saudijskog ambasadora u SAD-u mogao bi se odraziti na pojačane mere bezbednosti u Kanadi i poslužiti kao pokazatelj da bliskoistočne nacije postaju sve prisutnije na svetskoj pozornici, smatra Kristijan Lopreht, ekspert za nacionalnu bezbednost i istraživač u oblasti političkih studija na univerzitetu Kvins u Kingstonu, Ontario. On veruje da se može očekivati da i ambasada Saudijske Arabije i ambasador Osama Al Sanosi Ahmad budu pod budnijim nadzorom, a njegovu pretpostavku potvrdio je portparol premijera Stivena Harpera Endru Mekdugal, najavljujući potrebu za stalnim oprezom u vezi sa terorističkom aktivnošću. Lopreht je naglasio da su diplomate u takvim prilikama simbolične, a ne lične mete. EDMONTON - Na ceremoniji u provincijskom zakonodavnom telu, Alison Redford položila je zakletvu i time i zvanično postala 14. premijer Alberte. Zakletvu je položila na Bibliji koja je pripadala njenoj baki, a u svom pristupnom govoru pričala je o svojoj majci, koja je iznenada preminula prošle nedelje, svega nekoliko dana pre nego što joj je ćerka, za mnoge neočekivano, izabrana za lidera Progresivno konzervativne stranke, i izrazila zahvalnost i ostalim članovima porodice na podršci koju joj nesebično daju. Prethodni premijer Ed Stelmah pre toga je i formalno prestao da obavlja tu funkciju. Redford, koja je pravnik po struci, tokom svoje karijere radila je i u Južnoj Africi, Vijetnamu i Bosni. MONTREAL - Posle jedanaestogodišnjeg pešačenja svetom, Žan Belivo, 56, napokon je došao kući. Svoju avanturu započeo je na svoj 45. rođendan kada je, razočaran bankrotom svoje firme, odlučio da se uteši originalnim putovanjem oko sveta. Kasnije se njegovo putešestvije pretvorilo u promociju mira i nenasilja, za dobrobit dece i deklaracije UNESKO-a. Belivo je u ovom najdužem pešačenju planetom obišao 64 zemlje i prešao oko 75 hiljada kilometara, boravio na izuzetno zanimljivim i egzotičnim mestima, jeo najrazličitije stvari, spavao pod vedrim nebom, svratištima za beskućnike i kućama dobrih ljudi. Minimalne troškove pokrivala je pomoć koju je dobijao od svoje partnerke Lis Aršamblo, bez koje od sada neće ići ni u prodavnicu. Iako bez para, naglašava da je izuzetno bitno što se vratio prepun saznanja i razumevanja. OTAVA - Komisija za radio-televiziju i telekomunikacije odobrila je pokretanje Karaoke kanala, specijalizovanog programa na engleskom i, delimično, francuskom jeziku, na kome će tokom čitavog dana biti emitovani muzički spotovi sa ispisanim tekstovima, uz koje će gledaoci moći pevaju. Planirano je i da zainteresovani mogu da se prijave za snimanje i razmenu materijala, kao i korišćenje usluga kanala preko ajfona i androida. U Stingrej didžital grupi veruju da će ovaj kanal, koji bi trebalo da proradi naredne godine, naići na veliko interesovanje širokog kruga gledalaca. TORONTO - Toronto je grad u kojem se gradi najviše visokih zgrada na severnoameričkom kontinentu, sudeći po podacima nemačke kompanije Emporis. Trenutno su u najvećem kanadskom gradu u izgradnji 132 visoke zgrade, Meksiko Siti je na drugom mestu sa 88, a Njujork na trećem sa 86. Četvrto mesto pripada Čikagu sa svega 17 visokih zgrada, a u Majamiju se gradi jedna manje. Pod visokom zgradom se podrazumeva objekat visine između 35 i 100 metara, od 12 do 40 spratova. Zgrade iznad ove visine i su oblakoderi.

Kanada najpogodnija biznis destinacija

Za razliku od izveštaja Svetskog ekonomskog foruma, najnovija analiza časopisa Forbs stavila je Kanadu na sam vrh liste najpogodnijih biznis destinacija. Rangiranje više od 130 zemalja bazirano je na 10 kriterijuma, među kojima su tehnologija, korupcija, lična i finansijska sloboda, berzansko poslovanje, svojinska prava i porezi. Pored Kanade, u prvih deset zemalja nalaze se još i Novi Zeland, Hongkong, Irska, Danska, Singapur, Švedska, Norveška, Velika Britanija i SAD. Zanimljivo je da ovde sem Hongkonga i Singapura, nema drugih azijskih zemalja sa rastućom privredom, koje je SEF stavio u sam vrh pogodnog biznis okruženja. Kanada je skok sa prošlogodišnjeg četvrtog mesta zaslužila, pre svega, povoljnijim porezima, ali i zaštitom investitora i olakšanom admini-strativnom procedurom. Forbs Kanadu opisuje kao bogato, tehnološki veoma razvijeno društvo milijarderske klase. Navodi se da postoje sličnosti između Kanade i SAD, pre svega u tržišnoj orijentisanosti, sličnom sistemu proizvodnje i visokom životnom standardu, ali se ističe da je Kanada u privrednim okvirima ostala mirna, dok je SAD paralizovan strahom od ponovne recesije. Što se Evrope tiče, ova analiza naglašava da se stari kontinent bori sa svojim dužničkim problemima.

Violina Gvarneri u posedu Simfonijskog orkestra

Kada je Džonatan Krou, novi koncertmajstor Simfonijskog orkestra u Torontu, predstavljen donatorima, dobio je na korišćenje izuzetan instrument. Radi se o violini Gvarneri del Đesu kojih ima svega 144 u svetu i čija vrednost ide od 3,5 pa do neverovatnih 18 miliona dolara. Jedna od njih svojevremeno je bila ponuđena na prodaju upravo po toj ceni, koja je ujedno i najviša cena koja je ikada tražena za jedan muzički instrument. Instrumenti koji su nastali u radionici kremonskog majstora Bartolomea Đuzepea Antonija Gvarnerija, pored Stradivarijusa i Amatija jednog od trojice najčuvenijih, poznati su pod oznakom del Đesu, od Isusa, zbog toga što na sebi imaju I.H.S. i rimski krst. Po kvalitetu ih svrstavaju odmah iza Stradivarijusovih, mada ima onih koji ih smatraju za superiornije. Zvuk ovih violina je tamniji, robusniji, sonorniji od Stradivarijusovih. Među violinistima koji su svirali na ovim violinama su Ja-ša Hajfec, Isak Štern, Henrik Šering, Najdžel Kenedi, Jehudi Menjuhin i Nikolo Paganini, kome je to bio omiljeni instrument. Po rečima Gaja Harisona, graditelja violina iz Otave, na Stradivarijusu se svira lakim dodirom žica, dok sviranje na Gvarneriju daje osećaj neograničene moći, kao kada se stavi noga na papučicu za gas i ona sama krene. Violina je nabavljena i osposobljena kroz svojevrsnu saradnju dr Evarda Ponga, stomatologa-protetičara iz Ajaksa, i poznate radionice za violine Rika Hajnla iz Toronta. Kada je Pong video prvi put, violina je bila u delovima i na njoj nije moglo da se svira, pa je angažovao Hajnla da je privremeno spoji i isproba uz pomoć muzičkog direktora Simfonije Pitera Oundijana. Već tada je zvuk bio neočekivano dobar, pa je violina promenila vlasnika i odmah je otpočeo proces veoma osetljive restauracije. Naglašava se da će violina vremenom dobijati sve bolji zvuk, jer je potrebno da se na njoj vežba i svira kako bi se vibracije svih delova ponovo uskladile.

Ograničiti upotrebu mobilnih telefona

Iako naučna saznanja govore da i dalje ne postoji jasna uslovljenost između mobilnih telefona i pojave raka, Ministarstvo zdravlja Kanade izdalo je uputstvo kako korisnici mogu da umanje rizik od određenih tipova ove opake bolesti. Uputstvo Ministarstva najviše je namenjeno deci, koja su i inače mnogo osetljivija na razne pojave u okruženju i onima koji mobilni telefon prekomerno koriste. Preporuka je da se ograniči dužina razgovora, da se komunicira porukama ili da se koriste fri hend aparati, a da mlađi od 18 godina ograniče upotrebu ovog aparata. Ova preporuka Ministarstva usledila je nakon izveštaja Međunarodne agencije Svetske zdravstvene organizacije za istraživanja raka, koje je ustanovilo da radio-frekvencija elektromagnetnih polja iz mobilnih telefona može biti potencijalno karcinogena za ljude. Oni su do ovih saznanja došli na osnovu podataka o povećanom riziku od glioma, jednom tipu raka mozga koji se povezuje sa upotrebom bežičnih telefona. U preporuci se ističe da saznanja SZO ukazuju da se radi o mogućim kancirogenima, zato što je zaključak izveden na osnovu limitirane količine podataka. Dalja istraživanja trebalo bi da doprinesu da se konkretizuju naučna saznanja. Ministarstvo naglašava da su smernice sastavni deo pregleda istraživanja efekata koje emitovanje radio-frekvencija, uključujući signale za mobilne telefone, radio i televizijske programe, imaju na zdravlje ljudi. U Kanadi je u upotrebi oko 24 miliona mobilnih telefona, dok se procenjuje da u svetu taj broj čak oko pet milijardi.

Nobelov komitet napravio presedan

Nobelov komitet odlučio je da polovina ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu ipak bude dodeljena dr Ralfu Stajnmenu (Ralph Steinman), naučniku rođenom i obrazovanom u Kanadi, iako je on preminuo nekoliko dana pre saopštavanja nominacije. Naime, Nobelova nagrada ne dodeljuje se posthumno, ali je u ovom slučaju načinjen izuzetak, budući da u vreme donošenja odluke Komitet nije znao da je Stajmen umro. Drugu polovinu nagrade dele Amerikanci Brus Botler i Džuls Hofman iz Luksemburga, koji su u odvojenim istraživanjima, tokom devedesetih godina prošlog veka, otkrili postojanje receptornih proteina koji aktiviraju prvu liniju odbrane organizma protiv bakterija i mikroorganizama, dok je Stajmen nagrađen za otkriće iz 1973. godine, kada je pronašao do tada nepoznatu klasu imunoćelija odgovornih za kontrolu svih ostalih ćelija imunosistema. Dr Stajnmen, 68, svoj radni vek proveo je u SAD-u, gde je bio profesor imunologije na njujorškom univerzitetu Rokfeler. Njegove kolege konstatuju da je za žaljenje što on nikada neće saznati da je ovenčan najvišim priznanjem. Bolovao od raka pankreasa (kao i Stiv Džabs, osnivač Epla koji je preminuo nekoliko dana kasnije) i neke od svojih otkrića iz oblasti imunoterapije proveravao je na sebi. Borio se do poslednjeg dana, između ostalog i zato što žudeo za vremenom potrebnim za dalje usavršavanje procedure za lečenje raka, koja su još u eksperimentalnoj fazi. On je ćelije adaptivnog imuniteta, koje se aktiviraju posle pada urođenog imunosistema, nazvao dendritskim, zbog specifične strukture koja podseća na drvo. One treba da prepoznaju opasnost koja dolazi spolja i da signaliziraju ostatku imunosistema da napadne virus ili bakteriju. Međutim, kada je pitanju rak, imunosistem ga ne prepoznaje kao neprijatelja, pa Stajnmanovo otkriće doprinosi da se aktiviranjem dendritskih ćelija imuni sistem organizma bori protiv ćelija raka. Goran Hansom, sekretar Nobelovog komiteta, rekao je Asošijeted presu da proizvođači lekova koriste rezultate Stajnmenovih otkrića za stvaranje boljih vakcina, koje tek treba da se pojave na tržištu. Za neke od njih već se rade klinička ispitivanja, a očekuje se da će se one koristiti za uspešnije lečenje raka, reumatoidnog artritisa, dijabetesa tipa A, multiple skleroze i hroničnih inflamatornih bolesti.