SRBIJA

Srbija dobila status kandidata za EU

Preporuka EK nagrada za hapšenje Mladića

EU uložila u Srbiju 300 evra po stanovniku

Balkanska pljačka - Kad Hrvati ne vraćaju srpsku imovinu

Kosovska Mitrovica: Nema uklanjanja barikada

Kosovo zabeležilo neki napredak, ostaju mnogi izazovi

Lideri Srbije, BiH, Crne Gore i Hrvatske u Beogradu

Srbija dobila status kandidata za EU

Evropska komisija preporučila je u sredu u Briselu da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Evropsku uniju, ali je početak pristupnih pregovora uslovila obnavljanjem dijaloga Beograda i Prištine i sprovođenjem postignutih dogovora. Predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i drugi zvaničnici su izrazili zadovoljstvo mišljenjem Komisije u Briselu, deo opozicije ima negativan stav, a stručnjaci i analitičari ocenjuju da za datum početka pregovora treba još raditi. Savet ministara EU treba da u decembru odluči na osnovu preporuke Evropske komisije, posle čega odluku konačno potvrđuje Evropski savet - šefovi država ili vlada zemalja-članica. Evropski komesar Štefan File je na konferenciji za novinare u Briselu potvrdio da je Evropska komisija predložila davanje statusa kandidata Srbiji uz predlog da se i datum početka pregovora Evropske unije s Beogradom o prijemu odredi kada se "normalizuju" odnosi s Kosovom. Naglasio je da i Priština mora izaći sa "sveobuhvatnom strategijom" za sever Kosova. Jedan visoki evropski zvaničnik je rekao za agenciju Beta da je "datum početka pregovora praktično isključivo povezan sa napretkom u dijalogu i opipljivim koracima u sređivanju stanja na severu Kosova", kao i da će Komisija "o tome obaveštavati Savet ministara EU koji u svakoj fazi može dati zaključak o ispunjavanju tih uslova i mogućem pokretanju pregovora". Predsednik Tadić je izrazio zadovoljstvo zbog preporuke Evropske komisije i poručio da je Beograd spreman za nastavak dijaloga s Prištinom, dok je premijer Cvetković ocenio da to mišljenje pokazuje da je Brisel prepoznao napore Srbije u sprovođenju reformi. Predsednik je rekao da Beograd želi nastavak pregovora s Prištinom i pronalaženje rešenja prihvatljivog za sve, ali da ima principe - poput nedeljivosti teritorije - od kojih neće odustati. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je ocenio da mišljenje Evropske komisije neće uticati na politiku Srbije prema Kosovu. Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer rekao je da su uslovi za početak pristupnih pregovora sa EU statusno neutralni i ostvarivi, i da se "sve može postići" uz angažovanje Beograda i Prištine i pomoć EU. Ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini koji se danas u Beogradu sastao s predsednikom, šefom diplomatije i potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem, rekao da je da će se Italija i dalje zalagati da Srbija u decembru "ne samo dobije status kandidata, nego i da ubrzo bude određen datum (početka) pregovora". Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić i Izvršni direktor Balkanske fondacije za demokratiju Ivan Vejvoda ocenili su da postoji izvesna šansa da Srbije u decembru dobije datum za početak pristupnih pregovora - ako se ostvari napredak u razgovorima s Prištinom. S druge strane, politički analitičar Dejan Vuk Stanković je rekao da će "biti pozitivno iznenađen" ako Srbija dobije i datum pregovora jer je u političkoj eliti Srbije "veliki nivo disharmonije oko Kosova". Opozicija u Srbiji je različito ocenila mišljenje Evropske komisije: za lidera Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića to mišljenje je izuzetno značajno, kao osnovni preduslov za sveobuhvatni ekonomski i privredni razvoj, dok su Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka ocenile da je reč o još jednoj uceni i zahtevu da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Evropska komisija je preporučila da počnu pristupni pregovori s Crnom Gorom, ocenila da je Kosovo napredovalo u ispunjavanju političkih kriterijuma i usklađivanju zakona s evropskim standardima, ali da za njihovu primenu i dalje ostaju izazovi, dok je za BiH navela da su tamošnje reforme veoma ograničene i da za njih ne postoji politička volja.

Preporuka EK nagrada za hapšenje Mladića

Preporuka Evropske komisije da Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji nagrada je za hapšenje haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ocenjuju vodeće svetske novinske agencije. Agencija Rojters ocenjuje da je odluka Komisije u Briselu povodom Srbije nagrada za sprovedene demokrataske reforme i hvatanje haških begunaca. Navodeći da je status evrointegracija Srbije uslovljen nastavkom razgovora Beograda i Prištine o praktičnoj saradnji, Rojters navodi da je odnos Srbije s Kosovom problematična tačka. Preporuka Evropske komisije da Srbija dobije status kandidata bila je očekivana pošto je ranije ove godine uhapšen haški begunac Mladić, ocenjuje agencija AP i dodaje da je pre izbijanja nereda na severu Kosova letos, delovalo da će Srbija dobiti i datum za početak pristupnih pregovora. AP navodi da se očekuje da Savet ministara EU u decembru prihvatiti preporuku Komisije. Zemlje Zapadnog Balkana nastoje da dobiju članstvo u EU zato što očekuju da će to ojačati demokratsku transfromaciju, kao i da se nadaju da će to povećati konkurentnost njihovih privreda. Agencija Frans pres navodi da je Evropska komisija "otškrinula" vrata Unije za Srbiju i nagradila je za hapšenje Mladića i Hadžića. Ta agencija navodi da je početak pristupnih pregovora uslovljen "dajim napretkom" u dijalogu Beograda i Prištine. Podsećajući da sve odluke o proširenju EU treba jednoglasno da budu donete, AFP navodi da je nekoliko država, uključujući Nemačku, izrazilo priličnu uzdražanost, dok su druge, poput Italije, privrženije pristupu Srbije. Agencija Sinhua javila je da je Evropska komisija preporučila status kandidata za Srbiju uprkos neslaganjima oko Kosova. RIA Novosti prenela je da je Evropska komisija preporučila status kandidata za Srbiju, kao i da početak pristupnih pregovora Komisija vezuje za nastavak dijaloga s Prištinom. Agencija Dau Džons ocenjuje da je Evropska komisija nagradila Srbiju posle hapšenja Mladića i Hadžića.

EU uložila u Srbiju 300 evra po stanovniku

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je juče da je EU u poslednjih deset godina u Srbiju uložila 2,2 milijarde evra ili 300 evra po glavi stanovnika Srbije. On je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavljanju Mišljenja Evropske komisije o ispunjenosti uslova Srbije za status kandidata za prijem u EU, kazao da toliki novac ne bi bio trošen i ulagan u Srbiju da ona ne želi u EU. Prema rečima Dežera, Srbija ne može očekivati veća sredstva iz evropskih fondova u procesu pristupanja EU, ali može da računa na mnogo veće investicije. On je naglasio da su Srbiji neophodne strukturne reforme koje predviđaju manju ulogu države u privredi, jer je ona sada preovlađujuća, kao i da se smanji mešanje države u regulaciju cena jer sada država kontroliše 20 odsto cena potrošačke korpe. "Srbija ima i jake monopole, kao što su Elektroprivreda Srbije (EPS) Telekom, Železnice, Jat kojima se godišnje daje između dva i šest odsto BDP iz džepova poreskih obveznika i sa tim treba da se suočite", kazao je Dežer. Prema njegovim rečima, u Srbiji bi trebalo i da se poveća stopa izvršenja sudskih presuda i smanje papirologija, birokratija i administrativne prepreke u poslovanju. Mora se preispitati i privatizacija i kako da se ona dalje nastavi jer je do sada čak četvrtina ugovora poništena, ali i skratiti trajanje sudskih procesa, a neophodna je i reorganizacija cele medijske scene, kazao je on. Dežer je čestitao Srbiji što je uspela da održi makroekonomsku stabilnost i javni dug u razumnim okvirima i naglasio da očekuje da će dijalog sa Prištinom biti pokrenut do decembra.

Balkanska pljačka - Kad Hrvati ne vraćaju srpsku imovinu

Daleko od očiju javnosti vodi se tihi rat Srbije i Hrvatske oko imovine, koja je zaostala posle raspada SFRJ. I dok Srbi traže da im se njihovo vrati, Hrvati zabranjuju Srbima da prodaju njihovo... Kada je Safija Farkaš Gadafi, supruga libijskog pukovnika i svrgnutog lidera Muarema el Gadafija, nedavno odlučila da u Hrvatskoj kupi da radničko odmaralište u Igranima u Makarskoj, ispostavilo se da to nije dalmatinsko vlasništvo. Jer, reč je o nekadašnjem odmaralištu Komunalnog preduzeća iz Novog Sada, koje je danas oronulo i zapušteno. Posrednik u ovoj transakciji porodica Magrebi, koja već ima nekoliko nekretnina u Makarskoj i Igranima, ostala je zbunjena, jer nije mogla da veruje da je odmaralište srpska svojina, a hrvatska imovina. Većim delom odmaralište pripada Agenciji za upravljanje državnom imovinom. Ovo je samo jedan primer nedovršene brako-razvodne parnice između Srbije i Hrvatske, koja je okončana raspadom SFRJ, ali nije završena poštenom deobom imovine. Ispostaviolo se, naime, da se daleko od očiju javnosti i 16 godina posle državne deobe vodi tihi rat Srbije i Hrvatske oko imovine, koja je zaostala posle raspada SFRJ. I dok Srbi traže da im se njihovo vrati, Hrvati zabranjuju Srbima da prodaju njihovo...I tako u nedogled. Kako se vlasništvo nad zaostalom imovinom ne reševa, u Beogradu se smatra da je reč o velikoj hrvatskoj pljački srpskog nasleđa. Zbog ćega će tužiti ili makar svuda po Evropi ogovarati na sva usta Hrvatsku. O čemu se radi? Sporazum o sukcesiji SFRJ podrazumeva da državna imovina pripadne državama naslednicima na čijoj se teritoriji ona nalazi. To ne važi za preduzeća, koja kao vlasnici nepokretnoti, zadržavaju vlasništvo prema stanju iz 1990. godine, bez obzira na čijoj je teritoriji ta imovina. Hrvatska ne može da se pohvali niti jednim kvadratom vraćenog prostora koji potražuju srpska preduzeća. Ovo je prvenstveno zbog toga što je Hrvatska, pre stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji SFRJ, Uredbom o nacionalizaciji srpske imovine, prenela vlasništvo na državu Hrvatsku 1991. godine. Prema procenama Direkcije za imovinu Srbije vrednost zgrada, stanova i odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ, jeste 1,8 milijardi evra. Nezvanično se može čuti da srpske firme imaju više od 400 objekata u Hrvatskoj. Hrvatski fond za privatizaciju tvrdi, međutim, da je popisao 319 objekata na koja polažu pravo firme iz Srbije. Od toga je 158 prodato, 30 dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada se vode sporovi, a 91 objekat je slobodan. Najvećom imovinom raspolagali su "Jugobanka", "Geneks", koji je imao 37 stanova i nekoliko hotela i odmarališta, "Železnice Srbije", NIS, sa više od 30 benzinskih pumpi, odmaralištem i udelom u Jadranskom naftovodu, Tigar, Putnik, Centrotekstil, EI Niš, Vino Župa, Utva, Sintelon, Ineks... Odmarališta na hrvatskom primorju imaju FAD iz Gornjeg Milanovca, PIK Bečej, Pionir iz Subotice, Prvi maj iz Pirota, Kekec iz Subotice, Sartid-Jugometal, beogradska Politika , kragujevačka Zastava... Kluz ima odmaralište i poslovni prostor u Crikvenici, a Beobanka odmarališta i kreditne plasmane na Korčuli. Tačna vrednost imovine koju potražuju srpske firme i dalje je nepoznanica. Spisak je podugačak i sadrže mnogobrojne stanove, poslovni prostor i mnogo odmarališta na hrvatskom primorju. Jedna od firmi sa najvećim brojem nekretnina je turistička organizacija Autotehna-Avis, koja ima lokal na Aerodromu u Puli i Zadru, kuće i stanove u Zagrebu, Opatiji, Dubrovniku, Splitu, Rijeci. Uz to, potražuju i 254 automobila, zalihe robe. Železnice Srbije su, na ime potraživanja nad četiri odmarališta na hrvatskom primorju u vlasništvu nekadašnjeg ŽTP Beograd, bezuspešno vodile sudski spor. Ceo problem potom je 2005. godine prebačen na Republičku direkciju za imovinu. Rešenja i dalje nema. Do 2005. oko 20 srpskih firmi je za male pare prodalo svoje pravo na imovinu u Hrvatskoj da bi uzelo kakav-takav novac. Prodaja je išla preko norveškog fonda "Rekap internešenel". Tako, na primer, već šest godina PKB nema više nijednu nekretninu u Hrvatskoj, iako je ranije imao hotel i restoran u centru Rovinja, kao i zgrade u Poreču. Preduzeće "Partizanski put" prodalo je odmaralište u Biogradu na Moru, okruženo šumom od pet hektara. Evropa je produžila rok za dogovaranje firmi oko prebijanja imovine do 1prila 2012. godine. Uredbu o imovinsko-pravnim odnosima Vlada Srbije je donela pre tri godine, ali komšije su je nekoliko puta osporavale. Hrvatska ne želi da prizna princip vraćanja, ali traži svoje. Hrvatska u ovom ratu nastupa agresivnije i traži zabranu da Srbija prodaje njenu imovinu, a h hrvatske firme će tužiti Srbiju ako proda njihovu imovinu. U Srbiji najviše imovine imaju hrvatske firme poput "Ine", "Borova", čak 88 prodavnica, "Kraša", te grupacije "Rade Končar". "INA" je pretvorena u "Beopetrol", a Beopterol je prodat 2003, a hrvatska kompanija tvrdi da je njena imovina u Srbiji devedesetih godina nezakonito prebačena na "Beopetrol" i traži da joj bude vraćeno 167 benzinskih pumpi i isplaćeno 90 miliona po osnovu izgubljene dobiti. "Ina" je zbog prodaje "Beopetrola" pre dve godine pokrenula spor protiv Agencije za privatizaciju Srbije, Akcijskog fonda i ruskog "Lukoila", kupca "Beopetrola". Sad treba da u tihi rat Srbije u Hrvatske, uđe i Rusija, ali se ne zna na čiju stranu. Ako Rusi podrže Srbe, onda će Hrvati da budu u velikoj nevolji !? Marko Lopušina

Kosovska Mitrovica: Nema uklanjanja barikada

Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić izjavio je sinoć da Srbi sa severa Kosova neće ukloniti barikade dok se sa administrativnih prelaza ne povuku pripadnici "takozvane carine i policije Kosova". Kfor je danas saopštio da je komandant Združenog regionalnog odreda Sever Hansjerg Konrad od predstavnika Srba sa severa Kosova dobio obećanje da će biti uklonjene blokade na putevima. "Pukovnik Konrad je (juče) predstavnicima (četiri opštine) rekao da blokade puteva ometaju logističko snabdevanje vojnika Kfora. On je pojasnio da vojnici na Kapijama moraju biti snabdeveni kako bi mogli da obavljaju svoj zadatak", kaže se u saopštenju Glavne komande Kfora. Komentarišući saopštenje Kfora, Pantić je u izjavi agenciji Beta rekao da će Srbi sa severa Kosova ukloniti barikade tek kada Kfor i Euleks "sa administrativnih prelaza povuku pripadnike takozvane carine i policije Kosova". Upitan da li strahuje od nasilnog uklanjanja barikada, on je rekao da se nada da se to neće desiti. "Nadamo se da do toga neće doći. Nas te pretnje ne plaše, već smo doživeli da nam Kfor puca u leđa", rekao je Pantić, aludirajući na oružani sukob Srba i vojnika Kfora krajem septembra na prelazu Jarinje. On je dodao da barikade ne treba ukloniti pre odlaska kosovskih carinika sa prelaza dele i građani i predsednici i druge tri opštine sa severa Kosova - Zubin potok, Leposavić i Zvečan.

Kosovo zabeležilo neki napredak, ostaju mnogi izazovi

Kosovo je napredovalo u ispunjavanju političkih kriterijuma i usklađuje svoje zakone sa evropskim standardima, ali za njihovu primenu i dalje ostaju izazovi, dok na ekonomskom planu napretka nema, ocenila je Evropska komisija u izveštaju o napretku Kosova u evropskim integracijama. "Kosovo je napredovalo u pogledu političkih kriterijuma u više značajnih područja. Nakon opštih i predsedničkih izbora formirana je vlada koja je počela rešavanje izazova sa kojima se Kosovo suočava. Do septembra, dijalog Beograda i Prištine vođen je u generalno konstruktivnom duhu", navodi se u sažetku izveštaja Evropske komisije. Komisija je navela da su opšti izbori bili obeleženi "ozbiljnim neodstacima i navodima o krađi". Počiniocima treba suditi, a neophodan je i napredak u reformi izbornih propisa. Nadležni za sprovođenje zakona i pravosudne vlasti treba da ojačaju suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije što ostaju i dalje "ozbiljni izazovi". "Oni moraju da podnesu izveštaj o istrazi i presudama i stoga Evropska komisija predlaže da se pokrene strukturni dijalog o vladavini prava", navodi se u dokumentu. Komisija je saopštila i da je koordinacija evrointegracije na Kosovu značajno unapređena, i da je Ministarstvo za evropske integracije značajno pojačalo ulogu, kao i uspešno sproveden jedan ciklus dijaloga u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja. "Ljudi na severu takođe treba da imaju korist od evropske perspektive. Važno je da Kosovo pokrene sveobuhvatnu agendu za sever", ukazuje se u dokumentu. U usklađivanju kosovskih zakona sa evropskim standardima, napredak je zabeležen u trgovini i javnim nabavkama, dok je u obalsti kretanja ljudi, usluga, sprečavanja pranja novca zaštite ličnih podataka napredak mali. Po oceni Evropske komisije, reforma pravosuđa se nastavlja zadovoljavajuće. "Kosovo nije napredovalo ka uspostavljanju funkcionalne trzišne ekonomije i neophodne su znacajne reforme. Privreda je zabeležila rast, ali ipak postoji zabrinutost za dugoročnu održivost budžeta", navodi se uz sažetku izveštaja Komisije. Podseća se i da su slabo ekonomsko planiranje i sprovođenje dogovorenog, doveli do obustavljanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom postignutog 2010. godine. Preduzeća se, dodaje se u sažetku izveštaja Evropske komisije, suočavaju sa slabom politikom planiranja, lošom administracijom, slabom vladavinom zakona, lošom infrastrukturom i neobučenim radnicima.

Lideri Srbije, BiH, Crne Gore i Hrvatske u BeograduN

Igmanska inicijativa održaće danas u Beogradu 22. po redu sesiju kojoj će prisustvovati i predsednici Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, najavio je danas kopredsednik te koalicije nevladinih organizacija iz regiona Aleksandar Popov. Popov je agenciji Beta danas rekao da će na sesiji biti reči o evropskim perspektivama, saradnji i regionalnoj stabilnosti, a prisustvovaće joj više od 200 gostiju među kojima i evropski komesar za proširenje Štefan File. "Predstavićemo i projekat podržan od strane Evropske unije, 'Rešavanje preostalih otvorenih statusno-imovinskih pitanja'", naveo je Popov. Predviđeno je i zajedničko potpisivanje izjave četvorice predsednika Ive Josipovića, Borisa Tadića, Željka Komšića i Filipa Vujanovića. Kako je Popov objasnio, reč je o izjavi "Partnerstvom za evropsku budućnost regiona". Tokom radnih sesija, generalni sekretar Nordijskog saveta ministara Haldor Osgrimson predstaviće "Nordijski model saradnje", kao i mogućnosti primene tog modela između zemalja-potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma. Aleksandar Popov je objasnio da nordijski model saradnje podrazumeva formiranje međuparlamentarnih grupa saradnje između četiri balkanske zemlje. Prema njegovim rečima, te grupe saradnje treba da se odnose na oblasti evropskih integracija, bezbednosti, zaštite životne sredine i drugo. "Na sesiji u Beogradu želimo da prezentujemo nordijski model i da dobijemo podršku za njegovu primenu na ovim prostorima, a da potom delegacija parlamenata iz četiri države poseti Nordijski savet i da prisustvuje sednici njihovih parlamentaraca", objasnio je Popov. On je naveo da je delegacija Igmanske inicijative u avgustu bila u poseti Nordijskom savetu u Kopenhagenu kako bi čula njihova iskustva u saradnji. Svečano otvaranje sesije zakazano je za sutra u 11 sati, u Palati Srbija u Beogradu. Održavanje skupa podržala je nemačka socijaldemokratska fondacija Fridrih Ebert. Igmanska inicijativa, kao mreža nevladinih organizacija regiona, osnovana je 2000. godine sa ciljem da doprinese bržoj normalizaciji odnosa zemalja potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u BiH 1995. godine. Ime je dobila u znak sećanja na proleće 1995, kada je grupa od 38 intelektualaca i antiratnih aktivista iz Srbije i Crne Gore, posle 48 sati putovanja preko Mađarske i Hrvatske, preko planine Igman pa kroz improvizovani tunel ušla u Sarajevo koje je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske.